Prikazivanje članaka po tagu konvencija

ponedeljak, 01 jun 2020 19:52

1. jun - Svetski dan deteta

* Povodom obeležavanja Svetskog dana prava deteta direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović istakla je da Republika Srbija pokazuje punu posvećenost u cilju da se položaj dece unapredi i u kontinuitetu preduzima brojne mere u najboljem interesu deteta, pre svega na suzbijanju diskriminacije, sprečavanju zlostavljanja i zanemarivanja kao i zaštiti njihove bezbednosti

Konvencija za prava deteta, kao najznačajniji međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava nas obavezuje na poštovanje preuzetih obaveza i kontinuiran rad na zaštiti i unapređenju prava deteta, poručila je Paunović. Taj dokument predstavlja okvir za unapređenje i ostvarivanje prava deteta i zasniva se na četiri osnovna principa - pravo na život, opstanak i razvoj; najbolji interes deteta; pravo na participaciju i pravo na nediskriminaciju. Ona je podsetila da su Komitetu za prava deteta, nadzornom mehanizmu Ujedinjenih nacija koji prati primenu Konvencije u državama članicama, do sada su podneta tri inicijalna izveštaja koji se odnose na primenu same konvencije i njenih fakultativnih protokola, a u julu ove godine Drugi i Treći periodični izveštaj. Važno je napomenuti da deca u Republici Srbiji od 2008. godine aktivno učestvuju u procesu izveštavanja o primeni Konvencije i izveštaj Komitetu sadrži stavove i mišljenja dece o stepenu ostvarivanja njihovih prava u svakodnevnom životu, naročito prava na zdravlje, obrazovanje, bezbednost i život u kulturi nenasilja, nediskriminaciju, zaštitu od vršnjačkog nasilja.

Paunović navodi da je tokom proteklih godina država uložila velike napore u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa Konvencijom u različitim oblastima ostarivanja prava deteta i donela niz novih zakona i strategija kojima se ta prava unapređuju u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvenoj zaštiti, sprečavanju diskriminacije, rešavanju statusnih pitanja, pre svega Roma, izbeglica i interno raseljenih lica, o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polnih sloboda o nezastarevanju seksualanih delikata prema maloletnicima itd.

U Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je Vlada Republike Srbije usvojila, sa pratećim akcionim planom za period do 2018. godine, deca su prepoznata kao društvena grupa koja se nalazi u povećanom riziku od diskrminacije. Posebno romska deca, što često proističe iz specifičnog položaja u kome se nalazi celokupna romska zajednica, deca izbeglice, interno raseljena lica i migranti, deca koja žive i rade na ulici, deca koja su žrtve nasilja i eksploatacije, deca određenog zdravstvenog stanja, deca sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom.

Međutim i dalje postoje brojni izazovi do ostvarivanja temeljnih prava deteta, posebno dece iz osetljivih i diskriminisanih grupa koja žive u siromaštvu, isključena su iz obrazovnog sistema i društva, kao što su deca ulice i na tim pitanjima će se intenzivno raditi u narednom periodu. Akcionim planom za otvaranje pregovaračkog poglavlja 23 predviđeno je da se kroz rad Saveta za prava deteta ostvari viši nivo koordinacije svih državnih organa nadležnih za implementaciju strateški dokumenata u oblasti prava deteta. Takođe, kroz širok inkluzivan i transparentan proces izradiće se novi Strateški okvir za zaštitu dece od nasilja kojim će se nastaviti sa razvojem i unapređivanjem postojećeg okvira, a polazeći od dosadašnjih iskustava. Nastaviće se rad na porastu broja dece koja imaju koristi od mera podrške porodici, u cilju smanjenja neophodnosti korišćenja alternativne nege, odnosno smeštaja dece u rezidencijalne ustanove ili hraniteljstvo, a u slučaju neophodnosti za alternativnom negom nastojaće se da se koristi smeštaj u lokalnoj zajednici porodičnog tipa, uz postepeno povećanje dostupnosti različitih opcija alternativne nege koji se biraju na osnovu svakog pojedinačnog slučaja. Nastojaće se da se broj dece koja se nalaze u rezidencijalnim ustanovama strogo kontroliše i smanjuje. Nastaviće se rad na unapređenju maloletničkog pravosuđa u cilju pune implementacije evropskih standarda, a posebno kroz omogućavanje da se broj dece koja imaju korist od pravosuđa-po-meri-deteta povećava iz godine u godinu, precizirala je Paunović.

Sprečavanje nasilja nad decom i diskriminacije, obezbeđivanje ravnopravnih uslova za život, zdravstvenu zaštitu, socijalno blagostanje, dostupno kvalitetno obrazovanje, dodatnu podršku, igru i druženje odgovornost su svakog od nas, a ne samo roditelja i zaposlenih u institucijama. Zadatak svih nas je da omogućimo da detetu, kao nosiocu prava, da odrasta u boljim uslovima u porodici, lokalnoj zajednici i društvu, naglasila je Paunović.

Moramo biti svesni da nema podele na prava prvog ili drugog reda, jer jer su sva prava deteta međusobno isprepletana. Svako pravo u nekom trenutku može da postane najznačajnije za određeno dete. Što više o tome znamo, omogućićemo deci da ih na lakši način ostvare, ali i zaštitimo od onih koji ih krše, svesno ili ne. Specifičnost, a samim tim i veća potreba za angažovanjem da se prava deteta poštuju proističe iz činjenice da ih deca ne mogu sama ostvariti, zato je velika odgovornost na nama odraslima da decu zaštitimo, ukažemo da im prava pripadaju, ali isto tako da ukoliko žele da se njihova prava poštuju to pravo priznaju i drugome, vršnjacima, odraslima.

Deca su najbolji i iskreni prenosioci kulturnih i duhovnih vrednosti. Zato je važno posticati ih na izgradnju tolerancije, uvažavanje različitosti i mirno rešavanje sukoba.

Svetski dan prava deteta obeležava se na preporuku Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija kao dan razumevanja među decom i dan kada se promovišu vrednosti i ciljevi Konvencije o pravima deteta usmereni na dobrobit svakog deteta. Generalna Skupština UN je donela Deklaraciju o pravima deteta 1959. i Konvenciju o pravima deteta 1989. godine.

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Dobro izveštavanje o dečijim pravima iziskuje pristup velikom broju informacija o deci, od kojih se najveći broj nalazi u posedu državnih vlasti. Na žalost, još uvek preveliki broj vlada i državnih institucija sakriva potrebne informacije

Naša država je godinama unazad potpisivala nekoliko stotina međunarodnih konvencija, među kojimaje i čuvena Konvencija o pravima deteta koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1989. godine. Ona se smatra prvim međunarodnim ugovorom koji se posebno bavi pravima deteta, jer je svet shvatio da dete nije moguće zaštititi samo postojećim zakonodavstvom. Tada su se sve vlade složile da zaštite decu od diskriminacije, seksualne i komercijalne eksploatacije i nasilja i da posebnu pažnju posvete deci bez roditelja i mladim izbeglicama. Svakih pet godina vlade su u obavezi da podnesu izveštaj Komitetu Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Komitetr azmatra postignut napredak... I dolazi do zaključka za svaku zemlju - članicu Konvencije.

Nevladina organizacija „Prijatelji dece Srbije“ u saradnji sa UNICEF-om je 1993. godine izradila i objavila (u Beogradu i Skopju) ovaj kodeks sa podnaslovom „Pravila ponašanja medija u odnosu na decu“ sa prilogom „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“. Oba dokumenta je potpisalo nekoliko desetina redakcija i stranaka. U dokumentu je vrlo jasno, na osnovu svih Evropskih konvencija koje se time bave, definisano da deca ne mogu da budu instrumentalizovana, a posebno ne u političke svrhe. Autor kodeksa Prvoslav S. Plavšić podseća da su taj tekst, kada je izdat, potpisale sve tada jače stranke u Srbiji.

* Šta su to mediji danas jer više nije reč samo o medijima koji imaju redakcije, zakonske i projektne obaveze?

- Deca gotovo bez izuzetka prate pre svega nove elektronske medije i obilje društvenih mreža o čijim sadržajima jedva da možemo govoriti jer nema objavljenih stručnih analiza, ni istraživanja. Samo u ekstremnim i ekscesnim situacijama javnost reaguje, kratko, burno i površno. Mediji se mahom uzdržavaju da deci serviraju neprimerene sadržaje u svom oficijelnom segmentu, ali sasvim zanemaruju decu, njihove potrebe i probleme. Neki se čak ne drže regulatornih zabrana, posebno kada je reč o deci-žrtvama i njihovom identitetu. Tek u poslednje vreme počela su da deluju institucionalna tela zaštite dece od elektronskog kriminala, uspostavljene su telefonske linije za pomoć i distribuirane brošure i objašnjenja. Organizacija Prijatelji dece Srbije izdala je krajem prošle godine Pravilnik Deca i mediji, istog autora, ali on kao i raniji Kodeks iz 1993. godine nije izazvao odgovarajuću pažnju stručne i opšte javnosti. Dovoljno je baciti pogled na naše kioske i videti otužne i ogavne slike i reči, čijim su pogledima izloženi i mladi. Najzad, politička klima zaoštravanja sukoba i rasta tenzija na svim nivoima donela je i ponovljene pretnje deci suparnika u direktnom ili najavljivanom obliku, čak uz otvorenu personalizaciju, što je nova tema za nekorektne medije. Deca Srbije zaslužuju bolji, civilizovaniji tretman i to ne samo u medijima - zaključuje Prvoslav S Plavšić, psiholog, istraživač medija i komunikacija.

Pozitivna uloga medija

U nekoliko ponovljenih istraživanja projekta “Prava deteta u medijima” pod pokroviteljstvom UNICEF-a, u više gradova Srbije zabeležen je blagi porast svesti dece (na kraju osnovne i početku srednje škole) o svojim pravima, kao i povećanje njihove kritičnosti prema svim činiocima njihovog odrastanja, uključujući i medije. Neki od rezultata istraživanja su:

- Mnogi mladi nisu ni čuli za Konvenciju o pravima deteta;

- Samo oko 12 odsto je negde nešto pročitalo iz ovog dokumenta;

- Ima dosta dece koja ne znaju ni za UNICEF;

- Samo oko 4 odsto dece smatra da mediji u njihovom gradu dovoljno pišu i govore o dečjim pravima, 55 odsto to negira, a 26 odsto ocenjuje da neki mediji to čine, a drugi ne;

- Oko 10-13 odsto dece ima predlog o tome čemu bi mediji mogli da posvete pažnju u vezi sa dečjim pravima, dok 80 odsto jednostavno kaže da oni treba da pišu i govore o svemu što je važno za decu;

- Zabrinjavaju odgovori svakog sedmog deteta (oko 15 odsto) da u njihovoj sredini ima zloupotreba dece od strane odraslih, zatim ocena 36 odsto učenika koji nisu mogli da navedu konkretne primere, ali misle da takvih zloupotreba ima, ali i 42 odsto odgovora da zloupotreba ima, mada oni nisu sigurni u to, malo je dece (oko 8 odsto) koja to negiraju;

- Rangirajući one koji bi najviše trebalo da brinu o dečjim pravima, deca su na prvo mesto u 65-69 odsto slučajeva stavljali roditelje i porodicu, školu u oko 3 odsto, državu i vlast u oko 10 odsto, političare svega u 1-3 odsto, medije u 1-2 odsto slučajeva, itd. Deca se uzdaju u one kojisuimnajbliži, a nemajunaročitihočekivanjaodvećinenašihinstitucija. Mediji ne zauzimajuzavidnomesto u tom pogledu – što je jasnakritikananjihovračun;

- Učenici sami procenjuju da oni i njihovi drugovi iz škole još uvek nedovoljno poznaju svoja prava, ali 83 odsto kaže da bi volelo da sazna o tome nešto više.

O deci, kasnije

Ako ostane vremena i prostora, ako nas dnevna politika i navodno važnije teme ne preokupiraju do kraja, možda će se pojaviti vest i o deci. Potreba za novinarskom obukom za izveštavanje o pravima dece nikada nije bila veća, ni za novinare početnike, ni za one koji su na sredini novinarske karijere. Mediji mogu mnogo bolje da ukažu javnosti na prava deteta, nego samo prikazivanjem dece kao nemih “žrtava”.

Istražuje, novinarka: Maja Radu

Projekat „Mladi”, realizuje se u saradnji sa Lokalpresom, Media Literacy Alliance and Digital Importance. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…