Prikazivanje članaka po tagu kultura

* Ovaj resorni Pokrajinski sekretarijat će za ovu godinu finansirati odnosno sufinansirati projekte od značaja za kulturu i umetnost za nacionalne manjine odnosno nacionalne zajednice u oblastima zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa i savremenog umetničkog stvaralaštva kao i izdavačke delatnosti, i to na jezicima nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica u AP Vojvodini, u ukupnom iznosu od 15 miliona dinara

U okviru raspodele sredstava navedene su brojne oblasti - u smislu zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa i savremenog umetničkog stvaralaštva Sekretarijat će finansirati i sufinansirati kako je konkursnom pozivu navedeno, projekte u oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica u AP Vojvodini, književno stvaralaštvo (manifestacije, festivale, nagrade, kolonije), isto tako i amatersko pozorišno stvaralaštvo i interpretaciju i repertoarni program amaterskih pozorišta na jezicima nacionalnih manjina - zajednica (a to su pozorišne predstave, radionice, festivali, nagrade), muzičko i muzičko-scensko stvaralaštvo i ples (snimanje autorskog materijala, koncerte, radionice, festivale, ples), zatim likovno, primenjeno i multimedijalno stvaralaštvo (izložbe, kolonije, radionice), programe gostovanja u zemlji i inostranstvu i nagrade za značajna ostvarenja u oblasti umetnosti.

Takođe, Sekretarijat će finansirati i sufinansirati i projekte sa ciljem zaštite, negovanja i prezentacije nematerijalnog kulturnog nasleđa - iz oblasti izvornih narodnih plesova, izvorne narodne pesme i muzike, narodnih običaja i verovanja i stare narodne zanate Vojvodini, pa očuvanje, razvoj i podsticanje negovanja tradicionalne narodne kulture, festivale i takmičenja od izuzetnog značaja za očuvanje posebnosti nacionalnih manjina-nacionalnih zajednica na teritoriji AP Vojvodine, prikupljanje podataka na terenu, istraživanje, dokumentovanje, izdavanje brošura i kataloga, kao i stvaranje uslova za rad folklornih ansambala, izvornih narodnih orkestara i pevačkih grupa, radionica starih narodnih zanata (izradu narodnih nošnji, nabavku i popravku tradicionalnih instrumenata, nabavku osnovnih sirovina i opreme za rad radionica starih narodnih zanata), stvaranje, prezentaciju i promovisanje novih sadržaja zasnovanih na zaštiti kulturnog nasleđa (izradu novih koreografija za folklorne ansamble, izdavanje CD-a sa izvornom narodnom muzikom, gostovanja i njima slično).

Isto tako - i izložbe, konkursne izložbe i takmičenja rukotvorina starih narodnih zanata (pripremu i propratni rad), te unapređenje kvaliteta prezentacije tradicionalnog narodnog stvaralaštva kroz edukacije (stručne seminare, kurseve, letnje kampove, radionice). Ukupnan iznos je 11 i po miliona dinara po klasifikaciji korisnika, 600.000 -Tekući transferi ostalim nivoima vlasti; 10.900.000 - Dotacije ostalim neprofitnim organizacijama.

Kompletne detalje u vezi sa rokovima i drugim važnim elementima za konkurs, kao i čitavu dokumentaciju možete dragi čitaoci, da pogledate i preuzmete na linku Sekretarijata:

http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/http-www-kultura-vojvodina-gov-rs-wp-content-uploads-2021-08-prijava-konkursa-filmski-fond-2021-doc/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture objavljen je u „Službenom glasniku“ 13. januara 2021. i zvanično je danas stupio na snagu

PKU je zaključen na period od tri godine i primenjuje se neposredno na sve zaposlene u ustanovama kulture na teritoriji Srbije. Njime su bliže uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ugovora.

Vlada Srbije je, na sednici održanoj 29. decembra 2021. godine, donela zaključak kojim se prihvata tekst Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i ovlastila ministarku kulture Maju Gojković da u ime Vlade potpiše PKU sa predstavnicima reprezentativnih sindikata.

Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost” koji je potpisao predsednik ovog granskog sindikata Darko Šper, Samostalni sindikat kulture Srbije čija je potpisnica Dragana Đorđević i Konfederacija slobodnih sindikata - Povereništvo za kulturu u čije ime je potpisala Smiljana Stokić, zaključili su podsetimo, potkraj protekle godine, 30. decembra 2021, sa resornom ministarkom ovaj suštinski važan akt, Poseban kolektivni ugovor!

-----------------------

- Promene u novom Posebnom kolektivnom ugovoru za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave -

Poslodavac je dužan da objavi mesečni raspored za probe, predstave, koncerte, snimanja i gostovanja najkasnije 10 dana pre početka meseca na koji se odnosi, a nedeljni raspored da objavi u tekućoj nedelji za narednu nedelju, u skladu sa Zakonom. 

Što se godišnjeg odmora tiče, dužinu trajanja godišnjeg odmora zaposlenog određuje poslodavac - rešenjem, na osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom, ugovorom i opštim aktom poslodavca. Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonom utvrđeni minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu sledećih kriterijuma: radnog iskustva, i to najmanje jedan radni dan za svakih navršenih pet godina vremena provedenog u radnom odnosu, uključujući staž osiguranja s uvećanim trajanjem, zatim obrazovanja, i to na ove načine: zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (osnovne akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine - umesto do sad četiri radna dana, od sada 5 radnih dana; zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, obrazovanje i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - sada 4 umesto do sada tri dana; zaposlenom, sa srednjim obrazovanjem - bilo je dva radna dana a po novom, 3 radna dana; zaposlenom, koji ima niži stepen od srednjeg obrazovanja - umesto jedan radni dan, sada je omogućeno 2 radna dana.

Pozitivne promene u vezi sa uslovima rada, su da za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom umesto tri radna dana, sada radnik dobija 4 radna dana, a iz doprinosa na radu umesto do pet radnih dana - sada i ovde, dan više.

Zatim, rešeni su i drugi kriterijumi, i to umesto tri radna dana, sada  4 radna dana: zaposlenom s invaliditetom, u skladu sa zakonom, samohranom roditelju sa detetom starosti do 15 godina života, zaposlenom sa troje ili više dece mlađih od 15 godina, zaposlenom koji ima dete sa smetnjama u psihofizičkom razvoju.

Godišnji odmor po starim kriterijumima nije mogao da bude utvrđen u trajanju dužem od 30 radnih dana. Tako je dakle bilo do sada - a od sada, najduže trajanje godišnjeg odmora iznosi 35 radnih dana. 

Jedan član novog PKU je potpuno nov (čl. 27) koji je zamenio član 26a iz prethodnog PKU. U starom PKU je svako ko je oboleo od KOVID-a imao pravo na 100% plate. Sada pravo na 100% plate ima samo zaposleni koji se vakcinisao. Sada su nevakcinisani u gorem položaju nego pre, ali u ovom slučaju sindikati nisu imali saglasje od strane Vlade.

Kada je reč o solidarnoj pomoći proširene su povoljnosti za radnike, i to da zaposleni ima pravo na isplatu solidarne pomoći u slučaju duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog, za koji je potreban oporavak u trajanju od najmanje 30 dana neprekidno = novo, nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice, ukoliko ona nisu obezbeđena u skladu sa posebnim zakonom; zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ukoliko ona nije ostvarena u istoj kalendarskoj godini, u skladu s posebnim propisima - ovo je brisano, pa je finansiranje rehabilitacije sada ipak olakšano!; nastanka teže invalidnosti zaposlenog; nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice; pomoći maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja; mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji je preminuo u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen - do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajućih poreza i doprinosa; pomoć za rođenje deteta zaposlenog, odnosno usvojenja, u visini jedne plate iz stava 1. tačke 1) podtačka (7) ovog člana; štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, klizište i sl.) u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ako šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja, do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajučih poreza i doprinosa = ovo, takođe boldovano, je isto tako novina.

Pozitivno promene su nastale i u pitanju jubilarnih nagrada, za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate, za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, kao i prethodno.

Izuzetno, zaposleni koji u kalendarskoj godini ostvari pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju ne može ostvariti pravo na jubilarnu nagradu, što je novo. Platom ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije.

Visina pomoći u toku godine, u pojedinim slučajevima priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.

Uvedeno je i “novo pravo” povodom Osmog marta. Citiramo: “Poslodavac može zaposlenim ženama da obezbedi prigodan poklon za 8. mart, u vrednosti do 5.000,00 dinara, bez poreza i doprinosa, a u skladu s finansijskim mogućnostima.”

Dalje, poslodavac se obavezuje da jednom u dve godine obezbedi sistematski pregled. 

Najzad, novosti u PKU su i one koje se odnose se na komisiju - formiranu od predstavnika sindikata i ministarstva, a koja prati primenu i tumači sporna pitanja u vezi sa Posebnim kolektivnim ugovorom. Jer, do sada je ova komisija imala po dva predstavnika svakog potpisnika PKU, a sada će imati po tri. Dakle - ukupno 12.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Glavni grad Vojvodine Novi Sad, od četvrtka, 13. januara i zvanično je Evropska prestonica kulture za 2022. godinu

O ovom ultraepitetu za grad koji svojom vekovno mulikulturalnom tradicijom i od ranije zaslužuje već i predviđeno laskavo zvanje, sledi poštovani čitaoci, više najaktuelnijih detalja.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Gospodin Ferenc Keler, predao je tokom protekle godine Istorijskom arhivu Sombor vrlo bogatu i značajnu dokumentaciju o sportskoj karijeri i profesionalnom radu svog brata BELE KELERA (1946-1987)

Predata dokumentacija obuhvata period 1960-1990. godine i sadrži: 1 knjigu, 41 svesku, 10 ligitimacija i članskih karata, 97 listova, 45 članaka iz novina, 3 plakata kao i 137 fotografija, od kojih je formiran Lični fond Bele Kelera.

Iz primljene dokumentacije izdvojene su 22 plakete, 11 pehara, 31 medalja, 4 lente, 26 zastavica, 46 značaka, 9 traka, 4 startna broja, 13 amblema, 3 štoperice kao i 38 suvenira sa sportskih takmičenja za period 1940-1986. godine, koji su ustupljeni Gradskom muzeju u Somboru za sportsku zbirku.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Kultura

* U krugu porodice, brojnih prijatelja i saradnika, i u ambijentu najvišeg dostojanstva u subotu 18. decembra u velikoj sali zgrade Županije održana je komemoracija povodom smrti Borislava Staničkova, dugogodišnjeg funkcionera, društveno političkog radnika, privrednog, obrazovnog, kulturološkog, sportskog poslenika, svestrane visoko obrazovne ličnosti u čijem temelju rada i visokih rezultata socijalne korelacije stoji konstanta solidarnosti sa građanima. Komemoraciji su prisustvovali i visoki funkcioneri, Branko Ćurčić, potpredsednik Vlade Vojvodine, Aleksandra Đanković, potpredsednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine...

Najpre je voditeljka Jelena Kosanović pročitala najznačajnije podatke iz njegove biografije: Borislav Staničkov rođen je u Staparu 1955. godine, u kojem je završio Osnovnu školu „Branko Radičević“. Nakon osnovne škole završava gimnaziju u Somboru, društveno-jezički smer, da bi 1979. godine diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, društveno politički-smer, današnja politikologija. Kada je radno angažovanje u pitanju, od 1979-1981. godine radio kao profesor u Obrazovnom centru „Ivo Lola Ribar“ u Novom Bečeju. Od 1981-1988. bio je profesor u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Odžacima. Kao stručno politički saradnik u Radnoj zajednici Sombor, angažovan je od 1988-1990. U opštinskoj upravi Sombor obavlja posao samostalnog savetnika od 1990-1996. Od 1996-2000. bio je direktor Centra za fizičku kulturu u Somboru. Bio je direktor DP „Crvena zvezda“ Sombor, od 2000-2003. Direktor poslovne jedinice DOO Gep Beograd tokom 2003. i 2004. godine. U periodu od 2004-2010. godine u Domu učenika srednjih škola Sombor radio je kao vaspitač da bi od 2010. pa sve do odlaska u penziju 2020. godine radio u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao načelnik Školske uprave. Objavio je više samostalnih istraživačkih i stručnih radova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Pohađao je i uspešno savladao više od pedeset različitih obuka iz oblsti obrazovanja, dobio je međunarodne i domaće sertifikate i diplome a potom svoje znanje nesebično delio sa ostalim akterima obrazovnog sistema u Zapadnobačkom i Severnobačkom upravnom okrugu. Kada je društveno politički rad Staničkova u pitanju bio je član Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja a sve vreme i član Gradskog odbora partije. Bio je predsednik Gradskog odobra SPS-a, od 2010-2020. Od 2012-2014. obavlja funkciju zamenika predsednika Skupštine grada a u periodu od 2014-2016. predsednik je Skupštine grada Sombora. U više mandata bio je sekretar i predsednik sportskih klubova, rukomet, fudbal, kuglanje, šah, a za člana Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja izabran je u avgustu 2020. godine i tu funkciju predano je obavljao da smrti. Iza sebe je ostavio suprugu Marinu, ćerku Vesnu i sina Vojina kao i unuka Viktora i zeta Andriju.

~ . ~

Najpre se brojnim prisutnima obratio gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković: - Danas je tužan dan za grad Sombor. Opraštamo se od našeg prijatelja i kolege Borislava Staničkova. Završen je jedan sadržajan i bogat život, zatvorena je jedna knjiga puna dobrih i plemenitih dela. Borislav je aktivno učestvovao u političkom i društvenom životu našeg grada. Za to vreme imao je priliku da obavlja funkciju zamenika predsednika Skupštine grada, predsednika Skupštine grada Sombora, bio je odbornik u Skupštini grada a poslednjih nešto više od godinu dana imao sam pre svega čast da sarađujem sa njim kao gradskim većnikom, sarađujem na rešavanju pitanja od velike važnosti za grad Sombor.

Bora je bio vredan i istrajan u radu. Svoj radni vek posvetio je obrazovanju i deci kao profesor, kao vaspitač u učeničkom domu i kao načelnik Školske uprave grada Sombora gde je tokom desetogodišnjeg rada nesebično delio svoje znanje sa akterima obrazovnog sistema u Zapadnobačkom i Severnobačkom upravnom okrugu. I nakon odlaska u penziju, ostao je posvećen misiji obrazovanja kao član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja.

Kolika je ta posvećenost bila, mogli smo da vidimo ne tako davno kada je uprkos teškoj bolesti koja ga je snašla, Bora smogao snage da još jednom isprati manifestaciju RTS krosa i Obrazovnog kruga koja je održana pre nešto više od mesec dana u Somboru. Bora se lako povezivao sa ljudima a zbog njega su ljudi koji nisu odavde uspeli da se povežu sa Somborom. Tako se to desilo i sa direktorom RTS krosa Stevanom Kovačevićem koji je njemu u sećanje napisao sledeće reči:

’Uz Bokija kako sam ga prozvao od našeg prvog susreta početkom druge decenije ovog milenijuma zavoleo sam Sombor, njegove ljude, istoriju, kulturu, tradiciju, zeleni gusti bođoš, Andrića čardu i riblji paprikaš. Od Bokija sam prisvajao blagost i tihost i učio ono što se u školi nije moglo naučiti. Boki je voleo sport, ponajviše fudbal i tenis. U srcu pak nosio je besmrtne Somborce, rvača Frgića, košarkaša Jokića. Voleo je i kros RTS-a, zbog dece, i mene. Bili smo zajedno i pre nepuna dva meseca, tog 23. oktobra na kros seriji u Somboru. Bio je to naš poslednji susret i njegova poslednja izjava za RTS za nezaborav’ - napisao je Kovačević.

- Borislav Staničkov - nastavio je gradonačelnik Ratković - zasigurno je ostavio nemerljiv trag u obrazovanju mnogih generacija Somboraca. A njegova odmerenost, smirenost, odlučnost i razboritost činili su da za kratko vreme zadobije poštovanje i naklonost svojih saradnika. Bilo mi je čast pre svega poznavati ga, sarađivati sa njim, mnogo toga naučiti, što ćemo sigurno svi mi mlađi a i stariji koristiti u svojoj budućnosti.

U ime svih dela koje je učinio za Sombor hvala mu i neka mu je večna slava.

Đurađ Milanović, u ime Socijalistčke partije Srbije, potom je takođe biranim rečima govorio o Borislavu Staničkovu:

- Poštovana porodice Staničkov i Velisavljević, rodbino i dragi prijatelji našeg Borislava, život svih nas, vreme koje provedemo zajedno, kada se sve sagleda zaista je kratko. Realnost koju danas treba da prihvatimo i zbog koje se nalazimo ovde, je izuzetno teška i bolna. Radost ipak prevazilazi tu bol. Radost, jer smo mogli da živimo sa, i uz, velikog čoveka. Nagrađeni smo jer smo mogli profesionalno da se razvijamo i da učimo od čoveka velikog srca.

Iz Stapara, preko somborske Gimnazije, do Fakluteta političkih nauka krenuo je put našeg, ispostaviće se vremenom, zaslužnog društveno političkog radnika. Borislav je svoje znanje i sposobnosti nadograđivao u više organizacija i ustanova tadašnjeg sistema. Formaranje svoje profesionalne ličnosti je proveo u nekoliko obrazovnih insistucija kao profesor. Njegov početak rada u opštinskoj upravi u Somboru, ispostaviće se danas, predstavlja početak njegovog zalaganja za kvalitetniji život običnog pojedinca u vreme kada je to u našoj državi bilo najteže.

U međuvremenu, bio je primoran i da brani našu zemlju na prvim linijama fronta. Socijalistička partija Srbije svojim osnivanjem u Somboru takođe je dobila stalnog člana Gradskog odbora svih saziva do danas. Bora je bio u svim sazivima kao član Gradskog ili Izvršnog odobra. Na mestu predsednika Gradskog odbora je imenovan 2010. godine na Konferenciji, a reizabran 2014. godine i tu je funkciju obavljao do danas. Upravo sa ovim činom kreće obnavljanje SPS-a u Somboru i povratak na političku scenu.

Prepoznajući njegovu nameru i ambiciju Pokrajinski odbor mu daje bezrezervnu podršku u obnavljanju partijske infrasturkture u Somboru. Vodeći se svojim principima da je rad jedino merilo vrednosti, iskrenošću i principijelnošću, otpočeo je sa saradnicima angažman na rekonstrukciji obrazovnog sistema u Somboru. Uz podršku partijskih drugova u Novom Sadu i Beogradu Borislav je kroz sistem Ministarstva prosvete gde je radio kao načelnik Školske uprave i lokalnog parlamenta, gde je jedno vreme obavljao funkcije zamenika a kasnije i predsednika Skupštine, uspeo je da značajno prilagodi obrazovnu infrastrukturu u Somboru savremenim tokovima obrazovanja i kulture.

Njegova sposobnost da prepoznaje i kandiduje kvalitetne ideje koje doprinose građanima, u mnogo čemu je zaslužna da danas u Somboru imamo Odeljenje za obrazovanje u sklopu Gradske uprave, ustanovljenu nagradu iz oblasti obrazovanja „Avram Mrazović“, kao i da se u Somboru održava manifestacija Kros RTS-a. Mnogo je projekata iz oblasti kulture u kojima je učestvovao što sa našim institucijama a što sa ambasadama i predstavnicima drugih zemalja. Sve je ovo rezultat entuzijazma i bezrezervnog zalaganja.

Kao neko ko se dugo vremena bavio sportom sa velikom srećom se radovao uspesima svih sportista i sportskih organizacija u gradu, a i sam je bio aktivan rekreativac. Poslednji društveni angažman, upravo i oslikava njegovu želju da pomogne i podrži mlađe naraštaje u novim projektima i zalaganjima za dobrobit naše lokalne zajednice.

Na našu veliku žalost on je ostao nedovršen, ali će biti nastavljen na istim onim principima na kojima se temeljio rad našeg Borislava.

Dragi Boro, dragi naš Bočke, danas se opraštamo od tebe ali ti ne govorimo zbogom, ti ostaješ sa nama zauvek kao bolji deo nas, jer smo i mi uz tebe postali bolji ljudi. Velika praznina ostaje kod svih nas sa tvojim odlaskom, ali sam sasvim siguran da će je ispuniti osećaj ponosa što smo živeli kraj tebe. Dragi moj prijatelju, hvala ti na svakom trenutku koji smo proveli zajedno, hvala ti na razumevanju i podršci.

Marina, Vojine, Vesna, Andrija, Čedomire, još jedanput primite naše najiskrenije saučešće. Slavu mu - u emotivnom a dostojanstvenom tonu izgovorio je Đurađ Milanović.

Doktor Stojan Berber, veliki prijatelj Borislava Staničkova, izrazio je zatim: - Poštovani, žalosni skupe, poštovana Borina porodice, poštovani rođaci i prijatelji Borini, niko od nas nije očekivao da će se životni put našeg Borislava, Bore, tako naglo skratiti. I to u momentu kada je krenuo na stazi odmora, kako rade svi pri kraju profesionalne karijere - mada je imao još dovoljno moći da deo sebe posveti društvenom angažovanju, kako je to činio dok je bio u naletu fizičke svežine, snage, i optimalnog duhovnog izraza, pun životnog elana.

Bio je oduvek i kao primeran učenik gimnazije, i kao uspešan student politikologije, kada je aktivno učestvovao i u dramskim sekcijama i bio angažovan i kao talentovan sportista. Obrazovanje ga nije kasnije usmerilo jednom vertikalom već je prihvatao poslove koji su mu nuđeni i mimo njegovog interesovanja, te je radio kao profesor u školi, i kao direktor u preduzećma, i kao rukovodilac u sportskim objkektima, ali i kao revnosan vaspitač omladine.

Jedino što ga je pratilo čitavog života od čega se nije sklanjao, bila je društvena i politička angažovanost na strani socijalističke levice i kao politikolog, u društveno političkim organizacijama ali i kao politički rukovodilac u organima koji su baštinili socijalističku i antifašitstičku ideju. U takvom svojstvu prihvatao se dužnosti i obaveza u organizacijama i organima vlasti, pre svega u Skupštini grada, kao njen predsednik, ali i u prosveti kao uspešan načelnik dva velika okruga.

Kao osvedočeni rodoljub i antifašista i kao ljubitelj knjige, i kulturnih dešavanja, poneo je zasluženo uz druga vredna priznanja, i nagradu Venac slobode „Radomir Drakulić“ kada je kao slavodobitnik izrekao besedu za pamćenje kao deo svoje duhovne zaostavštine. Ono što je Boru posebno krasilo jeste njegovo drugarsko ophođenje spram svojih saradnika, bilo to u društveno političkim organizacijama ili na službenim rukovodećim mestima, pa nije čudno da je i u mirovinu krenuo uz hvalu i uvažavanje prosvetnih kolega, uz zvuke violine, kao jednstven oproštaj za saradnika za kojeg imamo samo reči hvale što se u našem društvu ne viđa često.

Pamtićemo ga na kraju i kao čoveka tolerancije i pomirenja a ne svađe i sukoba. Slava našem Borislavu Staničkovu, našem drugu. Hvala mu.

...

Stigao je veliki broj telegrama saučešća; telegrame povodom odlaska Borislava Staničkova poslali su Rajko Đurović, Podgorica, Velimir Kramar, Beograd, Sonja Mitankovski, Kačarevo, Jelena Filipović, Beograd, Milana Katanić i porodica Gradinski Sombor, Ksenija Liščević, Sombor, Zapadnobački upravni okrug, porodica Milić, Zaječar, osnovna škola iz Ruskog Krstura, Školska uprava Sombor, Gradski odbor Socijalističke partije Subotica, Zoran Marković u ime genercije 1974. Fakulteta političkih nauka Beograd, Vladan Zagrađanin, Studentski trg Beograd, Socijalistička partija Srbije Beograd, Branko Ružić, odbori Socijalističke partije Srbije iz Inđije i Subotice, Ivica Dačić, Dušan Bajtatović, Vanja Vukić iz Beograda, Milomir Premović, Beograd.

Borislava Staničkova ispratili su brojni građani na Malom pravoslavnom groblju u njegovom rodnom Staparu u subotnje popodne, 18. decembra.

...

Pogledajte i galeriju fotografija ispod teksta (autor: Dragan Mutić)

Kompletan snimak komemoracije možete slušati i u našem drugom mediju - u programu Novog Radio Sombora (portal: www.omiljeniradio.com)

------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki dobila je na poklon časopis srpskih iseljenika u Australiji, Kultura, list srpskog australijskog literarnog udruženja Dr Uroš Stanković, koji je izlazio svakog prvog ponedeljka u mesecu, u periodu od 2012. do 2019. godine

Sve objavljene brojeve lista Kultura, Gradskoj biblioteci, uručio je glavni i odgovorni urednik Slobodan Jerković. On se tom prilikom prisetio samih početaka u realizaciji časopisa, kao i prilici da uz Milana Stojkova i Kraljeve Srbije, gostuje u srpskoj ambasadi u Kamberi. Sa posebnim osećanjima i sećanjima, Jerković priča o osnivaču lista Kultura i njegovom finansijeru Nikoli Stojadinoviću. Uz Nikolu Stojadinovića i Slobodana Jerkovića, dugogodišnjeg novinara Somborskih novina, zaslužni za vizuelni identitet lista bili su Igor Jerković, koji je radio grafički dizajn i Josip Zvjerac, zadužen za prelom.

List Kultura će, nakon bibliotečke obrade i smeštanja u fond Biblioteke, biti dostupan svim korisnicima Biblioteke, a uskoro i široj javnosti, u digitalnom formatu.

- Pogledajte i slajd-fotogafije u dodatku ispod teksta - 

Beleži: Gorana Koporan

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Kultura
Strana 2 od 8

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…