* U nedelju, 7. maja, u Centru za privredno tehnološki razvoj na Andrevlju na Fruškoj Gori, potpredsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Damir Zobenica obratiće se učesnicima Generalne Skupštine Regionalne mreže mladih, koja se održava od 6. do 9. maja, pod pokroviteljstvom pokrajinske Skupštine

Na istom mestu održan je i Plenarni sastanak Regionalne mreže mladih, koji je otvorila potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, Aleksandra Đanković.

Tokom trodnevnog boravka u Novom Sadu i Vojvodini, više desetina mladih političara, članova regionalnih parlamenata mladih, omladinskih organizacija i saveta iz cele Evrope uz podršku predstavnika pokrajinskih i gradskih vlasti vode debatu o aktuelnim pitanjima u Evropskoj uniji i razgovaraju o problemima i izazovima vođenja omladinske i regionalne politike i o ciljevima u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja u Evropi.

Ciljevi organizacije pomenutih događaja u Novom Sadu i Vojvodini jesu i promocija Grada Novog Sada kao buduće omladinske i kulturne prestonice Evrope, predstavljanje potencijala AP Vojvodine i Republike Srbije i aktivno uključivanje naših omladinskih organizacija u aktivnosti Regionalne mreže mladih.

U velikoj sali Skupštine AP Vojvodine učesnici su danas pogledali promotivni film o pokrajina, koji im je predstavila potpredsednica Skupštine Alekdsandra Đanković.

A u Gradskoj kući u Novom Sadu učesnici su se upoznali sa projektom „Novi Sad, omladinska evropska prestonica 2019“. U utorak, 9. maja, povodom Dana pobede i Dana Evrope, u kancelariji EU Info Point Novi Sad sa početkom u 10.30 časova, učesnici će zajedno sa predstavnicima pokrajine, grada i Misije EU u Srbiji, učestvovati na debati "O budućnosti Evrope“.

Regionalna mreža mladih osnovana je od strane Skupštine evropskih regiona (AER), čija je AP Vojvodina aktivna članica od 2002. godine.

Izvor: Skupština AP Vojvodine / S. S.

Objavljeno u Prva vest

 * U Kupusini, u petak, 13. januara, održana manifestacija "Četvorospreg"

   Četvorospreg (na mađarskom "Négyesfogat") je tradicionalna manifestacija kod Mađara u kojoj zajedno nastupaju četiri sela (Bogojevo, Kupusina, Svilojevo, Doroslovo). Domaćin je bilo pozorište - Dom kulture u Kupusini.

    Nastup

   Predstave su izvođene na mađarskom jeziku. Uglavnom nastupaju mladi i deca. Svi koji učestvuju putuju od sela do sela i održavaju priredbe. Predstave se uglavnom sastoje od komedija i smešnih scena, međutim ima i pevanja i plesa. Na bini učesnici nose mađarske narodne nošnje i pokazuju kako se davno živelo - ali na komičan i duhovit način.

Publika je bila oduševljena priredbom. Posle manifestacije mladi nastavljaju da se druže i zabavljaju u popularnim seoskim kafanama.

Zabeležio: Tibor Dunai

Dom kulture - pozorište u Kupusini

Objavljeno u Prva vest

* Postoje šanse za mlade i trudićemo se da zaustavimo odliv mladih - prim. dr Zoran Parčetić, predsednik gradskog parlamenta Sombora

    * Praznični su dani, dani kada na neki način sumiramo rezultate ali se i prisećamo, svako na svoj način, i onih dana koji nam ostanu u trajnijem sećanju. Tako, vraćajući se u ne tako davnu prošlost, u priči sa prvim čovekom grada, primarijusom doktorom Zoranom Parčetićem, akteulnim predsednikom Skupštine Grada Sombora, najpre da Vam poželim, sve srećne praznike. Naše prijateljstvo i druženje, najpre poznanstvo, počinje sa sportskih terena. To je bila jedna interesantna situacija, koju ste Vi možda zaboravili, kada se desio jedan incident, na popularnom igralištu na Bukovcu. Bili ste kapiten Fudbalskog kluba Omladinac i došlo je do prekida dva minuta pred kraj utakmice, igrali ste sa Poletom iz Karavukova. Opšti haos na terenu, publika u igralištu, svako na svoju stranu, ne znaš ko se s kim raspravlja... dobri Nikola Dedić, trener, u zanosu, a znali smo ga kao mirnog čoveka... nikad nervozniji, jedino ste Vi bili smireni, rešavajući opštu gužvu... i ja s obzirom da sam imao novinarski zadatak da uzmem izjave kapitena posle utakmice, priđem, sa tadašnjim velikim „uherom“ Radio Sombora, te nas dvojica napravimo nekako, „tihu atmosferu“ odjednom... U čemu je bila „početna“ tajna u tim mladim tada još Vašim danima, jednog takvog stišavanja uzravrele situacije - ovim primerom, u prvenstvu onda veoma zanimljive i uzbudljive Područne lige?

   - Jako daleko u prošlost smo otišli (kroz osmeh) iskreno da kažem i ne sećam se više detalja, koji su se odnosili na tu utakmicu, ali u čemu je tajna, te moje što ste rekli mirnoće, tajna je u tome što sam bio kapiten ekipe i kao kapiten morao sam da budem za primer. Isto kao što i ovde sa današnje pozicije predsednika Skupštine Grada moram da budem primer svim građanima. Tako sam i tada morao dati pozitivan primer svojim suigračima.

    * Građani tako sad kažu, da su prijatno iznenađeni kada prate tok sednice. Jer posle duže vremena, nema onih monotonih rasprava, nekih da tako kažemo, bespotrebnih „nadmudrivanja“. Vi ste u stanju da „sečete“ govornika, da ga vratite ako treba i četiri-pet puta, svejedno – bilo iz čije opcije, stranke, kao da nemate pardona?

    - Naravno da nema pardona, rad skupštine se odvija striktno po Poslovniku. Neki odbornici mi zameraju da sam možda preoštar, međutim ja smatram da nisam i da precizno poštujem sve odluke poslovnika kako prema odbornicima opozicije, tako isto i prema odbornicima pozicije. Znači, ko god skrene sa teme, udalji se, odluta, biva vraćen na temu, ako nastavi da luta i dalje, oduzima mu se reč bez pardona. I tako će naravno, i u narednom funkcionisanju Skupština da radi.

      * Evo prošlo je prvih šest meseci od konstituisanja nove skupštinske strukture, šta možemo u najkraćem, da rezimiramo u Somboru?

     - Skupština je radila stvarno naporno, praktično svakog meseca smo održavali bar po jednu sednicu i mnoga pitanja su uspešno naravno rešena, sve ono što Gradsko veće predloži, bez problema i bez čekanja dolazi na skupštinu koja rešava efikasno, naravno koliko smo uspešni u tome, vreme će pokazati.

      * Da li su na neki način, Vaši snovi ostvareni, s obzirom da je ova 2016. bila posebno karaktristična za Vas – jer od Vašeg posla u struci, hirurga, gde je bilo puno posla i na samom početku godine, a evo potom prešavši i u ovu, najvišu političku funkciju u lokalu, stoga možemo li godinu na izmaku okarakterisati posebnom godinom za Vas?

      - Pa jeste posebna godina, iz prostog razloga a i sami ste primetili to, promenio sam praktično profesiju, zamrzao sam svoj status lekara-specijaliste hirurga, na naredne četiri godine iz jednostavnog motiva da bih se posvetio politici. Mislim da sam što se tiče medicine dostigao neki maksimum i da ne bih mogao da napredujem više u struci. Smatram da ipak u politici mogu još mnogo, mnogo toga da pružim, naravno na svoje zadovoljstvo i na zadovoljstvo svih građana somborske opštine.

      * Utisak je da na prilično jedan ležeran način obavljate i ovu funkciju, kad kažem ležeran, mislim na spontan?

      - Eto ja nisam profesionalan političar tako da, ne mogu da se ponašam izveštačeno već mogu da budem samo spontan i prirodan.

      * Pomaže li sama struka u tome?

     - Pomaže, pomaže, iz prostog razloga što sama hirurgija je po meni, mada kažu da su to interne bolesti, jeste „kraljica“ medicine, jer tu se vide efekti lečenja odmah. U hirurgiji – ili jesi, ili nisi. Tako isto i ovde u politici, smatram da na mnoge stvari mora prosto da se reaguje, što bi rekli u sportskom žargonu, na prvu loptu – da se stvari praktično, odmah rešavaju.

      * Uvek sam se pitao, kako izgleda jedan radni dan hirurga. Kako on uveče leže, ne znajući šta ga ujutru čeka ili, znajući u suštini da ga ne očekuje „običan“ posao, već na posao dolazite da nekoga operišete, spasete život? Koliko u tome ima istovetnosti sa drugim profesijama, koliko ne, koliko hrabrosti?

      - Jeste i hrabrost i velika odgovornost... radni dan hirurga traje dvadeset četiri sata. Znači, nikad se ne zna kad će kakav slučaj da vam stigne... a i posle operacije vi kao hirurg, morate da pratite dalji tok lečenja, oporavak...

       * Tako, ova godina Vam je počela već prilično burno - negde početkom februara ste primili hitan slučaj kada je čovek progutao nož, dug tridesetak santimetara i pozvali su Vas od kuće da hitno dođete. Kakva su prva reagovanja bila s obzirom da ste ga odmah uputili, "preko" Sremske Kamenice u Beograd?

       - U pravu ste, to je nažalost jedan od najbizarnijih slučajeva sa kojima sam se susreo u karijeri, praktično čovek je došao na nogama, žalio se na neko gušenje, bio je kod pnemoftiziologa koji ga je na sreću uputio kod nas na hirurgiju tako da smo praktično u roku od petnaestak minuta izdijagnostikovali šta se dešavalo kod njega i blagovremeno smo mogli da ga uputimo u višu ustanovu u kojoj se takve stvari rešavaju. Jer, kod nas se takve vrste operacija, nažalost ne rade.

         * Šta bi bilo potrebno i kakvi rezovi da se upotrebe, da bi opšte stanje, naravno ne samo u Somboru nego i šire - da bi se uredilo društvo?

       - O tome možemo da pričamo „do sutra“, pa tako u nedogled, nažalost, stanje u društvu naravno nije idealno, kao što nikada nije ni bilo, niti će ikada biti, mi možemo samo da se trudimo da popravimo to stanje i da ga dovedemo u što optimalniju situaciju. Rezovi nažalost nekada moraju da budu vrlo oštri i bolni, ali su neophodni. O tome nećemo raspravljati nas dvojica, o tome neka raspravljaju ljudi na većim položajima, na višim funkcijama, koji donose zakone, i koji odlučuju i kroje politiku Srbije.

         * Vi inače dosta pažnje posvećujete mladima i podržavate mlade. Ima li u Somboru jedan novi talas mladih talenata kako se narano i čini, u nauci, sportu, umetnosti... ?

        - Apsolutno. Sombor je uvek bio grad mladih talentovanih ljudi, koji kasnije izrastu ili u velike sportiste, evo imamo čak i olimpijske pobednike u Somboru, mladi umetnici prerastaju u talentovane slikare, pesnike, književnike, tako da sa te strane nisam zabrinut za budućnost Sombora. Jedino za šta sam zabrinut to je odliv tih mladih ljudi jer većina njih nažalost napušta Sombor i odlazi u neke druge gradove, Novi Sad, Beograd ili inostranstvo...

         * Ima li rešenja?

         - Ima rešenja apsolutno, moramo mnogo više pažnje da posvetimo u radu sa mladima i da naravno obratimo pažnju na njihove potrebe, od kojih je najznačajnija u prvom redu, njihovo zaposlenje. Najveći problem u Somboru je nedostataki novca. A on proističe iz malog broja radnih mesta, nepostojanja privrede koja bi mogla da podrži kompletnu javnu scenu. Što se tiče lokalne samouprave, mi je apsolutno podržavamo, kao i sve pokušaje da se ona revitalizuje. U tom slučaju naravno da podržavamo i vaš radio i uvek ćemo ga podržavati, kao što ćemo pokušavati da pratimo i druge mlade ljude da se iskažu na taj način. Treba mnogo truda, volje, napora, rada, ali se na kraju to sve isplati. Možda ne finansijski, ali kroz neku ličnu satisfakciju sigurno se isplati.

         * A ima li šanse da se somborski sport vrati na nekadašnje uspešne dane pa time i publika u dvorane i na terene?

        - Apsolutno, pokušaćemo da reorganizacijom rada Sportskog saveza utičemo na to da somborski sport ponovo zaživi i zablista onim sjajem od pre deset, dvadeset, trideset godina i da se publika vrati i podrži svoje ljubimce u svim sportskim naporima.

         * Najavićemo sada, evo prilike s obzirom da ste na njegovom čelu, 41. Sajam u organizaciji Društva sitnih životinja „Sombor 1871“, jedinstven u ex-ju prostorima, od 27. do 29. januara – kakve su tu mogućnosti za nastavak jedne od somborskih tradicija, jer svaki dinar je dragocen?

        - Ja sam inače "takozvani" direktor Sajma peradarstva evo već šesnaest godina i preuzeo sam Sajam u dosta lošoj situaciji. Za ovih šesnaest godina mogu se pohvaliti da smo se vratili ne samo u onaj nivo koji smo imali tamo negde devedesetih godina, kada je taj sajam bio na vrhuncu, nego smo čak i prevazišli to stanje. Ove godine očekuje nas zaista rekordan odziv kako odgajivača sa brojem i kvalitetom eksponata, tako isto i sa brojem posetilaca. Ostvarili smo mnogobrojne kontakte sa odgajivačima iz inostranstva, te naravno slede i posete iz drugih zemalja.

         * Koji je Vaš hobi?

         - Ja imam mnogo hobija, ali moja prva ljubav je naravno sport, odnosno fudbal. To je zauvek, deo mene i dobar deo obeležja mog života.

         * Omiljena boja?

         - Plava.

         * Muzika?

        - Ozbiljna, pretežno opuštajuće deluje pri radu, inače može da „prođe“ sva dobra muzika, naravno - osim ove novokomponovane muzike na koju sam ipak malo alergičan (smeh).

         * Za koga navijate?

         - Nećemo se izjašnjavati po tom pitanju. :-)

         * Šta biste Vi mene pitali?

         - Šta da Vas pitam... Kako ste?

         * U odnosu na nekoliko prethodnih godina, skoro odlično :-)

       - Drago mi je to čuti... nadam se da ćemo saradnju koja traje evo već dugi niz godina, nastaviti i u narednom periodu i, vama kao i svim poštovanim slušateljkama i slušaocima vašeg radija i čitaocima portala Novog Radio Sombora želim srećne novogodišnje i božićne nastupajuće praznike, želim mnogo zdravlja i sreće, naravno i puno uspeha u poslu, a naglasak bih svakako tu stavio na zdravlje jer ono je nešto što je najdragocenije a sve ostalo dolazi samo od sebe.

Siniša Stričević

Fotografije i tehnika: Dejan Horvat

Objavljeno u Prva vest
Strana 5 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…