Prikazivanje članaka po tagu mladi

* Svake godine 31. maja Svetska zdravstvena organizacija  i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana, ističu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažu se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvana

Svetski dan bez duvana 2020. godine obeležava se pod sloganom „Zaštita mladih od manipulacija duvanske industrije i sprečavanje upotrebe duvana i nikotina među mladima”.

Svetska zdravstvena organizacija je ove godine pokrenula globalnu kampanju povodom obeležavanja Svetskog dana bez duvana sa cilјem osnaživanja mladih i uklјučivanja u borbu protiv taktika duvanskih i drugih industrija koje imaju za cilј privlačenje novih generacija korisnika duvana i nikotina.   

Cilјevi ove globalne kampanje su:

* Razotkrivanje mitova i marketinških i drugih taktika usmerenih na mlade, uklјučujući uvođenje novih proizvoda atraktivnih karakteristika kao što su razne arome;
* Edukovanje mladih o taktikama i načinima duvanske i povezanih industrija za privlačenje sadašnjih i budućih generacija da koriste duvan i nikotinske proizvode;
* Osnaživanje „influensera” tj. uticajnih pojedinaca na različitim mestima uklјučujući društvene mreže, kako bi oni doprineli zaštiti mladih i podstakli ih da se uklјuče u razotkrivanje i borbu protiv taktika najvećih duvanskih industrija.

Taktike za privlačenje novih korisnika duvanskih i nikotinskih proizvoda:

* Upotreba ukusa koji su privlačni mladima u duvanskim i nikotinskim proizvodima, poput ukusa trešanja, žvakaćih guma i bombona, što doprinosi potcenjivanju zdravstvenih rizika povezanih sa upotrebom ovih proizvoda i podstiče mlade da počnu da ih koriste;

* Atraktivni i moderno dizajnirani proizvodi (npr. proizvodi u obliku USB-a ili slatkiša);
* Promocija proizvoda ukazivanjem na njihovu manju štetnost u poređenju sa konvencionalnim cigaretama, u odsustvu objektivnih naučnih dokaza koji potvrđuju ove tvrdnje;

* Sponzorstva slavnih i uticajnih ličnosti i brendiranje sponzorisanih događaja i takmičenja na kojima se promovišu duvanski i nikotinski proizvodi;

* Marketing na prodajnim mestima uklјučujući postavlјanje duvanskih/nikotinskih proizvoda na mesta vidlјiva deci, a u blizini slatkiša, grickalica ili gaziranih pića, kao i davanjem premija prodavcima kako bi se osiguralo da se njihovi proizvodi prikazuju na način da ih uoči što više mladih osoba;

* Prodaja cigareta na komad i drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda (na primer u blizini škola), što čini da duvanski i nikotinski proizvodi budu dostupniji i pristupačniji školskoj deci;

* Indirektni marketing duvanskih proizvoda u filmovima, TV emisijama i onlajn-striming sadržajima;

* Automati za prodaju duvana na mestima koja posećuju mladi, sa atraktivnim reklamama, čime se u mnogim zemlјama zaobilaze propisi kojima se reguliše reklamiranje i prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima;

* Pokretanje sudskih sporova namenjenih slablјenju mera kontrole duvana, uklјučujući slikovna upozorenja na paklicama cigareta, izlaganje proizvoda na mestima prodaje i ograničavanje dostupnosti duvanskih i nikotinskih proizvoda deci (na primer zabrana prodaje i reklamiranja duvanskih proizvoda u blizini škola).

Više o kampanji Svetske zdravstvene organizacije na:

https://www.who.int/news-room/campaigns/world-no-tobacco-day/world-no-tobacco-day-2020

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest

* Igre se mogu naći na svakom ćošku - na telefonu, tabletu, računaru, besplatne ili one koje se plaćaju. Bitno je da su roditelji svesni koje igre igraju njihova deca - pogotovo mlađa deca koja ne znaju da sama biraju za sebe. Najčešće mladi ne znaju da izaberu dobru igru, već igraju šta god je popularno i šta igraju popularni jutuberi 

Milica Crkvenjakov, dizajnerka video igara i osnivateljka programa Roditelji Gejmera, smatra da postoji ogroman jaz između roditelja koji ne razumeju video igre i njihove dece koja su uz video igre odrasla i konzumiraju ih svaki dan:

- Mit je da su igre generalno „loše“ za mlade. Preko video igara se toliko toga može naučiti, unaprediti, iskusiti... Ali ako upadnemo u klopku da verujemo senzacionalističkim naslovima o tome kako video igre od dece prave zombije i neradnike, onda stvaramo toksičnu vezu. Najčešće deca ne znaju da izaberu dobru igru, već igraju šta god je popularno i šta igraju i jutuberi - tako će im promaći mnoge sjajne igre. Igre koje su bogate fantastičnim narativom, teškim moralnim dilemama ili preciznim mehanikama koje nam vežbaju koordinaciju. Ali čak i ako deca igraju samo popularne igre sa svojim prijateljima, vežbaju timski rad, komunikaciju i liderske veštine. Multiplejer igre uvek zahtevaju koordinaciju i rad u timu.

Dizanerka video igara, Milica dopunila je da mladim gejmerima preporučuje da izađu iz svojih balončića poznatih igara i probaju da istraže malo šire.

- Postoje forumi i grupe na kojima se stalno diskutuju razne fantastične igre koje nisu popularne, ali nude odličnu zabavu, nije loše da pročačkaju tamo i otkriju jedan novi svet.

A roditeljima dizajnerka video igara je poručila: - Ne možete da zabranite detetu da igra igre. Ako ne igra u kući, igraće van nje. Umesto toga, pričajte sa njima o tome, postanite deo te sfere njihovog života. Osim toga što ćete sebe edukovati, njih ćete naterati na dublje razmišljanje o tome šta su igre koje igraju, koju poruku prenose i šta je sve to što iz njih dobijaju.

Video-igre, Twitter i YouTube

Nedavno je objavljeno istraživanje domaće gejming scene za proteklu 2019. godinu, koje je napravila Asocijacija industrije video-igara Srbije (SGA).

U izvešataju je moguće saznati kakav je sastav domaće scene.

U godišnjem istraživanju globalne gejming industrije koje je objavio Games Industry zastupljenost igara u medijima na društvenim mrežama kao što su Twitter i YouTube, kao i detaljan prikaz industrije mobilnih video-igara zauzima najveći deo geming tržišta.

Na platformi Twitter tviteraši su najviše diskutovali o Fortnite-u koji je spomenut u više od 41.000 tvitova, zatim o Apex Legends-u, Death Stranding-u, Borderlands-u 3 i League of Legends-u.

Što se tiče YouTube-a situacija je malo drugačija. Popularna igra Minecraft, koja je naročito popularna među mlađom populacijom, nalazi se na prvom mestu. Snimci prelaženja ove igre u 2019. godini beleže nešto više od 102 milijarde pregleda, na drugom mestu je trenutno najpopularnija igra na svetu Fortnite (60 milijardi), a na trećem Grand Theft Auto V (oko 37 milijardi). U Top 5 našle su se i Garena Free Fire (30 milijardi), kao i Roblox (29,6 milijardi).

Za popularnost gejming industrije zaslužni su i infulenseri koje na različitim platformama kao što su Twitch i YouTube svakodnevno objavljuju klipove game play-eva koje prati i po nekoliko desetina miliona ljudi. Najpopularniji influenseri su jutjuberi Jelly i PewDiePie - koji je popularnost stekao igrajući upravo Minecraft i BCC Troling, a koji jednom dnevno objavljuje klipove u kojima igra Fortnite. Inače, PewDiePie stekao je svetsku popularnost od nekoliko miliona pratilaca, ugasio kanal iz opklade, pa napravio novi, koji opet ima nekoliko miliona pratilaca.

Digitalna pismenost

Moramo da prihvatimo da se svet jako mnogo promenio u poslednjih nekoliko meseci, godina. Digitalna pismenost je jedna od promena. Većina sveta sada se seli u digitalne oblake, uključujući između ostalih i školstvo, a i zato što se digitalno pismenim ljudima više ne smatraju oni koji samo znaju da uključe kompjuter i otkucaju nešto u Word-u.

Istražuje, piše:

Maja Radu

Projekat „Mladi”, realizuje Media Diversity Institute u saradnji sa Lokal presom. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu.

~ . ~

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

* Volonteri na mreži informišu mlade ljude o tome kako se zaštititi od korona virusa COVID-19, kako prepoznati i reagovati na digitalno nasilje, ksenofobiju, stigmu i diskriminaciju i kako zaštititi mentalno zdravlje tokom pandemije

Volonteri na mreži su uglavnom mladi koji žele da pomognu proverenim informacijama i savetima koje priprema tim UNICEFa u Srbiji. Jelena Ristić Beronja, kosultant volontera pri UNICEFu u Srbiji pojasnila je da se od sredine marta do danas prijavilo oko četiristotine trideset mladih da postanu volonteri na mreži.

- Za sada postoji nekoliko oblasti za volontere na mreži. Trenutno su otvorena četiri programa za volontere a to su: info kampanja o Covid 19 - posle kućne izolacije, prevođenje edukativnog materijala sa engleskog na srpski namenjeno profesorima i nastavnicima, vršnjačka podrška koja podrazumeva dosta različitih zadataka i mogućnosti da mladi pomognu drugim mladima u učenju u školi, kvalitetno provedenog slobodnog vremena, učenju drugih jezika, zatim tu je program koji mi nazivamo U-Report volonteri* - volonteri pomažu da se mladi informišu o onlan platformi U-Report, to je platforma gde mladi ljudi mogu da podele svoje mišljenje kroz razne ankete o raznim temama koje su za njih bitne, a UNICEF te podatke upotrebljava za poboljšanje i razvoj mladih - napominje Jelena Ristić Beronja

*(ovde dodajemo i link ka samom programu kako bi se lakše priključili volonteri):

https://www.unicef.org/serbia/volonteri-na-mrezi

Za samo nekoliko meseci, COVID-19 je okrenuo naglavačke živote mladih širom sveta. Škole i fakulteti su zatvoreni, igrališta i granice takođe. Novi prostor za mlade su društvene mreže preko kojih se i odvija podrška. Aleksandra Anđelić, zadužena za program za mlade pri UNICEF-u u Srbiji, smatra da je bitno da se spoji glas mladih i sa društvenim mrežama, podvlači:

- Mreže na koje smo se fokusirali u ovoj info kampanji su Fejsbuk i Instagram. Tu smo hteli da obuhvatimo nekoliko ključnih tema počev od opšteg i mentalnog zdravlja, zatim pitanja bezbednosti na internetu jer više vremena provodimo na internetu, tu su i teme solidarnosti i razumevanja... Takođe pozivamo mlade da se priključe i kažu šta je to ključno i čemu treba posvetiti pažnju.

Ovo je šansa da se aktivno uključite za poboljšanje uslova za razvoj adolescenata i mladih u Srbiji. Program #VolonteriNaMreži, Unicef Srbija sprovodi sa Mladim istraživačima Srbije uz podršku USAID.  - Moguće je prijaviti se preko sajta Unicefa u Srbiji. Nekoliko programa je otvoreno, organizuju se onlajn obuke zadataka, kako bi volonteri mogli na najbolji način da informišu o korona virusu, COVID-19. Trudimo se da i obezbeđujemo određeni sadržaj nedeljno, naročito se bavimo aktivnim učešćem i podrškom pladih iz osetljivih grupa. Na programe se prijavljuje u odnosu na iskustvo prethodno u radu sa mladima, u nekim programima je potrebno ranije iskustvo, u nekim nije. Volonteri su pripremljeni za svaki zadatak - dopunjuje Jelena Ristić Beronja, kosultant volontera pri UNICEFu u Srbiji. 

Svi mladi su dobro došli. Poziv je namenjen svima koji su u trenutnoj situaciji spremni za volonterske aktivnosti. Mladi su ključni partneri UNICEF-a za informisanje adolescenata. U sklopu programa, promoviše se i onlajn aktivizam. Moguće je prijaviti se preko UNICEF sajta u Srbiji.

Projekat „Mladi”, realizuje Media Diversity Institute u saradnji sa Lokal presom. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu.

Novinarka-istraživač: Maja Radu

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest

* Dobro izveštavanje o dečijim pravima iziskuje pristup velikom broju informacija o deci, od kojih se najveći broj nalazi u posedu državnih vlasti. Na žalost, još uvek preveliki broj vlada i državnih institucija sakriva potrebne informacije

Naša država je godinama unazad potpisivala nekoliko stotina međunarodnih konvencija, među kojimaje i čuvena Konvencija o pravima deteta koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1989. godine. Ona se smatra prvim međunarodnim ugovorom koji se posebno bavi pravima deteta, jer je svet shvatio da dete nije moguće zaštititi samo postojećim zakonodavstvom. Tada su se sve vlade složile da zaštite decu od diskriminacije, seksualne i komercijalne eksploatacije i nasilja i da posebnu pažnju posvete deci bez roditelja i mladim izbeglicama. Svakih pet godina vlade su u obavezi da podnesu izveštaj Komitetu Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Komitetr azmatra postignut napredak... I dolazi do zaključka za svaku zemlju - članicu Konvencije.

Nevladina organizacija „Prijatelji dece Srbije“ u saradnji sa UNICEF-om je 1993. godine izradila i objavila (u Beogradu i Skopju) ovaj kodeks sa podnaslovom „Pravila ponašanja medija u odnosu na decu“ sa prilogom „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“. Oba dokumenta je potpisalo nekoliko desetina redakcija i stranaka. U dokumentu je vrlo jasno, na osnovu svih Evropskih konvencija koje se time bave, definisano da deca ne mogu da budu instrumentalizovana, a posebno ne u političke svrhe. Autor kodeksa Prvoslav S. Plavšić podseća da su taj tekst, kada je izdat, potpisale sve tada jače stranke u Srbiji.

* Šta su to mediji danas jer više nije reč samo o medijima koji imaju redakcije, zakonske i projektne obaveze?

- Deca gotovo bez izuzetka prate pre svega nove elektronske medije i obilje društvenih mreža o čijim sadržajima jedva da možemo govoriti jer nema objavljenih stručnih analiza, ni istraživanja. Samo u ekstremnim i ekscesnim situacijama javnost reaguje, kratko, burno i površno. Mediji se mahom uzdržavaju da deci serviraju neprimerene sadržaje u svom oficijelnom segmentu, ali sasvim zanemaruju decu, njihove potrebe i probleme. Neki se čak ne drže regulatornih zabrana, posebno kada je reč o deci-žrtvama i njihovom identitetu. Tek u poslednje vreme počela su da deluju institucionalna tela zaštite dece od elektronskog kriminala, uspostavljene su telefonske linije za pomoć i distribuirane brošure i objašnjenja. Organizacija Prijatelji dece Srbije izdala je krajem prošle godine Pravilnik Deca i mediji, istog autora, ali on kao i raniji Kodeks iz 1993. godine nije izazvao odgovarajuću pažnju stručne i opšte javnosti. Dovoljno je baciti pogled na naše kioske i videti otužne i ogavne slike i reči, čijim su pogledima izloženi i mladi. Najzad, politička klima zaoštravanja sukoba i rasta tenzija na svim nivoima donela je i ponovljene pretnje deci suparnika u direktnom ili najavljivanom obliku, čak uz otvorenu personalizaciju, što je nova tema za nekorektne medije. Deca Srbije zaslužuju bolji, civilizovaniji tretman i to ne samo u medijima - zaključuje Prvoslav S Plavšić, psiholog, istraživač medija i komunikacija.

Pozitivna uloga medija

U nekoliko ponovljenih istraživanja projekta “Prava deteta u medijima” pod pokroviteljstvom UNICEF-a, u više gradova Srbije zabeležen je blagi porast svesti dece (na kraju osnovne i početku srednje škole) o svojim pravima, kao i povećanje njihove kritičnosti prema svim činiocima njihovog odrastanja, uključujući i medije. Neki od rezultata istraživanja su:

- Mnogi mladi nisu ni čuli za Konvenciju o pravima deteta;

- Samo oko 12 odsto je negde nešto pročitalo iz ovog dokumenta;

- Ima dosta dece koja ne znaju ni za UNICEF;

- Samo oko 4 odsto dece smatra da mediji u njihovom gradu dovoljno pišu i govore o dečjim pravima, 55 odsto to negira, a 26 odsto ocenjuje da neki mediji to čine, a drugi ne;

- Oko 10-13 odsto dece ima predlog o tome čemu bi mediji mogli da posvete pažnju u vezi sa dečjim pravima, dok 80 odsto jednostavno kaže da oni treba da pišu i govore o svemu što je važno za decu;

- Zabrinjavaju odgovori svakog sedmog deteta (oko 15 odsto) da u njihovoj sredini ima zloupotreba dece od strane odraslih, zatim ocena 36 odsto učenika koji nisu mogli da navedu konkretne primere, ali misle da takvih zloupotreba ima, ali i 42 odsto odgovora da zloupotreba ima, mada oni nisu sigurni u to, malo je dece (oko 8 odsto) koja to negiraju;

- Rangirajući one koji bi najviše trebalo da brinu o dečjim pravima, deca su na prvo mesto u 65-69 odsto slučajeva stavljali roditelje i porodicu, školu u oko 3 odsto, državu i vlast u oko 10 odsto, političare svega u 1-3 odsto, medije u 1-2 odsto slučajeva, itd. Deca se uzdaju u one kojisuimnajbliži, a nemajunaročitihočekivanjaodvećinenašihinstitucija. Mediji ne zauzimajuzavidnomesto u tom pogledu – što je jasnakritikananjihovračun;

- Učenici sami procenjuju da oni i njihovi drugovi iz škole još uvek nedovoljno poznaju svoja prava, ali 83 odsto kaže da bi volelo da sazna o tome nešto više.

O deci, kasnije

Ako ostane vremena i prostora, ako nas dnevna politika i navodno važnije teme ne preokupiraju do kraja, možda će se pojaviti vest i o deci. Potreba za novinarskom obukom za izveštavanje o pravima dece nikada nije bila veća, ni za novinare početnike, ni za one koji su na sredini novinarske karijere. Mediji mogu mnogo bolje da ukažu javnosti na prava deteta, nego samo prikazivanjem dece kao nemih “žrtava”.

Istražuje, novinarka: Maja Radu

Projekat „Mladi”, realizuje se u saradnji sa Lokalpresom, Media Literacy Alliance and Digital Importance. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

* 31. januar - NACIONALNI DAN BEZ DUVANA

U Srbiji se 31. januara pod sloganom „Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija“obeležava Nacionalni dan bez duvana. Aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana kao i posledice izlaganja duvanskom dimu.

U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana intenziviraju se aktivnosti na promociji života u okruženju bez duvana kao i značaja prestanka upotrebe duvanskih proizvoda. Tokom ovogodišnjeg Nacionalnog dana bez duvana posebno se naglašava značaj zaštite mladih od upotrebe duvana i ukazuje na nove izazove u vezi sa duvanom sa kojima se mladi susreću.

Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima iznad 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna obolenja. U svetu svake godine usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu prevremeno umire blizu osam miliona ljudi odnosno više od 20.000 svaki dan. U Srbiji, najmanje 15.000 ljudi prevremeno umre zbog pušenja.   

Upotreba duvana je povezana sa nastanom brojnih bolesti. Gotovo da nema organa u ljudskom telu na koji duvan nema štetan uticaj, a dokazi o bolestima izazvanim duvanom se povećavaju već decenijama.

Od svih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima, 17% je uzrokovano upotrebom duvana i izloženosti duvanskom dimu. Pušenje je takođe povezano sa rakom pluća kao posledica direktnog izlaganja pluća karcinogenima u duvanskom dimu. Osim raka pluća, upotreba duvana povezana je sa oboljevanjem od drugih malignih oboljenja kao što su rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta kao što su parodontitis i mnogi drugi. Uz to, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti. Upotreba duvana je takođe povezana sa povećanim rizikom umiranja kod obolelih od nekih zaraznih bolesti kao što je tuberkuloza.

Posebno osetljiva populacija su mladi, a većina današnjih pušača prvu cigaretu je zapalila tokom adolescencije. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem. Mladi koji puše, osim većeg rizika oboljevanja od brojnih hroničnih nezaraznih obolenja tokom života, obično su manje fizički aktivni i imaju više problema sa disajnim organima.

Deca su posebno osetljiva i na izloženost duvanskom dimu iz okruženja, koji kod dece i odojčadi uzrokuje brojne zdravstvene probleme kao što su češći i jači napadi astme, respiratorne infekcije i infekcije uha. Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu udišu iste kancerogene materije kao i pušači. Što je veći nivo izloženosti duvanskom dimu, veći je rizik od razvoja raka pluća, bolesti srca i krvnih sudova i drugih obolenja.

U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana posebno se apeluje na roditelje da zaštite svoju decu od duvanskog dima, jer mala deca često nemaju mogućnost izbora boravka u prostoru bez duvanskog dima. 

Sem direktne izloženosti duvanskom dimu zdravlje ugrožavaju i ostaci štetnih materija iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, krevetu i posteljini, tepisima, igračkama, vozilima itd. i ne mogu se eliminisati provetravanjem. Radi se, u stvari, o česticama iz duvanskog dima koje prianjaju za površine, a ne o duvanskom dimu u užem smislu reči. Sa tih površina, čestice se mogu oslobađati, pretrpeti hemijsku transformaciju ili se akumulirati. Sve je više podataka iz istraživanja o štetnim efektima „zadržanog duvanskog dima”, na koje su najosetljiviji najmlađi - odojčad i mala deca.  

Roditelji mogu da zaštite decu od duvanskog dima ukoliko:

Ne dozvole pušenje unutar ili u blizini kuće.

Ne dozvole pušenje u autu, čak ni kada je otvoren prozor.

Zalažu se da vrtići, škole i sva druga mesta u kojima deca provode vreme budu bez duvanskog dima.

U svakoj prilici za boravak svoje porodice biraju objekte, javne površine, prostorije i restorane u kojima pušenje nije dozvoljeno i budu svesni činjenice da delimična zabrana pušenja ne pruža zaštitu od izloženosti duvanskom dimu.

U okviru obeležavanja ovogodišnjeg Nacionalnog dana bez duvana, ističu se i novi izazovi u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima. Posebno zabrinjava porast učestalosti istovremene upotrebe više duvanskih proizvoda ili elektronskih cigareta i duvana.

Izvor: Institut za javno zdravlje Republike Srbije, Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 2 od 9

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…