Prikazivanje članaka po tagu poezija

* O KULTURI JE REČ, DA LI JE I (NE)KULTURA, KULTURA...
PRESUDITE SAMI..
Lj...
DA SE NE LAŽEMO...

Mnoge lepe svari se dešavaju, ovih dana. Bogu hvala. Na ružne, ne hajem, na njih sam postala imuna, dobrota me dirne. Ona je posebna, nju treba negovati.

Verujem u BOGA. MOJ JE ODUVEK BIO, ČOVEKOLIK I ZOVE SE LJUBAV... I moram i ovde i ovako, dosta tog već po malo"izlizanog" pitanja, hoćemo li posle covid 19 biti bolji ljudi? Hoćemo li se okrenuti univerzalnim moralnim vrednostima?

Aman ljudi, kome je do glume, obraz je ozbiljna stvar, kao i BOG. Ne igrajmo se sa tim.
Jer koj je bio čovek, ostaće to uvek i zauvek. A oni drugi, biće još gori, samo se sada pritajili. Mešetare po običaju i čekaju, da sve prođe, pa da se junače.

Zato ću ovde pomenuti gest jednog prijatelja iz Slovenije (zabranjeno mi je pominjati imena :) ...). Pre neki dan čini jedan više nego human gest, ja ga pitam, pomalo zatečena, "gospodine CX, ko to još čini ?"
On me pouči, u dve stvari, HVALA NA ISKRENOSTI PRIJATELJU X .

"Ljilja, ja ne idem da otvaram prozor, da vidim čija je zastava, ja sam tovariš / drug.
A, kako, ko čini, pa ljudi, ako smo ljudi..."

Da tako je i sa covid 19, ko je bio čovek, to uvek svedoči i u vanrednom i u redovnom stanju.
Ko je ne (čovek )... Nema zloći pomoći, tu nema leka. Zloća ostaje ZLOĆA !
Ili kako je još davno, rekao moj otac "Sine u životu, budeš od onog, od čega si satkan!"

Ljiljana Vranić

(Povod, Svetski dan kulture, 23. april i aktuelno vanredno stanje izolacije usled pandemije koronavirusom, dvostruko su motivisali profesoricu sociologije i književnosti, Ljiljanu Vranić, Somborku, koja danas živi i dalje stvara u Petrovaradinu, da nam uputi ovaj autorski tekst. Beskrajno hvala, prijateljici i saradnici Novog Radio Sombora, odskora na zadovoljstvo Udruženja Podium i članici naše nevladine organizacije kao izdavača Novog Radio Sombora i simpatizerki a verujemo takođe i novom pojačanju Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" - Granskog sindikata GS KUM-kulture, umetnosti, medija. U ovo smo uvereni, s obzirom da je prof. Ljiljana Vranić, još od školskih, gimnazijskih dana, pod tada devojačkim prezimenom Agatić, bila jedan od stubova nekadašnjeg kultnog somborskog omladinskog mesečnog lista-časopisa "Pokret" koji je imao vrhunce sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka a kojeg danas više nema. Ljiljana se izdvajala svojim reportažama, člancima iz više oblasti upotrebljavajući različite forme novinarskih žanrova, ali i iskazujući takođe, svoj talenat ne samo prema pisanoj novinarskoj-novinskoj reči, već i kao autor brojnih pesama u oblasti poezije. Ovo su samo detalji iz njene bogate i nadasve zanimljive biografije. PS: Ono što bismo posebno voleli da notiramo - Ljiljana je oduvek bila i ostala što je potvrdila i ovim tekstom za naš portal, osoba sa posebno izraženom solidarnošću naspram onih kojima je podrška, pomoć i podizanje samopouzdanja, bilo potrebno. Ostaje takođe zabeleženo da je u vreme svog istaknuto i višenagrađivanog rada tokom karijere profesora, u somborskoj Gimnaziji "Veljko Petrović", odakle je s radošću pamte brojne generacije, organizovala nebrojeno puta originalne događaje - rečju doživljaje sa svojim đacima i kolegama. Ljiljana Vranić, rođena 4. juna 1959, je diplomirala je 1983. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na katedri za sociologiju. Posvećena je predano i radu sa deceom ometenom u razvoju i osobama sa invaliditetom).

Napomena:

Članak koji objavljujemo na ovoj stranici prof. Ljiljana Vranić je najpre samoinicijativno postavila u našu fejsbuk grupu koju smo postavili povodom 4. Svetskog dana kulture u Srbiji, grupu koja je postala trajna, pa ga prenosimo na portal, a fb grupu možete da pratite na linku:

https://www.facebook.com/groups/671864496960688/

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Granski sindikat kulture, umetnosti i medija UGS “Nezavisnost”, Udruženje Podium i Novi Radio Sombor imaju zadovoljstvo da Vas pozovu večeras, na 1. Festival lepe reči i umetnosti “Granice ne postoje” u sredu, 10. jula 2019. u lepom ambijentu Hotela Lodge-In (bivši Hotel Sloboda), Trg oslobođenja 1, Sombor – u prizmelju, glavni ulaz, sa početkom u 19 časova

Prvi put nam u Sombor dolaze drage gošće iz Republike Hrvatske, književnice, pesnikinje, slikarke Nada Vučičić iz Splita i Zvjezdana Čagalj iz Jelse, sa ostrva Hvara. Uz nas će i ovom prilikom da budu članovi Udruženja balkanskih umetnika, na čelu sa predsednicom i inicijatorkom ove nesvakidašnje umetničke akcije, Dijanom Uherek iz Subotice, sa svojom ekipom umetnika i saradnika.

Priliku da se predstave dobiće i domaće, somborske pesnikinje i pesnici i umetnici, Ljiljana Arnaut, Dragana Božić, Nada Ljepojevič, Ružica Kljajić, Sofija Vukičević, Branka Panić, Teodora Zorić, Miloje Mikica Tomić... Očekujemo i predstavnike Gradske uprava Grada Sombora kao našu logističku podršku.

Na ovaj način, želimo da otpočnemo još jednu lepu tradiciju, kojom će Sombor, spajanjem umetnika iz više sredina moći da pokaže i dokaže da je evropski grad, sve u cilju zbližavanja kako aktera tako i poklonika kulture i umetnosti, više generacija.

Dobro nam došli ! Ulaz slobodan.

Vaš Novi Radio Sombor

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Prva vest

* Promocija zbirke poezije i kratkih priča Ljubi me i romana Stanica Balkan će biti održana u sredu, 29. maja, u 18:30 čssova, u Café des Arts u Somboru

Učestvuju: Olja Ristić, recenzentkinja knjige Ljubi me i Snežana Ćosić, autorka.

Domaćin večeri: Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.

~ . ~

- POEZIJA KOJOJ SE VERUJE -
     (Poezija Snežane Ćosić je emotivna i duboko proživljena. O ljubavi se peva i pevalo se na mnogo načina. Ova je poezija nešto drugo i drugačije. Pre svega: ljubavna, iskrena, preživljena i nekako čista, mirisna i pomalo nevina. Kao cvet koji bašti daje smisao. Otuda, ima nečega Tagorovskog u ovim Snežaninim pesmama. Te čudne sete starije od jednog veka. Sve pesme imaju tu potku trajanja, zaokruženosti i sažetosti. Ovo je prefinjena poezija, potekla iz duše kao vrelo preživljenog, a takvoj poeziji se veruje. To i čini poetiku Snežane Ćosić lepom i čitljivom. Priče su sažete i originalne, duhovite, zanimljive, nalik pesmama u prozi, sa puno poetike i poetskih slika u sebi. Uklapaju se sadržajem u poetsku celinu ove knjige. Ovo je jedna po svemu dobra knjiga poezije i kratkih priča.
Veselin Mišnić, književnik)

Pripremila: Inja Firanj

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U utorak, 4. septembra, u prepunoj sali Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru predstavljena je zbirka poezije Pesnici umiru mladi Borislava Kosanovića

Borislav Kosanović, pesnik i pisac, član je I.K. „Arte“ iz Beograda. Osim „Pesnici umiru mladi“, objavio još dve zbirke poezije „Kada se snovi sruše“ i „Četiri nijanse ljubavi“ (Arte 2014, Arte 2015), roman „Pod sjenkom bukove šume“ (Arte 2016) i romansiranu biografiju glumca Lazara Rokvuda „Povratak“ (Arte 2017).

Dobitnik nagrada Arte kuće za pesnika godine 2014. i 2015. godine, a roman „Pod sjenkom bukove šume“, nagrađen je nagradom „Roman godine“ Arte kuće za 2016.

Zbirka poezije Pesnici umiru mladi je objavljena ove godine u izdanju Gradske biblioteke Karlo Bijelicki. Osim stihova, knjiga sadrži i ilustracije koje je radila Katarina Kosanović. 

Na promociji su govorili Nataša Turkić, vd direktora Gradske biblioteke, Jelena Vukelić, prof. filozofije i autor.

Inja Firanj

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Nova promocija knjige Milivoja Mlađenovića

„Zamke ideološke, zamke bajkovne, zamke školske i poetske, koje je U zamku zamki razapeo Milivoje Mlađenović, fino su i istančano analitičko tkanje koje uspeva da uhvati nove, iznenađujuće i osvežavajuće uvide u književnost za decu. U prozu, poeziju i, pre svega, u dramske bajke, s kojima je srpska dramska književnost za decu dosegla svoje vrhunce, a čiji je izuzetno uspešni i analitički istraživač i do sada bio Milivoje Mlađenović, naučnik, profesor i autor odavno uhvaćen u plemenitu zamku scenske igre i njenih složenih smislova.“

(Ljiljana Pešikan Ljuštanović)

 Promocija knjige je zakazana za utorak, 11. april u 19 časova, u Spomen sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Na promociji će osim autora govoriti i prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, recenzent, prof. dr Željko Vučković, dekan Učiteljskog fakulteta, prof. dr Tihomir Petrović i Vladimir Jerković, urednik.

S. S.

 

Objavljeno u Kultura

* Drage naše čitatelje (i naravno ravnopravno, čitaoci), nismo dugo razmišljali kako da vam na odgovarajući način poželimo da vam svaki dan, bude - 8. mart. Zato, umesto tradicionalne osmomartovske čestitke povodom Međunarodnog Dana žena, smatrali smo da će valjana čestitka biti stihovi dvojice mladih Somboraca, koji vam se svojim stihovima kavaljerski obraćaju, sa po tri svoje pesme: Čedomir Janičić i Miloje Mikica Tomić. Ujedno, njihovi poetski radovi objavljeni su u prestižnom srpskom književnom časopisu Suština poetike. Nadamo se da smo uspeli u nameri da vas prijatno obradujemo ....

SIJESTA

Mali kapucineri
ravnodušno zevahu u prašini.
Bejaše velika žega.
Miris motornog ulja,
muškog znoja i trulog voća
isparavaše u žućkastoj
izmaglici vrelog podneva.

Nekog su strahovito mučili
tamo dole, u šupi starog Vaskesa.
Krici su popuštali pred muzikom s
tranzistora. Krupne muve
onesvešćeno su padale na
stolove u kantini.

U luku je baš tada pristajao
General Morales. Svetlo je čudno
padalo na njegovu preteću sivu
belinu. Ličio je na golo muško telo,
nekog vežbača koji je slučajno
nabasao na leš predivne devojke
loše sakriven u bočnoj uličici,
iza dve ili tri olupane
kante za smeće.


ZINUH OD BOLNOG ČUDA

Preseče me bol, zaborav mi
zauvek pade s očiju.

Slušam ono što
ne želim, ono što me
ne teši...
Bez straha sam lakši,
ali imam manje nade.

Plaču jorgovani,
otimači me zasmejavaju...

Julsko podne bez vetra
poleglo od krupne žege,
one sa vrućim plačnim licem,
kao da se sada rodilo.

Hteo sam još nešto da kažem.
Prazan papir čekaće strpljivo,
nema potrebe da nešto zbrzam.

Još sam vruć.
Mrtvo cveće guši sve u maloj sobi.
Ono što su
ubrali za mene,
spojili dve
cvetne smrti.
Ljiljani i trnje
zajedno spavaju.

Zvižde stari vozovi...

Zinuh od bolnog čuda.
od milion tona.

 

DA LI SAM VEĆ BIO TU

Reci mi, zaboravio sam.
Znam da sam govorio i smejao se,
druge navodio da ponavljaju moje reči,
svedočio pred novim ljudima o svemu iznova,
u pijanom veselju znam da sam i dodavao, ali ko to ne radi,
ti si me samo tužno gledala, kao sada, kao uvek,
mada si, ako tvoja potvrda vodi drugom cilju,
oprezno nešto izgovorila ali samo meni,
nisam siguran šta si mi rekla,
reci mi slobodno, molim te,
reci, zaboravio sam...


O PESNIKU



Čedomir Janičić
Rođen je 1967. godine u Zadru. Osnovnu i srednju školu završio je u Somboru. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je istoriju umetnosti. Objavljuje prozu i poeziju u periodici, zbornicima i onlajn portalima. Objavio je e-knjigu priča Et in Arcadia Ego, u izdanju Media Art Content, Ltd Novi Sad, 2014. godine. Kustos je Gradskog muzeja u Somboru.
Živi i radi u Somboru.

********************************************************

ВЈЕЧНИ ШАПАТ 
 
У себи, тихо,
да не чује нико
зовнем те 
понекад,
а ти ћутиш.
 
Да још 
научио нисам
како се са
Вјечнима 
разговара,
као да слутиш.
 
И баш због тога
највише жалим
и због тога
ми је јако криво.
 
Што не знам
ил' никако 
да схватим:
да оно 
што једном
у нама се роди
заувијек 
остаје живо!
 
 
ДУША
 
Кажу да слика
говори више од
хиљаду ријечи,
и да се на слици
понекад могу
видјети обриси душе.
 
А ја сам ето
потпуно увјерен
да нико никада 
успјети неће
да тих 21 
или већ 27 грама,
стави на 
разапето платно
или у оквир 
некакавог рама...
 
 
 
 
 
ЗЕМЉА И ЖЕНА
 
Судбински везане извором живота,
блажена, чедна, плодна, поштена,
добра је само док пород даје
мајчица и мајка, земља и жена.
 
Сијеку јој косе, кидају жиле,
гласа не пусти, сва унакажена
ломе јој кости,  утробу ору
све то прећуте, земља и жена.
 
Ударци боле, ријечи још више
увијек се дигне, када је згажена,
пркоси вјетру, киши и болу 
док ћути и трпи, земља и жена.
 
Сурову истину болно је признати
ал' ако ћутимо гријех је већи,
и није тешко скупити храброст, 
погнути главу и тихо изрећи:
 
Опрости Мајко, опрости  Земљо!
Опрости Мајко, опрости  Жено!
 
 
О ПЕСНИКУ 

 

   

Милоје Томић – Микица

Рођен је 1977. године у Пљевљима, где је завршио основну и средњу школу. Пут га потом води у Тиват, у ком проводи десет година, да би свој животни брод, усидрио у Панонском мору. Прве песме писао је још у основној школи, а потом је уследила дуга пауза. Писању се вратио пре две године и тренутно ради на припреми материјала за своју прву збирку. Живи и ради у Сомбору.

Redakcija Novog Radio Sombora

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…