Prikazivanje članaka po tagu praznik

* 1. maj. Počeo, Međunarodni praznik rada. I ja krenuh na uranak, s njim. Praznikom. Dok počinjem da pišem nastojeći to po svaku cenu da bude prigodno, simbolično dočekujem dakle uranak i trenutno je 04:16 časova. Pravi uranak, da (o)svane zora, čekam. I šta je to čudno za novinare, i za sve sve ine srodne il' slične nam profesije, pa sutra eto i pravoslavni Vaskrs a slavi mnogima se Đurđevdanom slavljenje nadovezuje pa tako i meni - i šta je tu išta „nenormalno“ i za državne dakle, provomajske upravo u ovom trenutku, počinjavše praznike i za sve svece. Tako smo odabrali bar eto mi, novinar je novinar - i kad se sunča i kad ruča. Staro pravilo, nisam ga sam izmislio, već primenio samo. Naročito sad, dok je interneta, i dok je radnog vremena 24/7

A, u - ko bi rekao - već drugu godinu zaredom, pandemijskom pošasti takvim-kakve su okolnostima, rad ne sme da stane. Zato ću pošto su situacije na današnji dan od prošle, i ove godine iste ili slične, ponoviću, neke reči što sam ih napisao ovde dragi naši čitaoci: nedostaje mi teren na današnji, prvomajki dan. Rad koji sam naučio i na koji sam navikao i nedostaje mi moj Beograd za 1. maj. I moj Novi Sad gde smo se mi iz Sombora, "prestrojavali" iz jednog u drugi autobus i zajedničkim energijama hitali na isto mesto protestnih prvomajskih šetnji u prestonici, kako se to na ovaj dan inače u čitavom svetu prigodno i čini.

Nedostaju mi kolege iz svih krajeva SFRJ sa kojima sam se sretao, i moji sindikalci, nedostaje mi (fizički kao i lane, na ovaj dan) moja „Nezavisnost“. Sve normalno mi danas nedostaje. A slobodarski, moj kraljevski slobodni rodni grad Sombor i sutra će imati čistoljubivu tu solidarno, domaćinski pruženu ruku za sav normalan svet jer i posle karantene/karantina (lanjskog) i „neuravnoteženog“ kretanja još uvek, godinu dana posle - na današnji dan, živeće i 1. maj. Pozitivno protestno i simbolično kao i čitava planeta, opet nećemo moći kao decenijama pre, nećemo moći ZAJEDNO da izrazimo svoju volju i nevolju, svoja dobra sećanja i svoje propale privatizacije još iz početka prošle decenije, kad smo mnogi od nas ostali bez posla i bez ičega a produžili dalje. Pa ako je vanredno, mogu smelo reći... nateraše me tada u toj iznebuha strmoglavo padajućoj nevolji, prijatelji, moji sportisti, brojni drugi, te počesmo saradnici i ja osnivajući 23. septembra 2016. Novi Radio Sombor kao dovstruki elektronski medij i kao „čedo“ našeg izdavača, Udruženja „PODIUM“, gle čuda, na isti dan, 23. septembra ali 2011; pa tako imamo molim vas, i duplu radost - za jubilarno slavlje. Naravno, bilo je trenutaka odustajanja i padanja u „žutu minutu“, ali imam li pravo na to? Ne. I zato:

DA NE BUDE ZABUNE

Nismo krivi što smo danas uskraćeni. Okupljanja, onog pravog, većeg, pa i druženja što uz to ide. Ujedinjenost nam ipak kaže da ćemo, solidarni, svesni i savesni, mi radnici, koji smo, mnogi od nas početkom i polovinom prošlog desetleća kako rekoh ostali bez posla  - združeno i jedinstveno možemo mnogo jer sutra je novi dan a i posle korone, ostaje nam sloboda da donesemo odluke za dalje puteve.

Međunarodni praznik rada ili Prvi maj praznik je da evo upotpunim današnji verujem prigodan tekst, kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radno-klasna prava.

Prvi maj je dakle kao što svi znamo, proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti. Slavi se prigodnim manifestacijama u vidu prvomajskih protesta za ostvarivanje, solidarnost i poboljšanje radničko-klasnih prava u većini zemalja sveta. Preslišavam se ujedno... I čekam uranak, nikako još da svane...

SAMO PRAZNIKE DA NE POBRKAM

Zato ide dalje moje preslištavanje: Prvi put, javne i masovine demonstracije dakle, pre ravno 134 godine održaše se, a drugi put već nakon sveg tog vremena, koje je sastavilo tri veka - pod maskama piknika. Proći će i to. U ujedinjenoj - svako u svom pandemijsko/roštilj-vikendica kutku - želji, veri, nadi i snazi koliko nam je god do nje stalo i od nje ostalo, a sad nam, združeno potrebnija no ikad, da istrajemo u putu sveopšte međusobne veze, solidarnošću zvane. Ona je sada bitnija nego ikad, da bismo mogli što ujedinjeniji računajući na sve veći značaj i sadejstvo civilne sfere, da dočekamo lepše, bolje, zdravije, plaćenije i dostojanstvenije, sutra. A ko radno - ko ne, nije ni važno. Samo da se ne pobrka...

Jer baš se eto, da ponovim kako ništa slučajno nije, potrefilo da će prvi maj to sutra, smeniti pravoslavni vaskrs. I da - da, trpeza kako vaskršnja vam, tako i ova prvomajska, bude isto tako dostojanstvenija kako i rad i Bog nalažu. Ma, gurajmo dalje. Druge nam nema. U zdravlju bili, i pridržavajte se mera. To se mora - dok se mora. Pa, da završim evo sad u 04:46, do sledeće već skorašnje danas rubrike, zaslužio sam bar kratku pauzu da skuvam sebi kafu i to pravo po Zakonu o radu na tih pola sata, što mi pripada. :-) Odoh raditi dalje, kao i mnogi od nas na današnji dan. Solidarno, moram ponoviti, sve je u redu, samo nikako još da osvane, pa nek uranak i zvanično počne. Živeli.

Vaši, odg. urednik Siniša Stričević i ekipa Novog Radio Sombora i Udruženje „PODIUM"

Objavljeno u Prva vest
Tagovano
utorak, 05 mart 2019 21:39

Šaljivo veče s pesnikinjom Marijom Feher

* U ponediljak, 4. marta u Dičijoj biblioteci “Karlo Bijelicki” u Somboru, Bunjevački media centar pripravio je Šaljivo veče s pesnikinjom Marijom Feher iz Čonoplje. Čuvajuć bunjevački jezik, tradiciju i kulturu kroz svoje pisme, Marija je dala velik pečat bunjevačkom nacionalnom identitetu

Veče je bilo posvećeno pridstojećem prazniku žena, pa su tako i stihovi koje je pesnikinja podilila sa publikom bili upriličeni.

Gradsko kulturno umetničko društvo Sombor, ulipšalo je veče izvornim bunjevačkim igrama, a glumci amateri iz Čonoplje i Svetozara Miletića odigrali su komični skeč čiji je autor Marija Feher.

- Puno mi je srce večeras, jer doživit u starosti vako štogod, zdravo je lipo. Glumila sam puno, pisala i čitala, bila sam nagrađena aplauzom, i to mi je uvik bilo nešto lipo.

Želja mi je da zadovoljim publiku kako bi svi bili srećniji - kazala je pesnikinja Marija Feher.

- Naš zadatak nije samo obaveštavanje i informisanje o događajima vezanim za bunjevačku zajednicu u Somboru i okolnim mistima, već imamo zadatak i obavezu da na neki način promovišemo i budemo podrška bunjevačkim udruženjima i ljudima iz bunjevačke zajednice koji niguju jezik, kukturu i tradiciju...

Marija Feher je dala veliki doprinos kroz svoju poeziju, prozu i mala pozorišna dila, a na ovaj način želimo da je prikažemo i široj javnosti. Potrudićemo se da u nekom skorijem periodu pomognemo da njena dila budu objavljenja u knjigi - kazala je pridsidnica Bunjevačkog media centra Sombor, Stanislava Lutkić.

Na kraju programa pridsidnik Saveza bački bunjevaca Mirko Bajić, čestito je  8. mart svim prisutnim damam i svakoj dami poklonio cviće.

Fotografije: Vinko Janković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Nastavak fotogalerije:

~ . ~

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Visti dana

* Proslavu nacionalnog praznika mađarske zajednice, Svetog Stefana, u Somboru je organizovala Asocijacija za razvoj Zapadnobačkog okruga „Podunavlje“. Sveti Stefan (Sent Ištvan) se slavi 20. avgusta, ali je zbog centralne proslave na Paliću, proslava u Somboru organizovana 19. avgusta

Gradonačelnica Dušanka Golubović sa saradnicima, pomoćnicima – Atilom Pribilom za mesnu samoupravu, Branislavom Svorcanom za kulturu i informisanje i Ivanom Šimunovim za oblast međunarodne saradnje

Nakon mise u crkvi Svetog Stefana kralja, kojoj je prisustvovala i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima i posvećenja novog hleba, održan je kulturno-umetnički program.

Okupljenim predstavnicima mađarske zajednice i Somborcima koji su prisustvovali proslavi, obratila se gradonačelnica Dušanka Golubović.

Proslavi Sent Ištvana u Somboru prisustvovali su Mađari sa teritorije čitavog Zapadnobačkog upravnog okruga

- Ova manifestacija svake godine dobija sve veći smisao i značaj. Imali smo priliku da slušamo mađarsku muziku, da gledamo folklor, tradiciju, običaje i da zahvaljujući tome pošaljemo poruku da je Sombor bogat grad kojem dolikuje bogatstvo različitosti. Sombor jeste centar Zapadnobačkog upravnog okruga, ali je mnogo važnije da pružamo sliku Sombora kao grada multikulturalnosti, evropskih i ljudskih vrednosti - istakla je  gradonačelnica.

Učesnike proslave, drevnom mađarskom zdravicom koja slavi, mir, lepotu, zajedništvo, izobilje… pozdravio je Peter Ištvan, predsednik Asocijacije.

Na proslavi nacionalnog praznika mađarske zajednice prikazano bogatstvo tradicije, običaja, folklora, svih generacija

Sent Ištvan slave Mađari u čitavom svetu, kao sećanje na jednog od najznačajnijih mađarskih vladara koji se smatra prvim ujediniteljem svih Mađara, utemeljivačem hrišćanstva i osnivačem mađarske države.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću gradske uprave Sombor

Prati: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Članice Kola srpskih sestara iz Sombora su na dan velikog pravoslavnog sveca, 14. jula, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava mučenike Svetog Kozmu i Damjana - svete Vrače braću koja su bila lekari i čudotovrci, posetile bolesnike u Odeljenju za psihijatriju Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” u Somboru

Sestre su se potrudile da bar tih sat vremena bolesnici na C odeljenju zaborave na svoje tegobe. U goste su povele i muzičku grupu Boemi, a oni su svojim reperotarom razveselili pacijente i zajedno sa njima na kraju i pevali. Podigli im tako samopouzdanje, veru i nadu.

Tako je veoma simbolično obeležen ovaj praznik, svetih vrača Kozme i Damjana koji se obeležava kako u hramovima Srpske pravoslavne crkve, pravoslavnim domovima, tako i u mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije, pa su tako somborske Sestre, kao i uvek do sada, odnele svojim prijateljima ponude, keks, sokove i voće. Takođe su ih darivale i novim pidžamama, odećom i obućom.

Susret je protekao kao i svakom ovakvom sličnom prilikom u srdačnoj atmosferi, pa su se članice Kola srpskih sestara u Somboru rastale sa najlepšim željama za zdravlje, kao što i u srpskom narodu vekovno stoji  uverenje da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo
četvrtak, 25 januar 2018 20:27

Predstoji Veliko bunjevačko prelo na Marindan

* U petak, 2. februara, u svečanoj sali restorana „Krystal Lux“ (bivša Hotel Sloboda), na Marindan, UG „Bunjevačko kolo“ organizuje Veliko bunjevačko kolo

U bogatom kulturno-umetničkom programu učestvuju GKUD „Ravangrad“, Tamburaški satav i vokalni solisti.

Pozivamo sve prijatelje Bunjevačkog kola da sa nama podele radost življenja i pridruže se na proslavi nacionalnog praznika - pozivaju iz ove organizacije.

Sve informacije i rezervacije zainteresovani mogu da dobiju na telefone: 025/51-00-002 i 060/448-00-56.

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor

 

Objavljeno u Manjinske grupe
nedelja, 07 januar 2018 19:52

Pravoslavni običaji i zanimljivosti o Božiću

* Božić je najveseliji pravoslavni praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista i slavi se tri dana. Božićno jutro počelo je tako što su se, od rane zore, čula zvona iz svih pravoslavnih crkava i hramova; u nekim delovima Srbije domaćini pucaju iz pušaka i pištolja; oblači se svečana odeća i odlazi u crkvu potom na Božićnu liturgiju; ljudi se pozdravljaju i otpozdravljaju rečima „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi" U gradu, međutim, situacija je nešto drugačija, te dosta građana liturgiju gleda danas i putem TV ekrana

Običaj je da prva osoba koja u kuću uđe na Božić jeste položajnik – prijatelj kuće koji treba da kući i njenim ukućanima obezbedi zdravlje, sreću, blagostanje i mir. Simbolički, položajnik predstavlja tri mudraca koji su pratili zvezdu sa Istoka i koji su Hrista na rođenju darovali tamjanom, zlatom i mirisom. Tim povodom, postoji čitav niz rituala koje položajnik obavlja kako bi osigurao sve ovo navedeno: otvara vrata od peći ili šporeta, džara vatru izgovarajući brojalicu: „Koliko varnica toliko srećica, koliko varnica toliko parica„, prizivajući tako blagostanje za dom u koji je ušao. Nakon izvršene dužnosti, domaćica kuće ga daruje prigodnim poklonom.

U rano božićno jutro, domaćica je umesila česnicu – pogaču u koju umesi novčić, odozgo se izbocka grančicom badnjaka i ispeče. Ranije se u česnicu stavljalo i seme drena – za zdravlje, seme pasulja, kukuruza, pšenice i delovi badnjaka. Česnica predstavlja slavski kolač na Božić i kada je pečena, iznosi se za sto, okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će onaj ko dobije deo česnice sa novčićem biti srećan tokom čitave godine. 

Nakon lomljenja, sledi čestitanje praznika i ručak, koji je prvi mrsni obrok nakon dugog posta.

Običaj je da se na Božić nigde ne ide u goste, jer su naredna dva dana tome namenjena, već da porodica taj najsrećniji pravoslavni praznik provodi na okupu u toploj porodičnoj atmosferi.

******

Sam Božić je trodnevni praznik, a ako računamo i Badnji dan, kojim se završava zimski post, onda je to četvorodnevna svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici.

******

Šta valja raditi tokom Božićnih praznika:

1. Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi, i više neće predstavljati problem. 

2. Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.

3. Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.

4. Negde se gata na plećki od pečenice. Ako na kosti kada je izvučemo iz pečene plećke ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.

5. Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.

6. Nekada je značajnu ulogu u božićnim običajima imala božićna sveća. Neke porodice palile su je već na Badnje veče ili obavezno u vreme ručka prvog dana Božića. Sveću pali domaćin sa tri vlati pšenice ili slame koja se izvlači ispod božićne trpeze. Sveća se nije gasila duvanjem, već vinom iz pune flaše.

Običaji se sastoje od osnovnog, nepromenljivog dela i ritualnog dela koji je vidljiv i promenljiv. Neupućeni pogrešno veruju da su ako posvete pažnju vidljivom delu sačuvali i sam običaj. To se najbolje vidi na primeru Božića. Još u ranom hrišćanskom periodu paljene su velike vatre za vreme Božića, potom su korišćeni barutni štapići za pucanje i vatromet, preko prangija do počasnih plotuna iz artiljerijskog oružja. Danas se razlamaju pucnji iz ličnog naoružanja i praskav zvuk petardi. Oružja su se menjala, ali je praznik opstajao.

Izvor: vesti-online.com / S. S.

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…