Prikazivanje članaka po tagu predsednik

* U krugu porodice, brojnih prijatelja i saradnika, i u ambijentu najvišeg dostojanstva u subotu 18. decembra u velikoj sali zgrade Županije održana je komemoracija povodom smrti Borislava Staničkova, dugogodišnjeg funkcionera, društveno političkog radnika, privrednog, obrazovnog, kulturološkog, sportskog poslenika, svestrane visoko obrazovne ličnosti u čijem temelju rada i visokih rezultata socijalne korelacije stoji konstanta solidarnosti sa građanima. Komemoraciji su prisustvovali i visoki funkcioneri, Branko Ćurčić, potpredsednik Vlade Vojvodine, Aleksandra Đanković, potpredsednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine...

Najpre je voditeljka Jelena Kosanović pročitala najznačajnije podatke iz njegove biografije: Borislav Staničkov rođen je u Staparu 1955. godine, u kojem je završio Osnovnu školu „Branko Radičević“. Nakon osnovne škole završava gimnaziju u Somboru, društveno-jezički smer, da bi 1979. godine diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, društveno politički-smer, današnja politikologija. Kada je radno angažovanje u pitanju, od 1979-1981. godine radio kao profesor u Obrazovnom centru „Ivo Lola Ribar“ u Novom Bečeju. Od 1981-1988. bio je profesor u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Odžacima. Kao stručno politički saradnik u Radnoj zajednici Sombor, angažovan je od 1988-1990. U opštinskoj upravi Sombor obavlja posao samostalnog savetnika od 1990-1996. Od 1996-2000. bio je direktor Centra za fizičku kulturu u Somboru. Bio je direktor DP „Crvena zvezda“ Sombor, od 2000-2003. Direktor poslovne jedinice DOO Gep Beograd tokom 2003. i 2004. godine. U periodu od 2004-2010. godine u Domu učenika srednjih škola Sombor radio je kao vaspitač da bi od 2010. pa sve do odlaska u penziju 2020. godine radio u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao načelnik Školske uprave. Objavio je više samostalnih istraživačkih i stručnih radova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Pohađao je i uspešno savladao više od pedeset različitih obuka iz oblsti obrazovanja, dobio je međunarodne i domaće sertifikate i diplome a potom svoje znanje nesebično delio sa ostalim akterima obrazovnog sistema u Zapadnobačkom i Severnobačkom upravnom okrugu. Kada je društveno politički rad Staničkova u pitanju bio je član Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja a sve vreme i član Gradskog odbora partije. Bio je predsednik Gradskog odobra SPS-a, od 2010-2020. Od 2012-2014. obavlja funkciju zamenika predsednika Skupštine grada a u periodu od 2014-2016. predsednik je Skupštine grada Sombora. U više mandata bio je sekretar i predsednik sportskih klubova, rukomet, fudbal, kuglanje, šah, a za člana Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja izabran je u avgustu 2020. godine i tu funkciju predano je obavljao da smrti. Iza sebe je ostavio suprugu Marinu, ćerku Vesnu i sina Vojina kao i unuka Viktora i zeta Andriju.

~ . ~

Najpre se brojnim prisutnima obratio gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković: - Danas je tužan dan za grad Sombor. Opraštamo se od našeg prijatelja i kolege Borislava Staničkova. Završen je jedan sadržajan i bogat život, zatvorena je jedna knjiga puna dobrih i plemenitih dela. Borislav je aktivno učestvovao u političkom i društvenom životu našeg grada. Za to vreme imao je priliku da obavlja funkciju zamenika predsednika Skupštine grada, predsednika Skupštine grada Sombora, bio je odbornik u Skupštini grada a poslednjih nešto više od godinu dana imao sam pre svega čast da sarađujem sa njim kao gradskim većnikom, sarađujem na rešavanju pitanja od velike važnosti za grad Sombor.

Bora je bio vredan i istrajan u radu. Svoj radni vek posvetio je obrazovanju i deci kao profesor, kao vaspitač u učeničkom domu i kao načelnik Školske uprave grada Sombora gde je tokom desetogodišnjeg rada nesebično delio svoje znanje sa akterima obrazovnog sistema u Zapadnobačkom i Severnobačkom upravnom okrugu. I nakon odlaska u penziju, ostao je posvećen misiji obrazovanja kao član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja.

Kolika je ta posvećenost bila, mogli smo da vidimo ne tako davno kada je uprkos teškoj bolesti koja ga je snašla, Bora smogao snage da još jednom isprati manifestaciju RTS krosa i Obrazovnog kruga koja je održana pre nešto više od mesec dana u Somboru. Bora se lako povezivao sa ljudima a zbog njega su ljudi koji nisu odavde uspeli da se povežu sa Somborom. Tako se to desilo i sa direktorom RTS krosa Stevanom Kovačevićem koji je njemu u sećanje napisao sledeće reči:

’Uz Bokija kako sam ga prozvao od našeg prvog susreta početkom druge decenije ovog milenijuma zavoleo sam Sombor, njegove ljude, istoriju, kulturu, tradiciju, zeleni gusti bođoš, Andrića čardu i riblji paprikaš. Od Bokija sam prisvajao blagost i tihost i učio ono što se u školi nije moglo naučiti. Boki je voleo sport, ponajviše fudbal i tenis. U srcu pak nosio je besmrtne Somborce, rvača Frgića, košarkaša Jokića. Voleo je i kros RTS-a, zbog dece, i mene. Bili smo zajedno i pre nepuna dva meseca, tog 23. oktobra na kros seriji u Somboru. Bio je to naš poslednji susret i njegova poslednja izjava za RTS za nezaborav’ - napisao je Kovačević.

- Borislav Staničkov - nastavio je gradonačelnik Ratković - zasigurno je ostavio nemerljiv trag u obrazovanju mnogih generacija Somboraca. A njegova odmerenost, smirenost, odlučnost i razboritost činili su da za kratko vreme zadobije poštovanje i naklonost svojih saradnika. Bilo mi je čast pre svega poznavati ga, sarađivati sa njim, mnogo toga naučiti, što ćemo sigurno svi mi mlađi a i stariji koristiti u svojoj budućnosti.

U ime svih dela koje je učinio za Sombor hvala mu i neka mu je večna slava.

Đurađ Milanović, u ime Socijalistčke partije Srbije, potom je takođe biranim rečima govorio o Borislavu Staničkovu:

- Poštovana porodice Staničkov i Velisavljević, rodbino i dragi prijatelji našeg Borislava, život svih nas, vreme koje provedemo zajedno, kada se sve sagleda zaista je kratko. Realnost koju danas treba da prihvatimo i zbog koje se nalazimo ovde, je izuzetno teška i bolna. Radost ipak prevazilazi tu bol. Radost, jer smo mogli da živimo sa, i uz, velikog čoveka. Nagrađeni smo jer smo mogli profesionalno da se razvijamo i da učimo od čoveka velikog srca.

Iz Stapara, preko somborske Gimnazije, do Fakluteta političkih nauka krenuo je put našeg, ispostaviće se vremenom, zaslužnog društveno političkog radnika. Borislav je svoje znanje i sposobnosti nadograđivao u više organizacija i ustanova tadašnjeg sistema. Formaranje svoje profesionalne ličnosti je proveo u nekoliko obrazovnih insistucija kao profesor. Njegov početak rada u opštinskoj upravi u Somboru, ispostaviće se danas, predstavlja početak njegovog zalaganja za kvalitetniji život običnog pojedinca u vreme kada je to u našoj državi bilo najteže.

U međuvremenu, bio je primoran i da brani našu zemlju na prvim linijama fronta. Socijalistička partija Srbije svojim osnivanjem u Somboru takođe je dobila stalnog člana Gradskog odbora svih saziva do danas. Bora je bio u svim sazivima kao član Gradskog ili Izvršnog odobra. Na mestu predsednika Gradskog odbora je imenovan 2010. godine na Konferenciji, a reizabran 2014. godine i tu je funkciju obavljao do danas. Upravo sa ovim činom kreće obnavljanje SPS-a u Somboru i povratak na političku scenu.

Prepoznajući njegovu nameru i ambiciju Pokrajinski odbor mu daje bezrezervnu podršku u obnavljanju partijske infrasturkture u Somboru. Vodeći se svojim principima da je rad jedino merilo vrednosti, iskrenošću i principijelnošću, otpočeo je sa saradnicima angažman na rekonstrukciji obrazovnog sistema u Somboru. Uz podršku partijskih drugova u Novom Sadu i Beogradu Borislav je kroz sistem Ministarstva prosvete gde je radio kao načelnik Školske uprave i lokalnog parlamenta, gde je jedno vreme obavljao funkcije zamenika a kasnije i predsednika Skupštine, uspeo je da značajno prilagodi obrazovnu infrastrukturu u Somboru savremenim tokovima obrazovanja i kulture.

Njegova sposobnost da prepoznaje i kandiduje kvalitetne ideje koje doprinose građanima, u mnogo čemu je zaslužna da danas u Somboru imamo Odeljenje za obrazovanje u sklopu Gradske uprave, ustanovljenu nagradu iz oblasti obrazovanja „Avram Mrazović“, kao i da se u Somboru održava manifestacija Kros RTS-a. Mnogo je projekata iz oblasti kulture u kojima je učestvovao što sa našim institucijama a što sa ambasadama i predstavnicima drugih zemalja. Sve je ovo rezultat entuzijazma i bezrezervnog zalaganja.

Kao neko ko se dugo vremena bavio sportom sa velikom srećom se radovao uspesima svih sportista i sportskih organizacija u gradu, a i sam je bio aktivan rekreativac. Poslednji društveni angažman, upravo i oslikava njegovu želju da pomogne i podrži mlađe naraštaje u novim projektima i zalaganjima za dobrobit naše lokalne zajednice.

Na našu veliku žalost on je ostao nedovršen, ali će biti nastavljen na istim onim principima na kojima se temeljio rad našeg Borislava.

Dragi Boro, dragi naš Bočke, danas se opraštamo od tebe ali ti ne govorimo zbogom, ti ostaješ sa nama zauvek kao bolji deo nas, jer smo i mi uz tebe postali bolji ljudi. Velika praznina ostaje kod svih nas sa tvojim odlaskom, ali sam sasvim siguran da će je ispuniti osećaj ponosa što smo živeli kraj tebe. Dragi moj prijatelju, hvala ti na svakom trenutku koji smo proveli zajedno, hvala ti na razumevanju i podršci.

Marina, Vojine, Vesna, Andrija, Čedomire, još jedanput primite naše najiskrenije saučešće. Slavu mu - u emotivnom a dostojanstvenom tonu izgovorio je Đurađ Milanović.

Doktor Stojan Berber, veliki prijatelj Borislava Staničkova, izrazio je zatim: - Poštovani, žalosni skupe, poštovana Borina porodice, poštovani rođaci i prijatelji Borini, niko od nas nije očekivao da će se životni put našeg Borislava, Bore, tako naglo skratiti. I to u momentu kada je krenuo na stazi odmora, kako rade svi pri kraju profesionalne karijere - mada je imao još dovoljno moći da deo sebe posveti društvenom angažovanju, kako je to činio dok je bio u naletu fizičke svežine, snage, i optimalnog duhovnog izraza, pun životnog elana.

Bio je oduvek i kao primeran učenik gimnazije, i kao uspešan student politikologije, kada je aktivno učestvovao i u dramskim sekcijama i bio angažovan i kao talentovan sportista. Obrazovanje ga nije kasnije usmerilo jednom vertikalom već je prihvatao poslove koji su mu nuđeni i mimo njegovog interesovanja, te je radio kao profesor u školi, i kao direktor u preduzećma, i kao rukovodilac u sportskim objkektima, ali i kao revnosan vaspitač omladine.

Jedino što ga je pratilo čitavog života od čega se nije sklanjao, bila je društvena i politička angažovanost na strani socijalističke levice i kao politikolog, u društveno političkim organizacijama ali i kao politički rukovodilac u organima koji su baštinili socijalističku i antifašitstičku ideju. U takvom svojstvu prihvatao se dužnosti i obaveza u organizacijama i organima vlasti, pre svega u Skupštini grada, kao njen predsednik, ali i u prosveti kao uspešan načelnik dva velika okruga.

Kao osvedočeni rodoljub i antifašista i kao ljubitelj knjige, i kulturnih dešavanja, poneo je zasluženo uz druga vredna priznanja, i nagradu Venac slobode „Radomir Drakulić“ kada je kao slavodobitnik izrekao besedu za pamćenje kao deo svoje duhovne zaostavštine. Ono što je Boru posebno krasilo jeste njegovo drugarsko ophođenje spram svojih saradnika, bilo to u društveno političkim organizacijama ili na službenim rukovodećim mestima, pa nije čudno da je i u mirovinu krenuo uz hvalu i uvažavanje prosvetnih kolega, uz zvuke violine, kao jednstven oproštaj za saradnika za kojeg imamo samo reči hvale što se u našem društvu ne viđa često.

Pamtićemo ga na kraju i kao čoveka tolerancije i pomirenja a ne svađe i sukoba. Slava našem Borislavu Staničkovu, našem drugu. Hvala mu.

...

Stigao je veliki broj telegrama saučešća; telegrame povodom odlaska Borislava Staničkova poslali su Rajko Đurović, Podgorica, Velimir Kramar, Beograd, Sonja Mitankovski, Kačarevo, Jelena Filipović, Beograd, Milana Katanić i porodica Gradinski Sombor, Ksenija Liščević, Sombor, Zapadnobački upravni okrug, porodica Milić, Zaječar, osnovna škola iz Ruskog Krstura, Školska uprava Sombor, Gradski odbor Socijalističke partije Subotica, Zoran Marković u ime genercije 1974. Fakulteta političkih nauka Beograd, Vladan Zagrađanin, Studentski trg Beograd, Socijalistička partija Srbije Beograd, Branko Ružić, odbori Socijalističke partije Srbije iz Inđije i Subotice, Ivica Dačić, Dušan Bajtatović, Vanja Vukić iz Beograda, Milomir Premović, Beograd.

Borislava Staničkova ispratili su brojni građani na Malom pravoslavnom groblju u njegovom rodnom Staparu u subotnje popodne, 18. decembra.

...

Pogledajte i galeriju fotografija ispod teksta (autor: Dragan Mutić)

Kompletan snimak komemoracije možete slušati i u našem drugom mediju - u programu Novog Radio Sombora (portal: www.omiljeniradio.com)

------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* U Beogradu je u utorak, 5. oktobra održan IX Kongres GSPRS NEZAVISNOST. Kongresu je prisustvovao 61 delegat/delegatkinja kao i gosti iz zemlje i inostranstva

Za predsednika ovog srpskog sindikata je izabran je Srđan Slović, za zamenika predsednika Milovan Vuksanović.

Potpredsednici granskog sindikata prosvetara su izabrani Ružica Todić Brdarić i Slavko Derenj.

- Na fotografiji u slajdu: Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" obraća se delegatima IX Kongresa GSPRS -

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Funkcioneri somborskog Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije, predsednik Borislav Staničkov i član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja i potpredsednik GO SPS Sombor Vladimir Uzelac, predsednik Aktiva direktora osnovnih škola sa teritorije Grada Sombora, održali su u sredu, 15. septembra u prostorijama Gradskog odbora SPS-a, Venac Stepe Stepanovića 9, konferenciju za medije na veliki srpski praznik - 15. septembar, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave što je bio i ponajbolji povod obraćanju javnosti

Najpre se zahvalivši novinarima na izveštavanju sa današnje konferencije, Borislav Staničkov je naveo dva bitna povoda obraćanju građanima: prvo je naravno kako je podvukao, to današnji praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i drugo je ono što muči celo čovečanstvo, borba protiv korona virusa i sam početak školske godine kao i nove kulturne jeseni.

- Ono što na današnji dan obeležavamo već drugu godinu sa Republikom Srpskom svakako treba da preraste u tradiciju i da u našem obrazovno-vaspitnom sistemu i svim ostalim oblastima zaživi kao nešto što je zadužbina koje su gradile generacije pre nas - istakao je najpre Staničkov. - Naravno da tu Sombor ima svoje značajno mesto pa i naš nekadašnji sugrađanin, pesnik Laza Kostić koji je napisao i divnu pesmu o srpskoj zastavi odnosno razgovoru sa srpskom zastavom u novosadskom Magistratu gde kaže, „Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna“. Verujem da će ovu pesmu đaci dostojno da nauče kako je to nekad bilo i kako se i probijao Solunski front a i pre i posle njega, kako se borilo za slobodu.

Staničkov je dalje podsetio da u sadašnjim uslovima, već petnaest dana traje školska godina i kada je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzelo sve mere da se školska godina odvija regularno, gde je veliki teret na našem prosvetnom sistemu. Iz toga razloga je, kaže, potrebno posebno povesti računa o tome da se zaštite svi oni koji učestvuju u ovom procesu. Za sada to u našoj lokalnoj samoupravi teče u najboljem redu, rekao je.

Potom se predsednik Gradskog odbora somborskog SPS-a ovrnuo na nešto, napomenuvši posebno značajnim u ovim uslovima, kada je sve osetljivo i kada se na određeni način podriva poverenje koje treba da ima sam sistem i sama država, a ona preduzima sve ono što je neophodno da se nastava odvija i sve redovne i prateće nastavne aktivnosti, po predviđenom planu i redosledu:

- Kao što smo videli, taj proces je u prvih petnaestak dana počeo sasvim dobro, i na nivou Grada Sombora teče u najboljem redu, uveren se da će tako i biti. Osim ovog suštinski važnog, obrazovnog dela, veoma je bitan i vaspitni momenat, koji treba da izgradi jedno poverenje kako među učenicima, nastavnicima, svim parnertima u obazovanju, roditeljima, tako i u samu lokalnu samoupravu, sistem i državu.

On je odmah pomenuo i ulogu zdravstva, u celini: - Ne možemo a da ne izrazimo zahvalnost svim zdravstvenim radnicima koji su u najtežim okolnostima organizovali sve ono što je bilo neophodno da se zaštiti populacija, a isto tako da se blagavoremeno, temeljno i kvalitetno leče i oni koji ne boluju samo od korona virusa već i od drugih hroničnih i ostalih bolesti.

Disciplina je ono što je neophodno u sadašnjim uslovima a sama koordinacija podrazumeva i jednu strogu subordinaciju koju Ministarstvo prosvete, nauke i tehonološkog razvoja, školskih uprava i kolektivi škola treba dosledno da poštuju, poruka je Staničkova. - Mi u Somboru možemo da izrazimo zadovoljstvo da ova koordinacija, kao i subordinacija i samo poverenje protiče u najboljem redu.

- Skrenuo bih pažnju - nastavio je Borislav Staničkov - i na jednu važnu stvar a to je, da je Sombor značajan grad na mapi prosvete, kulture i obrazovanja, da je i sama kulturna delatnost koja je u ovim otežanim uslovima funckionisala u Somboru u punom kapacitetu, ali uz redukovana finansijska sredstva, tako da su naše ustanove kulture realizovale sve svoje zamišljene planove. Čak je u nekim slučajevima to bilo i više nego što je planirano, uz redukovana finansijska sredstva, i uz sve mere koje su bile neophodne i koje su primenjivane. Jer, u određenom periodu bilo je neophodno da uvek bude podnet odnosno slat zahtev kako bi Krizni štab odobrio odvijanje određene manifestacije. Sve manifestacije su odrađene u najboljem redu, uz poštovanje mera, a i sama kulturna jesen je ono što nam sledi i planirana je u punom kapacitetu.

To je svakako veoma značajno jer to dokazuje da lokalna samouprava kao osnivač i ustanove kulture koordinišu ovu delatnost i čuvaju naše ugledno, mesto Sombora na mapi kulture države Srbije i regiona, rekao je Staničkov i  pritom dao jedan, baš svetao primer upravo u otežano doba:

- Skrenuo bih pažnju još na jednu ustanovu, odnosno udruženje koje je oživelo, i koje nadam se, uz svestranu podršku će dati novi - odnosno stari, pečat koji je nekada imala, a to je Srpska čitaonica „Laza Kostić“ koja je promenama koje je realizovala, uspela da krene sa određenim manifestacijama, da sačini plan. Nadamo se da ćemo zajednički uspeti i da renoviramo ovu lepu zgradu, tu lepu zadužbinu, Srpske čitaonice „Laza Kostić“. U tom pogledu dajemo im punu podršku i želimo da nastave onako kako su počeli ovoga leta.

Vladimir Uzelac, potpredsednik Gradskog odbora somborskog SPS-a i predsednik Aktiva direktora osnovnih škola sa teritorije Grada Sombora (direktor škole "Miroslav Antić" u Čonoplji), svim građanima, kako je istakao - ma gde se oni nalaze, pridružio se čestitkama na današnji praznik i poželeo da ovaj praznik svojim činjenjem učinimo dostojnim tradicije kojom se on i bavi:

- Kada čujemo reč jedinstvo u Srba, odmah čujete sa druge strane da je neko ugrožen. Bez obzira na to, mi ćemo da postojano negujemo jedinstvo, slobodu i nacionalnu zastavu jer samo mi dobro znamo koliko nas je to jedinstvo, ta sloboda, i ta zastava u prošlosti koštalo. U to ime, još jednom svim građanima želim srećan dan naših praznika.

Što se tiče obrazovanja na teritoriji Grada Sombora, rekao je Uzelac, sve škole, osnovne i srednje, su u režimu zelene zone. To znači da se nastava odvija redovno, da nema podela u grupe i da čas traje 45 minuta. - Razumnom politikom Grada Sombora, sva sredstva potrebna za zaštitu učenika, zaposlenih i posetilaca u školi, gde je broj redukovan, su maksimalno obezbeđena, stvar je škole koliko će u skladu sa svojim potrebama da utroši sredstava.

Uzelac je potom notirao: - Kad govorimo o kovidu i vremenu u kojem živimo izrazio bih zahvalnost svim zdravstvenim radnicima, svim radnicima policije, državnim službama, prosveti, posebno roditeljima, učenicima, nastavnicima i svim zaposlenima u školama što predano već dve godine se bore da život izgleda normalno. A zaista, ako posetite bilo koju ustanovu ovde na teritoriji Grada Sombora videćete da nastava traje redovno, da su deca nasmejana, da su deca vesela, da je atmosfera pozitivna, i u to ime hvala svima koji učestvuju u ovom procesu nastave.

Građani treba da znaju da su svi zahtevi upućeni od škola sa teritorije Grada Sombora prema Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preko Školske uprave Sombor, realizovani. Šta to znači? Nema tehnoloških viškova, i sva odeljenja gde je traženo to, da budu dva, a ne jedno, dobila su saglasnost resornog ministarstva. To govori o brizi za celokupnu situaciju u ovim teškim uslovima, naglasio je Uzelac i obrazložio:

- Nijedna osnovna i srednja škola sa teritorije Grada Sombora nema dugovanja, niti je pred blokadom niti se o tome govori. Mi retko o tome pričamo, retko gledamo „preko plota“ kako to izgleda u drugim upravama i drugim opštinama, ali ovde zaista imam potrebu da iskoristim ovu priliku i kažem, da brigom Gradske uprave, škole sa onim opredeljenim sredstvima kojima raspolažu, rade nesmetano i da se u roku od 45 dana isplaćuju sva potraživanja.

Obrazovanje na teritoriji Grada Sombora je perjanica uslova kako treba pažljivo voditi brigu o ponašanju u uslovima u kojima živimo i ugledati se na decu kako ona primenjuju sve mere zaštite koje su pred njih stavljene. - Zato bih se još jednom zahvalio svim pomenutim, ali i svim građanima na tome da ovo vreme provodimo ipak dostojnim čoveka i da nismo poklekli u borbi sa virusom, zaključio je Vladimir Uzelac.

Funkcioneri Socijalističke partije Srbije, Gradskog odbora u Somboru, redovno će se obraćati javnosti i nadalje u vezi sa svim vitalnim i aktuelnim pitanjima, potrebama i temama kada je reč o životu građana.

- U dodatku rubrike pogledajte još set slajd-fotografija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Fudbal u Srbiji nije profitabilan, ali kroz njega godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta a nema javne kontrole trošenja tog novca. Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije i „ikebana“ u rukama političara i sve dok se oni bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana, izjavio je Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera

Poledica je u razgovoru za portal UGS Nezavisnost rekao da se srpskim fudbalerima konstantno uskraćuju prava i da je njihov san da u svojoj zemlji imaju ista prava kao i stranci.

Govoreći o problemima na relaciji igrač - klub, Poledica je kazao da je takva praksa tradicionalna u zemljama istočne Evrope, ali i u Srbiji:

- Srbija je jedna od retkih zemalja koje imaju više fudbalera profesionalaca u inostranstvu nego u Srbiji pa je to za nas dodatni izazov. On se odnosi na status naših igrača u Srbiji. San svakog srpskog fudbalera je da u svojoj zemlji ima ista prava kao i stranac, to je realnost u 21. veku za sve nas.

Prema rečima Poledice, uprave klubova pogrešno doživaljavaju Sindikat profesionalnih fubalera Nezavisnost.

- Većina klubova nas smatraju neprijateljima zbog toga što štitimo igrače od prevara koje su jako česte u Srbiji. Srbija je visokorizična zemlja za igranje fudbala, a u prilog tome ide i činjenica da nam se u prethodnih pet godina ugasilo pet klubova. Ima i pozitivnih primera gde nas klubovi dočekaju srdačno i to su po pravilu klubovi koji poštuju prava igrača. Igrači nas cene i poštuju i svesni su da radimo isključivo u njihovom interesu.

Dodao je da su fubalski klubovi veoma zavisni od državne kase.

- Klubovi u najvećoj meri zavise od milostinje lokalnih samouprava i države. Siguran sam da nijedan klub nema interes da ne plaća igrača, ali ako ne dobiju novac onda se situacija komplikuje. Fudbal nije profitabilan sport u Srbiji i svi klubovi imaju mnogo veće rashode od prihoda. Iako nije profitabilan, kroz fudbal u Srbiji godišnje prođe više od 100 miliona evra. Gotovo svi klubovi se finansiraju iz budžeta i kontrola trošenja tog novca nije poznata javnosti.

Poledica je veoma oštro kritikovao upravu nacionalne fudbalske asocijacije.

Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije, da smo pravna država mnogi bi odavno bili uhapšeni i procesuirani. Zašto se to ne dešava pitanje je isključivo za nadležne institucije. FSS je ‘ikebana’ u rukama političara koji kroz fudbal leče svoje komplekse iz detinjstva. Sve dok se političari bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana - kaže Poledica.

Prvi čovek Sindikata profesionalnih fudbalera naglasio je da ključni cilj te organizacije jeste zaštita prava fudbalera, ali i njihova edukacija.

- Cilj nam je da se zaštite radna prava fudbalera u Srbiji, uredi njihov socijalni status, obezbedi njihova zdravstvena zaštita na najvišem nivou i slično. Bavimo se i obrazovanjem igrača, trudimo se da ih na vreme upozorimo o svim opasnostima koje idu uz fudbal, a prva je ta da u svetu samo 1,7 odsto fudbalera zaradi novac od fudbala, dok svi ostali moraju nakon karijera, koje su jako kratke, da pronađu sebe u nekim drugim poslovima.

Mirko Poledica je govorio i o praksi evropskih zemalja u oblasti radnih prava fudbalera.

- Zemlje zapadne Evrope imaju različite sisteme zaštite. U Francuskoj je to sistem otpremnina, u Belgiji se tokom cele karijere igračima uzima 40 odsto neoporezivo od plate i vraća im se kada završe karijere ili kada napune 35 godina. Engleska ima najstariji sindikat fudbalera na svetu, osnovan je 1907. godine i izuzetno je moćan. Njihovi igrači nakon završenih karijera imaju penzije koje se isplaćuju iz sindikalnog fonda, koji ima milijarde funti na svom kontu i svake godine je sve bogatiji.

Nažalost, u Srbiji na igrače i dalje gledaju kao na potrošnu robu i nema volje da se ovo veoma važno društveno pitanje uredi na najbolji način.

***

Iz biografije

Mirko Poledica, rođen 11. septembra 1978, srpski je profesionalni fudbaler i aktuelni predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbiji. 

Rođen u Čačku, kao dete brzo je zavoleo sport, a fudbal je počeo da igra u rodnom klubu Borac Čačak, sa 10 godina. Prošao je postepeno, uspešno sve omladinske selekcije i imao odlične trenere poput Milovana Ćirkovića, Miće Kovačevića i Mihaila Kolarevića. Poslednji ga je odveo u seniorski tim, debitujući baš protiv gigantske Crvene zvezde. Spisak njegovih saigrača koji su bili u omladinskim timovima Borca bio je jedan od najboljih u istoriji kluba, a među njima su i imena poput Milivoja Vitakića, Ivice Dragutinovića, Branka Jelića, Neška Milovanovića. Posle četiri sezone u seniorskom timu, prelazi u jedan od najvećih srpskih klubova, Vojvodinu, gde su ga u sezoni 2001-02. menadžeri Prve lige izabrali za idealnih 11 u domaćoj fudbalskoj eliti i krunisali za najboljeg asistenta. U toj sezoni takođe prima poziv za reprezentaciju Srbije u prijateljskoj utakmici protiv Meksika. U drugoj polovini sezone 2002-03. igrao je na pozajmici u poljskom klubu Lech Poznan. Njegove sjajne predstave na terenu nisu prošle nezapaženo i mnogi klubovi su se borili za njega, pobedivši na kraju, poput češkog prvaka, Sparte iz Praga. Tamo je odigrao jednu sezonu pomažući timu da stigne do šesnaestine finala u Ligi šampiona i osvajanju nacionalnog Kupa. Sledeće sezone, vraća se poljskom fudbalu, ovoga puta da u glavni grad i klub Legia, Varšava. Prvu sezonu ovde završava na trećem mestu u ligi, ali sledeće godine njegov tim osvaja šampionat u spektakularnom finalu protiv Visle. Zbog nekih finansijskih problema napušta klub i vraća se u Srbiju nakon pet godina provedenih u inostranstvu, potpisavši ugovor sa Smederevom, gde je igrao sve klupske utakmice do kraja sezone. U leto 2007. potpisuje ugovor sa još jednim klubom Superlige - Čukarički, a od januara 2008. igra u svom rodnom klubu Borac Čačak. U leto 2009. prešao je u prvoligaški klub Mladost Lučani, gde je odigrao i poslednju sezonu pre "penzionisanja" u fudbalu koji mu je doneo puno radosti a i on je fudbalu znao da uzvrati. 

12. marta 2009. godine izabran je za predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera u Srbije i posvetio se odbrani prava svih fudbalera širom Srbije.

(Iz Vikipedije): Datum rođenja 11. septembra 1978 
Mesto rođenja Čačak, SFR Jugoslavija
Visina 1,90 m (6 ft 3 in)
Pozicija: Levi bek
Omladinska karijera
1988–1996. Borac Čačak
Seniorska karijera *
1996–2000. Borac Čačak 119 (5)
2000–2003. Vojvodina 62 (3)
2002–2003. → Lech Poznan (pozajmica) 14 (1)
2003–2004. Sparta Prag 22 (3)
2004–2006. Legia Varszava 11 (1)
2005. → Pogon Szczecin (pozajmica) 6 (0)
2007. Smederevo 14 (1)
2007. Čukarički Stankom 14 (0)
2008–2009. Borac Čačak 15 (1)
* Nastupi i golovi u seniorskom klubu računali su se pritom samo za domaću ligu

***

Izvor: www.nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U Sokolskom domu održano je prošlog petka predavanje na temu anti-doping kontrole i korišćenja dozvoljenih supstanci i suplemenata u sportu

Zanimljivo i korisno predavanje je održala dr Milica Vukašinović Vesić, direktorka Antidoping agencije Republike Srbije.

U ime organizatora, Sportskog saveza grada Sombora prisutnima se obratio i zahvalio na učestvovanju predsednik Saveza, Zoran Bojić.

(Dodatak: još nekoliko fotografija sa predavanja u slajdovima ispod tetksta)

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor 

Objavljeno u Sport

* Predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus zakazao je osmu sednicu Skupštine za petak, 12. mart, u Velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije, sa početkom u 9 časova

Odbornici će na osmoj sednici Skupštine grada odlučivati o 13 tačaka dnevnog reda, između ostalog o predlozima odluka o osnivanju Galerije „Milan Konjović“, Kulturnog centra „Laza Kostić“, Narodnog pozorišta Sombor i Gradske biblioteka „Karlo Bijelicki“, o predlogu Odluke o uniformi, vozilima, plovilima i opremi komunalne milicije, kao i Lokalnom akcionom planu za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Gradu Somboru za period 2021-2023. godine.

Saziv osme sednice Skupštine grada možete pogledati овде.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…