Prikazivanje članaka po tagu proces

* SBB nastavlja da širi svoju GIGA mrežu, pa će u februaru započeti besplatnu digitalizaciju Sombora. Tokom protekle dve godine SBB je, u okviru petogodišnjeg plana investicija vrednog 300 miliona evra, unapredio brzine interneta u osam gradova i digitalizovao 80% svojih korisnika

Korisnicima SBB usluga, bez dodatnih troškova, u digitalizovnim gradovima dostupni su digitalna televizija i najbrži internet u Srbiji do čak 1Gbps, visok kvalitet slike i zvuka, veća stabilnost servisa i druge napredne funkcije. Proces digitalizacije odvija se fazno po delovima grada, a svakog SBB korisnika pre dolaska na kućnu adresu, kontaktiraće tehnička podrška.

Posle Beograda, Novog Sada, Subotice, Gornjeg Milanovca, Pančeva, Kragujevca, Paraćina i Niša, sada i Sombor, Valjevo i Leskovac, nakon završenog procesa digitalizacije, postaju GIGA gradovi u kojima se brzine interneta u EON paketima povećavaju automatski: u EON Light paketu sa 75 na 150, u EON Full paketu sa 150 na 250, a u EON Premium paketu sa 300 na 500 megabita po sekundi. Korisnici Premium paketa u digitalizovanim gradovima, uz Giga dodatak mogu da uživaju u brzinama interneta do 1Gbps.

EON paketi za vrhunsko TV iskustvo

Za potpuni doživljaj digitalne televizije probajte EON pakete koji pružaju napredno iskustvo personalizovane televizije, EON Kidsprofil, gledanje TV sadržaja do 7 dana unazad na svim kanalima, Video klub sa preko 18.000 atraktivnih naslova, internet i telefoniju.

Za više infromacija posetite sajtsbb.rs, najbližu poslovnicu ili pozovite Kontakt centar na 19900.

~ . ~

Medijska podrška i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U periodu od 5. do 8. novembra, na Avali, u studentskom odmaralištu „Radojka Lakić“ Somborski edukativni centar održao je trening “From Top to Bottom - National Orientation Training on European Youth Policy, Participation and Structural Dialogue“ namenjen omladinskim radnicima, liderima i aktivistima iz Srbije, a održan je na temu učešća mladih u procesima donošenja odluka, evropskim omladinskim politikama i struktuiranom dijalogu

Učesnici/e treninga su tokom četiri dana imali priliku da nauče više o omladinskim politikama na evropskom nivou, kao i da steknu veštine uz pomoć kojih mogu doprineti aktivnom učešću mladih u procesima donošenja odluka i struktuiranom dijalogu.

Nakon završenog treninga, svi učesnici imaju zadatak da u narednom periodu pripreme i realizuju aktivnosti u svojoj lokalnoj zajednici, na teme kojima su se bavili tokom treninga. U toku rada, podršku za to pružaće im trenerkinje, kao i projektni tim.

Somborski edukativni centar realizovao je trening uz podršku Evropske omladinske fondacije Saveta Evrope.

Beleži: Ivana Barać

(Pogledajte još foto zapisa sa ovog događaja u slajdu ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu. 

Objavljeno u Mladi

* Rukovodstvo Nezavisnosti na sam vrh liste svojih zahteva prema novoj, “oročenoj” Vladi Srbije postavljaju intenziviranje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika, povećanje zarada i penzija, smanjenje nejednakosti i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji   

Posle 130 dana, sredinom prošle sedmice konačno je izabran sastav nove Vlade Srbije. Stara-nova premijerka Ana Brnabić najavila šest ključnih zadataka nove Vlade: Jačanje zdravstva u vreme epidemije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, očuvanje nezavisnosti Srbije, vladavina prava i ubrzanje reformi na evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Međutim, pored rekordnog kašnjenja u formiranju Vlade za koje je nesumnjivo „zaslužan“ predsednik Republike, Aleksandar Vučić se pobrinuo za još jedno, ništa manje neprijatno iznenađenje. Nekoliko dana pre njenog konstituisanja on je saopštio da je mandat nove Vlade oročen do novih vanrednih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u aprilu 2022. godine. Tim povodom, pitali smo ključne ljude u UGS Nezavisnosti da za portal Nezavisnosti saopšte kakva su njihova očekivanja od Vlade ograničenog trajanja.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenjuje da su na neuobičajeno skraćeno trajanje Vlade „uticali politički interesi i tehnologija vladanja na čije definisanje odlučujuće utiče predsednik Vučić“.  

– Ako su prethodni izbori, na čiji demokratski kredibilitet su primedbe imali i ključni zapadni “veto igrači”, ishodili parlament bez opozicije i ispodpolovičnu izlaznost, onda Vlada kao njihov efekat mora trajati što kraće. Praktično, do trenutka kada će se vanredni parlamentarni izbori preklopiti sa predsedničkim i izborima u Beogradu. Po mome sudu povoljnom ishodu na tim izborima treba da posluži i prisustvo u vlasti i socijalista i Šapićevog SPASA. U suprotnom, dosta je izvesno da bi po Vučića bilo neugodno prisustvo kandidata SPS na predsedničkim i Šapića na beogradskim izborima. Tako bi se, uz nešto aranžiranja i unapređenja izbornih uslova, smanjile  primedbe za neregularnost, povećala izborna izlaznost a očuvala vlast. Ionako se već vidi kako su preubedljiva pobeda i parlament koji priziva odsutnu opoziciju lišeni svake realne svrhe, smatra prvi čoveka Nezavisnosti.

Odgovarajući na pitanje da li Vlada sa tako kratkim rokom trajanja može da realizuje pomenute krupne zadatke i ciljeve, Stojiljković je veoma rezervisan i sumnjičav.  

– Već smo videli i naučili da na kratki rok oročene vlade za svhu imaju da dokinu političku odgovornost za data izborna obećanja, odnosno da praktično neproverljivim, pa i nerealnim učine, recimo, obećanu prosečnu platu od 900 evra 2025. godine. Ako i krajnje površno pogledate proklamovanih šest prioriteta jasno je da sem jačanja zdravstva u vreme pandemije i, delimice pregovora oko Kosova, svi ostali imaju karakter večitih i građanima nesporno važnih pitanja za čije bitno kvalitativno pomeranje treba i više vremena i šire društvene saglasnosti nego što to tek nešto više od godinu dana ovakve Vlade i parlamenta omogućuju.

Stojiljković ocenjuje da „premošćujuća Vlada i vlast imaju samo jednu ključnu kariku – predsednika Vučića, i jedan zadatak – da ‘drže vodu’, odnosno da do narednih izbora postignu marketinški održiv rezultat“.

– Za sve nas najvažnije je da očuvanje života, zdravlja i bezbednosti pod pandemijom ide zajedno sa održanjem poslova i rastom zarada, sa dostojanstvenim radom i stvarnim socijalnim dijalogom. Niko u Nezavisnosti, naravno ni ja lično, nismo za scenario što gore to bolje i sve ćemo učiniti da se održe proizvodnja i zaposlenost. No, ranija praksa  naknadnog obaveštavanja i saopštavanja negde već dogovorenog mora se menjati realnim i argumentovanim dijalogom. Uostalom, staro je sindikalno geslo “Ništa o nama bez nas “, zaključuje predsednik Nezavisnosti.

Rukovodstva granskih sindikata Nezavisnost na sam vrh svojih zahteva prema novoj Vladi stavljaju suštinsko unapređenje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika zbog pandemije, povećanje zarada, smanjenje nejednakosti u društvu, ali i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji. 

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost ( GS IER) očekuje da novoformirana Vlada intenzivira otvaranje novih poglavlja u pregovorima za prustupanje EU.

– Posebno se fokusiramo na Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 19 koje se tiče unapređenja socijalnog dijaloga, jačanja kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Republike, AP Vojvodine i na nivoima regiona i lokalnih samouprava, te načina upisa sindikata u registar i dr, objašnjava predsednik GS IER Milorad Panović.

U tom sindikatu podsećaju da su učestvovali u tripartitnom radnom timu za pripremu nacionalnog Socijalnog akcionog plana Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, koji je usvojen još 2009. ali čija implementacija nije zaživela, iako je to od suštinskog je značaja za reformu i reorganizaciju najveće državne kompanije – Elektroprivrede Srbije.

Panović kaže da zato očekuju da će nova ministarka rudarstva i energetike pokrenuti suštinski socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima u sektoru energetike i rudarstva. Objašnjava i da je GS IER, osim za socijalne posledice restrukturiranja EPS-a, veoma zainteresovan i za kolektivno pregovaranje u kompaniji ZiJin Copper Bor, kao i za uspostavljanje kontinuiranog dijaloga Nezavisnosti sa menadžmentom te kineske kompanije, jer se radi o ključnim pitanjima za približno 5.000 radnika.

U GS IER podsećaju da je posebno teško pitanje poslovna budućnost JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koje dobija subvencije iz republičkog budžeta od približno 4,5 milijardi dinara godišnje. Problem je što se pojedini rudnici nalaze pred zatvaranjem jer su iscrpeli eksploataciju uglja. Još za vreme vlade Vojislava Koštunice GS IER je predlagao da se status rudnika u sastavu Resavice rešava po “receptu” Slovenije. To znači da treba posebnim zakonom regulisati postepeno zatvaranje rudnika ali i otvaranje drugih industrija na područijima tih rudnika.

Sindikat IER ukazuje i na značajne probleme u Namenskoj industriji, konkretnije u preduzećima Zastava oružje i Krušik. Zato bi bilo važno otvaranje dijaloga novog ministra odbrane i predstavnika reprezentativnih sindikata, ali, kako kažu, ne da se kao do sada pozivaju samo sindikati iz preduzeća, već i Granski sindikat IER.

Uspostavljanje socijalnog dijaloga sa reprezentativnim sindikatima očekuje se i od nove ministarke privrede posebno zbog veoma složenih pitanja budućnosti preduzeća HIP Petrohemija i MSK Kikinda, za koje država kao njihov vlasnik ni posle mnogo godina nije uspela da nađe strateške partnere.

Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost (GS ZSZ) već je uputio nekoliko predloga novoj Vladi povodom otežanih uslova rada zbog pandemije.

– Predložili smo regulisanje povećane bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zatim stimulacije za zaposlene koji rade sa COVID pacijentima i povećanje plata. Sve naše predloge uputili smo Ministarstvu za zdravlje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Za sada nema odgovora, rekao nam je Zoran Ilić, predsednik GS ZSZ.

Pored zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, zbog povećanog priliva COVID pacijenata GS ZSZ je tražio i prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih na određeno vreme za vreme pandemije. Ukoliko zatreba, tražiće i dodatno radno angažovanje ili ispomoć nezaposlenih lica sa zdravstvenim kvalifikacijama koja su u evidencijama biroa za zapošljavanje kao i studenata završnih godina medicinskih studija.

– Razmatrajući i uvažavajući činjenicu da može doći do otpuštanja radnika u drugim delatnostima zatražili smo da se u osnovicu cene rada za 2020. godinu uključi i 10 odsto dodatka na osnovnu platu iz ove godine. Ta nadogradnja osnovice za obračun plata sa 10 odsto ne bi zahtevala dodatna sredstva. Sve to je utemeljeno na osnovu očekivanog rada za vreme pandemije  u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, ukazuje Ilić.

U GSZS očekuju i intenziviranje pregovora i socijalnog dijaloga povodom njihovih  predloga da se rad sa COVID pacijentima uredi Posebnim kolektivnim ugovorom, a posebno kada je reč o prevenciji bezbednosti i zdravlja na radu i stepenastim stimulacijama prema težini  rada.

Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost (GS PRS) očekuje da se sa novom Vladom obnove ranije započeti pregovori o platama i platnim razredima.   

– Postavljam pitanje i sebi i vama, šta se može očekivati od „ograničene Vlade“ i od Vlade kontinuiteta. No, bez obzira, uvek može „i brže i bolje“. Od Vlade očekujemo da obnovimo započete pregovore kako po pitanju povećanja plata tako i po pitanju platnih razreda, rekao je Tomislav Živanović, predsednik GS PRS.

On je dodao da imajući u vidu da je ministar Branko Ružić bio ministar državne i lokalne uprave u prethodnom mandatu, i da je ovo Vlada kontinuiteta, može se zaključiti koji je dometi i Vlade i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Živanović smatra da su zbog toga i način i rezultati rada ministra Ružića u ovoj Vladi  omeđeni i jasno definisani, ali da će bez obzira na to GS PRS nastaviti pregovore, podsticati i uticati na razvijanje socijalnog dijaloga i usmeravati pregovore u smeru koji odgovara zaposlenima u obrazovanju.

– Od ministra očekujemo da ispoštuje ranije dogovoreno povećanje plata u obrazovanju do uvođenja platnih grupa i platnih razreda, da doprinese rešavanju problema zaposlenih u obrazovanju do V stepena čije su zarade sada na nivou „minimalca“, kao i da u potpunosti poštuje kolektivne ugovore zaposlenih u obrazovanju. Na taj način bi se smanjile nejednakosti između različitih delatnosti u okviru javnih službi, intenzivirao socijalni dijalog i ubrzale reforme u obrazovanju, zaključio je Živanović.

Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije Nezavisnost (GS UPOP) je zbog veoma složene strukture svog članstva upućen na veliki broj ministarstava. U poziciji poslodavca članovima tog sindikata nalaze se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija, objašnjava predsednik tog sindikata Dragan Čabrić.

– Očekivanja našeg sindikata i samih povereništava od izabrane Vlade su prilično umerena. Najavljeno je ograničenje njenog mandata do početka 2022. godine i zbog toga nije realno očekivati da će se pristupiti rešavanju onih pitanja koja se odlažu od 2015. a pre svega donošenje zakona o platnim razredima koji je za naše članstvo od najvećeg značaja, kaže Čabrić.

Naš sagovornik smatra da su situacija nastala zbog pandemije i prilagođavanje novim okolnostima veoma pogodni za zloupotrebe i kršenje osnovnih sindikalnih prava i sloboda. Mnogi službenici su izloženi riziku zbog prirode poslova a sa druge strane nisu preduzete adekvatne mere zaštite ili su one nedovoljne. Posebno je osetljivo pitanje odlaska u karantin službenika koji su bili u kontaktu sa pozitivnim na Kovid 19. Zbog svega toga, u GS UPOP očekuju da se u narednoj godini izmene zakonska rešenja i posebni kolektivni ugovori u pravcu definisanja konkretnih obaveza poslodavca i prava zaposlenih u slučaju pojave zaraze i njihovog eventualnog lečenja.

Čabrić smatra da u javnoj upravi nije realno očekivati smanjenje zaposlenih ili njihovo otpuštanje. Međutim, u posebno nepovoljnom položaju su zaposleni koji su angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, jer nije definisan njihov status u uslovima kada su primorani da budu u izolaciji i udaljeni sa posla. Pored toga, Čabrić kaže da bi rad od kuće mogao da se primenjuje u većem obimu, posebno za ugrožene kategorije zaposlenih.

– Oblast u kojoj očekujemo značajne korake je u vezi sa najavljenom borbom protiv korupcije na svim nivoima, naročito u državnim institucijama. Tu vidimo i prostor za aktivnije učešće sindikata posebno u zaštiti uzbunjivača i prijavljivanja slučajeva korupcije.

Predsednik GS UPOP ne očekuje značajnije iskorake u procesima evrointegracija jer je pitanje vladavine prava kao i poštovanja elementarnih ljudskih sloboda, uključujući i ona o sindikalnom delovanju i organizovanju, „očigledno ispod radara novoformirane vlade jer ova pitanja ne donose popularnost i vidljivu korist za političke subjekte na unutrašnjoj političkoj sceni“.

Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija Nezavisnost (GS SITEL) smatra da svaka pa i ova nova Vlada Srbije, bez obzira na trajanje mandata, ima ozbiljne obaveze i zadatke.

– Od Vlade, posebno od resornih ministarstva u čijoj su nadležnosti delatnosti članstva našeg sindikata, kao sindikalni predstavnik očekujem, pre svega, da spreče masovna otpuštanja radnika usled epidemije ali i da se maksimalno angažuju kako bi se smanjile socijalne nejednakosti i siromaštvo. Takođe, očekujem intenziviranje socijalnog dijaloga i povećanje plata, kao i ubrzanje reformi i integracionih procesa sa Evropskom unijom, rekao nam je Aleksandar Titović, predsednik GS SITEL.

U Sindikatu penzionera Nezavisnost kažu da nemaju poverenje u novu Vladu i njenu politiku iako za nju imaju brojne predloge .  

– Od Vlade koja ima kontinuitet sa Vladom od 2014. godine i isti sastav koalicije koja je u srpskom parlamentu glasala za smanjenje – otimanje dela penzija i plata ne očekujem ništa dobro. Ova Vlada je na sastavljena na temeljima koji su postavljeni još 2012. godine a koji se zasnivaju na mržnji i diskriminaciji penzionera. To je politika koja je oduzela sva osnovna ljudska prava, sklona otimanju imovine – penzija, zabranama kretanja u vreme vanrednog stanja kada su veće pravo dali kućnim ljubimcima nego penzionerima, izjavio je Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera.

Naš sagovornik podseća na širenje panike i straha zbog virusne epidemije na plasiranje vesti o navodno velikoj brizi o penzionerima, te lažne tvrdnje da penzioneri nikad nisu imali veće penzije nego danas.

– Takva Vlada nije dobronamerna prema starim osobama niti radi za dobrobit penzionera a ni same nacije. Vlada i parlament imaju ustavnu da sa poštenom namerom pod hitno donesu zakon lex specijalis kojim će biti regulisana obaveza države, način i rok u kojem će se penzionerima vratiti umanjeni delovi penzija. Samo tako će postati država svih građana, bez diskriminacije, smatra Grabundžija.

Naveo je i da bi voleo kada bi Vlada otpočela istinski dijalog sa penzionerskim organizacijama kao bi se izradila nacionalna strategija o položaju starih lica i načinuima rešavanja problema starih lica. Takođe, trebalo bi osnovati nacionalno veće za brigu o problemima starih lica i penzionerskih organizacija, uključujući  domove starih lica i klubove penzionera. Potrebno je regulisati mogućnost zapošljavanja osoba koje su sposobne da rade nakon penzionisanja (inženjeri, lekari, informatičari i drugi). Takođe, treba omogućiti penzionerima na postupanje pred Agencijom za mirno rešavanje sporova ili ih osloboditi od skupih sudskih taksi i advokatskih nadoknada.

Izvor: UGS Nezavisnost (http://nezavisnost.org/)

Medijska pratanja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Kao i prethodnih kada smo od 2015, tako i sada kao i svake godine krećemo u proces takozvanog participativnog budžetiranja gde će građani grada Sombora normalno i naseljenih mesta, odlučivati šta će to da se radi i da se finansira iz budžeta u njihovim mesnim zajednicama - rekao je na samom početku konferencije za medije održanoj u zgradi Županije u ponedeljak, 28. septembra Sava Dojić, gradski većnik za finansije i privredu, kojoj je prisustvao i Mihael Plac, šef Odseka za Lokalno ekonomski razvoj (LER). Jezgrovito desetominutno obraćanje javnosti većnika Dojića prenosimo u celosti s obzirom i na značaj transparentnosti i efikasnog učestvovanja građana u kreiranju gradskog budžeta

- Pošto smo tokom prethodnih pet godina primetili da ima dosta nedostataka u vezi sa ranijim sistemom koji smo radili, ovoga puta - ove godine, pokušavamo da ga unapredimo, tako da smo u ovoj godini odlučili da svaka mesna zajednica, kako gradska tako i naseljenih mesta, predloži po tri poejkta - nastavio je Sava Dojić, dopunjujući: - Građani tih mesnih zajednica će glasati za jedan proijekat koji će Grad Sombor finansirati naredne godine. Za to smo se opredelili pre svega zbog toga da bi i male (manje) mesne zajednice mogle da učestvuju u participativnom budžetiranju, učestvovale su i do sada, ali su glasali za sasvim neke druge predloge, kao i da se izjasne šta je to u njihovom selu trenutno najpotrebnije, normalno, da bi se poboljšao život u mesnim zajednicama. Znači, sledeće godine svaka od seoskih i gradskih mesnih zajednica će dobiti po jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati iz svog budžeta.

Takođe, ono što je Sombor prvi u Srbiji odradio to je uključivanje učenika srednjih škola u participativno budžetiranje. Taj proces je završen nedavno, u njemu je učestvovalo šest srednjih škola i svaka od srednjih škola je dobila što nove sanitarne čvorove, što opremu, što sredstva za izvođenje nastave. - Što se srednjih škola tiče tu ćemo malo kasniti zato što učenički parlamenti još nisu formirani, tako da ćemo za sredu (30. septembra) sazvati sastanak ili sa predsednicima učeničkih parlamenata ili sa profesorima koji su zaduženi za rad sa učeničkim parlamentima pa ćemo i ove godine raditi participativno budžetiranje u srednjim školama - najavio je Dojić. - Razlika u odnosu na prošlu godinu je upravo u novonastaloj situaciji pa će glasanje biti isključivo onlajn, trajaće 15 dana od dana kad počnemo a nadam se da ćemo za mesec dana, najkasnije prekosutra, imati sve predloge, pa već u sredu, 30. septembra može da počne glasanje a što se tiče srednjih škola nadamo se da ćemo početi sa glasanjem sledeće nedelje.

Ove godine nema drugog kruga, nastavio je Dojić, mesne zajednice su poslale po tri predloga i to putem saveta mesnih zajednica. - Predozi su sada ovde kod mene i sledeće što treba da uradimo jeste da vidimo da li su objekti u vlasništvu Grada - da li se na tim objektima može raditi, te da posle proveravanja imovinsko-pravnih odnosa, proverimo da li za te radove postoje projekti. Ukoliko ne postoje projekti građani mogu da glasaju za taj predlog, s tim što će onda već sledeće godine u budžet grada ući izrada projekta, a ne radovi, radove ćemo ostaviti za 2022. godinu.

- Cilj svega ovoga jeste da se što više građana uključi u odlučivanje o trošenju budžeta Grada. Sve zavisi od toga kakvi budu predlozi, jer mislim da ćemo značajna sredstva iz budžeta Grada upotrebiti, izdvojiti, baš za ove namene. Dakle cilj je da građani transparentno odlučuju o tome šta će se u njihovim mesnim zajednicama raditi - podvukao je gradski većnik Sava Dojić.

Osim ovoga što je Grad tražio od mesnih zajednica, da dostave šta bi se radilo sledeće godine, a da tu ne budu neki preskupi projekti, tražili smo, kako je rekao Dojić, od mesnih zajednica da nam dostave i njihov plan kapitalnih investicija za naredne četiri godine - gde će svaka mesna zajednica da predloži uslovno rečeno, skuplje i ozbiljnije projekte koji bi u naredne 4 godine bili rađeni u mesnim zajednicama. - To će verovatno biti daleko veći iznosi i normalno da tu neće svaka mesna zajednica dobiti u istoj godini to što je tražila, ali, za naredne četiri godine ono što je najkapitalnije za konkretne mesne zajednice to će se sve sigurno odraditi. Normalno, da tu ne mogu da dođu u obzir neki izuzetno skupi projekti kao što su kanalizacija u naseljenim mestima, jer to Grad Sombor ne može sam da isfinansira, to su izuzetno skupi projekti gde moramo svakako, da učestvujemo ustvari, tražimo ko će to sufinasirati s nama - da li će to da bude pokrajina ili republika.

Dojić je nastavio u vezi sa najvitalnijim, životnim pitanjima: - Ono što ćemo sigurno završiti u naredne četiri godine jeste, da će sva naseljena mesta dobiti kvalitetnu, zdravu pijaću vodu, do sada smo polovinu sela odradili, ostaje nam tu još nekoliko udaljenijih mesta, da vidimo kako ćemo rešiti, to su Rastina, Aleksa Šantić, Telečka, jer Grad Sombor je s kraja na kraj, kako god pogledate, 52 kilometra tako da - ili ćemo ići na fabrike vode, kao što smo radili u nekim selima, kao u Bačkom Bregu, Kolutu, sad ćemo graditi fabriku vode i u Bačkom Monoštoru, ili ćemo ići na varijantu povezivanja sa gradskim vodovodom, svud gde to bude moguće.

- Ponavljam, osnovni cilj je da građani znaju gde se troši budžetski dinar, odnosno kako se prazni račun budžeta Grada Sombora i za čega se on koristi. Inače u svim onim anketama koje smo imali od raznih ekspertskih kuća, jedino je, na osnovu ispita uspešnosti budžet Grada Sombora dobio čistu desetku. Na sajtu Grada imate i vodič kroz budžet i Odluku o budžetu grada Sombora i mesečne izveštaje kako se budžet troši pa koliko je njegovo izvršenje, još samo da što više ljudi uključimo u odlučivanje o trošenju tih para. To nam je osnovni cilj i mislim da je ovo stvarno i dobar put kojim idemo.

Prošle godine sakupljeno je 7 hiljada glasačkih listića, krenulo se 2015. sa oko 1.200, što znači da interesovanje građana iz godine u godinu raste. - Još sada kad ovo proširimo na mesne zajednice gde će građani moći da odluče šta će se u njihovom selu raditi, mislim da će interesovanje biti još daleko veće, jedino što je tu problem što će glasanje biti onlajn, sad, možda će to biti problem za naše starije građane, ali ima i onih mlađih koji će da ih i poduče, tako da smo za ovu godinu to jest za sledeći budžet, isplanirali ovakav način rada i, mislim da ćemo tu značajna sredstva, ponavljam, izdvojiti u tu svrhu.

Mihael Plac, šef Odseka za LER pomenuo je, prema njegovim rečima, pretpostavljenu brojku: - Neka projekcija je da projekti budu vrednosti sto miliona dinara, na što je Dojić precizirao: - Neko će predložiti i 100, nego 3 mioiona, sve u suštini, bolje da budu i 2-3 miliona, ali je bitno da znamo da to građanima treba. Dakle kada dobijemo konačan rezultat glasanja, tada ćemo videti koliko para treba pa ćemo toliko i izdvojiti iz budžeta. Neka to bude i 30 miliona, zašto da ne. Ali znamo, da smo odradili nešto što je građanima potrebno. Normalno da bi bilo bolje da možemo da odradimo više ali shodno i ovoj novonastaloj situaciji mislim da ćemo sve ovo što građani žele moći. Jer, pregledao sam i ove predloge koji su do sada stigli, nisu to megalomanski predlozi, radi se uglavnom o fasadama - domova kulture, mesnih zajednica, o uređenju centra sela, dečjim igralištima, to nisu bog-zna kakve investicije tako da mislim da ćemo to na „prvi pogled“ što je vidljivo moći da isfinansiramo,

Postoje tu kako kaže Dojić i malo i ozbiljniji predlozi kao što je svakako uređenje željezničke stanice. - Prošle godine je bilo 150 godina od nastanka tog parka, prvog parka u Somboru, lično mi je žao što to nismo bolje obeležili pošto sam ja iz te mesne zajednice, malo da sam ovako i pristrasan, ali mislim da je to investicija nešto veća, tako da ćemo videti da li ćemo to moću uraditi jer tu bi trebalo naravno, osvetilti ceo park, dakle ove staze što idu okolo i srediti ih, urediti. Znamo da tamo imamo i biciklističku stazu, koja je sad zarasla u travu, da je to park koji je sad loš. To je recimo, primer dobrog predloga, ali pitanje je da li ćemo moći to da odradimo sledeće godine s obzirom na iznos, ili ćemo ga ostaviti za sledeći period - ili će biti potreban projekat da se uradi sledeće godine, tako da 2022. godine, da se radi park uz željezničku stanicu. To je ono što sam rekao i na početku, treba da rasčistimo imovinsko-pravne odnose, treba pogledati da li postoji projekat za tako nešto značajnije i onda tek odlučiti da li taj predlog može da bude na listi ili će sledeće godine projekat, pa tek onda da se radi – zaključio je Sava Dojić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (S. Stričević)

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" Udruženja Podium koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Prva vest

* Koncept za uvođenje procesa digitalne participacije za urbanističke i prostorne planove na nivou lokalnih samouprava, na primeru grada Sombora, prezentovan je juče, u sredu 12. septembra u zgradi lokalne samouprave

mr Đorđe Milić, pomoćnik ministra – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović

Dokument za uvođenje digitalne participacije građana je izradila nemačka firma „Tetraedar“, na osnovu Memoranduma koji su u aprilu potpisali Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju i razvoj – GIZ (u okviru „Ambero“ projekta) i grad Sombor.

Gradonačelnica Dušanka Golubović, pozdravila je prisutne, mr Đorđa Milića, pomoćnika ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Draganu Živković iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije, Harolda Milera, vođu tima „Ambero“ projekta i njegove saradnike, dr Štefana Vilforta, generalnog direktora nemačke firme „Tetraedar“ koja je izradila koncept, Klaru Danilović i Igora Miščevića, predstavnike Stalne konferencije gradova i opština.

Branko Begović, „Ambero“ projekat, nacionalni ekspert, dr Štefan Vilfort, generalni direktor „Tetraedra“, Vesna Đorđević Janjatović, JKP „Prostor“ i Dragana Siljanović Kozoderović, JKP „Prostor“

Pomoćnik ministra mr Milić, je naveo da je primena navedenog koncepta ideja Ministarstva iz 2014. godine i da je svrha njegove primene efikasniji sistem planiranja.

- Reč je o sistemski važnom koraku koji nas uvodi u novo digitalno okruženje i novoj komunikaciji između svih učesnika - naglasio je Milić i dodao da je pri tome najvažnije zaštititi javni interes.

Osnova za izradu koncepta koji je prezentovao dr Vilfort, bila je postojeća praksa u Somboru i Srbiji u odnosu na praksu u Nemačkoj, u kojoj se koncept primenjuje.

Reč je o aplikaciji koja bi građanima bila dostupna na internet stranici grada i na osnovu koje bi oni mogli da se blagovremeno informišu o urbanističkim i prostornim planskim dokumentima, kao i da ostave svoje primedbe ili komentare.

Miroslav Kovačić, član Gradskog veća, Helena Roksandić Musulin, načelnica Gradske uprave, Igor Latas, načelnik Odeljenja za komunalne delatnosti, Miodrag Petrović, načelnik Odeljenja za prostorno planiranje, Mile Milković, JKP „Prostor

- Ovo je samo prvi korak ka realizaciji koncepta koji je u suštini uputstvo građanima koji koriste internet, na koji način da pristupe planskom dokumentu i da ostave komentar - zaključila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Prezentaciji su prisustvovali i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu delatnost i investicije, načelnica Gradske uprave Helena Roksandić Musulin, sa saradnicima i arhitekte i planeri Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“.

Koncept digitalne participacije na primeru grada Sombora biće prezentovan u drugim gradovima u Srbiji, a potom u narednim godinama sledi prilagođavanje aplikacije, sprovođenje pilot projekta u Somboru i poslednji i četvrti korak, implementacija u Srbiji.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…