Prikazivanje članaka po tagu rodna ravnopravnost

subota, 17 jul 2021 00:38

Kakve novine donosi Zakon o rodnoj ravnopravnosti?

* Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio je na snagu 1. juna ove godine, ali je kontroverzne reakcije izazvao još u samoj pripremi ovog akta. O čemu je zapravo reč, odnosno šta reguliše navedeni propis?

Zakon u uvodu definiše da se njime uređuju pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Sama svrha donošenja zakona, opredeljena ovakvim uvodnim odredbama, ne bi smela kod bilo koga da izazove negodovanje. Zbog toga ćemo se detaljnije upoznati sa pojedinačnim odredbama zakona, odnosno novinama koje ovaj propis uvodi u radne odnose.

I Definisanje diskriminacije po osnovu pola

Prema novousvojenom zakonu, diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu.

Oblasti društvenog života u kojima ovaj zakon nalazi primenu su brojne, jer definiše da se mere za suzbijanje diskriminacije uvode u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.

Kao što vidimo, zakon ima svoju primenu i u oblasti radnih odnosa, te ćemo se posebno osvrnuti na ovu tematiku.

II Primena i novine u oblasti radnih odnosa

Najpre treba istaći da je diskriminacija po polu i rodu bila zabranjena na radu, u vezi sa radom, kao i za lica koja traže zaposlenje i pre stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer je svaki takav oblik diskriminacije bio zabranjen Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova (umesto kojeg je i donet novi zakon jer je prethodni ocenjen kao neefikasan). Zakon o rodnoj ravnopravnosti isto tako proklamuje jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Na taj način novi zakon samo potvrđuje dosadašnja načela jednakosti zaposlenih u pravima iz radnog odnosa i zabranu diskriminatornog ponašanja poslodavaca, s tim što ovaj propis posebnu pažnju poklanja diskriminaciji po rodu i polu i zabranjuje je ne samo na radu, već u svim drugim sferama društvenog života-politika, ekonomija, kultura, sport…

Određena promena je nastala kada je u pitanju propisivanje zabrane diskriminacije sa seksualnom konotacijom jer je uveden novi zakonski pojam-seksualno ucenjivanje. Zabranjeno je i do sada bilo uznemiravanje, seksualno uznemiravanje, a novim zakonom je na spisak nedopuštenih ponašanja dodato i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola odnosno roda koje čine poslodavci, zaposleni ili druga radno angažovana lica prema drugim zaposlenima ili drugim radno angažovanim licima. Zakon seksualno, odnosno polno ucenjivanje definiše kao svako ponašanje lica koje, u nameri činjenja ili nečinjenja dela seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženog protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njenoj ili njegovoj časti ili ugledu. Uznemiravanje na osnovu pola i seksualno uznemiravanje zabranjeni su ne samo na radnom mestu, već i prilikom zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja.

Može se reći da konkretniju promenu za položaj žena u okviru radnog prostora ipak donose pojedine odredbe zakona, kao npr. one po kojima je posebno zabranjena rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta. U tom smislu zabranjen je premeštaj zaposlene koja je na odsustvu sa rada zbog trudnoće, na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta i odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, na druge poslove ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenu nepovoljnije, osim ako to nije učinjeno u skladu sa nalazom nadležnog zdravstvenog organa ili zbog organizacionih promena kod poslodavca, koji su izvršeni u skladu sa zakonom.

Osim toga, odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto. Takođe, poslodavac je dužan da nakon porodiljskog odsustva porodilju vrati na poslove, odnosno radno mesto na kome je radila pre odsustvovanja ili na odgovarajuće poslove, odnosno radno mesto, ali ne pod nepovoljnijim uslovima (u pogledu zarade, uslova rada i tome slično).

U organima poslodavca mora se težiti ravnopravnoj zastupljenosti polova. To znači da poslodavac mora da se trudi da obezbedi podjednak broj muškaraca i žena u organima upravljanja i organima nadzora uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje, i drugih objektivnih razloga.

Poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u okviru godišnjih planova ili programa rada, koji obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Poslodavci čiji planovi ili programi nisu javno dostupni dužni su da o donošenju plana ili programa obaveste ministarstvo nadležno za ljudska prava i da uz obaveštenje dostave izvod iz plana, odnosno programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Takođe, poslodavci čiji godišnji izveštaji o realizaciji plana ili programa nisu javno dostupni, dužni su da o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa obaveste ministarstvo.

Poslodavci su dužni da sačinjavaju i dvogodišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji, uz popunjeni obrazac na način uređen zakonom, sadrži kratku ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti u organu poslodavca, uključujući razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena. Činjenica da će podaci biti dostupni javnosti i navedeni niz akata koje poslodavac treba da izradi i dostavi ministarstvu radi kontrole, takođe predstavljaju vid „pritiska“ da se nešto značajnije učini u pravcu usvajanja antidiskriminatornog ponašanja.

III Zabrana otkaza i nejednakih zarada za isti rad

Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

Ponovo ističemo da su ove zabrane postojale i pre novog zakona, s tim što su novčane kazne za prekršaje koji poslodavci čine kršeći zabranu diskriminacije po osnovu pola i roda porasle. Naravno da ni od sada poslodavac nije mogao da uruči otkaz niti da proglasi zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao ni da otkaže ugovor o radu zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja. Slično je i sa zabranjivanjem nejednakih zarada za rad iste vrednosti na osnovu pola ili roda. Naime, zaposlenima se garantuju jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.

I kod ove odredbe se ne radi o nečem novom, jer Zakon o radu principijelno zabranjuje različitu zaradu za rad iste ili slične vrednosti. Ovaj zakon samo ponavlja i potvrđuje zabranu koja je i do sada postojala, s tim što naglašava da do nejednakog postupanja ne sme da dođe s obzirom na pol.

IV Nadzor nad primenom zakona

Što se tiče primene Zakona, nadzor nad njegovom primenom u delu koji se odnosi na oblasti rada i zapošljavanja vrši ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, a inspekcijski nadzor u toj oblasti vrši inspekcija rada.

Situacija je trenutno takva da su novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije porasle sa maksimalnih 500 hiljada dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na 2 miliona dinara (dosadašnji Zakon o ravnpravnosti polova čak i nije propisivao sankcije). Dakle procenjeno je da je neophodno pojačati kaznenu politiku jer dosadašnja nije dala zadovoljavajuće rezultate, odnosno stanje nije onakvo kako je proklamovano. Tako je propisano da će se novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniti poslodavac koji ima svojstvo pravnog lica ako prekrši neku od zabrana o kojima smo govorili u ovom tekstu. Kazna je predviđena i za odgovorno lice u pravnom licu.

Imajući u vidu način na koji zakon reguliše zabranu diskriminacije po polu i rodu na radnom mestu, može se zaključiti da ništa radikalno nije promenjeno u odnosu na dosadašnju regulativu, koja je takođe promovisala rodnu ravnopravnost, odnosno sankcionisala diskriminaciju po polu. Reč je o tome da novi zakon naglašava zabrane koje su i do sada postojale, uvodi određene promene koje nisu toliko značajne (bar u oblasti radnih odnosa) i u određenoj meri pojačava kaznenu politiku.

O autoru: Milan Predojević (fotografija u slajdu ispod rubrike)

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju.

Aktuelnu rubriku objavljujemo u okviru saradnje a posredstvom portala: poslovi.infostud.com

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Rodna ravnopravnost

Tagovano

Opširnije...

utorak, 30 mart 2021 19:38

Važnost sindikalnog organizovanja za žene: Zašto je pandemija proširila rodni jaz u srpskom društvu / Autorski tekstovi

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Lola Milojević, aktivstkinja za ženska ljudska prava i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnoravnosti

Piše: Jelka Jovanović

* Čak 67,9 odsto žena i šest puta manje muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno, pri čemu bi, zbog “rodnog” jaza, za jednaku platu sa svojim kolegama žene trebalo da rade 35 dana više u toku jedne godine, ukazuje Izveštaj o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji

Naslov ovog teksta ukazuje na dodatne kontroverze kojim su danas žene u Srbiji izložene, umnogome pod uticajem epidemije Kovida-19 koja više od godinu dana remeti život i kumuje tzv. retradicionalizaciji rodnih uloga u porodici i društvu, vraćajući ženu u kuhinju, kolokvijalno rečeno.

Tu regresivnu pandemijsku sadašnjost pokazuje i komentar jednog čitaoca sajta danas.rs (dnevnog lista Danas): “Šta rade žene koje žive same. Ko im plaća što kuvaju čiste, peru, peglaju? Da li žene koje žive same uopšte jedu, kuvaju, usisavaju spremaju. Ne znam za druge, ali kad sam otišao kod bivše supruge u stan, mrzi je čak krevet da raspremi nego spava obučena, prljavi sudovi i veš na sve strane i plesnjiva hrana u frižideru…”.

Lament je usledio povodom novinarskog izveštaja sa završne konferencije „Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada“ i analize neplaćenih poslova staranja o porodici i domaćinstvu koja vrlo precizno oslikava nalaz da brigu o deci, starijima i kući kao razlog za skraćeno radno vreme navodi 95 odsto žena, naspram samo četiri odsto muškaraca.

Zalaskom u društvene mreže, medije i portale koji su još manje senzibilisani za rodne odnose, komentari su žešći: u Srbiji se i u trećoj deceniji 21. veka podrazumeva da je staranja o porodici i domaćinstvu ženski posao. To čak i kada ona ima bolje plaćen posao nego partner, što je srazmerno retko, ali ne i nemoguće pošto su po svim statistikama žene obrazovanije, odgovornje, pa i prilježnije na poslu. Sve dok im se kao nepremostiva prepreka ne postave porodica i kuća. Zato, prema Izveštaju o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji, čak 67,9 odsto žena i šest puta manje muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno.

UMESTO UVODA

Za pogled na realan položaj žena u Srbiji danas bitno je reći i da je pomenuta analiza o neplaćenim poslovima pokazuje blago smanjenje u formalnom platnom jazu, ali i da neplaćeni rad vredi čak 21,9 odsto bruto društevnog proizvoda (BDP)! I još: preslikano na faktički položaj žena - u zemlji u kojoj je 40 odsto žena među poslanicima i odbornicima i čak polovinu Vlade čine žene - sem viška rada od 35 dana za istu platu i teže zapošljivosti, među gradonačelnicama je tek svaka peta, u SANU svaka deseta, a četiri puta ređe su vlasnice porodičnih gazdistava i preduzeća nego muškarci. Diplome i doktorati žena ćešće vise u porodičnim vitrinama nego diplome i doktorati njihove braće i muževa, iako su uspešnije u školovanju; recimo, godine 2019. u Srbiji je doktoriralo 448 žena i 344 muškarca.

Istine radi, statistika kaže da su među zaposlenima sa visokim obrazovanjem žene i muškarci gotovo izjednačeni u broju, za razliku od onih sa srednjom školom gde na tri žene rade četiri muškarca, a sa nižim obrazovnim novoom to raste gotovo na jedan prema dva u korist muškaraca.

Od izuzetne važnosti je podatak da su razlike u zaradama manje u manjim preduzećima, dok su u velikim firmama bezmalo 18 odsto - više nego dvostruko od proseka, što pokazuje na značaj podsticanja malih i srednjih preduzeća i ženskog preduzetništva, koje je još u povoju.

Nije zgoreg navesti još jedan ilustrativan podatak: majke odgajaju decu u čak 77,3 odsto “samohranih” domaćinstava, naspram više nego trostruko manje očeva.

“KRIVE” SVAKAKO

Realno se može očekivati da će virus Korona usporiti trend rodnog ujednačavanja zarada, pošto se pandemija svalila na pleća žena, kako je ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila za portal UGS Nezavisnost:

- Žene čine većinu zaposlenih u sektorima koji su morali da rade uprkos Kovidu, u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, trgovini... Pri čemu su dobile po još nekog člana na staranje, bez obzira na bliskost porodičnih veza. Ono što nije smelo da se dogodi, a dogodilo se, jeste stav poslodavaca da je lakše ili bar bezbolnije otpustiti ženu nego muškarca - kaže Čomić.

Da je ministarka u pravu svedoči podatak koji još nije konačan već je presek prošlogodišnjeg stanja - bez posla je usled epidemije ostalo sedam odsto žena i četiri odsto muškaraca.

Na primedbu da i same žene biraju pre da ostanu bez posla nego njihovi partneri, Čomić odgovara ovako: - Kad pitate muškarca kako usklađuje svoje poslovne i kućne obaveze on izrazom lica pokaže da ne razume pitanje. Za njega najčešće nema kuvanja, brisanja prašine, brige o deci i starijima, svega onog što omogućava život porodici.

Nasuprot tome, žene često imaju osećaj krivice, jer zbog posla ne uspevaju da odgovore svim obavezama kod kuće! Drugim rečima, “krive” su svakako i kad imaju posao a “zapostave” kuću, i kad su “samo” domaćice a “kuća ne blista iako ništa po ceo dan ne rade”.

Čomić smatra da su pouke pandemije podjednako važna tema za sindikate, poslodavce i zakonodavce, ne samo nacionalno, nego i globalno.

- Svaki put kad se desi prekid uobičajenog života, zbog ratova, prirodnih katastrofa ili pandemije, žene nastavljaju ili počinju da rade da bi se život nastavio. Obaveza države je da ženi obezbedi sva prava koja joj pripadaju i ulije joj puno poverenje u zakone koji joj garantuju platu, da ne bude diskriminisana, zlostavljana, na kraju i otpuštena. Na sindikatima je da zaposlenu ženu zaštite - naglašava ministarka Gordana Čomić.

DISKRIMINISANE

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pretače u brojke godinu za nama koja slikovito prikazuje položaj žene, uz neizbežan zaključak da je “situacija različito uticala na žene i muškarce kao i na već postojeće neravnopravnosti sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada”.

- Može se reći da je zdravstvena kriza praćena i jednom pandemijom iz senke u kojoj su najveći teret podnele žene koje čine čak 86 odsto zaposlenih na „prvoj liniji odbrane od virusa“ - objašnjava Janković za portal Nezavisnosti.

Primerice, u zdravstvenom sistemu, gde žene čine tri četvrtine zaposlenih, samo je četvrtina njih na vodećim pozicijama, navodi poverenica.

- Slično je svuda gde žene čine većinu, sem donekle u sektoru usluga. S druge strane, kao dominantno zaposlene u nesigurnim oblicima rada, po ugovorima koji često ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, žene su češće morale da idu na prinudne odmore, dobijale su otkaze ili manje plate, morale samostalno da obezbeđuju zaštitna sredstva i slično - ukazuje Janković.

Dodaje da, sem toga, žene tradicionalno rade u manje plaćenim oblastima, mada i tu muškarci češće rukovode.

Poverenica posebno naglašava da je zatvaranje škola i vrtića višestruko podiglo opterećenje žena koje su radile od kuće - uz posao i kućne obaveze, prelazak na onlajn nastavu im je dodelio i ulogu kućne učiteljice. Usklađivanje obaveza posebno je teško u porodicama koje su suočene sa manjkom životnog prostora.

Janković navodi da su, i inače najčešće pritužbe, i 2020. bile po osnovu pola, a posebno u oblasti rada i zapošljavanja: - Diskriminacija žena je najčešća u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta. S tim u vezi ovaj osnov se često pojavljuje uz bračni i porodični status kao osnov diskriminacije.

Slični podaci, ukazuje poverenica, izneti su i u Posebnom izveštaju o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja do kojih se došlo na osnovu desetogodišne prakse.

Uprkos brojčanoj nadmoći u populaciji, posao ima 971.000 žena, naspram 1,333.000 muškaraca, a jaz u zaradama od 8,8 odsto znači da žena “radi” dodatnih 35 dana svake godine, i to za istu platu: - Pri tome se prilikom zapošljavanja ženama, osim stručnih kvalifikacija i radnog iskustva, kao "faktor" za posao često uzimaju fizički izgled i/ili porodični status.

Žene starije od 50 godina su u još nepovoljnijem položaju na tržištu rada, otežano se zapošljavaju, kaže Janković i poziva se na publikaciju Žene i muškarci u Republici Srbiji (Republički zavod za statistiku). Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godine, u kojem je u radnom odnosu svega 40 odsto žena, naspram 61 procenta muškaraca.

Analiza poverenice pokazuje da su žene na razne načine dikriminisane u sferi rada - nemogućnošću ili manjom mogućnošću napredovanja, nedovoljnim učešćem u odlučivanju, uslovljavanjima prilikom produžetka radnog odnosa… No, teže nego drugim ženama, kako u životu, tako i na tržištu rada je Romkinjama, ženama sa invaliditetom, siromašnima i manje obrazovanima, samohranim majkama, izbeglicama… Tradicionalno, ženama na selu, ali i radnicama svih starosnih grupa.

EHO PATRIJARHATA

U javnosti se lagano diže bura zbog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se već dugo krčka i kasni već čitave dve godine. U resoru je ministarke Čomić koja najavljuje da će tokom ovog proleća posle javne rasprave biti u skupštinskoj proceduri. Ona dodaje da jedva čeka javnu debatu u kojoj će se pokazati puna razlika između rodne ne/ravnopravnosti i puke polne ne/jednakosti, jer je rod kategorija koja određuje položaj ljudi u društvu uvažavajući razlike među polovima.

No, iako je povika na zakon pojačana, reklo bi se kao eho patrijarhalnog društva, a ministarka spremna na utakmicu u koju ulazi sa još dva tega na nogama: uz rodnu ravnopravanost tu je i zakon o istopolnim zajednicama i pooštravanje kaznenih odredaba za diskriminaciju. Kritike stižu i sa druge strane, pre svega zbog višegodišnjeg odlaganja zakona, ali i nedovoljnog učešća građana u njegovom oblikovanju.

Aktivistkinja za ženska ljudska prava Lola Milojević podseća da Vlada već treću godinu priprema nacrt novog teksta zakona o rodnoj ravnopravnosti.

- Poslednja najava je iz januara, iako je Komitet UN još 2019. godine pozvao Vladu Srbije da usvoji novi zakon. O novom nacrtu se gotovo ništa ne zna jer je i javnost u međuvremenu suspendovana i aktuelizovane su neke druge teme. Sa fizičkim distanciranjem dogodilo se, zapravo, socijalno distanciranje izvršne vlasti od građanki i građana - izjavila je Milojević za portal sindikata Nezavisnost.

Poverenica Janković, pak, ukazuje na značajan aspekt: - Ne smemo podsticati prevelika očekivanja da će bilo koji zakon, pa i ovaj, rešiti sve probleme. Nema zakona koji može naterati muškarca da ustane sa kauča i pomogne ženi u obavljanju kućnih poslova, ili da obezbedi ravnopravne uslove na tržištu rada. Sve dok muškarci ne shvate da žena nije svojina i da samo ravnopravni i zajedno možemo ostvariti istinsku ravnopravnost, imaćemo ovakvu situaciju.

SMRTONOSNI TANDEM

Posebno zabrinjava to što se porodično i partnersko, rodno zasnovano nasilje, širi zakonomerno tokom vanrednih situacija kada rastu napetost i nervoza, posebno u već pomenutim “tesnim” kućama.

Ključ je u stalnom suzbijanju stereotipa o ulogama polova i to kroz obrazovanje, medije, kulturu, uključujući kulturu rada… Potrebno je i propisati i obezbediti uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama društvenog života, posebno u donošenju odluka i vršenju javnih funkcija na svim nivoima. Uz aktivne mere za veće zapošljavanje žena i razvoj ženskog preduzetništva.

No, i kada se svi ti “ključevi” upotrebe ne treba očekivati rezultate preko noći.

- Prema procenama Indeksa žena na poslu, da bi se popravila šteta koju je Kovid-19 naneo ženama na poslu čak i do 2030. godine, napredak ka rodnoj ravnopravnosti mora biti dvostruko brži od istorijske stope. Jaz se povećao tokom pandemije i ograničava vreme i mogućnosti žena da doprinesu ekonomiji - upozorava Lola Milojević.

Uz podatke koje smo već naveli, ona dodaje i nimalo utešnu činjenicu koja lako može biti alibi domaćim zagovornicima teze “zna se gde je ženi mesto”.

- Čak 17 država od 24 članice OECD-a koje su izvestile o ukupnom porastu nezaposlenosti u 2020. godini navode da su žene najviše pogođene. Pandemija je povećala ionako neravnopravan tretman neplaćenog rada, zbog čega je više žena napustilo tržište rada. To može uticati da žene trajno napuste radno mesto, preokrenuvši time ne samo napredak ka rodnoj ravnopravnosti već i dodatno zaustavljajući ekonomski rast - ukazuje Milojević.

Na liniji primedbe o dve pandemije, Milojević citira američku filozofkinju Džudit Batler: “Sada, oni sa socijalnom vizijom univerzalne zdravstvene zaštite moraju da se bore protiv virusne i protiv moralne bolesti, radeći u smrtonosnom tandemu i sa jednom i sa drugom.”

Izvor: UGS Nezavisnost (30. mart 2021)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Tagovano

Opširnije...

četvrtak, 17 decembar 2020 18:34

Nacionalna konferencija “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”

* Nacionalnu konferenciju “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” organizovale su Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije i Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške

Pandemija dodatno otežala položaj žena u Srbiji

U vreme pandemije kovid 19 povećan broj slučajeva porodičnog nasilja. Diskriminacija na tržištu rada posebno prisutna nakon povratka sa porodiljskog odsustva i kod samohranih roditelja

17. decembar 2020.

Na Nacionalnoj konferenciji “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške posebna pažnja je posvećena stavljanju postojećih izazova u kontekst pandemije kovid 19 i njenog uticaja na rodnu ravnopravnost i položaj žena u Srbiji posebno u oblasti radnih prava.

U uvodnom delu učesnicima su se obratili i Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Geir Johansen, zamenik šefa misije Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji.

Istaknuto je da se u vreme pandemije kovid 19 porodično nasilje povećalo i da u Srbiji u pogledu napretka koji se odnosi na kulturne i patrijarhalne obrasce nema posebnog pomaka. U pojedinim medijima je često prisutan govor mržnje prema ženama, Romima i LGBT osobama.

- Naša nekultura, rodni stereotipi i predrasude koji štete i muškarcima i ženama dovode do strašnog nasilja sa tragičnim ishodima. U privatnom životu nismo postigli ravnopravnost, a o tome ne govorimo jer je atraktivnije govoriti o rodnoj ravnopravnosti u politici i ekonomiji i to bi trebalo da promenimo - naglasila je tokom konferencije poverenica za ravnopravnost polova, Brankica Janković.

Veliki izazov je što se diskrimacija najčešće javlja na tržištu rada jer postoje okviri za zaštitu koji se ne koriste u dovoljnoj meri. Žene u Srbiji su se u 2019. najviše obraćale Povereniku za diskriminaciju na tržištu rada, naročito nakon porodiljskog odsustva i nege deteta - premeštanje na niže radno mesto, ili nemogućnost napretka, sprečavanje korišćenja fleksibilnog radnog vremena.

Istraživanje Poverenika za ravnopravnost o diskriminaciji na tržištu rada pokazalo je da 92% anketiranih poslodavaca i 84% zaposlenih smatra da postoji diskrimnacija na random mestu, a trećina ispitanika je diskriminaciju doživelo. Ranjive grupe su tokom pandemije postale još ranjivije - pre svega žene i osobe sa invaliditetom.

Učesnici konferencije

Prema podacima UN women iz 2019, ekonomska vrednost neplaćenog rada za žene se povećala za 2,5 časa, dok je tokom pandemije ta statistika još nepovoljnija što će pokazati dalje analize.

- Moja poruka svima nama je da ne smemo odustati i da je naša dužnost i prema nama i prema našoj deci da se borimo da se na agendi prioriteta koji će biti rešavani u budućnosti više ne nalaze nejednakost i diskriminacija. Da se ne govori o podeli na muške i ženske poslove i da ne moraju nikada da biraju posao ili porodicu ili se osete marginalizovano. Jednake šanse za sve, i muškarce i žene, su uslov za bolju budućnost - izjavila je na konferenciji Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Od marta 2020. realizovano je niz aktivnosti kroz javnu kampanju i obuke za informisanje i edukaciju 30 medija, 15 organizacija civilnog društva, 240 predstavnika preduzeća i 45 predstavnika lokalne samouprave o pitanjima položaja žena.

Urađene su analize lokalnog akcionog plana za zapošljavanje i lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost u devet odabranih opština iz tri okruga - Zlatiborski, Pčinjski i Južnobački okrug.

ANALIZA: Rodna perspektiva u lokalnim politikama zapošljavanja, Sarita Bradaš

ANALIZA: Protiv diskriminacije žena – Mere u oblastima rada i zapošljavanja kao prioritet u strateškim dokumentima Srbije u procesu pristupanja EU, Ivan Sekulović

Takođe, u tim opštinama - Bečeju, Arilju, Vranju, Vladičinom Hanu, Užicu, Bačkoj Palanci, Sremskim Karlovcima, Požegi i Surdulici su lokalna udruženja dobila podršku za realizaciju “Uličnih akcija” koje su podrazumevale razgovor sa sugrađanima i sugrađankama o ovoj temi i podelu materijala na štandovima. Iako se u u toku uličnih akcija pokazalo da naše građanke i građane muče, po njihovom mišljenju, daleko veći problemi: nemaština, nezaposlenost, rigorozne epidemiološke mere i strepnja zbog širenja virusa, urušen zdravstveni i obrazovni sistem, nadamo se da će kontinuitet i naglasak na temu rodne ravnopravnosti vremenom dati određene rezultate.

Svi akteri i učesnici projekta zaključili su da je važno da u svakodnevnom životu prevazići predrasude, kao i da se direktno pogođeni diskriminacijom uključe uz relevantne institucije u zajedničko rešavanje problema, a to će biti jedan od zadataka lokalnih vlasti u narednom periodu.

Konferencija je završna aktivnost projekta “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, koji realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške. Cilj projekta je da doprinese procesu reformi i borbi protiv rodne diskriminacije u Srbiji, jačanju ljudskih prava u Srbiji i osnaživanju žena, posebno u pogledu rada i zapošljavanja.

Srđan Ačanski

novi radio sombor

divac fondacija

Objavljeno u Prva vest

Tagovano

Opširnije...

utorak, 15 decembar 2020 21:38

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković dobitnik priznanja za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou

* Gradonačelniku Grada Sombora Antoniju Ratkoviću danas je u Vladi Srbije uručena nagrada za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Ovo je druga po redu godina u kojoj se dodeljuje priznanje, a dodeljuje ga Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), a uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“

Grad Sombor je priznanje za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou osvojio u okviru kategorije Inovativne politike i prakse u oblasti rodne ravnopravnosti, za sprovođenje prekograničnog IPA projekta „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“.

Komisija za dodelu priznanja prepoznala je somborski prekogranični projekat „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“ kao jedno od inovativnih rešenja za ekonomsko osnaživanje i udruživanje žena. U okviru projekta Grad Sombor je podelio 60 hiljada sadnica lavande ženama u ruralnim područjima Sombora i projektnog partnera Kiškunhalaša u Mađarskoj. Zainteresovane žene su uključene u projekat putem javnog poziva, dodeljen im je određen broj sadnica u odnosu na zemlju kojom raspolažu i obučene su o uzgoju i preradi lavande. Kako bi konkurentnije izašle na tržištu, osnovano je socijalno preduzeće „Lavangrad“ kojem će Grad u narednim godinama pružati tehničku i finansijsku podršku, pre svega za nabavku dodatnih sadnica i opreme koja je potrebna za preradu lavande.

Medijiska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Tagovano

Opširnije...

nedelja, 30 avgust 2020 21:40

U žiži: Kako rad na promociji ženskih prava učiniti vidljivim?

Promocija ženskih prava - aktuelna, savremena tema današnjice

* Objavljujemo zaokružujući tekst u ovom serijalu u okviru oblasti rodne ravnopravnosti, a tema čini se, nikad aktuelnija ni interesantnija: "Kako rad na promociji ženskih prava učiniti vidljivim?"

Rad ženskih organizacija civilnog društva potrebno je učiniti vidljivijim kako bi javnost imala veći uvid u to čime se one bave i koje vrednosti zasupaju. Vidljivost se uglavnom najuspešnije postiže kombinacijom marketinga i odnosa s javnošću (i medijima), o čemu smo pisali u prošlom tekstu.

Udruženje građanki FemPlatz i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG), u periodu od septembra 2018. do juna 2019. godine realizovale su projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji, koji je podržao UN Women u okviru programa „Autonomija, glas, učešće osoba sa invaliditetom”.

Program je uspešno realizovan, a promotivna kampanja projekta našla se u užem izboru za nagradu Najdobra kampanja, kao jedna od zapaženjiih u regionu te godine.

Kako su to uspele?

S obzirom na to da je reč o pilot projektu, koji se prvi put realizovao u Srbiji, za promociju projekta u široj javnosti, kao i afirmaciju u okviru ciljne grupe projekta (žene sa invaliditetom) bilo je neophodno unapred misliti o vidljivosti projektnih aktivnosti i rezultata.

Na samom kraju Lekcije 5 spomenuli smo planiranje, realizaciju, analizu i izveštaj kao važne aktivnosti odnosa s medijima (i javnošću). Pitanja koja prethode planiranju (šta promovišemo i šta time želimo da postignemo, kome se obraćamo i koje medije biramo, koliko traje promocija i koliki nam je budžet) i odgovori koje na njih dobijemo čine osnov svakog plana kampanje odnosa s javnošću.

Za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji naši odgovori su izgledali ovako:

1. Promovišemo projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom tako što ćemo promovisati cilji rezultatprojekta, ali i pojedinačne projektne aktivnosti(mentorke, konkurs za mentorine, prezentaciju projekta u Novom Sadu, iskustvo mentorki i mentorina).

2. Promocijom želimo da: a) pozovemo žene sa invaliditetom da učestvuju u projektnim aktivnostima njima namenjenim; b) obavestimo javnost o postojanju prvog ovakvog programa i c) uverimo donatore i potencijalne donatore da je projekat važan i uspešan i da zaslužuje dalji nastavak i razvoj.

3. Obraćamo se ženama sa invaliditetom, stručnoj i široj javnosti, donatorima i potencijalnim donatorima.

4. Biramo nacionalne medije (jer se projekat, a samim tim i kampanja, realizuju na nivou Srbije). Biramo i lokalne medije iz Pančeva, imajući u vidu da su organizacije koje projekat realizuju iz tog grada. Biramo i jedan specijalizovani medij (posvećen temama civilnog društva), koji će pratiti našu promotivnu aktivnost predstavljanja mentorki. Kampanju za bolju vidljivost programa vodićemo i kroz druge kanale komunikacije koji su nam na raspolaganju (društvene mreže, sajt...).

5. Promocija traje koliko i sam projekat.

6. Nemamo budžet za promociju, osim budžeta za honorar saradnice za odnose s javnošću.

Odabir kanala komunikacije s javnošću

Imajući u vidu da se u ovoj Lekciji bavimo pitanjem vidljivosti rada na promociji ženskih prava, pored medija, o kojima smo već pisali u Lekciji 5, uključićemo i druge važne kanale i alate komunikacije koji nam mogu pomoći da dopremo do šire javnosti.

Najčešći kanali komunikacije koje koriste ženske OCD u Srbiji kako bi svoj rad učinile vidljivijim i doprli do ciljnih grupa svojih projekata (ali i šire javnosti) su:

- mediji (tradicionalni i novi);

- društvene mreže;

- vebsajt organizacije;

- događaji;

- elektronska, pisana (štampana) i direktna komunikacija

U našoj kampanji za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji planirale smo sve navedene kanale komunikacije, osim pisane (štampane) komunikacije. Za potrebe ove Lekcije, usredsredićemo se na povećanje vidljivosti putem medija i društvenih mreža, imajući u vidu da vebsajt organizacije, događaje i elektronsku, pisanu i direktnu

Mediji

Kampanja za Mentorski program vođena je u nacionalnim medijima u Srbiji, lokalnim medijima u Pančevu i u jednom specijalizovanom mediju koji se bavi temama civilnog društva. Realizaciji kampanje prethodilo je sastavljanje liste kontakata u medijima (takozvana adrema, adresar medija), priprema materijala za distribuciju medijima (saopštenja, najave, izveštaji, pozivi, vizuali, fotografije...) i liste osoba zaduženih/raspoloženih za gostovanja u medijima.

Lista kontakata u medijima podrazumeva niz informacija o medijima kojima želite da pošaljete informacije i uglavnom uključuje sledeće podatke: naziv medija, fiksni telefon redakcije, mejl redakcije (u našem slučaju informativne i redakcije koja prati društvo i/ili „ženske teme”), ime i prezime urednika/ce redakcije, lični mejl urednika/ce, mobilni telefon, ime i prezime novinara/ke sa kojima kontaktiramo u redakciji (naš, lični kontakt), mejl i telefon novinara/ke i sl. U listu kontakata poželjno je upisati redakcijske, ali i personalizovane mejlove novinara/ki.

Lista kontakata u medijima najčešće se pravi u Ekselu, jer on omogućava da sve kontakte iz jedne kolone jednostavno kopiramo i unesemo u za to predviđen prostor u mejlu (koristimo uvek bcc opciju, umesto cc). Takođe, lista kontakata u medijima pravi se posebno za svaki projekat u odnosu na cilj projekta i komunikacije na projektu, a najčešće se za to koriste već postojeće liste i adresari organizacije, uz dopunu novih kontakata i izostavljanje onih koje nismo odabrali za ovu kampanju.

Kvalitet i kvantitet podataka unetih u listu kontakata u medijima zavisiće od toga koliko je vremena, znanja i truda organizacija uložila u negovanje odnosa s medijima. Upravo od toga, u najvećoj meri, zavisiće i uspešnost promotivne kampanje. Ukoliko lista sadrži samo redakcijske mejlove i podatke, to znači da organizacija nije ulagala kontinuirani trud i znanje u izgradnju odnosa s medijima. U tom slučaju, da bi promotivna kampanja putem medija bila uspešna, potrebno je ili angažovati osobu za odnose s javnošću (koja kao profesionalac/ka već poseduje bogatu listu ličnih profesionalnih kontakata) ili platiti reklamnu kampanju u medijima. Većina se odlučuje za ovo prvo jer je višestruko jeftinije.

Pravila korektnog poslovanja nalažu da se liste kontakata u medijima, posebno ukoliko sadrže lične podatke novinara (privatni mejlovi i telefoni), ne ustupaju drugima (organizacijama i pojedincima) na korišćenje bez dozvole lica čije podatke želimo da ustupimo. Takođe, osobe (PR menadžeri/ke i drugi profesionalci/ke) koje se bave odnosima s javnošću (i medijima) godinama kontinuirano rade na građenju odnosa s novinarima/kama i urednicima/cama, od toga „žive i zarađuju za život”, te je najbolji način da se do njihovih kontakata dođe upravo njihovim angažovanjem na projektu.

Materijal za distribuciju medijima

Pre nego što napravimo detaljan Plan realizacije promotivne kampanje u medijima, potrebno je da isplaniramo, osmislimo, izradimo i napišemo materijale koje koristimo u komunikaciji s javnošću. Čak i ako nemamo iskustva u novinarskom i poslu odnosa s medijima, posmatranjem formi vesti koje mediji objavljuju sami možemo napraviti popis materijala koji su nam potrebni za kampanju.

- tekstualni (saopštenja, najave, pozivi, izveštaji, intervjui, komentari, reagovanja...);

- vizualni (vizuali, fotografije, video-klipovi...);

- audio (snimljene audio izjave za radio program...).

Materijali koje šaljemo medijima mogu biti:

Kada planiramo slanje informacija u medije, uvek razmišljamo o odgovarajućoj tekstualnoj formi – od toga šta želimo da promovišemo zavisi da li ćemo slati saopštenje, poziv novinarima (na neki događaj ili konferenciju za medije), najavu događaja ili aktivnosti, izveštaj sa već održanog događaja/aktivnosti ili reagovanje, komentar.

Za potrebe promotivne kampanje u medijima Mentosrkog programa za žene sa invaliditetom izrađeni su i distribuirani medijima sledeći tekstualni materijali:

- saopštenje za medije o programu;

- saopštenje za medije o konkursu za mentorine;

- najava promocije konkursa u Novom Sadu;

- poziv za novinare/ke da prisustvuju događaju koji je rezultirao medijskim objavama sa događajai izveštajima;

- izveštaj za medije(koji je pripremila osoba zadužena za odnose s medijima) sa promocije konkursa u Novom Sadu

Vizualni materijali po pravilu prate tekst, sa ciljem da vizualno na najbolji (i najatraktivniji) način predstave i/ili dopune informacije koje šaljemo. Prateće vizualne materijale za promociju najčešće je potrebno izraditi namenski za to, a ponekad možemo koristiti i fotografije koje posedujemo iz prethodnih projekata/aktivnosti, ukoliko se uklapaju u našu kampanju.

Za izradu vizualnih i audio materijala potrebno je angažovati profesionalce/ke (dizajnere/ke, fotografe/kinje, snimatelje/ke...), kako bi se zadovoljili profesionalni strandardi koje većina medija ima.

Za potrebe komunikacije s medijima u okviru Mentorskog programa urađeni su sledeći vizuali:

- poster (plakat);

- vizual za konkurs;

- fotografije sa događaja.

- saopštenje za medije o užem krugu za nagradu Najdobra kampanja;

- predstavljanje mentorki

Fotografije mentorki korišćene u izjavama prikupljene su od njih i objavljene uz njihovu saglasnost, a za fotografisanje događaja u okviru izveštaja za medije angažovani su resursi saradnice za odnose s javnošću (promocija u Novom Sadu) i usluge profesionalne fotografkinje (projektne aktivnosti).

Nekoliko korisnih saveta za pripremu materijala za medije:

1. Nikada se medijima ne šalje samo tekst, jer tako rizikujemo da se uz informacije koje smo poslali medijima pojave vizuali ili fotografije koje nemaju veze sa temom ili su čak i u suprotnosti sa ciljevima projekta i promocije.

2. Tekstualne informacije trebalo bi svesti samo na one koje su neophodne i odnose se na razlog/temu naše komunikacije. Jedna do jedne i po A4 strane (veličina fonta 11-12) sasvim su dovoljne.

3. Uz informacije koje šaljemo važno je uključiti i link do teksta na sajtu organizacije koji govori o projektu ili ga podrobnije objašnjava.

4. Saopštenje, vest, najavu potrebno je poslati uvek u telu mejla koji šaljemo, kao i u posebnom Vorddokumentu (attachment). Tako ćemo biti sigurni da je informacija poslata, čak i ako se prilog u Vordunekim slučajem izgubi ili ne pošalje.

5. Fajlove koje šaljemo najbolje je prilagoditi veličini i kvalitetu za objavu u medijima (fotografije loše rezolucije neće biti objavljene, a ukoliko je fajl preveliki vratiće se mejl zbog ograničenja pojedinih servera).

6. Fotografije koje šaljemo neophodno je potpisati imenom i prezimenom fotografa/kinje zbog autorskih prava, što podrazumeva da smo od autora/ki prethodno dobili dozvolu za objavljivanje u medijima. Može se i naglasiti u mejlu da je dozvola za objavljivanje dobijena

7. Šaljemo samo neophodne materijale,za dodatnu dokumentaciju koristimo WeTransferlink koji ćemo uključiti u mejl.

8. U mejlu koji šaljemo neophodno je ostaviti podatke osobe koja šalje mejl (ime i prezime, funkcija u organizaciji, mobilni telefon).Mediji ponekad žele dodatnu izjavu ili intervju, i u tom slučaju potrebno je da mogu da nas odmah pozovu i ugovore dalju saradnju.

Osim saopštenja, najava i izveštaja, u okviru Mentorskog programa za žene sa invaliditetom promocija u medijima uključivala je i zakazivanje gostovanja, izjava i uključenja u programe nacionalnih radio i televizijskih stanica.

Pre same realizacije kampanje u medijima, a nakon pripreme liste kontakata i planiranja i kreiranja (većine) materijala za distribuciju, neophodno je napraviti što detaljniji plan realizacije kampanje. Plan uglavnom uključuje datum planirane promotivne aktivnosti, naziv medija (ili liste medija ukoliko se svima šalje informacija), planiranu promotivnu aktivnost (opis), materijal koji se šalje, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i moguće napomene.

Kada je plan spreman i usvojen od projektnog tima, prelazi se na realizaciju plana. Plan realizuju osobe zadužene za odnose s javnošću (i medijima) uz asistenciju celog projektnog tima. Nakon završene promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu pres klipinga i/ili linkova sa objavljenim informacijama), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju).

Na kraju kampanje u medijima o Mentorskom programu za žene izvestilo je 51 različitih medija u Srbiji u okviru 64 medijskih formata (vest, TV prilog, izveštaj, radio gostovanje...). Medijske objave praćene su i sakupljane zahvaljujući radu pres kliping agencije, koju je u okviru svog angažmana obezbedila osoba za odnose s javnošću. Plan realizacije ispunjen je u potpunosti, uz veliko zadovoljstvo projektnog tima, spoljnih saradnica, učesnica projekta i donatora.

Društvene mreže

Prisustvo i aktivno učešće na društvenim mrežama postalo je uobičajena pojava za sve organizacije koje žele da svoje svoj rad približe javnosti (postojećim ili potencijalnim korisnicima, široj javnosti, partnerima i donatorima, pa čak i medijima koji redovno prate mreže). Cilj komunikacije na društvenim mrežama jeste podsticanje kontakta sa našim ciljnim grupama. Društvene mreže pogodne su i za dvosmernu komunikaciju koju promocija putem medija ne omogućava, i u tom smislu, one su nešto najbliže pravom, direktnom, kontaktu „uživo”.

Poslednjih nekoliko godina postalo je gotovo obavezno da organizacije redovno održavaju svoje stranice na društvenim mrežama jer postoji sve više korisnika koji provode mnogo vremena na njima i mnogi smatraju da, ukoliko vas tamo nema, „ne postojite”. Osim toga, društvene mreže postale su deo našeg svakodnevnog života i svojim prisustvom na njima, osim što promovišemo svoj rad, pokazujemo da idemo u korak sa vremenom. Ukoliko se, na primer, organizacija bavi mlađom populacijom, devojčicama i mladim ženama, društvene mreže su njen glavni kanal komunikacije jer je ciljna grupa svakodnevno onlajn.

U Srbiji su trenutno među stanovništvom najpopularnije društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tik Tok, platforma za kratke, zabavne video-klipove, u svetu je veliki hit, a u Srbiji svakodnevno dobija veliki broj novih korisnika među tinejdžerima/kama.

Većina ženskih organizacija u Srbiji ima Fejsbuk, poneke koriste Instagram, dok je Tviter, zbog svog specifičnog koncepta koji zahteva aktivnu razmenu stavova, najmanje zastupljen.

U promociji svakodnevnih aktivnosti, organizacije treba da koriste sve društvene mreže na kojima imaju naloge. Ukoliko ih nemaju, trebalo bi da ih naprave i redovno održavaju, što će uključivati pripremu materijala za objave i nova zaduženja za članove/ce tima ili angažovanje osobe zadužene za digitalni/social media marketing (pojedini menadžeri/ke za odnose s javnošću bave se i digitalnim marketingom). Ne postoji pravilo koliko često morate objavljivati informacije, ali je poželjno da utvrdite neku dinamiku: jednom nedeljno kada nemate neke posebne aktivnosti, jednom ili dva puta dnevno kada ste u promotivnoj kampanji.

Kada je reč o posebnim promotivnim kampanjama (za određeni projekat ili pojedinačnu aktivnost), trebalo bi razmisliti o tome koje su društvene mreže najpogodnije i ne insistirati na korišćenju svih ukoliko to nije moguće ili neophodno. Takođe je poželjno unapred odrediti koja društvena mreža „nosi” kampanju, a koje će u promociji biti „ispomoć”, imajući u vidu da uglavnom nemamo budžet za kampanje na svim društvenim mrežama. Za onu koja nosi kampanju treba izabrati mrežu na kojoj se u najvećoj meri nalazi ciljna grupa. Kampanja se može voditi sa već postojeće stranice/naloga organizacije, a za neke promotivne kampanje potrebno je otvoriti nove stranice, namenjene jednom projektu ili čak jednoj promotivnoj kampanji u okviru projekta.

Tu vam takođe mogu pomoći pitanja i odgovori koje ste pripremali za kampanju u medijma, samo što ćete se sada koncentrisati na ciljne grupe i društvene mreže.

Na primer, kampanja za Mentorski program žena sa invaliditetom vođena je putem Fejsbuka, uz objave na Instagramu.

Fejsbuk se zbog svoje kombinacije teksta, slika i linkova uvek čini odgovarajućim i u najvećem broju slučajeva materijal koji se priprema za medije može se koristiti za deo kampanje na društvenim mrežama. Za razliku od Fejsbuka, za Instagram je neophodno pripremiti raznovrstan i atraktivan vizualni materijal, a manje teksta. Za Tviter je potrebno da ste pre ulaska u promotivnu kampanju izgradili imidž uticajnog tviteraša/ice. Sve ovo treba uzeti u obzir kada pravite budžet za promociju u javnosti.

Za vođenje kampanje na društvenim mrežama potrebne su lista potencijalnih partnera, materijal za distribuciju i plan realizacije kampanje na društvenim mrežama. Ako se odlučimo da vodimo intenzivnu kampanju na više društvenih mreža, neophodno je da planiramo i budžet i vreme za to, jer svaka mreža ima svoje specifičnosti i nećemo moći sav materijal koristiti podjednako uspešno na svim društvenim mrežama. Priprema materijala i planovi rade se posebno za svaku društvenu mrežu, a vreme koje se uloži u to udvostručava se i utrostručava, ukoliko ih imamo više. Samim tim, to mnogo više košta.

Lista potencijalnih partnera slična je listi kontakata u medijima, s tim što za društvene mreže uključuje profile partnerskih i potencijalnih partnerskih organizacija (i pojedinaca), za koje procenjujemo da bi želeli i mogli da dele (šeruju) naše objave (postove) i tako pomognu u promociji i većoj vidljivosti. U ovu listu je dovoljno uneti naziv organizacije i link do zvaničnog Fejsbuk profila.

Fejsbuk lista potencijalnih partnera za Mentorski program za žene sa invaliditetom uključivala je profile 110 organizacija i inicijativa koje su u vezi sa ženama i osobama sa invaliditetom. Kada je bilo potrebno, menadžerka za odnose s javnošću kontaktirala je sa svakom organizacijom pojedinačno, poslavši link do konkursa, uz molbu da objave tekst/poziv na svojim profilima. Praćenjem opcije share, utvrđeno je da su minimum 43 organizacije sa naše liste objavile vest o konkursu.

Pravljenje liste potencijalnih partnera koji će podeliti neku objavu i njihovo kontaktiranje može se izbeći ukoliko smo u budžetu projekta planirali novac za sponzorisanje postova.

Materijal za objave na društvenim mrežama

Pre nego što napravimo detaljan plan realizacije promotivne kampanje na društvenim mrežama, potrebno je da isplaniramo i pripremimo materijale koje ćemo koristiti. Situacija je slična kao sa materijalima za distribuciju medijima, s tim što pri izradi uzimamo u obzir format prilagođen društvenim mrežama, znajući da se dimenzije za naslovnu (cover), profil i ostale materijale razlikuju od mreže do mreže.

Na primer, za potrebe Fejsbuk kampanje promocije Mentorskog programa izrađeno je ukupno 32 vizuala, i to: profile i cover fotografija, vizual za konkurs, vizual za promociju u Novom Sadu, vizuali za predstavljanje mentorki (10), vizuali za najavu gostovanja (3), vizuali za odbrojavanje do završetka konkursa (5), vizuali mentorina i mentorki o projektu (10).

Plan realizacije kampanje na društvenim mrežama

Po istom principu kao i za promotivnu kampanju u medijima, promocija na društvenim mrežama mora biti planirana. Za to nam služi plan realizacije kampanje na društvenim mrežama, koji se uglavnom sastoji od datuma objave, sadržaja objave, opisa materijala koji uz to ide, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i mogućih napomena, koje mogu uključivati iznos kojim se objava sponzoriše ili neke druge važne informacije.

Sponzorisanje objava na društvenim mrežama, praćenje analitike i kreiranje Strategije oglašavanja spada u posebna znanja i veštine, koje se danas izučavaju u okviru digitalnog marketinga. Uglavnom je za te poslove neophodno angažovati menadžera/ku za digitalni marketing, ali postoje i menadžeri/ke za odnose s javnošću obučeni i za sprovođenje uspešnih marketinških kampanja.

Nakon što projektni tim usvoji plan, prelazi se na realizaciju. Po završetku promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu skrinšotova objava) i izveštaj o rezultatima uloženog novca (ukoliko su objave sponzorisane), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju).

U okviru Mentorskog projekta za žene sa invaliditetom, ukupno je realizovano 135 objava na društvenim mrežama, od čega 53 na stranici FemPlatz-a i 23 na ŽMIG stranici na Fejsbuku, 16 na Instagram nalogu FemPlatz-a i 43 objave na Fejsbuk stranicama drugih organizacija. O ovome smo takođe izvestili na našoj Fejsbuk stranici.

text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl. turizmolog

Objavljeno u Prva vest

Tagovano

Opširnije...

četvrtak, 27 avgust 2020 22:20

Medijska promocija ženskih prava

*Pojam mediji, odnosno medijum u jednini potiče od latinske reči medius, koja znači sredina ili između. Glavni zadatak medija je prenošenje različitih vrsta informacija širokoj javnosti, i to putem različitih medijskih kanala kao što su novine, televizija, internet, i drugi.

Postoji nekoliko različitih podela medija (tipologija), ali je danas najčešće u upotrebi podela na tradicionalne i nove medije. Tradicionalni mediji obuhvataju štampu, radio i televiziju. Novi mediji podrazumevaju digitalne medije, odnosno primenu kompjuterske tehnologije u procesu prenošenja i čuvanja informacija. Spomenimo ovde i najnovije medije, socijalne mreže, sve češće nazivane i društvenim medijima .

Zbog količine informacija koje obrađuju i plasiraju u javnost, mediji imaju veliki značaj u našoj svakodnevici, posebno ukoliko želimo da budemo informisani i da aktivno učestvujemo u javnom životu.

Imajući u vidu da svaki oblik društvene komunikacije podrazumeva proces razmene poruka između onoga ko šalje poruku i primaoca, medije treba posmatrati kao važan komunikacioni kanal putem kojih se prenosi poruka i ostvaruje komunikacija.

U najvećem broju slučajeva, mi smo primaoci informacija – počev od ranog jutra kada pratimo servisna obaveštenja i vremensku prognozu, preko dnevnih informativnih programa i vesti, do večernjih umetničkih i zabavnih sadržaja i reklama. Za nas se tada može reći da smo konzumenti medijskog sadržaja.

U nekim slučajevima, kada želimo da promovišemo sopstveni rad, najavimo neku aktivnost ili saopštimo važnu vest, možemo postati pošiljaoci informacije, koji se putem medija kao kanala komunikacije obraćaju javnosti ili određenoj ciljnoj grupi.

U novoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja (2020-2025) navodi se da zaposleni u medijima nisu dovoljno obučeni za nediskriminatorno izveštavanje. Imajući upravo u vidu razlike u profesionalnim kompetencijama novinara/ki u lokalnim medijima u Srbiji koje variraju od mesta do mesta, ženske OCD mogu inicirati ili uzeti aktivno učešće u projektima/programima medijskog opismenjavanja (sa akcentom na rodnu ravnopravnost) lokalnih novinara/ki, ali i lokalnog stanovništva, i to kroz:

- projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);

- projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu) javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za buduće novinare/ke...).

Pošiljalac

P o r u k a

Primalac

Kada je reč o projektima i programima za edukaciju zaposlenih u medijima, treba imati u vidu da oni ne doprinose direktno medijskoj promociji ženskih prava jer su namenjeni „zatvorenoj” ciljnoj grupi, a ne široj javnosti. S druge strane, rezultat takvih projekata – obučeni novinari/ke, u budućnosti će kompetentnije i profesionalnije izveštavati o ženama i ženskim pravima. Takođe, treba napomenuti da su projekti/programi sa medijima kao partnerima višestruko značajni: osim što su novinari/ke u mogućnosti da kroz zajednički rad uče od ekspertkinja o ženskim pravima i članicа ženskih organizacija dobijaju priliku da od novinara/ki nauče o medijskim tehnologijama i tehnikama. Ovakva partnerstva su važna i za građenje kontinuirane profesionalne saradnje i komunikacije među partnerima.

- projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);

Promocija ženskih prava putem medija

Vratimo se nakratko na razmenu poruka (informacija) koja se odvija u javnosti i s javnošću. Osnovna šema komunikacijskog procesa je linearna i sastoji se od tri elementa:

Odnosi s javnošću predstavljaju umeće rada i govora koji će stvoriti povoljno mišljenje kod ljudi o nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincu. Odnosi s medijima su deo odnosa s javnošću čiji je predmet praćenje i analiza medijskih sadržaja i njihovog uticaja na za nas važne ciljne grupe i javno mnjenje uopšte. Oni se bave kreiranjem, planiranjem, realizovanjem i vrednovanjem raznih aktivnosti kojima se obaveštava i ubeđuje javnost, pregovara sa novinarima, priprema i vežba za delovanje u kriznim situacijama.

Kada ženske organizacije žele da poruka/informacija stigne do šire ciljne grupe (publike), one se bave odnosima s javnošću. Ako za kanal komunikacije biraju medije, reč je o odnosima s medijima. Koje ćemo medije izabrati kao najbolje komunikatore naše poruke najčešće zavisi od ciljne grupe kojoj se obraćamo (brojnost, uzrast, mesto prebivališta...), važnosti i sadržaja poruke, ali i kapaciteta i resursa same organizacije. Promotivne kampanje putem medija mogu biti lokalne, regionalne i nacionalne (takođe, internacionalne i globalne), plaćene (marketinške) ili bez posebnog reklamnog budžeta (zahvaljujući medijskom pokroviteljstvu/partnerstvu sa nekim medijem), „jednokratne”

ili višemesečne, osmišljene oko nekog posebnog događaja ili važnog datuma. Možemo birati samo omladinske lokalne medije, ukoliko su naša ciljna grupa mlade žene u nekom gradu ili naseljenom mestu. Možemo komunicirati putem svih medija ako je naša kampanja nacionalnog karaktera. Donošenje ovakvih odluka najpre zavisi od cilja koji želite da postignete komunikacijom putem (posredstvom) medija.

Svakoj medijskoj promociji prethodi definisanje jasnog cilja medijske kampanje. Cilj medijske kampanje ne mora uvek nužno biti identičan cilju projekta. Nekad promovišemo aktivnost na projektu, nekada rezultate pojedinačne aktivnosti. Nekad je cilj informisanje javnosti o značajnom događaju, nekad mobilizacija istomišljenika/ca oko važnog pitanja ili reakcije na diskriminaciju.

Zbog toga je cilj medijske promocije potrebno posmatrati kao cilj komunikacije. Pitanja na koja bi pre početka planiranja kampanje trebalo odgovoriti jesu:

- Šta želimo da promovišemo?

Probajmo sa jednostavnim odgovorima: događaj, aktivnost, rezultat aktivnosti, dostignuće. Neke medijske kampanje su složene, posebno ako govorimo o višemesečnim projektima podizanja svesti javnosti putem medija, samim tim sadržaće više „odgovora”. Možemo ih popisati pojedinačno i za svaku od njih napraviti mini-kampanju i mini-plan medijskih aktivnosti. Povežimo ih na kraju zajedničkim sloganom, vizualom ili, jednostavno – imenom projekta u okviru kojeg se realizuju.

Medijska promocija ženskih prava sprovodi se uglavnom kroz:

1.Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti.

2.Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava.

3.Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji, sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...).

4.Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

1.Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti.

2.Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava.

4.Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

- Šta želimo da postignemo promocijom?

Ono što želimo da postignemo promocijom je rezultat naše promocije. Probajmo i ovde sa jednostavnim odgovorima – želimo da obavestimo/edukujemo/pozovemo na događaj, reagujemo na diskriminaciju ili izvestimo o novostima (jer želimo obaveštene/edukovane/prisutne pripadnike/ce ciljne grupe).

- Kome se obraćamo?

Određivanje ciljne javnosti (grupe, publike) u komunikaciji preduslov je uspešne medijske promocije. U najširem smislu, javnost je svaka grupa ljudi koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na ono čime se bavimo. Ciljna grupa naše medijske kampanje može biti ista kao i ciljna grupa projekta u okviru kojeg se medijska promocija odvija, a može biti i „uža” ukoliko je ono što promovišemo namenjeno užem krugu i tada govorimo o demografskoj segmentaciji ciljne grupe (primer: u okviru projekta za žene imamo događaj namenjen tinejdžerkama i kroz medijsku kampanju obratićemo se najpre njima, putem digitalnih medija – vebsajtova za tinejdžere i mlade). Ovde je neophodno uzeti u obzir i mesto prebivališta ciljne grupe (geografska segmentacija) kako bismo odredili da li je medijska kampanja koju vodimo lokalna, regionalna ili nacionalna.

- Koje medije biramo?

Odgovor na ovo pitanje proizilazi iz odgovora na prethodna tri. U zavisnosti od toga šta želimo da promovišemo i šta je očekivani rezultat promocije, kao i od toga ko je naša ciljna grupa, odabraćemo one medije koji će našu komunikaciju učiniti svrsishodnom. Pored svrsishodnosti, obično je poželjno da odaberemo medije koji će biti efikasni i tačni u prenošenju informacije, ali i ugledni i relevantni u javnosti.

- Kada da počnemo i koliko da traje promocija?

Plan promocije u medijima obavezno uključuje vreme početka kampanje, kao i detaljni vremenski plan komunikacionih aktivnosti. U zavisnosti od cilja, ciljne grupe, očekivanog rezultata i dinamike samog projekta u okviru kojeg se odvija komunikacija, trajanje može da varira od kratke jednonedeljne kampanje pozivanja publike na neki događaj do višegodišnjih kompleksnih kampanja edukacije javnosti na neku temu. Ono što ne može da „varira” je aktuelnost. Reagovanje putem saopštenja za javnost na slučaj diskriminacije ne može se slati u medije nakon sedam dana jer je to za većinu redakcija koje svakodnevno dobijaju i više hiljada novih informacija uveliko „bajata vest”. Takođe, izveštaj sa događaja koji šaljemo pet dana nakon završetka nije aktuelan za medije.

- honorar osobezadužene za odnose s medijima (i javnošću);

- marketing/reklama (iznajmljeni baneri, plaćeni oglasi, dizajn reklamnog materijala);

- troškovi medijskih aktivnosti (putni troškovi za gostovanja, troškovi organizovanja konferencije za medije, štampani materijalza medije...).

- Koliki je budžet za medijsku promociju?

Budžet za odnose s medijima (i s javnošću) potrebno je na vreme isplanirati i uračunati u budžet projekta ukoliko želimo uspešnu medijsku promociju. U budžet za medijsku promociju unosimo stavke:

U slučaju da u timu postoji zaposlena osoba za odnose s medijima i javnošću, njen/njegov honorar je uračunat u budžet. Ukoliko ne postoji, potrebno je da taj novac uračunamo, a angažman i honorar uskladimo u odnosu na to koliko je dana/meseci potrebno znanje i stručnost te osobe, a možemo dogovoriti i plaćanje po „celom” projektu. Nekada je potrebno, ako je osoba za medije spoljni saradnik/ca, obezbediti osobu iz internog tima koja će biti zadužena za koordinaciju i prikupljanje materijala potrebnog za medijsku promociju, te je u budžet poželjno uneti i dodatni honorar za tu osobu.

Kada na sva pitanja imamo spremne odgovore, možemo da počnemo sa izradom plana medijske kampanje pripremom liste medija i materijala za medijsku promociju.

Srđan Ačanski, novinar

dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest

Tagovano

Opširnije...