Prikazivanje članaka po tagu rodna ravnopravnost
ŽENE U SRBIJI: Obrazovanije, a očekuju manju platu / Poslovi Infostud
Ona je obrazovanija i ređe zaposlena nego što je to slučaj kod muškaraca na tržištu rada. Manje firmi je u njenom, nego u njegovom vlasništvu, a isto važi i za preduzetničke agencije i radnje. Žena je manje i među direktorima, članovima nadzornih odbora, ali i u - Srpskoj akademiji nauka. Kompjuterski su veštije, češće koriste internet od muškaraca, ali ih je manje u IT sektoru. Zarađuju manje i u većem su riziku od siromaštva. I, kao što je pokazalo prošlogodišnje istraživanje sajta Poslovi Infostud - spremnije su da “zasuču rukave” i prihvate zaposlenje za čak 200 evra nižu platu nego što to očekuju muškarci.
Ovako, najjednostavnije gledano, izgleda slika prosečne žene na tržištu rada u Srbiji iz ugla zvanične statistike i podataka koje prikupljaju i objavljuju i druge zvanične institucije i kompanije.
Tek četvrtina na upravljačkim pozicijama
Slika žena u srpskom biznisu, prema poslednjem “preseku” Agencije za privredne registre dostavljenom portalu Poslovi Infostud pokazuje da je među registrovanim aktivnim preduzetnicima - svaka treća žena - ima ih 96.213 od ukupno 290.915 registrovanih preduzetnika.
Kada je reč o preduzećima, među vlasnicima i direktorima firmi, žena ima tek oko 25 odsto - 43.497 od 170.757 vlasnika udela u srpskim firmama. .
Kompanijama rukovodi ukupno 28.149 direktorki, što je 24 odsto od ukupnog broja zvaničnih zastupnika preduzeća kojih ima 116.673. Među članovima raznih nadzornih odbora, žena je 28,6 odsto - 1.436 žena od 5.027 članova NO.
Sve više žena u politici
Za razliku od biznisa, situacija na polju politike je za žene - statistički bolja.
- Srbija se nalazi na 19. mestu u svetu i 10. mestu u Evropi po zastupljenosti žena na ministarskim pozicijama. Na čelu Vlade Srbije je premijerka, a od pet potpredsednika Vlade dve su žene (40%). Od ukupno 23 resora, 10 predvode ministarke (43,4%). U odnosu na prethodnu godinu, uočava se blagi napredak kada je reč o funkciji državnih sekretara, od ukupno 65, imenovano je 20 državnih sekretarki (30,8%) - izjavila je nedavno poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u intervjuu za sajt Poslovi Infostud.
Češće su izložene diskriminaciji
Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji - a bilo ih je 2,9 miliona prema podacima iz poslednje dostupne Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku za četvrti kvartal 2021. godine, žene čine manji deo. Zaposleno ih je ukupno 1,285 miliona, naspram 1,63 miliona zaposlenih muškaraca.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je u intervjuu za sajt Poslovi Infostud povodom Međunarodnog dana žena izjavila i da su žene na tržištu rada definitivno češće izložene diskriminaciji i to u vezi sa trudnoćom i materinstvom.
- To se vidi kao trend i kroz praksu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti gde su pritužbe na osnovu pola, pored bračnog i porodičnog statusa, godina starosti i zdravstvenog stanja najčešće - rekla je Brankica Janković, napominjući da se žene na tržištu rada u Srbiji teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i - iako su brojnije i obrazovanije - u nekim sektorima imaju manju platu od muškaraca.
U proseku očekuju 200 evra manju platu
Sajt Poslovi Infostud je, u novembru 2021. godine objavio rezultate velikog regionalnog istraživanja sprovedenog za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova. Cilj je bio da se utvrdi stanje kako na spskom tako i na regionalnom tržištu rada. Kao i prethodnih godina, istraživanju su se priključili partnerski najveći sajtovi za zapošljavanje iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. U istraživanju je učestvovalo 4.706 ispitanika iz Srbije koji su podeljeni u tri grupe: nezaposleni (52%), zaposleni (41%) i oni koji se i dalje školuju (7%).
- Ni 2021. godine nije došlo do promene, tako da žene i dalje imaju niža očekivanja nego muškarci. One očekuju platu od 700 evra mesečno, dok muškarci misle da im sleduje u proseku oko 890 evra. To zapravo pokazuje da žene pretpostavljaju da treba da imaju skoro 200 evra manju platu od muških kolega - navodi se u istraživanju Poslova Infostud.
Podaci Nacionale službe za zapošljavanje za januar ove godine pokazuju da je u Srbiji zvanično 479.709 nezaposlenih. Po statistici NSZ više od polovine nezaposlenih - 56 odsto - čine žene (267.754).
Najviše nezaposlenih žena među ekonomistima
Najveći broj nezaposlenih žena je među ekonomistima. Od 32.889 nezaposlenih ekonomista, čak 24.180 su žene, što je više od 73 odsto.
Među članovima Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) dominiraju muškarci. U 2020. godini preko 90% svih članova su muškarci. Najveće učešće žena je u Odeljenju jezika i književnosti i Odeljenju istorijskih nauka. Među zaposlenima u oblasti istraživanja i razvoja, u 2018. godini dominiraju žene sa 51%. Gotovo isti procenat je među naučnim istraživačima - 51,4% su žene.
Najveće učešće žena istraživača je u medicinskim naukama (58,6%), a najmanje učešće je u inženjeringu i tehnologiji (40%).
U većini starosnih grupa kompjuterski su pismenije žene nego muškarci.
U starijim starosnim grupama, među korisnicima računara brojniji su muškarci. Međutim, većina korisnika interneta su, ipak, žene.
U proseku imaju 9% manja primanja
Platni jaz, prema publikaciji RZS, između žena i muškaraca za 2018. godinu iznosio je 8,8 odsto, što znači da su žene za toliko bile manje plaćene od muškaraca.
- Ovaj podatak svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi. Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca - ocenjuje Republički zavod za statistiku.
Učešće žena sa niskim zaradama u ukupnom broju žena (18%) veće je od učešća muškaraca sa niskim zaradama u ukupnom broju muškaraca (17,8%).
Veći rizik od siromaštva
Prema poslednjem Izveštaju o siromaštvu i socijalnoj nejednakosti (Anketa o prihodima i uslovima života, RZS), stopa rizika od siromaštva, prema starosti i polu, u 2020. bila je najviša za lica mlađa od 18 godina, i iznosila je 24,4 odsto za žene i 24 odsto za muškarce.
U najmanjem riziku od siromaštva bili su, kao i godinu pre, muškarci stari 65 i više godina, za koje je ova stopa iznosila 19,2 odsto (viša je nego godinu pre), i žene starosti između 25 do 54 godine (mlađa grupa nego godinu pre!), gde je ova stopa iznosila 19,3 odsto.
Posle posla, kreće druga smena - u kući
Istraživanja o korišćenju vremena iz 2010. i 2015. godine potvrdila su stereotipe koji važe na našim prostorima. Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Za zaposlene žene, rad u kući postaje druga smena, navodi se u publikaciji RZS “Žene i muškarci u Republici Srbiji”.
Podaci pokazuju da muškarci na plaćenim poslovima, kako radnim danima tako i vikendom, skoro duplo duže rade nego žene. Na drugoj strani, kao što se i očekivalo, žene rade na neplaćenim poslovima duže od muškaraca, i to i radnim danima i vikendom.
- Žene koje su u braku i koje imaju dete uzrasta do sedam godina, najviše vremena provode u neplaćenim poslovima - skoro celu radnu smenu. I muškarci iz ove kategorije porodičnog sastava su više angažovani u poslovima oko kuće u odnosu na sve druge - skoro tri sata. U svakom slučaju, žene u svim kategorijama rade više na kućnim poslovima, pogotovo one koje imaju dete bilo kog uzrasta - navodi RZS.
Izvor: https://poslovi.infostud.com/
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Sindikati u Srbiji RodnoNEravnopravni
Kosana Beker: "Rodna ravnopravnost uopšte nije visoko u agendi sindikata"
* Kako se sindikati u našoj zemlji bave položajem žena i rodnom ravnopravnošću, bilo je u fokusu istraživanja „Položaj žena u sindikatima u Srbiji“ koje je predstavila Organizacija FemPlatz, a koje je realizovano uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. U istraživanju je učestvovalo 245 članica i bivših članica sindikata, a u fokusu su bila četiri najveća sindikata u Srbiji - Nezavisnost, Sloga, Savez samostalnih sindikata Srbije i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije
S obzirom na to da je istraživanje sprovedeno u vreme epidemije, izostao je terenski rad, upitnik se popunjavao isključivo onlajn, pa uzorak nije reprezentativan koliko bi bio u redovnim okolnostima. Ipak istraživanje je više nego značajno i relevantno, naročito zato što slična ne postoje u Srbiji. O rezultatima istraživanja organizacije FemPlatz Za NjuzLeter KUMA govori Kosana Beker, jedna od autorki istraživanja.
Iako je u pitanju važna problematika, prilično je skrajnuta. I već sam broj žena koji se odazvao na učešće u istraživanju govori mnogo o temi, kaže Kosana Beker.
"Ja sada ne bih imenovala i naznačavala da je ovaj sindikat manje, a neki drugi više učestvovao, ali u principu, kako sagledamo u celini, tema nije bila toliko atraktivna sindikatima, što nas je prilično ražalostilo."
Jedna od stvari koje je istražvanje trebalo da pokaže jeste kakva je brojnost žena u sindikatima, ima li žena na čelnim pozicijama i, što je još važnije, postoji li rodna ravnopravnost u sindikatima?
"Nema jednostavnog odgovora na to pitanje, ali kada bih morala da odgovorim sa DA ili NE, ja bih rekla NE. A zašto bih rekla NE, ne samo što nema žena u sindikatima i ne zato što nema sindikalnih rukovoditeljki nego zato što ova tema uopšte nije visoko u agendi sindikata."
Da li svi sindikati, za početak, imaju sekciju žena. Kako kaže Kosana Beker dosta sindikata i grana ih ima. Neke su manje, neke više aktivne, negde su sekcije žena vidljivije, negde članice ni ne znaju za njihovo postojanje. Međutim ključno pitanje je, kaže sagovornica KUMA-e, to da li su sindikatima uopšte potrebne sekcije žena.
"To je pitanje koje je ostalo otvoreno za diskusiju i ovo je odličan način da ovo pitanje otvorimo, da bismo voleli da imamo više sekcija žena koje će se baviti samo tim stvarima ili bismo voleli da vidimo da se sindikat ozbiljno bavi pitanjima koje muče žene ili žene specifično.
A kada smo u istraživanju postavili pitanje čime se bave sekcije žena, jedna od stvari je bila osmi mart, pa razni neki događaji, tim povodom. Ne mislim na osmomartovske poklone nego organizacija događaja i obele"To je pitanje koje je ostalo otvoreno za diskusiju i ovo je jedan odličan način da ovo pitanje otvorimo, da li bismo voleli da imamo više sekcija žena koje će se baviti samo tim stvarima ili bismo voleli da vidžavanja tog datuma. Sve ostalo je bilo tipa obezbeđivanja sredstva za Fond solidarnosti i razne takve stvari, koje jesu važne ali nisu ključne i dovoljne da se obezbedi da su nam radna prava poštovana."
________________________________________
Šta su ispitanice i članice rekle u istraživanju o tome koji je položaj žena u sindikatima?
Odgovor 1: - Generalno, naša grana je bila više „muška“ grana do skoro, tek u poslednje 3-4 godine došlo je do učlanjenja većeg broja žena, a sada je taj odnos otprilike 50:50.
Odgovor 2: - Žene jesu zapostavljene u sindikatima. Ja sam bila prva predsednica u postojanju opšte bolnice, uz konkurenciju četiri muškarca, predsednika. Tako da sam dočekana kao na vile.
Odgovor 3: - Kod nas u sindikatu je najviše ženske populacije, pa nas šikaniraju drugi sindikati, jer više muški sindikati uvek imaju prednost. Naš sindikat je manji u odnosu na ostale sindikate, ali borba nikada ne prestaje, mi se borimo i nastavljamo dalje.
Odgovor 4: - U našem glavnom odboru ima oko 10 žena, skoro polovina. U podružnicama iako ih ima mnogo, ali ima samo jedna aktivna žena, a ostale su tu samo da podele pakete… krajnje je vreme da se probude. ________________________________________
Kada je reč o razlozima za članstvo u sindikatu veliki broj žena koji je učestvovao u istraživanju vidi sindikat kao mesto u kojem će se boriti za radna prava. Ima međutim i onih koje očekuju da će članstvom ostvariti sindikalne benificije, dodatne vrste pomoći i podrške, što je takođe u redu, napominje istraživačica i dodaje da je problem u tome što većina žena ne vidi nikakve specifičnosti ženskih radnih prava.
„Imali smo dosta žena u uzorku koje kažu npr. u Srbiji se ne poštuju radna prava dovljno i npr. sindikati bi na tome trebalo više da rade, ali ne vide da su ženska radna prava ugroženija. Druga stvar, žene sa kojima smo imali priliku da razgovaramo i koje su učestvovale u istraživanju ne poznaju dobro razliku između različitih povreda prava. Diskriminacija i mobing npr, što su vrlo dve odvojene stvari. Žene su izložene i jednom i drugom i jako utiče na vaša radna prava kada vi to ne znate da prepoznate. Kada vam se na poslu dešavaju diskriminacija, ili mobing, a vi to ne razlikujete, ne znate da prepoznate, ili imenujete, onda je to problem. Zašto, pa zato što od toga zavisi kakav ćete eventualno postupak pokrenuti.”
Koja bi bila osnovna razlika između diskriminacije i mobinga?
„Za diskriminaciju je potrebno da vas neko tretira lošije zbog nekog vašeg ličnog svojstva, a ženama se to vrlo često dešava samo zbog puke činjenice da su žene, da rađaju decu, da su trudne, da one po pravilu uzimaju bolovanje bilo da su deca ili neko drugi u pitanju. Vrlo jasno vam bude, kada analizirate situaciju koja vam se desila i uporedite da li se to dešava muškarcima. A ako se to ne dešava muškarcima vama je jasno da ste na terenu diskriminacije, zato što se recimo žene.
Ima tu naravno raznih kombinacija. Posebne stvari se dešavaju starijim ženama na tržištu rada, neke druge stvari se dešavaju mlađim žeama, ali ovo vam je ključno, to da vidite zašto vam se nešto dešava. I za diskriminacju nije neophodno da to što vam se dešava se ponavlja. Dovoljno je jednom da se desi i nad vama je neko izvršio diskriminaciju. Za mobing je na primer, prema našem uakonu neophodo da se ponavlja. Takođe mobing nije zasnovan na vašem ličnom svojstvu. To vam je situacija npr. radimo na istom mestu, ima nas desetak i kasnimo na posao, nas nekoliko kasni ujutru na posao i šef ili šefica zbog toga kažnjavaju jednu osobu. To može biti samo zato što npr. ima lični animozitet prema osobi. Nije povezano sa tim da li sam žena, zato što se prema drugim ženama ponaša u redu i nije npr. povezano sa tim da li imam neki invaliditet, zato što se prema nekim drugim osobama sa invaliditetom ponaša skroz uobičajeno. Dakle, to su neke situacije koje možete da opišete kao animozitet, neslaganje i to se nekada u nekim našim prethodnim državama i nekom prethodnom vremenu zvalo šikana.“
Neinformisanost je prisutna i kada je reč o seksualnom uznemiravanju na poslu. I upravo jedino u slučaju seksualnog uznemiravanja imamo na delu i diskriminaciju i mobing u isto vreme. Koliko se to prepozaje kao sindikalno pitanje i koliko su ga radnice svesne?
„Problem je to što se određene forme seksualnog uznemiravanja ne prepoznaju kao seksualno uznemiravanje. I dalje ima radnih sredina u kojima nije ništa neuobičajeno da vam neko komentariše kako izgledate, da vam upućuje neke razne ideje i predloge itd. i da to zavisi od vašeg senzibiliteta da li to vidite i smatrate kao prikladno ili ne. Drugi nivo problema je taj da ima žena koje takvo ponašanje prepoznaju ali ga trpe zbog straha da će eventualno izgubiti posao ili da će imati neke posledice. Treća stvar je, i ja mislim da je ona ključna, da nema mnogo sindikalnih aktivnosti koje su u tom pravcu usmerene.
Jasno je da sindikati u ovim turbulentnim vremenima, u ovakvom siromaštvu i sa mnogim drugim problemima koji se dešavaju na radu imaju neke druge stvari koje su im u fokusu, ali nama je ovo istraživanje pokazalo da bi trebalo ove teme otvarati u sindikatu i da bi trebalo da postoji određena podrška za članice koje to preživljavaju.“
U svetu su npr. sindikati otišli korak dalje, pa osim što se tema seksualnog uznemiravanja prepoznaje kao sindikalno pitanje, obezbeđena je i podrška ženama koje su žrtve porodičnog nasilja. npr sindikati u Sjedinjenim Američkim Državama već decenijama se bore protiv nasilja u porodici što nije sindikalna problematika, ali se polazi od toga da se sve što se tiče života njihovih radnica odražava i na posao. Ima li toga u četiri sindikata U Srbiji koja su učestvovala u istraživanju?
„Nije da nema ništa, ali u istraživanju smo čuli da je to uglavnom bila neka projektna aktivnost. Recimo bio je slučaj da je sekcija žena sindikata organizovala pravnu služba na neko vreme, pa je ta pravna služba između ostalog bila zadužena za probleme koje žene imaju na radu, ali se onda projekat završi i nemate ništa dalje na tom polju, nema kontinuirane podrške. To naravno ne znači da oni sindikati koji imaju svoje advokate koje plaćaju ne bi mogli i u ovakvim situacijama da se kontaktiraju ali to se ne dešava ili se barem ne dešava često.”
________________________________________
Neke od ispitanica u istraživanju FemPlatza o porodično-partnerskom nasilju i sindikatima su rekle:
Odgovor 1: - Morate da objasnite ženi da seksualno uzmeniravanje nije samo sam seksualni čin već mnogo toga. Neke žene ne umeju da prepoznaju koliko su uznemiravane i diskriminisane. I muškarci moraju o tome da se edukuju.
Odgovor 2: - Koleginica, pomoćna kuvarica, bila je žrtva porodičnog nasilja. Iskakala je kroz prozor da bi išla na posao. Koleginice su znale, pokrivale je kada zakasni ili su je menjale da ne iznosi hranu kada je bila modra. One su smatrale da joj tako tako pomažu. Sve dok je muž nije ubio. Ja sam tada čula da je imala problem. Niko zvanično nije znao da ona ima problem, nikada se nikome nije obratila. Sindikat je pružio finansijsku pomoć deci, obećali smo ćerki posao kad završi srednju školu. Nekako smo im obezbedili egzistenciju. Htela sam posle ovoga da organizujem tribinu na tu temu, ali mi stručna služba to nije dozvolila.
Odgovor 3: - Bila je koleginica koja je rekla da ne želi da bude ni na kakvom ručku ni na putovanju jer joj muž ne dozvoljava. Mi smo je pitali da li želi da priča o tome, ona je rekla da ne želi. ________________________________________
Brojni sindikati u svetu su i nasilje u porodici i seksualno nasilje stavile visoko na svoju društvenu, pravnu i političku agendu, a COVID pandemija je dodatno otvorila to pitanje i još više aktivirala sindikalno pružanje podrške članicama koje su žrtve porodično-partnerskog nasilja. Pružali su finansijsku, logističku, pravnu podršku, a sve to može biti dobar osnov za analizu kako sindikati u različitim delovima sveta doživljavaju svoju ulogu, smatra sagovornica KUMA. Postoji li takva podrška u sindikatima u Srbiji?
„I to je bila jedna od stvari koje smo pitale i nismo uspele da nađemo nijedan primer dobre prakse. Nije bio sučaj da je sada, tokom pandemije, sindikat u tom smilu izašao iz svojih okvira. To nije sada kritika na rad sindikata verovatno to zavisi od toga ko sedi u sindikatu, čime se bave, koliko imaju sredstava na raspolaganju.… ali situacija sve u svemu nije sjajna.“
Još jedna od stvari koja nije primarna uloga sindikata, ali je itekako poželjna jeste bavljene zdravljem i prevencijom članova i članica. Sindikati bi mogli više pažnje da posvete zdravlju radnika, ali i pogotovo radnica, smatra Kosana Beker.
„Mislim da znamo svi kakva je situacija u zdravstvu ali je ona dodatno pogoršana u poslednje dve godine, mislim nije pogoršana krivicom zdravstvenih radnika i radnica, pogoršana je COVIDOM. Bilo bi dobro se nekako oganizuju preventivni pregledi kao aktivnost sindikata. Uopšte u ovoj državi je problem prevencija zdravlja i to se naravno odnosi i na sindikate i na njihove zaposlene.“
Dobra stvar je to što Sindikati u Srbiji kao svoju ulogu vide zaštitu radnopravnog statusa žene dok se nalazi na trudničkom, porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada, radi nege deteta, zar ne?
„To je jedna od stvari u kojoj su sindikati vrlo ozbijno učestvovali. To je čitava saga koja traje desetak godina unazad i koja je dovela do toga da sada imamo zakone po kojima je ipak mnogo bolje garantovano ženama da ne mogu da ih otpuštaju kada su trudne, iako, kao, ni pre toga, to nije smelo, ali su se pronalazili načini da se to uradi. Tako da, sindikati su se tu prilično založili, ali i sada imamo veliku razliku između onih koji su zaposleni u državnom i onih koji su u privatnom sektoru. U državnom sektoru se taj minumum prava koji zakon garantuje u pogledu trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta, poštuje, dok su nam istraživanja pokazala da u privatnom sektoru ima traženja načina da se prekrši.
Još jedna važna stvar, koja doduše nije rezultat našeg istraživanja, ali je prisutna u praksi i iskoristila bih priliku da ukažem na to. Kada žene iskoriste svoje pravo na odsustvo radi nege deteta desi se da kada se vrate na posao budu raspoređene na niže radno mesto koje naravno vuče nižu zaradu. Za to se koriste izgovori poput, neko je u međuvremenu došao na to mesto pa taj neko dobro radi, pa ona nije ocenjena dok je bila odsutna, ako imaju sistem ocenjivanja, itd, itd. To je takođe jedan od primera diskriminacije žena na radu koji nije toliko očigledan, zato što poslodavci to pravdaju potrebama posla.“
________________________________________
Sve preporuke i rezultate koje je organizacija Femplatz iznela nakon svog istraživanja pročitajte u publikaciji „Položaj žena u sindikatima u Srbiji“.
https://www.femplatz.org/library/publications/2021-09_Polozaj_zena_u_sindikatima.pdf
________________________________________
Da li je bez obzira na sve probleme koji su prisutni u današnjim sindikatima u našoj zemlji važno da se udružujemo na ovakav način. Da li je sindikat ipak dobra platforma za unapredjenje radnih prava žena?
“Da, ja mislim da je sindikat, iako nije sada kod nas u sjajnom položaju, odlična platforma i da bi tu imalo mesta da se na mnogo ozbiljnijem nivou bavi radnim pravima, naročito radnim pravima žena, pošto smo se na to fokusirale.
Mislim da je i na sindikatima sada da se više pojavljuju u javnosti, da se više angažuju i pokažu neke dobre rezultate koje su imali do sada. I da na taj način motvišu mlade ljude, posebno mlade žene. Ne mislim isključivo na mlade, nego na sve koji se zapošljavaju, a nisu bili do sada članovi ili članice sindikata.
Imali smo dosta onih koji su na pitanje zašto su se učlanili u sindikat, birali opciju i odgovor zato što se to podrazumevalo kada sam počinjala da radim. Nekada se to podrazumevalo, sada se više ne podrazumeva i to je momenat da sindikat uradi nešto i privuče ljude koji se možda prvi put zapošljavaju i da objasne zašto je važno, kolika je to snaga na jednom mestu i šta sve može da se uradi kroz aktivnosti članstva.”
Autorka teksta: Tamara Srijemac
Izvor: GS KUM "Nezavisnost"
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Obeležavamo danas 15. oktobar - Međunarodni dan žena iz ruralnih područja
* 15. oktobar je ustanovljen kao Međunarodni dan žena na selu na nivou Ujedinjenih nacija, njega je usvojila Generalna skupština UN u rezoluciji 62/136 od 18. decembra 2007. godine. Ova rezolucija priznaje “kritičnu ulogu i doprinos ruralnih žena, uključujući autohtonu kulturu za promociju poljoprivrednog i ruralnog razvoja, bezbednost hrane i smanjenje siromaštva ”
U Somboru su na ovaj dan dodeljeni ugovori u sklopu projekta „Ako može ona - mogu i ja“, finansiranog od strane Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, a u partnerstvu sa lokalnom samoupravnom Grada Sombora. Kroz projekat je podržano 10 organizacija u vrednosti od po 40 hiljada dinara.
Ceremonija dodele održana je na "Našem salašu" u Gradini, sa početkom u 13:30 časova, time je zvanično označen dopinos LAG-a PANONSKI FIJAKER i lokalne samouprave Grada Sombora u cilju stvaranja buduće infrastrukture u službi ženskog preduzetništva.
O ovom dešavanju više u sledećem tekstu, ali i u jednoj od narednih emisija NOVOG RADIO SOMBORA.
Ovaj dan obeležavamo organizovanjem raznih događaja i aktivnosti koji ukazuju na težak položaj žena na selu. Žene u ruralnim područjima, čiji opstanak u velikoj meri zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede, predstavljaju više od četvrtine svetske populacije. U zemljama u razvoju, ruralne žene čine skoro 43 odsto ukupne radne snage u poljoprivredi. One proizvode i obrađuju većinu raspoloživih prehrambenih proizvoda, sa najvećom odgovornošću za sigurnost hrane. Održivi razvoj uključuje rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.
Cilj je da se udvostruči produktivnost poljoprivrede i prihod malih proizvođača, posebno žena.
Beleži, fotografiše i još ponešto....
Srđan Ačanski, dipl.turizm.
Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Kakve novine donosi Zakon o rodnoj ravnopravnosti?
* Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio je na snagu 1. juna ove godine, ali je kontroverzne reakcije izazvao još u samoj pripremi ovog akta. O čemu je zapravo reč, odnosno šta reguliše navedeni propis?
Zakon u uvodu definiše da se njime uređuju pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Sama svrha donošenja zakona, opredeljena ovakvim uvodnim odredbama, ne bi smela kod bilo koga da izazove negodovanje. Zbog toga ćemo se detaljnije upoznati sa pojedinačnim odredbama zakona, odnosno novinama koje ovaj propis uvodi u radne odnose.
I Definisanje diskriminacije po osnovu pola
Prema novousvojenom zakonu, diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu.
Oblasti društvenog života u kojima ovaj zakon nalazi primenu su brojne, jer definiše da se mere za suzbijanje diskriminacije uvode u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.
Kao što vidimo, zakon ima svoju primenu i u oblasti radnih odnosa, te ćemo se posebno osvrnuti na ovu tematiku.
II Primena i novine u oblasti radnih odnosa
Najpre treba istaći da je diskriminacija po polu i rodu bila zabranjena na radu, u vezi sa radom, kao i za lica koja traže zaposlenje i pre stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer je svaki takav oblik diskriminacije bio zabranjen Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova (umesto kojeg je i donet novi zakon jer je prethodni ocenjen kao neefikasan). Zakon o rodnoj ravnopravnosti isto tako proklamuje jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Na taj način novi zakon samo potvrđuje dosadašnja načela jednakosti zaposlenih u pravima iz radnog odnosa i zabranu diskriminatornog ponašanja poslodavaca, s tim što ovaj propis posebnu pažnju poklanja diskriminaciji po rodu i polu i zabranjuje je ne samo na radu, već u svim drugim sferama društvenog života-politika, ekonomija, kultura, sport…
Određena promena je nastala kada je u pitanju propisivanje zabrane diskriminacije sa seksualnom konotacijom jer je uveden novi zakonski pojam-seksualno ucenjivanje. Zabranjeno je i do sada bilo uznemiravanje, seksualno uznemiravanje, a novim zakonom je na spisak nedopuštenih ponašanja dodato i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola odnosno roda koje čine poslodavci, zaposleni ili druga radno angažovana lica prema drugim zaposlenima ili drugim radno angažovanim licima. Zakon seksualno, odnosno polno ucenjivanje definiše kao svako ponašanje lica koje, u nameri činjenja ili nečinjenja dela seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženog protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njenoj ili njegovoj časti ili ugledu. Uznemiravanje na osnovu pola i seksualno uznemiravanje zabranjeni su ne samo na radnom mestu, već i prilikom zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja.
Može se reći da konkretniju promenu za položaj žena u okviru radnog prostora ipak donose pojedine odredbe zakona, kao npr. one po kojima je posebno zabranjena rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta. U tom smislu zabranjen je premeštaj zaposlene koja je na odsustvu sa rada zbog trudnoće, na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta i odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, na druge poslove ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenu nepovoljnije, osim ako to nije učinjeno u skladu sa nalazom nadležnog zdravstvenog organa ili zbog organizacionih promena kod poslodavca, koji su izvršeni u skladu sa zakonom.
Osim toga, odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto. Takođe, poslodavac je dužan da nakon porodiljskog odsustva porodilju vrati na poslove, odnosno radno mesto na kome je radila pre odsustvovanja ili na odgovarajuće poslove, odnosno radno mesto, ali ne pod nepovoljnijim uslovima (u pogledu zarade, uslova rada i tome slično).
U organima poslodavca mora se težiti ravnopravnoj zastupljenosti polova. To znači da poslodavac mora da se trudi da obezbedi podjednak broj muškaraca i žena u organima upravljanja i organima nadzora uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje, i drugih objektivnih razloga.
Poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u okviru godišnjih planova ili programa rada, koji obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Poslodavci čiji planovi ili programi nisu javno dostupni dužni su da o donošenju plana ili programa obaveste ministarstvo nadležno za ljudska prava i da uz obaveštenje dostave izvod iz plana, odnosno programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Takođe, poslodavci čiji godišnji izveštaji o realizaciji plana ili programa nisu javno dostupni, dužni su da o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa obaveste ministarstvo.
Poslodavci su dužni da sačinjavaju i dvogodišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji, uz popunjeni obrazac na način uređen zakonom, sadrži kratku ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti u organu poslodavca, uključujući razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena. Činjenica da će podaci biti dostupni javnosti i navedeni niz akata koje poslodavac treba da izradi i dostavi ministarstvu radi kontrole, takođe predstavljaju vid „pritiska“ da se nešto značajnije učini u pravcu usvajanja antidiskriminatornog ponašanja.
III Zabrana otkaza i nejednakih zarada za isti rad
Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.
Ponovo ističemo da su ove zabrane postojale i pre novog zakona, s tim što su novčane kazne za prekršaje koji poslodavci čine kršeći zabranu diskriminacije po osnovu pola i roda porasle. Naravno da ni od sada poslodavac nije mogao da uruči otkaz niti da proglasi zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao ni da otkaže ugovor o radu zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja. Slično je i sa zabranjivanjem nejednakih zarada za rad iste vrednosti na osnovu pola ili roda. Naime, zaposlenima se garantuju jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.
I kod ove odredbe se ne radi o nečem novom, jer Zakon o radu principijelno zabranjuje različitu zaradu za rad iste ili slične vrednosti. Ovaj zakon samo ponavlja i potvrđuje zabranu koja je i do sada postojala, s tim što naglašava da do nejednakog postupanja ne sme da dođe s obzirom na pol.
IV Nadzor nad primenom zakona
Što se tiče primene Zakona, nadzor nad njegovom primenom u delu koji se odnosi na oblasti rada i zapošljavanja vrši ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, a inspekcijski nadzor u toj oblasti vrši inspekcija rada.
Situacija je trenutno takva da su novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije porasle sa maksimalnih 500 hiljada dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na 2 miliona dinara (dosadašnji Zakon o ravnpravnosti polova čak i nije propisivao sankcije). Dakle procenjeno je da je neophodno pojačati kaznenu politiku jer dosadašnja nije dala zadovoljavajuće rezultate, odnosno stanje nije onakvo kako je proklamovano. Tako je propisano da će se novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniti poslodavac koji ima svojstvo pravnog lica ako prekrši neku od zabrana o kojima smo govorili u ovom tekstu. Kazna je predviđena i za odgovorno lice u pravnom licu.
Imajući u vidu način na koji zakon reguliše zabranu diskriminacije po polu i rodu na radnom mestu, može se zaključiti da ništa radikalno nije promenjeno u odnosu na dosadašnju regulativu, koja je takođe promovisala rodnu ravnopravnost, odnosno sankcionisala diskriminaciju po polu. Reč je o tome da novi zakon naglašava zabrane koje su i do sada postojale, uvodi određene promene koje nisu toliko značajne (bar u oblasti radnih odnosa) i u određenoj meri pojačava kaznenu politiku.
Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju.
Aktuelnu rubriku objavljujemo u okviru saradnje a posredstvom portala: poslovi.infostud.com
Važnost sindikalnog organizovanja za žene: Zašto je pandemija proširila rodni jaz u srpskom društvu / Autorski tekstovi
Nacionalna konferencija “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”
* Nacionalnu konferenciju “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” organizovale su Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije i Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške
Pandemija dodatno otežala položaj žena u Srbiji
U vreme pandemije kovid 19 povećan broj slučajeva porodičnog nasilja. Diskriminacija na tržištu rada posebno prisutna nakon povratka sa porodiljskog odsustva i kod samohranih roditelja
17. decembar 2020.
Na Nacionalnoj konferenciji “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške posebna pažnja je posvećena stavljanju postojećih izazova u kontekst pandemije kovid 19 i njenog uticaja na rodnu ravnopravnost i položaj žena u Srbiji posebno u oblasti radnih prava.
U uvodnom delu učesnicima su se obratili i Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Geir Johansen, zamenik šefa misije Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji.
Istaknuto je da se u vreme pandemije kovid 19 porodično nasilje povećalo i da u Srbiji u pogledu napretka koji se odnosi na kulturne i patrijarhalne obrasce nema posebnog pomaka. U pojedinim medijima je često prisutan govor mržnje prema ženama, Romima i LGBT osobama.
- Naša nekultura, rodni stereotipi i predrasude koji štete i muškarcima i ženama dovode do strašnog nasilja sa tragičnim ishodima. U privatnom životu nismo postigli ravnopravnost, a o tome ne govorimo jer je atraktivnije govoriti o rodnoj ravnopravnosti u politici i ekonomiji i to bi trebalo da promenimo - naglasila je tokom konferencije poverenica za ravnopravnost polova, Brankica Janković.
Veliki izazov je što se diskrimacija najčešće javlja na tržištu rada jer postoje okviri za zaštitu koji se ne koriste u dovoljnoj meri. Žene u Srbiji su se u 2019. najviše obraćale Povereniku za diskriminaciju na tržištu rada, naročito nakon porodiljskog odsustva i nege deteta - premeštanje na niže radno mesto, ili nemogućnost napretka, sprečavanje korišćenja fleksibilnog radnog vremena.
Istraživanje Poverenika za ravnopravnost o diskriminaciji na tržištu rada pokazalo je da 92% anketiranih poslodavaca i 84% zaposlenih smatra da postoji diskrimnacija na random mestu, a trećina ispitanika je diskriminaciju doživelo. Ranjive grupe su tokom pandemije postale još ranjivije - pre svega žene i osobe sa invaliditetom.
Učesnici konferencije
Prema podacima UN women iz 2019, ekonomska vrednost neplaćenog rada za žene se povećala za 2,5 časa, dok je tokom pandemije ta statistika još nepovoljnija što će pokazati dalje analize.
- Moja poruka svima nama je da ne smemo odustati i da je naša dužnost i prema nama i prema našoj deci da se borimo da se na agendi prioriteta koji će biti rešavani u budućnosti više ne nalaze nejednakost i diskriminacija. Da se ne govori o podeli na muške i ženske poslove i da ne moraju nikada da biraju posao ili porodicu ili se osete marginalizovano. Jednake šanse za sve, i muškarce i žene, su uslov za bolju budućnost - izjavila je na konferenciji Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.
Od marta 2020. realizovano je niz aktivnosti kroz javnu kampanju i obuke za informisanje i edukaciju 30 medija, 15 organizacija civilnog društva, 240 predstavnika preduzeća i 45 predstavnika lokalne samouprave o pitanjima položaja žena.
Urađene su analize lokalnog akcionog plana za zapošljavanje i lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost u devet odabranih opština iz tri okruga - Zlatiborski, Pčinjski i Južnobački okrug.
ANALIZA: Rodna perspektiva u lokalnim politikama zapošljavanja, Sarita Bradaš
Takođe, u tim opštinama - Bečeju, Arilju, Vranju, Vladičinom Hanu, Užicu, Bačkoj Palanci, Sremskim Karlovcima, Požegi i Surdulici su lokalna udruženja dobila podršku za realizaciju “Uličnih akcija” koje su podrazumevale razgovor sa sugrađanima i sugrađankama o ovoj temi i podelu materijala na štandovima. Iako se u u toku uličnih akcija pokazalo da naše građanke i građane muče, po njihovom mišljenju, daleko veći problemi: nemaština, nezaposlenost, rigorozne epidemiološke mere i strepnja zbog širenja virusa, urušen zdravstveni i obrazovni sistem, nadamo se da će kontinuitet i naglasak na temu rodne ravnopravnosti vremenom dati određene rezultate.
Svi akteri i učesnici projekta zaključili su da je važno da u svakodnevnom životu prevazići predrasude, kao i da se direktno pogođeni diskriminacijom uključe uz relevantne institucije u zajedničko rešavanje problema, a to će biti jedan od zadataka lokalnih vlasti u narednom periodu.
Konferencija je završna aktivnost projekta “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, koji realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške. Cilj projekta je da doprinese procesu reformi i borbi protiv rodne diskriminacije u Srbiji, jačanju ljudskih prava u Srbiji i osnaživanju žena, posebno u pogledu rada i zapošljavanja.
Srđan Ačanski
novi radio sombor
divac fondacija
