Prikazivanje članaka po tagu saradnja

* Iako pripadaju civilnom sektoru, sindikati i nevladine organizacije nisu ista priča, ali isprepletanost njihovih interesa i ciljeva jeste, pa su prirodno mesto susretanja i saradnje radna prava i široko socijalno polje kojim vlada sve izraženija nejednakost

Sindikati i nevladine organizacije kao kontrapunkt državi koja je glavni arbitar u određivanju ljudskih, radnih i kolektivnih prava, upućeni su, pa i prinuđeni na saradnju. Hoće li njihovo povezivanje biti samo akciono ili/i organizaciono umnogome zavisi od rešavanja problema na koji su usmereni, nivoa na kojem se ta pitanja otvaraju i rešavaju, ali i sistema organizovanja i jednih i drugih. Činjenica je da se zbog prirode i vremena nastanka sindikati i nevladin sektor prilično razlikuju, iako oba pripadaju civilnom društvu (CD), u kome su, kako za portal Nezavisnosti kaže Nataša Vučković iz Centra za demokratiju  ilustrujući svu šarolikost CD, između ostalog i crkve i verske zajednice kao poseban entitet.

Sindikati na ovim prostorima beleže formalno 117 godina postojanja, od 1903. i osnivanja Radničkog saveza kao prve interesne organizacije radnika. Nasuprot tome, nevladin sektor u smislu deluje tri decenije, praktično od nastanka Helsinškog odbora za ljudska prava. Ključna razlika je u definiciji sindikata kao interesne organizacije zaposlenih, dok su nevladine organizacije (NVO) neprofitna udruženja građana. Naravno, razlike su u vrsti i brojnosti članstva i organizacionoj šemi. Takođe, sindikati zahvaljujući socijalnom dijalogu i Socijalno-ekonomskom savetu (SES) čine i deo sistema, dok NVO nemaju aktivnu ulogu slične prirode. Ono što ih vezuje jesu propisi koji čine da i jedni i drugi imaju više desetina nula u broju organizacija - sindikata je formalno oko 25.000, udruženja građana nekoliko hiljada više.

Prinuđeni na saradnju

Dakle, iako su u istom civilnom sektoru, sindikati i NVO nisu ista priča, ali isprepletanost njihovih interesa i ciljeva jeste, pa su prirodno mesto susretanja radna prava i široko socijalno polje kojim vlada sve izraženija socijalna nejednakost. Pitanje je, međutim, koliko sarađuju i da li se nešto promenilo u odnosu na poslednju deceniju prošlog veka, kada su se UGS Nezavisnost i NVO našli na istoj strani naspram ratnohuškačkog režima Slobodana Miloševića - a samim tim i naspram Saveza samostalnih sindikata Srbije i organizacija poput Udruženja novinara Srbije (UNS) koji su podržavali vlast? Ili, ako se pomerimo na početak ovog veka i bujanje i sindikata i NVO u uslovima neokapitalizma, kada su se oba krila civilnog društva našla na udaru klijentelizma, kako je to okarakterisao sociolog Miroslav Ružica, svojevremeno na okruglom stolu „Sindikati i nevladine organizacije, saveznici ili ravnodušni jedni prema drugima“.

Uprkos okolnostima, za Natašu Vučković nema dileme da sindikati i NVO moraju sarađivati, pošto u osnovi dele iste vrednosti, a često im se i ciljne grupe podudaraju “s tim što se sindikati bave pravima zaposlenih, dok su NVO usmerene i na angažovane u sivoj ekonomiji”. Između ostalog i zato što “postoji i veliki broj samozaposlenih koji kao ‘poslodavci’ ne pripadaju sindikatima, ali izuzetno su ranjjivi, kako je pokazala kriza izazvana pandemijom.”

Zbog širine spektra interesovanja nevladine organizacije mogu a često i jesu pokretači akcija čiji se uspeh multiplikuje u saradnji sa sindikatima: - Bez obzira na često negativan stav javnosti o sindikatima, oni imaju organizacionu strukturu koja garantuje uspeh ili mu umnogome doprinosi. Danas kada marginalizacijom opozicionih političkih partija na javnoj sceni nema puno društvenih aktera, sindikati i NVO mogu odigrati ključnu ulogu u promenama, posebno zajedno - kaže Nataša Vučković.

Pri tome kroz saradnju jedni mogu učiti od drugih - nevladine organizacije od sindikata kako se efikasnije organizovati, a sindikati od NVO kako uključiti i marginalizovane grupacije, poput žena, u rukovođenje i upravljenje i organizacijom i procesima, posebno u odlučivanju. Centar za demokratiju, dopunjuje Vučković, od 2012. godine ima sporazume o saradnji sa oba reprezentativna sindikata, a blisko sarađuje i sa drugim sindikalnim centralama i upravo kroz te kontakte je “razbijeno mnogo predrasuda o sindikatima”. Konkretan primer uspešne saradnje je i kroz Nacionalni konvent za evropske integracije u grupi za Poglavlje 19 (socijalna politika i zapošljavanje), koja obuhvata deo NVO koji se bave ovom tematikom, reprezentativne sindikate i Uniju poslodavaca. Poslednjih godina je primetna još veća zainteresovanost sindikata za saradnju: “U početku su sindikati insistirali na ekskluzivnosti u zaštiti radnih i socijalnih prava, ali su kroz direktnu saradnju sa NVO iz ove oblasti shvatili da se do konkretnih rezultata bolje stiže u čvrstoj saradnji.”

Vučković insistira na međusobnom poverenju, a kao primer dobre prakse navodi podršku koju su Centar i slične organizacije dali sindikatima koji su 2014. izašli iz javne rasprave o donošenju novog Zakona o radu.

Sa ocenama svoje imenjake saglasna je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa  koji obuhvata više od 750 aktera iz različitih segmenata društva, uključujući sindikate, NVO, naučne institute i univerzitete… Uspešnost rada Konventa kao kontrolnog mehanizma u procesu evropskih integracija Srbije, prema njenim rečima, bazirana je upravo na saradnji svih članica i iskustvima koja imaju, s jedne strane sindikati, a s druge NVO. Naravno, uz podršku stručnjaka iz različitih oblasti, pošto se kroz pregovarački proces sa EU, praktično, menja čitavo društvo. Dragojlović za sajt Nezavisnosti kaže da je veoma važna i istorija (dela) sindikata i nevladinih organizacija oličena u rušenju režima Slobodana Miloševića, jer zahvaljujući civilnom društvu, “Srbija može da se pohvali većim potencijalom za demokratizaciju nego druge države u regionu, čak iako je trenutno ometana pokušajima da se nivo demokratije spusti na predoktobarski nivo.” A sindikati, posebno oni koji su bili akteri petooktobarskim promena, važan su segment tog civilnog društva.

Umrežavanjem do promena

Za predsednika UGS Nezavisnost Zorana Stojiljkovića saradnja između sindikata i NVO nije upitna. Ni kao deo bliske prošlosti, ni kao aktuelna praksa. On podseća da je Nezavisnost i devedesetih kroz Partnerstvo za promene,  platformu za demokratizaciju društva, uspešno sarađivao sa (ostatkom) civilnog društva. Ispostavljena je tada mreža saradnje sa NVO u 17 gradova. - Očekujući da se institucionalnim mehanizmima može uticati na nove ‘demokratske’ vlasti, mi smo, nažalost, tu mrežu ukinuli. Tokom godina u dobroj meri smo obnovili saradnju sa nevladinim organizacijama, posebno onima koje se bave radnim, ekonomskim i socijalnim pravima, sa svima sa kojima delimo isti cilj, a to je, pre svega, dostojanstven rad - obajšnjava Stojiljković za sajt Nezavisnosti.

Predsednik Nezavisnosti  navodi i konkretne sporazume o saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, Centrom za demokratiju, Evropskim pokretom u Srbiji, akademskim zajednicama i mrežama: - Jednostavno to je način da se sa ograničenim resursima učini što više i da se što dalje i jasnije čuje glas građana, da se prostor javnih rasprava i političkog odlučivanja ne ‘rezerviše’ samo za političke partije.

Stojiljković, koji se i kao sociolog, profesor Fakulteta političkih nauka, bavio empirijskim istraživanjima i sindikalnog pokreta i uloge OCD, umrežavanje smatra bitnim segmentom demokratizacije čitavog društva, posebno zbog apatije u koju je zapao veliki broj građana. Ljudi, kako naglašava, sve manje veruju u moć pojedinih aktera, kao što su sindikati i nevladine organizacije, da kanališu njihove interese: “Iako opada i poverenje u politčke partije generalno one imaju veliku moć, pa je saradnja unutar civilnog sektora izuzetno korisna da se to stanje menja, da se građani motivišu i ekspertizama koje OCD imaju, ali i akcijama koje sindikati mogu da sprovedu u različitim oblastima rada i života.”

U istoj meri u kojoj je značajno sarađivati na nacionalnom novou, važno je i lokalno umrežavanje, direktna saradnja “na terenu”, smatra naš sagovornik i ističe da je Nezavisnost podržavala i podržava i sve akcije usmerene na zaštitu životne sredine poput pokreta protiv minihidroelektrana, protesta protiv zagađivača u Boru, Smederevu, Pančevu i drugim gradovima, jer su to problemi koji posredno ili direktno utiču i na članstvo sindikata, kao i sve zaposlene i sve građane. Takođe, Nezavisnost aktivno sarađuje sa lokalnim i nacionalnim NVO u zaštiti marginalizovanih grupa poput žena i Roma čija su i radna i ljudska prava ugrožena. Podsećajući da se u godišnjim izveštajima poverenice za zaštitu ravnopravnosti visoko na agendi diskriminacije kotiraju radna i sindikalna prava, Stijiljković stavlja akcenat na isprepletanost problema kojima se bave i sindikati i NVO, što ih upućuje na čvršću saradnju.

Specifičnost sindikata, posebno reprezentativnih, jeste kanal direktne komunikacije sa izvršnom vlašću kroz SES i socijalni dijalog, što nezadovoljni i neupućeni često vide kao spregu sa vlašću, ali je zapravo komparativna prednost jer omogućava direktan pritisak, a može se osnažiti kroz saradnju sa NVO koje mogu ponuditi ekspertsku pomoć.

Za razliku od pre dve decenije, na razuđenoj sindikalnoj i NVO sceni danas je bitno i prepoznavanje i odvajanje autentičnih sindikata od onih “direktorskih”, stvaranih po volji poslodavaca a ne na interesima zaposlenih, kao i tzv. gongo organizacija koje su zapravo ispostave vladajućih partija. U skladu sa tim i članice UGS Nezavisnost uspostavljaju svoje mreže, a jedan od primera je saradnja Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost i Saveza penzionera Srbije, koja je prošle godine i formalizovana memorandumom u kome su precizirani i ciljevi zajedničkog delovanja.

Zajedno i lokalno i šire

Recept uspešne saradnje sa sindikatima ima Lokalni front, udruženje građana u Kraljevu koje vodi Predrag Voštinić. Lokalno, ali vrlo prepoznatljivo na nacionalnom nivou zahvaljući nizu uspešnih akcija koje vode samostalno ili u saradnji sa drugim akterima građanskog društva, među kojima zapažena uloga pripada sindikatima.

- Sindikate ne biramo po oblastima u kojima deluju, već po kredibilitetu, mada je ispravnije možda reći da oni biraju nas. Nama je važna ta saradnja pošto kroz nju možemo bolje da ostvarimo svoje ciljeve, a možemo dosta i da naučimo kroz ekspertize i obostrano podižemo kapacitete u uticaju na donosioce političkih odluka. Takođe, nevladin sektor je bitan za sindikate, jer ih navodi na moderizaciju. Naši sindikati su, tako da kažem, arhaični, primereniji dobu u kome su nastali nego sadašnjci i moraju se menjati - navodi Voštinić u razgovoru za portal Nezavisnosti.

Lokalni front  je zainteresovan za socijalnu politiku i radna prava, učestvuje u radu sindikalnog foruma, ali postoji i konkretna akciona saradnja. Najnoviji primer koji traje koliko i virusna epidemija jeste saradnja sa Sindikatom lekara i farmaceuta (SLF) na nabavci zaštitne opreme i medicinskog materijala za Opštu bolnicu u Kraljevu, jer je ta urgentna sitacija zahtevala i urgentno delovanje, objašanjava Voštinić. Činjenica da je predsednik tog sindikata Rade Panić, anesteziolog u Opštoj bolnici, dakle na izvoru informacija o potrebama, tu je saradnju učinila vrlo efikasnom i bez mogućnosti ikakve manipulacije.

I sam Panić kaže za sajt Nezavisnost da saradnju sa Lokalnim frontom smatra vrlo važnom i kvalitetnom, kao i saradnju sa nizom drugih NVO na lokalnom i nacionalnom nivou, ističući značaj rada kroz Nacionalni konvent i OCD koje su tamo zastupljene.

- Mi smo u timu za Poglavlje 28 i veoma nam je pomogla saradnja sa drugim članicama grupe da i sami sagledamo nedostatke u svom radu. Aktivno učestvujemo i u radu na drugim poglavljima, a zahvaljujući ekspertizi organizacije Transparentnost Srbija predložićemo novi način utvrđivanja reprezentativnosti u strukovim sindikatima, kao što su primera radi, piloti i lekari. Odnedavno smo proširili saradnju i na druge građanske organizacije kao što su Ne davimo Beograd, Novi optimizam i Skupština slobodne Srbije - zaključuje Panić.

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović  / Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Naša draga prijateljica, saradnica i sada već slobodno možemo reći, osim mnogih zvanja koje je stekla najvišim obrazovanjem o čemu će još biti reči... da je i reporterka Novog Radio Sombora, dr Kristin Hilčenko (Christine Hilcenko) - koja nas je obradovala pošto nam je poslala fotografije sa ovogodišnjeg krstarenja 

Sa suprugom i sinom dr Kristin Hilčenko je brodom putovala do Sardinije gde je provela lepe dane leta 2020. u drugoj polovini avgusta i prvoj polovini septembra. O tome svedoči i 30 fotografija osim naslovne, u slajdu, odmah ispod teksta, s obzirom da je jedan od njenih omiljenih hobija - upravo fotografija.

Kao što je poznato, Kristin Hilčenko (Christine Hilcenko), britanska naučnica; naučni saradnik na Fakultetu za kliničku medicinu Univerziteta u Kembridžu (Cambridge), osnivačica je i poznate humanitarne Fondacije The Raymond Nicolet Trust (Rejmon Nikole Trast) sa sedištem u Londonu, koja je usmerena prvenstvenim ciljevima podizanju nivoa standarda obrazovanja i đaka u Srbiji kao i nekoliko zemalja sličnih kapaciteta našoj zemlji na polju prosvete, a koja uspešno požrtvovanim aktivnostima uporno podiže na viši nivo i o čemu se trudimo da redovno izveštavamo na stranicama portala kao i u internet programu Novog Radio Sombora. 

A sada pogledajmo i uživajmo zajedno u njenim fotografijama sa ovogodišnje ture i detaljima koji ovekovečuju kulturu, geografiju, prepoznatljivi sredozemni "šmek" i ljude Sardinije, iz njenog ugla... Jer, s obzirom da je nas, više nego prijatno iznenadila slanjem vlastitih autentičnih snimcima - verujemo da ćemo sada i mi iznenaditi - Kristin. Naravno, spremni smo i na svaku kritiku! :-) - po objavi ove, još jednje njene serije u okviru oblasti GALERIJE u glavnom meniju portala. U svakom slučaju, Novi Radio Sombor i naš izdavač, Udruženje Podium, itekako se radujemo razvoju dalje saradnje sa gospođom Hilčenko i njenim timom.

Naravno, i ovom prilikom zahvaljujemo se našem vrednom članu (Udruženja Podium) i članu redakcije, mladom prof. Zoranu Kovačiću, na tome što je uspostavio most saradnje između Fondacije Christine Hilcenko i Udruženja Podium i Novog Radio Sombora. 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Foto galerije

* „Ime naroda“, film reditelja Darka Bajića, prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa, dobitnik je Gorki list  nagrade publike ovogodišnjeg 27. Festivala evropskog filma Palić

Reč je o istorijskoj sagi o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, najmlađem gradonačelniku u istoriji Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj u drugoj polovini 19. veka. Rađen po scenariju Milovana Vitezovića, film je ispričan kroz vizuru Svetozareve ćerke Milice Miletić Tomić, istinske heroine u istoriji srpskog naroda i jedne od prvih boraca u svetu za ravnopravnost žena, a premijerno je prikazanoj upravo na Paliću.

Glasanjem za najbolji film i dodelom Gorki list  nagrade ostvarenju „Ime naroda“ posetioci su ove godine po peti put preuzeli važnu i aktivnu ulogu u sagledavanju predstavljene filmske umetnosti. Na taj način uvaženo je, osim mišljenja stručnog, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ tj. onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu Festival traje svih ovih godina.

Ova nagrada uspostavljena je kao rezultata partnerstva i 22 godine duge saradnje Gorkog lista i Festivala, ali i činjenice da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija. Među laueratima ove nagrade nalaze se filmovi “Ubica čistog srca“ reditelja Atile Tila, „Na duši i telu“ rediteljke Ildike Enedi, “Devojke“, kao i francusko ostvarenje „Jadnici” reditelja Lađ Lija.

(U slajd oblasti ispod teksta pogledajte i glavnu nagradu publike - Statuu - Gorki list)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 26. avgusta organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi

Akcija će proticati od 9 do 13 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19.

Mole se sugrađani da, ukoliko imaju prehladu, kašalj, kijanje, povišenu telesnu temperaturu, ili su bili u kontaktu sa bolesnom osobom čiji simptomi liče na infekciju korona virusom, ne dolaze na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Prva vest

* U znak zahvalnosti za dobru saradnju i donacije tokom trajanja vanrednog stanja koje je bilo na snazi zbog epidemije korona virusa, Prvi centar za obuku Vojske Srbije uručio je priznanja gradovima, opštinama i preduzećima

Zahvalnice je dodelio komandant Prvog centara za obuku Vojske Srbije potpukovnik Radovan Miladinović, poručivši da je svaka pomoć Prvom centru bila od velikog značaja, jer je tokom vanredne situacije, osim redovnog zadatka obuke vojnika na služenju vojnog roka, Prvi centar za obuku vojske Srbije bio na prvoj liniji odbrane od širenja virusa, tako što je obezbeđivao bolnice i gerontološke centre u Zapadnobačkom upravnom okrugu.

- Prvi centar za obuku tokom trajanja virusne infekcije izvršavao je brojne zadatke u kojima nam je veliku pomoć pružio Grad Sombor svojim donacijama u vidu sredstava za ličnu zaštitu. Sa druge strane, našim snagama obezbeđivali smo ulaz u gradsku bolnicu i na taj način, nadam se dali doprinos da epidemiološka situacija na teritoriji Grada Sombora, konkretno u gradskoj bolnici bude pod kontrolom - rekao je potpukovnik Miladinović.

U ime Grada Sombora zahvalnicu je primila komandant Štaba za vanredne situacije, gradonačelnica Dušanka Golubović, koja je istakla da je tokom vanredne situacije svako radio svoj deo posla i da je dobra komunikacija i saradnja bila presudna da se sve brzo prevaziđe.

- Situacija je sve vreme bila kontrolisana i ni jednog momenta nismo mogli da se osećamo nedovoljno zaštićeno. Nadam se da će ova saradnja trajati i ubuduće, da je ovo za nas jedno dobro iskustvo. Dobro je što smo ga prošli zajednički i upravo zbog toga je bitno da se saradnja nastavi i u nekim pravcima koje ne možemo da predvidimo i da očekujemo, ali upravo iz tog razloga da možemo brzo da odreagujemo, kako u interesu svih onih koji rade u našim sistemima, tako i svih naših građana i privrede - podvukla je gradonačelnica.

Osim Grada Sombora, zahvalnice za pruženu pomoć uručene su i javnim komunalnim preduzećima iz Sombora, Apatina, Odžaka, a takođe i privatnim preduzeća iz Apatina i Čonoplje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Dana 20.12. u velikoj sali gradske skupštine prisustvovali smo za zatvarajućoj konferenciji projekta “Poboljšanje prekograničnog puta između Baje i Sombora, faza II”, HUSRB/1602/21/0061, SO-BAJA2. 

Grad Sombor realizuje projekat “Poboljšanje prekograničnog puta između Baje i Sombora, faza II”, finansiran od strane Interreg IPA CBC programa prekogranične sradnje Mađarska-Srbija za period 2014-2020 godina. Projekat je započeo sa realizacijom 15. septembra 2017 godine, i traje do 31.12.2019. godine. Partneri na projektu u Republici Srbiji su JP „ Putevi Srbije”, kao vodeći partner na projektu i Grad Sombor kao partner na projektu, a partner iz Republike Mađarske je NIF Zrt. - Nemzeti Infrastruktúra Fejlesztő zártkörűen működő Részvénytársaság

Konfernciji projketa prisustvovali su svi parteri u projektu, Ministarstvo za spoljnu trgovinu i inostrane poslove, Mađarska, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Srbija, Ministarstvo finansija - Sektor za upravljanje sredstvima EU, Srbija, Državni sekretarijat pri kancelariji premijera za razvoj iz sredstava EU, Mađarska, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Srbija, Zajednički sekretarijat (ZS) Programa, Budimpešta, Mađarska, Zajednički sekretarijat (ZS) Programa, Segedin, Mađarska, Antena zajedničkog sekretarijata (ZS) Programa, Subotica, Srbija, Županija Bač-Kiškun, Mađarska, NIF, Mađarska, Grad Sombor, JP "Putevi Srbije", CESCI Balkan, Novi Sad, Grad Baja, Regionalna Privredna Komora, Sombor, Regionalna Razvojna Agencija Bačka, Policijska uprava, Sombor, Elektrodistribucija “Sombor”, Vojput ad, Subotica, Boja doo, Sombor, Signal doo, Sombor, Meridijan Projekt, Sombor, JP I JKP u gradu Somboru, Sektor za vanredne situacije, Sombor kao i mnogobrojne zvanice i gosti, ali predstavnci "sedme sile" tj. medija.

U sklopu projektnih aktivnosti šira lokalna zajednica informisana je o projektu, projektnim ciljevima, aktivnostima kao i rezultatima projekta. 

 

 

 

pratio, zabeležio, novinar

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Medijska pratnja projekta: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet Novi Radio Sombor:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…