Prikazivanje članaka po tagu sindikati

nedelja, 20 septembar 2020 21:45

Strani radnici u Srbiji: U nemilosti mešetara

Autorski tekstovi: Branislav Božić

* Na gradilištima širom Srbije inspekcije zaticale državljane Rumunije, Turske, Indije… bez dozvola za rad, socijalnog osiguranja i drugih uslova predviđenih propisima o radu, a uprkos zalaganju sindikata i inspekcija, odgovorni za ove kriminalne radnje retko se privode pravdi i još ređe adekvatno kažnjavaju

Početkom avgusta javnost je iznenadila vest o javnom protestu tridesetak radnika iz Indije, koji su godinu dana u Srbiji bili angažovani preko građevinske firme GP “Nikolić” iz Kraljeva. Indijski državljani su zahtevali zaostale zarade, kako su naveli u proseku između 1.500 i 2.500 evra, i ukazivali da bez tog novca ne mogu da se vrate u svoju zemlju. Radnici su novinarima saopštili da su oni formalno zaposleni u američkoj firmi „IDEA Capital LLC“, koja ih je kao posrednik po ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji uputila na rad kod srpske firme.

Povodom ovog slučaja, novinar sajta UGS Nezavisnost saznao je od Inspektorata za rad da je u slučaju indijskih radnika u Kraljevu sproveden sudski proces i da je okončan presudom kojom je pravnom licu GP „Nikolić doo“ izrečena kazna u iznosu od 800.000 dinara, dok je  odgovorno lice u preduzeću kažnjeno sa 20.000 dinara.

Inspekciji su se prethodno obraćali radno angažovani indijski državljani, sindikati i nevladine organizacije. Inspekcija je u periodu jul 2019 - avgust 2020. godine kod GP „Nikolić” izvršila čak sedam nadzora. Utvrđeno je da većina indijskih državljana nije imala radne dozvole, zbog čega je protiv firme i odgovornog lica podneto pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Mediji su dosad vrlo retko izveštavali o položaju stranih radnika u Srbiji, a u javnosti se još manje obraćala pažnja na posledice sve akutnijeg problema nedostatka radne snage u mnogim delatnostima. Ipak, čini se da nadležne službe postaju svesne onoga što nam tek predstoji. Sudeći po aktivnostima i podacima sindikata, inspekcija rada i resornih komora, problemi sa kojima se susreću radnici iz inostranstva su većinom slični onima koje iskušavaju zaposleni sa državljanstvom Srbije, mada je očigledno da je kod stranaca mnogo veći procenat rada na crno i kršenje zakonskih normi.

Najbrojniji radnici iz Rumunije, Turske, Indije…

Po podacima Ispektorata za rad, dostavljenim za pisanje ovog teksta za sajt UGS Nezavisnost, u periodu novembar 2018 - avgust 2020. godine, inspektori su na gradilištima širom Srbije najviše zaticali radno angažovane državljane Rumunije, Turske, Indije, Italije, Albanije, Republike Srpske, Poljske, Hrvatske i Moldavije. Pritom, Inspektorat ne dobija unapred podatke o gradilištima na kojima su strani državljani, već njih inspektori zatiču na gradilištima koja su predmet inspekcijskog nadzora i uglavnom su bez radnih dozvola.

Najviše stranih državljana evidentirano je na gradilištu tržnog centra „Promenada mol“ u Novom Sadu, na kojem su inspekcija rada prilikom samo tri nadzora u fazi izvođenja grubih građevinskih radova zatekla više od 1.000 državljana Rumunije bez radnih dozvola. Inspektori su prilikom nadzora na gradilištima u Beogradu, Nišu, Vranju i na Zlatiboru zaticali državljane Turske, njih više od 500, od koji 315 nije imalo dozvole za rad, a 101 nije imao regulisan radno-pravni status i nije bio socijalno osiguran što je, inače, obavezno. Takođe, inspekcija je zatekla i više od 100 državljana Indije na gradilištima izgradnje Koridora 11, kao i na gradilištu brze pruge Beograd - Novi Sad - Subotica, od kojih je samo nekoliko njih imalo dozvole za rad.

Samo na osnovu ovih podataka može se zaključiti da se broj stranaca koji rade u Srbiji nije značajno smanjivao u odnosu na 2019. godinu, uprkos virusnoj epidemiji Kovid-19, te da su oni radno angažovani bez osnovnih propisanih papira. Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) je ove godine više puta saopštila da je sa svim neohodnim dozvolama u Srbiji u 2019. godini bilo radno angažovano 13.802 stranacaMeđu njima, 3.148 dozvola je izdato državljanima Kine, 2.813 državljanima Rusije, 772 za radnike iz Turske i 256 za državljane Indije.

Rad „na crno“ i trgovina ljudima

Prema domaćim propisima, stranac kome je izdata dozvola za rad ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Srbije. Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za sajt Nezavisnosti da u građevinskoj industriji i do 40 odsto ljudi iz inostranstva radi na crno i da je samo čudo što se nije desilo više incidenata, kao što je štrajk Indijaca u Kraljevu ili teških povreda pa i pogibija na radnom mestu.

Po Rodiću, u mnogim takvim slučajevima reč je o kriminalu, a Mario Reljanović, naučni saradnik na beogradskom Institutu za uporedno pravo taj kriminal svrstava u klasičnu trgovinu ljudima.

- Ako se ima u vidu da su, na primer, indijski radnici u jednom periodu radili u Srbiji pod ugovorima koji nisu u skladu sa zakonima Srbije, da im nisu garantovali ni minimalna prava, da su im oduzeti pasoši, da su kažnjavani suprotno zakonima zemlje u kojima se nalaze, kao i da zaradu nisu primali u zemlji u kojoj rade već u zemlji porekla, onda se svakako može reći da su se stekli ozbiljni uslovi da se njihov položaj izjednači sa položajem žrtava trgovine ljudima - kaže Reljanović za sajt UGS Nezavisnost.

Naš sagovornik dodaje da je poseban problem kada se zatekne radnik koji nema regulisan status, jer inspekcija rada često ne pokreće zakonske mehanizme pod izgovorom da je poslodavac pokrenuo postupak pribavljanja dozvole - iako je nezakonito da ti ljudi rade bez dozvole.

- Čim inspektori otkriju takvog radnika, poslodavac čini prekršaj, a radnik koji se tu nalazi nelegalno, trebalo bi da bude odstranjen iz procesa rada. Ako se to ne čini, izgleda kao da se državni zvaničnici trude da nam objasne kako su oni „legalno obespravljeni“. Samo se ovog puta to ne čini na račun ušteda u budžetu, već na račun uvećanja profita odabranih poslodavaca koji na ovaj način eksploatišu strane radnike – objašnjava Reljanović.

On ukazuje da su inostrani radnici “veoma podložni za nezakonitosti poslodavaca” jer im se ne isplati da se vrate kući, a mnogi od njih nemaju sredstava za to.

- Moraju se i zbog toga značajno povećati kapaciteti inspekcije rada. Trebalo bi odustati i od formalnog obrazloženja da poslodavci sa stranim radnicima mogu da rade šta žele, jer oni nisu pod jurisdikcijom Srbije - takvo tumačenje ne samo što je pogrešno već je i dugoročno opasno, jer će vrlo brzo doprineti masovnom uvozu strane radne snage, pod uslovima koji nisu ni na minimumu međunarodnih standarda i domaćih propisa. To će se dovesti do neminovnog pada kvaliteta izvedenih radova na račun privatnih interesa, i doprineti nastavku masovnog odlaska domaćih radnika u inostranstvo - upozorava Reljanović.

Retko procesuiranje i kažnjavanje

Glavni poverenik Granskog sindikata građevinarstva “Nezavisnost” Saša Dimitrijević kaže da se čini da svi ponešto rade da pokažu brigu deklarativno, ali da to ništa ne vredi ako se slučajevi ne procesuiraju.

- Epilog je da nemate adekvatnu kaznu za kriminal. Zanemarljiv je broj rešenih predmeta, dešava se da tek na nekoliko godina imate jednu osuđujuću presudu. Džaba zalaganje i rad sindikata, inspekcija i ostalih kada nema presuda odgovornima, čak ni za poginule usled nebezbednosti na radu - kaže Dimitrijević za sajt Nezavisnosti.

Dodaje da svake godine imamo po pedesetak smrtnih i po 1.000 težih povreda na radu, a da se to ne procesuira ni u slučajevima naših, a kamoli stranih radnika.

- Taj broj bi bio sigurno mnogo manji da je dovoljno sposobnih, obučenih naših radnika, ali zapravo je suprotno tome što je posledica urušavanja velikih sistema, nemogućnosti obuke i adekvatnog školovanja za nedostajuće kadrove, kao i zbog njihovog odlaska u inostranstvo. Problem ne rešava ni proklamovano dualno obrazovanje, jer je malo takvih učenika, ili se oni obučavaju za kratkoročne potrebe sadašnjih “šrafciger” firmi – navodi Dimitrijević za sajt Nezavisnosti.

Ukazujući na nelojalnu konkurenciju firmama koje se kako-tako trude da uposle radnike iz Srbije, Dimitrijević navodi da oni koji angažuju strane radnike “na crno tako” mogu da zarade mnogo više, jer inostrani radnici pristaju na manje nadoknade, bez osiguranja i drugih davanja, pa investitori uzimaju ekstra profit koji im je izgleda dovoljan i za poneku novčanu kaznu. Naš sagovornik podseća i da se po izveštajima Inspektorata za rad čak kod tridesetak odsto ljudi koji zadobiju povrede, ili stradaju na gradilištima, utvrdi da su angažovani na crno.

- Nisu ni naši radnici zaštićeni u svojoj državi, a kamoli strani, a ukoliko ovi drugi jesu mi ne znamo kako, jer je to uglavnom regulisano u sklopu međudržavnih ugovora. Tu je teško, ako ne i nemoguće imati kontrolu. Imali smo na primer, slučaj poginulih turskih radnika u Čortanovcima za koji nije do kraja razjašnjeno kako se dogodio i da li postoji nečija odgovornost za tu nesreću - napominje Dimitrijević i da se desetine hiljada sezonskih radnika iz okolnih zemalja tek počele “uvoditi” u neka pravila i osiguranja.

Uvoz radne snage bez strategije

Goran Rodić se slaže sa tvrdnjama iz sindikata da je potpuno zanemareno procesuiranje nezakonitih postupanja u angažovanju radnika iz inostranstva.

- Osnovni problem jeste da mi nemamo strategiju kako ćemo ubuduće u ovoj oblasti. Velike građevinske firme su nestale, a ono malo radnika što je još vitalno i obučeno otišlo je u inostranstvo, mladih nema, pa se zato i uvozi radna snaga, koja je uglavnom niže vrste specijalizacije i obučenosti. Ne može se reći da nam stranci nisu potrebni, ali nam nikako ne trebaju razni sumnjivi posrednici i agencije koje ih angažuju sa svih meridijana kršeći razne propise. Džaba inspekcije šalju prijave ako se kod nas odomaći ono što smo doskora kritikovali kao eksploataciju naših radnika u inostranstvu kada su ih mešetari raznih vrsta prevarama dovodili u poluropske uslove. U tom smislu, bolje je da država više radi direktno na programima angažovanja stranih radnika, pod okriljem ministarstva, ili neke službe, nego da se dopuste novi slučajevi poput onih u Kraljevu – smatra Rodić.

Saša Dimitrijević naglašava da sindikati u Srbiji imaju konsenzus zahtevajući da se o o ovim problemima javno govori i da se ne toleriše nezakonito angažovanja stranaca.

Smatra da je koren problema u činjenici da nemamo privrednu strategiju, da se zna koji sektori će se pospešivati i da u tom smislu usmeravamo školstvo, i dualno i “normalno”, pa i uvoz radne snage. Izgleda, kaže, “da trenutno državi i njenim službama odgovara da žmure na jedno oko kada je reč o radu na crno i nezakonitom angažovanju stranih radnika, jer tako, valjda, misle da guraju povećanje BDP-a”.

(Na fotografijama u slajdu ispod teksta:

1) Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije

2) Saša Dimitrijević, glavni poverenik GS građevinarstva "Nezavisnost")

Izvor: UGS Nezavisnost  

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta održane danas, predsedavajući Zoran Stojiljković je izjavio da će nova minimalna cena rada biti 32.126 dinara (oko 272 evra sa današnjim danom) što predstavlja rast od 6,6 odsto, "uz povećanje neoporezivog dela zarade i neke olakšice koje će omogućiti poslodavcima da to u uslovima pandemije to podnesu". Odluku treba da potvrdi Vlada Srbije. Tako će nova minimalna mesečna plata od narednog januara biti za dve hiljade više nego sada, umesto za 7,5 hiljada dinara koliko su tražili sindikati

Dogovora nije bilo, jer su sindikati na početku pregovora tražili povećanje koje bi bilo na nivou minimalne potrošačke korpe - oko 37.500 dinara. I ovoga puta, kao i tokom dosadašnjih pregovora i ranijih godina, država je bila ta koja je presekla i odlučila koliko će povećanje da iznosi, što je krajem prošle nedelje najavio i predsednik Aleksandar Vučić.

Poslednji rok za dogovor socijalnih partnera bio je 15. septembar, ali je minimalac dogovoren jutros.

Prošlog septembra dogovor je bio da se minimalna zarada za ovu godinu podigne za 11,1 odsto i kada je 1. januara počela da važi, iznosila je 30.022 dinara, odnosno 256 evra. Bilo je to povećanje za 3.000 dinara. Prema procenama, "minimalac" u Srbiji prima otprilike 350.000 zaposlenih, mada sindikati procenjuju da je taj broj veći i da se penje i do oko pola miliona.

Stojiljković, koji je i predsednik UGS "Nezavisnost", je napomenuo na konferenciji za medije posle sastanka, da nije došlo do konsenzusa oko minimalne cene rada.

- Za nas u sindikatima to nije bilo prihvatljivo jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine, da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu - podvukao je Stojiljković.

Napomenuo je da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je takođe podsetio na dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

- Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34.000 - rekao je Orbović.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije je ocenio da će privreda dobiti dodatno opterećenje u vremenu neizvesnosti, ali da su prihvatili ponudu.

- Nadamo se da će i inflacija ostati u okvirima u kojima je bila dosad i da ćemo narednu godinu dočekati sa nekim povećanjem privredne aktivnosti. Povećanje neoporezivog dela sa 16.300 na 18.300 dinara će značajno pomoći privredi - rekao je Atanacković.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je na Vladi Srbije da donese konačnu odluku, ali da su se vodili prevashodno interesom zaposlenih, ali da su želeli da očuvaju i interese poslodavaca.

- Po radnom satu to znači da sa 172,5 idemo na 183,9 dinara - naveo je Mali i dopunio da će najveći teret povećanja preuzeti država kroz povećanje neoporezivog dela zarade.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je izjavio da je bitno da dijalog postoji i da se to radi na transparentan način.

- Kad se oduzme rast cena na malo mi smo povećali minimalnu zaradu za 5,1 odsto. Kad uporedite sa prošlom godinom, ona se približila minimalnoj potrošačkoj korpi za hiljadu dinara - rekao je Đorđević.

I dalje ćemo pratiti aktuelna stanja kada je u žiži životni standard zaposlenih, ali i onih radno sposobnih koji nemaju osnovna radna i socijalna prava. Za sada ostaje zaključak da su se danas, ponedeljak, 14. septembra u tripartitnom telu - Socijalno ekonomskom savetu Srbije, Vlada i poslodavci ostali pri jednakom stavu, jedino su sindikati tražili povećanje minimalne plate u visini (37.500 dinara) koje nije prihvaćeno.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Redovna Sednica Socijalno ekonomskog saveta zakazana je za ponedelja, 14. septembra u Palati Srbija, a tema je utvrđivanje minimalne cene rada u 2021. godini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sinoć mogućnost da visina minimalne zarade bude povećana za 2.000 dinara. To bi bilo povećanje za skoro sedam odsto.

O visini minimalca u narednoj godini su 9. septembra ponovo razgovarali predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije i to na sednici Kolegijuma SES-a, ali tada nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i došlo do promene ranijih stavova.

Predstavnici sindikata su tada kratko za Tanjug rekli da nakon kolegijuma ne daju izjave i da će javnost zvanično o ishodu obavestiti u ponedeljak 14. septembra, kada su zakazani završni razgovori.

Kolegijumu u prostorijama UGS "Nezavisnost" tada su prisustvovali kao smo što smo izveštavali, ministri Siniša Mali i Zoran Đorđević, predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.

Predstavnici sindikata i poslodavaca prethodno, 8. septembra niti na sastanku pregovaračkih timova, uoči održavanja kolegijuma, podsetimo, nisu uspeli da približe stavove u smislu visine "minimaca" u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Stav sindikata je da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara. Predstavnici Unije poslodavaca s druge strane, smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi za povećanje minimalca za više od četiri do šest odsto i da očekivanjanja da on raste više nisu realna.

Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku. Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja. Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi.

Vlada je prošle godine podsetimo i to, povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020. godini.

Zaključak je da u tripartitnom telu - Socijalno ekonomskom savetu kojeg čine Vlada, Unija poslodavaca i sindikati, jedino sindikati, boreći se podizanje životnog standarda zaposlenih (a ravnopravno i onih koji u Srbiji još nisu ostvarili mogućnost i pravo na status stalno zaposlenog te platu i doprinose) izražavaju nedvosmislen stav pri kojem sindikati ostaju, da minimalna zarada u 2021. godini bude podignuta na 37.500 dinara.

Po Zakonu o radu, ukoliko poslodavci, sindikati i Vlada Srbije ne postignu dogovor do 15. septembra za narednu godinu, odluku o minimalnoj ceni rada donosi Vlada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije ponovo su danas (sreda, 9. septembar) razgovarali o visini minimalne zarade u narednoj godini, a nakon kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i time došlo do promene ranijih stavova

Kolegijumu u prostorijama UGS "Nezavisnost" prisustvovali su ministar finansija Siniša Mali, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.

Sastanak je počeo oko 10 časova jutros i trajao je oko dva sata.

Predstavnici sindikata i poslodavaca na jučerašnjem sastanku pregovaračkih timova, podestimo - o čemu smo juče takođe izvestili, uoči održavanja kolegijuma, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimaca u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima. Sindikati su stava da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara.

Predstavnici Unije poslodavaca smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od 4 do 6 procenata, koliko su predložili predstavnici Vlade, i da očekivanja da on raste više nisu realna. Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno bude usvojen paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

Završni razgovori o minimalcu biće održani 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada je, podetimo takođe, prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020. godini.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na današnjem sastanku (utorak, 8. septembar) pregovaračkih timova nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalca u idućoj godini

Oni su ostali pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

- Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta - rekla je Andrićeva.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici Vlade, odnosno resornih ministarstava ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

- Unija poslodavaca dala je predlog da su spremni da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade - govori Vuković.

Dopunjuje da u sindikatima smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potročaške korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara:

- Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošaljemo poruku vladi i poslodavcima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačenje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu,

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković kaže da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum SES-a i sednica.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi kako kaže, da u privredi nisu stečeni uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od četiri do šest procenata i da očekivanja da on raste više nisu realna.

Ističe da su poslodavci za kompromisno rešenje, ali održivo, odnosno da ne dođe do ugrožavanja poslovanja većeg broja preduzeća.

Precizira, sa svoje strane, da se ne može više od toga povećati minimalna zarada jer se time povećavaju sve ostale zarade za sličan procenat iako privreda ne napreduje nekim većim skokovima.

- Ako bi povećanje išlo više od realnog, morali bismo da tražimo kompenzaciju za tu razliku, kako to ne bi išlo samo na teret privrede i ona bila najveći gubitnik već i uz pomoć državnih fondova - rekao je Atanacković.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće.

Završni razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će Vlada Srbije do do kraja naredne nedelje izaći sa predlogom o visini minimalne zarade za 2021. godinu. Mali je istakao da će se tražiti kompromisno rešenje kojim će, u trenutnoj krizi izazvanom koronavirusom, biti zadovoljni i radnici i poslodavci

Siniša Mali je rekao za srpsku novinsku agenciju Tanjug da je povećanje minimalca pitanje kompromisa, jer, kako navodi, sindikati traže veće povećanje minimalne zarade, a s druge strane poslodavci gledaju šta je za njih realno.

- Pogotovo sada, imajući u vidu da smo mi danas u jednoj velikoj ekonomskoj krizi, ne samo Srbija, već cela ekonomija globalno. Zbog toga moramo biti oprezni i pametni. Radimo analize, Vlada Srbije će do kraja naredne nedelje izaći sa predlogom minimalne zarade, pa ćemo na kraju sesti i sa poslodavcima i sindikatima da nađemo kompromis - rekao je Mali.

Dopunjuje da minimalna zarada u glavi građana Srbije znači da se životni standard poboljšava, a s druge strane, kaže, treba imati u vidu i interese poslodavaca, jer preveliko povećanje minimalca vodi u sivu zonu i otpuštanje radnika.

- Zbog toga je balans veoma važan. Ja se minimalnom zaradom bavim poslednje dve godine, uvek smo nalazili dobro i kompromisno rešenje, tako da nemam sumnju da ćemo naći i ove godine - naveo je ministar Mali.

Podseća da je prošle godine minimalna zarada povećana za najveći apsolutni iznos od 3.000 dinara, i da sada iznosi 30.022 dinara.

Mali je podsetio i da su pregovori oko minimalca za 2021. godinu već počeli i da su i sindikati (oba reprezentativna srpska sindikata - Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije) i poslodavci izneli svoje stavove.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta zvanično su u utorak, 25. avgusta kao što smo već izvestili, počeli pregovore u vezi sa visinom minimalne zarade za 2021. i na sastanku su sindikati zatražili da minimalna zarada bude u iznosu minimalne potrošačke korpe od 37.500 dinara, a poslodavci da rast minimalca ne padne na teret privrede.

Na sastanku su bili pregovarački timovi Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost, Unije poslodavaca Srbije, kao i Ministarstva za rad i Ministarstva finansija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…