Prikazivanje članaka po tagu solidarnost

* Nedostaje mi teren na današnji dan. Rad koji sam naučio i na koji sam navikao i nedostaje mi moj Beograd za 1. maj. I moj Novi Sad gde smo se mi iz Sombora,"prestrojavali" iz jednog u drugi autobus i zajedno hitali u istom, na isto - mesto protestnih prvomajskih šetnji u prestonici, kako se to na ovaj dan u čitavom svetu prigodno čini. Nedostaju mi kolege iz svih krajeva SFRJ sa kojima sam se sretao i sindikalci, nedostaje mi moja „Nezavisnost“. Sve normalno mi danas nedostaje. A slobodarski, moj kraljevski slobodni rodni grad Sombor i sutra će imati čistoljubivu solidarno, domaćinski pruženu ruku za sav normalan svet jer i posle karantene/karantina, živeće i 1. maj

DA NE BUDE ZABUNE

U izolaciji sam, kao i sav ostali narod u Srbiji danas 1. maja 2020, a ne nažalost, da sam na terenu, kao što sam to navikao godinama i kao što je to u jednim od primera bilo na današnji dan, 1. maja pre 5 godina recimo - od kada sam (i od tada) sačuvao nekoliko fotografija koje prilažem u galeriji rubrike. Osim ostalih mesta, podelio sam tom prilikom simbolične rečite pamflete mog (našeg) reprezentativnog srpskog Sindikata UGS "Nezavisnost", u Hotelu-prenoćištu Lodge-In, stecištu našeg stalnog partnerstva gde smo održavali seminare, sindikale okrugle stolove, i gde planiramo uskoro - kada ovo korona zlo prođe, islo i slično da organizujemo i radimo, tom lepo uređenom prostoru solidarnih domaćina takođe reprezentativnog somborskog ugostiteljskog objekta, kao i na još nekoliko lokacija u Somboru. Navikao sam da 1. maja radim, ili da odem na simboličnu prvomajsku radničku protestnu šetnju u našu prestonicu, Beograd.

Toga smo danas uskraćeni. Ujedinjenost nam ipak kaže da ćemo, solidarni, svesni i savesni, mi radnici, koji smo, mnogi od nas i polovinom prošlog desetleća ostali bez posla (u mom slučaju još 2007. kada je katastrofalnom privatizacijom započelo razaranje jedinog regionalnog elektronskog medija na Severozapadu Srbije Radio Sombora, pa smo sopstvenim naporima uz vašu podršku, dragi građani u ovom primeru čitaoci, i podršku Sindikata "Nezavisnost" osnovali dvostruki el. medij Novi Radio Sombor (kako bismo preživeli a građani imali mogućnost da od 23. septembra 2016. kada smo objavili prvi članak na ovom portalu i istovremeno pokrenuli internet Novi Radio Sombor, pročitaju aktuelnosti, slobodnu reč i čuju je barem-za sada- u internet radiju), te se tako i dalje borimo za vidljivost osnovnih radničko-klasnih prava premda radimo u otežanim ekonomskim uslovima, deleći svakodnevicu većine. Združeno i jedinstveno možemo mnogo jer sutra je novi dan a i posle korone, izolacije i karantina, biće nastavljen i 1. maj. Svima istovremeno da iskoristim i ovu svakako nesvakidašnju i neoubičajenu prvomajsku (ne)priliku, želim dobro zdravlje, puno sreće, povratak radnih mesta, bolje sutra i život od sopstvenog i dostojanstvenog rada.

Radilo se uvek 1. maja, s posebnim zadovoljstvom na terenu, pa evo nekih uspomena (i od pre 5 godina za juče-danas-sutra: aktivnosti članova i poverenika UGS "Nezavisnost" u Somboru, u kojima su učestvovali poznati somborski predstavnici starih zanata, ugostitelji, penzioneri, neki i učlanjeni u Sindikat baš tog dana, zanatlije, sportisti, umetnici...) Svi pod istim geslom, Solidarno, ujedinjeno, zajedno pa i ove fotografije u galeriju pridodajem. Držim se onog, slika govori često više od reči.

Replikom interakcije juče-danas-sutra, poređao sam ovako naizmenično i nekoliko fotosa sa tradicionalnog obeležavanja zajedničkog sindikalnog simbolično protestnog okupljanja UGS Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije u Beogradu od pre tri godine, u tom uobičajenom tradicionalnom traženju boljih uslova za rad i sveukupnog životnog standarda građana; prvomajsko podne beše suncem ogrejano, ispred Doma sindikata na Trgu Nikole Pašića: pored mene, predsedsnik Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija KUM Dragan Milanović Pilac, Gizela Tot, dugogodišnja funkcionerka i aktivistiknja UGS Nezavisnost, Petar Zambo, član SES-a Sombor i Srđan Siljanović, funkcioner tada somborskog GS zdravstva, snimio Dejan Horvat.

Čuvajući uspomene čuvam i fotografiju "somborske četvrtke" istog dana, članova somborskog Koordinacionog odbora "Nezavisnost". Simbolično smo i mi seli - stali ispred glavnih vrata ulaza zgrade Vlade Srbije, u osmehu borbe kao potvrdom, ništa nam nije teško, te u jasnoj želji za osnovnim, ključnim stavom u smislu razvoja socijalnog dijaloga u gradativno stvarnosnom zaživljavanju radničko-klasnih interesa, obaveza i prava. (Snimio Srđana, Pecu i mene, Dejan).

Pokrajinski Odbor Sindikata Nezavisnost AP Vojdoine kreće na 1. miting u Beograd, 2018. - Tu pridodajem i fotografije naših novosadskih sindikalnih kolega.

Međunarodni praznik rada ili Prvi maj praznik je da evo upotpunim današnji verujem prigodan tekst, kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.

Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti. Slavi se prigodnim manifestacijama u vidu prvomajskih protesta za ostvarivanje, solidarnost i poboljšanje radničko-klasnih prava u većini zemalja sveta.

Prvi put, javne i masovine demonstracije dakle, pre ravno 134 godine, a prvi put nakon sveg tog vremena koje je sastavilo tri veka - ovde, izolatorno. Ne znam otkud mi dođe ta priloška "kovanica", učinilo mi se da čak rogobatno zvuči. Možda ipak i ne toliko koliko trenutak izolacije koji većini nama u Srbiji traje čitavih 24 časa, na ovogodišnji 1. maj, prestupne 2020. Proći će i to. U ujedinjenoj - svako u svom izolatornom kutku - želji, veri, nadi i snazi koliko nam je od nje ostalo a sad nam, združeno potrebnija no ikad, da istrajemo u putu sveopšte međusobne solidarnosti da bismo mogli što ujedijeniji računajući na sve veći značaj i sadejstvo civilne sfere, da dočekamo lepše, bolje, zdravije, plaćenije i dostojanstvenije, sutra. 

Siniša Stričević 

Objavljeno u Prva vest
sreda, 29 april 2020 20:41

UGS Nezavisnost: Prvi maj kao nijedan drugi

* Drage koleginice i kolege, poštovane građanke i građani Srbije,

Ovoga Prvog maja neće biti ni protesta ni kolektivnog roštiljanja. Interesuje me: šta će sada biti u medijskim prilozima o Prvom maju? Ako ih uopšte bude?

Preterano je reći da, posle pandemije korona virusa, više ništa neće biti isto, ali ovo je sigurno kraj mlakoj, prigodnoj retorici i rutinski postavljenim zahtevima na prvomajskim šetnjama. Kraj je i fingiranog socijalnog dijaloga i poruka podrške “svetlom rukovodstvu” sa sednica na kojima dijaloga i dogovora nije bilo, jer kao pre neki dan - ni same sednice nije bilo.

Po svemu sudeći, pandemiji će slediti ozbiljna ekonomska kriza koja će, sa promenljivim recesionim intenzitetom, potrajati. Na ispitu i probi će se, bukvalno, naći naša svakodnevica: od navika i ponašanja do radnih odnosa.

Otvoreno govoreći, u krizama stvari po radnike i sindikate lako mogu biti još gore. Pandemija je odličan izgovor za već prisutnu recesiju, trgovinske ratove, decenijsku stagnaciju plata zaposlenih, uz paralelno ekstremno bogaćenje magnata koji onda kupuju medije, političare i takozvanu stručnu javnost. Protiv pandemije ne možete ni štrajkovati ni glasati. U takvoj stvarnosti, u kojoj si sretan što imaš kakav-takav posao, nostalgično zvuče priče o bezbednom i dostojanstvenom radu i zaradama, a onda i o penzijama od kojih se može pristojno žveti. Geslo „ćuti i budi zadovoljan što imaš kakav-takav posao i što te preterano ne maltretiraju“, sa ponovo raširenim strahom od gubitka posla - ima sve širu primenu.

U takvom svetu, sindikata nema ili su oni dodatni osigurači vlasti i poslodavaca, sa prvenstvenim zadatkom da neutrališu povremene izlive besa radnika i marginalizuju oblike njihovog samoorganizovanja. Umesto protesta sa radikalnim zahtevima, na delu je razmena selfija sa šetnji i “iventa” upriličenih povodom važnih datuma.

Na drugoj strani, najborbeniji i najbolji smo uvek kada je najteže i kada se to najmanje očekuje. Zato ne pristajemo na ugrožavanje zdravlja zaposlenih u kompaniji Jura i otpuštanja sindikalca u jagodinskom preduzeću Vibac Balcani. Uz solidarnost i borbenost, i inat je naša osobina. Ovih dana, u Nezavisnosti smo došli do predloga o izlasku iz krize i održivom razvoju koji teško da, u vremenima ogromnih nepoznanica čak i o dubini i trajanju krize, može biti racionalniji i obuhvatniji. Najkraće, po nama država mora biti i socijalno odgovorna i razvojno uspešna - ona mora raditi u interesu svojih sopstvenih građana.

No, dokumenti su tek mrtvo slovo na papiru ako se za njih ne zna i ukoliko se nema snage da se drugi ubede ili nateraju da ih prihvate. Zato nam, pored pravde i solidarnosti, očajnički trebaju sloboda medija i demokratija.

Kada smo, pade mi na pamet, u medijima videli ravnopravnu raspravu predstavnika rada, vlasti i kapitala? Političari su ljudi posebnog kova - oni znaju šta narod i radnici žele iako ne razgovaraju sa njima. Zapravo, oni nas preziru i drže za pokorne budale, što smo mi svojim ćutanjem, ali i previše pristojnim reakcijama - i zaslužili.

Više se nema kud. Na stub srama ćemo staviti svakog poslodavca koji otpušta radnike a da nije učinio sve, uz pomoć države, da ih zadrži. Osudićemo svako slugeranjsko ponašanje i beg od javne reakcije među sudijama, ljudima u javnoj upravi, medijima i akademskoj javnosti. Jadni su oni koji znaju a ćute ili, čak, lažu iz interesa. Na stub srama ćemo staviti svaku politiku i stranku koja se servilno ponaša prema stranim kompanijama koje ne poštuju elementarnu radnu zaštitu i prava zaposlenih, one koji bi sve da rasprodaju, a da na pozicije postave svoje poslušnike i mediokritete.

Najgora pretnja onima koji su okupirali državu je da na izborima glas naš videti neće i da im nijedan zakon i uredba neće proći ćutke. Naše poverenje se mora zaslužiti na delu.

Za povratak u normalnost niko se ne može izboriti sam. Nezavisnosti su ponovo neophodni partneri u borbi za dostojanstveni rad koga, ne zavaravajmo se, neće biti bez demokratskih promena.

Posebno apelujemo na solidarnost unutar i između sindikata. Došlo je vreme da se vidi ko su, od onih koji se tako zovu, zaista sindikati - oni koji žive od članarine i donose svoje odluke, vođeni sopstvenim razlozima i pameću, a šta su tek imitacije napravljene da servilno služe interesima gazda, neretko bivajući direktno na njihovom računu.

Misija sindikata nije da poraze učine snošljivijim. Vreme je da počnemo da dobijamo utakmice i prvenstva.

U ovom trenutku nema prečeg cilja od zaštite zdravlja i sigurnosti radno angažovanih.  Na duži rok na najmanju moguću meru moramo svesti gubitak poslova, pad zarada i sprečiti narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

Pridružite nam se!

Zoran Stojiljković, UGS NEZAVISNOST, predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Iskreno verujemo da je, uz dalje poštovanje svih mera zaštite koje nalaže struka, kritična faza borbe za odbranu života i zdravlja zaposlenih i građana, unutar krize izazvane pandemijom, iza nas - navode nakon sastanka Izvršnog odbora reprezentativnog srpskog sindikata, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost"

Time su otklonjeni i razlozi za uvođenje vanrednog stanja. Vanredno stanje može da traje samo dok traje akutna opasnost zbog kojeg je i uvedeno.

I u uslovima vanrednog stanja naše kolege u zdravstvu i javnim službama su pokazale, uz sve rizike kojima su bili izloženi, maksimalni samopregovor i na delu pokazali koliko su neprimereni i pogrešni bili napadi na javni sektor i zaposlene u njemu. Oni koji i sada zagovaraju otpuštanja i smanjivanja zarada i u javnom sektoru su očito ostali bez argumenata, uključiv i one ekonomske. Uz značajan izuzetak kritike partijskog zapošljavanja i postavljenja na pozicije nestručnih po čemu je Nezavisnost uvek bila prepoznatljiva.

Sada je potrebno hitno intenzivirati mehanizme suspendovanog socijalnog dijaloga - odgovor na krizu ovih razmera ne može biti samo pitanje izbora i političkih elita. Za izradu strategije razvoja posle pandemije biće nužno uspostvaljanje konsenzusa svih socijalnih partnera, ali i najšira društvena rasprava koja uključuje sve društvene i političke aktere, stručnjake i akademsku zajednicu.

I sama Međunarodna organizacija rada naglašava važnost očuvanja stalnog i intenzivnog dijaloga sa reprezentativnim organizacijama radnika i poslodavaca naročito u procesu usvajanja zakona, koji mogu uticati na radnička prava, uključujući i onih koji za cilj imaju ublažavanje težine krizne situacije.

Za određivanje specifičnih, konkretnih mera za zaštitu radnika i prevazilaženje negativnih uticaja pandemije, odnosno u kontroli virusa na radnim mestima, ali i sprečavanja masovnog gubitka radnih mesta od odlučujućeg značaja je i otvoreni socijalni dijalog na nivou privrednih subjekata.

Naši granski sindikati i povereništva vode odlučnu, svakodnevnu bitku pri čemu su mnogi od njih suočeni sa pretnjama otkazom. Branićemo odlučno svakoga od njih.

Sindikatima je u dijalogu neophodan snažan i glasan, objedinjen nastup oko odbrane osnovnih prava, koji uključuje i uticaj na ekonomsku i socijalnu politiku. Recesija i dolazeća kriza nose realnu opasnost redukcije i onako malih zarada i rast nezaposlenosti. Sindikat ne sme da dozvoli da radnici i ovoga puta podnesu najveći teret krize.

Državne vlasti polažu ispit odgovornosti, sposobnosti i solidarnosti. Pored jednokratne podrške i odlaganja obaveza i privredi i građanima one moraju stvoriti  prostor i za produktivna ulaganja koja tek trajno obezbeđuju poslove i prihode.

Krajnje nezahvalno je prognozirati trajanje i ishod krize izazvane pandemijom koja ima elemente i krize ponude i krize tražnje. Neortodoksnoj krizi odgovaraju neortodoksni lekovi - svi se danas opredeljuju za izdašne intervencije uz obilne državne garancije. Bar u ovom trenutku u toku je zaborav neoliberalne mantre o stabilizacionim sidrima u pogledu deficita, duga i zaduživanja.

Izvesno je, međutim, da je pored paketa kratkoročnih mera, preko potreban dijalog i obavezujući dogovor o izlasku iz krize i održivom razvoju koji uključuje i novo radno i socijalno zakonodavstvo i odnosi se na ovu i narednu godinu. Kao reprezentativna i međunarodno priznata sindikalna centrala koja polazi od vrednosti evropskog socijalnog modela, odnosno vrednosti solidarnosti, socijalne pravde i socijalnog partnerstva unutar razvijenog socijalnog dijaloga, učinićemo sve da iz krize izađemo sa dugoročno ojačanom a ne dalje oslabljenom pozicijom sveta rada. Zadovoljavanje palijativnim merama kojima slede otpuštanja, sužavanja radnih prava i rast nejednakosti nisu za nas opcija. Tako se ne pobeđuje, tako se samo odlaže poraz.

Primera radi, ako želimo da redukujemo u najvećoj mogućoj meri, a ne samo da odložimo, razornu krizu, mere pomoći privredi i zaposlenima i svim radno angažovanima moraju važiti bar 3 + 3 meseca a u posebno pogođenim delatnostima i do kraja godine.

U suprotnom, uz one koji će izgubiti povremene prihode, kao i one koji su se, bar na kraći rok, vratili u zemlju imaćemo milionsku masu nezaposlenih i atmosferu straha kod većine preostalih zaposlenih.

Kratkoročne mere

Prevashodni cilj donetih antikriznih mera je očuvanje poslova i radnih mesta i to kroz pružanje neophodne podrške poslodavcima u delatnostima pogođenim krizom. Osnovni okvir i cilj je dobro određen ali je neselektivo dat, kratkoročan i nepotpun i bez adekvatnih mehanizama kontrole.

  1. Članstvu Nezavisnosti i javnosti poznat je naš stav da je paket nedovoljno socijalno usmeren pre svega zato što u maksimalnih 10 odsto otpuštenih kao uslovu za dobijanje pomoći ne ulaze svi radno angažovani i, posebno, zbog neselektivne dodele 100 evra pomoći svim punoletnim građanima. Sredstva koja će ovaj „poklon“ koštati državu, mogla bi se upotrebiti na mnogo efikasniji i pravedniji način. U Srbiji, recimo, oko 250.000 ljudi živi od socijalne pomoći, koja iznosi ponižavajućih 8.000 dinara mesečno. Taj novac bi država preko evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje mogla raspodeliti i svima onima koji su dobili otkaze zbog novonastale situacije.
  2. Istovremeno, neophodno je donošenje posebnog plana socijalnih mera za zaštitu porodica radnika koji su izgubili posao zbog posledica pandemije koji uključuje obimnije osiguranje u slučaju nezaposlenosti, ali i direktnu novčanu pomoć, beneficije kod plaćanja komunalija, struje, javnog prevoza i moratorijum na dugove javnim preduzećima i obustavu svih izvršenja po bilo kom osnovu.
  3. Pitanje je i šta je sa samozaposlenima, najvećem delu slobodnih profesija, umetnika što podvlači urgentnost državne podrške sferama nestandardnog zaposlenja. Iako ne mogu biti naši članovi jednaku brigu kao za zaposlene i sve radno angažovane pokazujemo i za sve samozaposlene, kao i poljoprivrednike. I oni su deo sveta rada. I njima je Nezavisnost krov i kuća.
  4. Svesni smo da je teško napraviti pravičan sistem pomoći, a pogotovo je to teško u državi koja ima slab administrativni kapacitet. Sistem koji je napravljen je neselektivan, ali se da popraviti.

Istovremeno, treba obezbediti potpunu transparentnost, odnosno objavljivanje podataka i javni uvid i nadzor nad korišćenjem javnih sredstava. Tim pre što se dodeljuju sredstva iz budžeta ili se radi o kreditima koje ćemo godinama svi mi morati da otplaćujemo.

Primera radi, ako je preduzeće uzelo bespovratnu pomoć i odložilo plaćanje poreza, a u 2020. nema pad prihoda u odnosu na 2019, trebalo bi da vrati novac budžetu i uplati sve poreze i doprinose.

Moramo takođe aktivno pratiti posebno isplatu minimalnih zarada - ključno pitanje je da li poslodavci imaju mogućnost da dobijena sredstva uplaćuju samo kao minimalac ili uplaćuju i deo ugovorenih zarada.

Dilema je ako pravo na pomoć imaju samo ona preduzeća koja ne otpuste više od 10 odsto radnika od početka vanrednog stanja do datuma primena mera, da li mnoga preduzeća koja nisu u mogućnosti da dočekaju maj i prinuđena su da otpuste više od 10% radnika, treba da trajno budu  isključena iz paketa mera pomoći države.

Kao odgovoran sindikat i socijalni partner kritikovaćemo svaki sebičan, socijalno neosetljiv i neodgovoran odnos poslodavaca prema zaposlenima. No za nas ne postoje samo crne liste - ohrabrićemo i podržati svaki potez i zahtev poslodavaca koji vodi prevladavanju krize i održivom razvoju.

  1. Istovremeno, realna je bojazan da puko oslobađanje od poreza za mnoge privrednike nije dovoljno. Bilo bi bolje da su napravljeni kriterijumi po kojima bi se najviše pogođenim delatnostima ne samo odložilo plaćanje poreza već i omogućio njihov otpis.

Mnoge zemlje su se odlučile upravo za kombinaciju odlaganja i otpisivanja poreskih dugova za najugroženije delove privrede. Priroda krize primorala ih je da deluju brzo i da sprovode ekonomske programe koji bi se u normalnim okolnostima smatrali radikalnim.

Ključni deo ovih mera je, poput prakse u Danskoj, i vezivanje trajnijeg ućešća države u isplati zarada zaposlenih, uključujući i samozaposlene i frilensere, za visinu izgubljenog prihoda.

Susedna Hrvatska će isplaćivati plate svim radnicima zaposlenim u pogođenim sektorima u iznosu od 525 evra, a platiće i doprinose na iste plate umesto poslodavaca i u naredna tri meseca. Pored toga, omogućiće otpisivanje poreza svim malim preduzećima kojima je prihod opao za više od 50%, kao i uvođenje sistema PDV-a po naplati koji će u velikoj meri olakšati poslovanje privrede.

Testira se i  praksa da poslodavci skrate radno vreme dok se ne pokrene i stabilizuje proizvodnja i druge ekonomske aktivnosti i to tako što bi razliku do punog radnog vremena subvencionisala država. Na taj način izbegavaju se veća otpuštanja i, zbog privremenih teškoća, veće štete po ekonomiju i tržište rada. Ove mere bi se posebno odnosile  na velike kompanije koje, po pravilu, dobijaju velike državne subvencije  i zbog toga moraju da imaju i posebnu društvenu odgovornost.

Razvojna faza

Sledeća godina treba da sadrži celovite ekonomske i fiskalne mere za podršku pokretanju ekonomskih aktivnosti, obezbeđenje likvidnosti, stimulisanje tražnje, jeftinih i dostupnih kredita i državnih garancija. Ove mere će zahtevati veliko povećanje državnih rashoda, odnosno javne potrošnje kako bi se nadoknadio izgubljeni priliv iz delatnosti privatnog sektora. Takav ambiciozan plan fiskalne ekspanzije mogao bi se finansirati ozbiljnijim monetarnim finansiranjem budžetskih deficita.

Ne treba isključiti i ograničeno i kontrolisano zaduživanje iz primarne emisije u ono što će održati proizvodnju poput državne podrške poljoprivrednicima kroz formiranje Fonda za razvoj ili formiranje posebnog fonda.mere

Istovremeno, treba:

  1. Obezbediti snažnu uključenost socijalnih partnera u proces kreiranja nacionalne strategije zapošljavanja, posebno zbog činjenice da će mere aktivne politike zapošljavanja morati da imaju znatno širi obuhvat, jer će se do sada identifikovanim ranjivim grupama pridružiti armija novonezaposlenih.
  2. Očekujući porast nezaposlenosti treba tražiti povećanje naknade za nezaposlenost i vraćanje obaveza poslodavca da plaćaju doprinos za nezaposlenost, ili u suprotnom, pravo na naknadu, treba da imaju svi nezaposleni, jer sami plaćaju doprinos za nezaposlenost.
  3. Krizom se pokazuje krajnje opravdanim insistiranje na razvoju osnovnih javnih usluga iz oblasti socijalne politike (prvensteveno, na razvoju zdravstvenog i obrazovnog sistema) koje mora da bude orijentisano ka univerzalnoj dostupnosti, a ne ka tržišnoj logici.
  4. Kriza neophodnim čini obnavljanje dijaloga o fleksibilnim oblicima rada i zahtev za krovnim karakterom Zakona o radu - pandemija je, nažalost, samo dodatno snažno argumentovala već postojeće zahteve sindikata u oblasti radnog zakonodavstva

***

Jedini put za izlazak iz krize je najširi dijalog i dogovor o načinima i pravcima zajedničkog delovanja. Više solidarnosti i socijalne pravde nije dakle moguće bez obnove rada demokratskih institucija, slobode medija i otvaranje prostora za istinski demokratski dijalog.

Ključno pitanje je: hoće li novi ekonomski model biti i dalje usmeren na očuvanje korporativne moći, ovoga puta unutar nacionalnih država, ili će biti usmeren ka zaštiti radnika i očuvanju demokratskih institucija?

Što se ekonomske politike budu više zatvarale u nacionalne okvire, to se snažnije sindikalni pokret mora internacionalizovati, kako bi bio spreman da odgovori na  brojne izazove.

Zadatak sindikata danas je da zaštite zdravlje, položaj i interese svih zaposlenih i povremeno radno angažovanih. Naš cilj nije, međutim, samo da odložimo, već i da na duži rok na najmanju moguću meru svedemo gubitak poslova, pad zarada i sprečimo narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

U Beogradu, 23. 04. 2020. godine               

Zoran Stojiljković, predsednik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U prostorijama Crvenog krsta Apatin, u petak, 24. aprila upriličena podela donacije bicikala koje je fabrika za proizvodnju bicikala VENERA bajk iz Subotice u saradnji sa Atletskim klubom Apatin, dodelila Crvenom krstu Vojvodine. Primopredaji donacije prisustvovao je i predsednik Opštine Apatin, Milan Škrbić. Takođe, primopredaji donacije prisustvovali i predstavnici sedam gradskih i opštinskih organizacija Subotice, Sombora, Kule, Odžaka, Vrbasa, Žitišta i Apatina kojima su donirani bicikli predati u trajno vlasništo, isključivo u svrhu korišćenja u aktivnostima navedenih gradskih i opštinskih organizacija Crvenog krsta u terenskim uslovima

- Prvo želim da se zahvalim Goranu Čegaru na realizaciji ove inicijative, hvala i vama svima koji ste došli baš u Apatin, zato sam i tu da vas lično pozdravim, pogotovo donatoru ovih bicikala vlasnicima Venera bajk. Crveni krst Apatin u ovom trenutku ima 70 volontera, koji vredno rade na terenu i na raspolaganju su našim građanima. Hvala im jer su se dobrovoljno javili i nesebično pomažu našim sugrađanima i angažuju se maksimalno osim lekara, policije, vojske. Od velikog značaja je da su u vanrednom stanju sve institucije od javnog značaja jedinstvene i da su na usluzi našim sugrađanima. Ovi bicikli će sigurno dobro doći, kako volonterima, tako i korisnicima usluga Crvenog krsta - izjavio je Milan Škrbić, predsednik Opštine Apatin.

- Zahvaljujući dugogodišnjoj korektnoj komunikaciji Venerabajk i AK Apatin u realizaciji Apatinskog polumaratona i drugi hatletskih manifestacija u Republici Srbiji, vrlo brzo sam se sa vlasnikom kompanije Venera, Sašom Sivićem dogovorio da zajedno učestvujemo u doniranju (22 komada) koja je specijalno za ovu namenu dizajnirao Dragan Kalauz, dizajner iz Venera bajk koja su brendirana i imaju specijalnu korpu za prevoženje robe. Bicikli su donirani u svrhu podrške radu volontera Crvenog krsta iz sedam gradova i opština iz Vojvodine koja dostavljaju pomoć i na terenu, građanima kojima je to potrebno - istakao je Goran Čegar, predsednik Atletskog kluba Apatin.

- Solidarnost i društveno odgovorno angažovanje su važniji nego ikad. S obzirom na potrebu podrške najugroženijima među nama, u dogovoru sa Crvenim krstom Vojvodine i AK Apatin, obezbedili smo 22 bicikla posebno dizajnirana za prevoz namirnica i drugih potreba za dostavu na terenu. Kada se čitav svet suočava sa pandemijom novog koronavirusa Covid-19, jedinstveni smo u naporima da podržimo članove našeg društva kojima je pomoć najpotrebnija, uvereni smo da je društvo u celini, od državnih institucija, privrednika do pojedinaca, na istoj misiji, a to je da zajedno svim snagama prebrodimo trenutnu situaciju. Osim toga, doprinos svih nas treba da je i u delu poštovanja mera koje je donelo Nacionalno koordinaciono telo, Institut za javno zdravlje i druge nadležne institucije u cilju očuvanja javnog zdravlja - podvukao je vlasnik Venera Bike-a Saša Sivić.

Donaciju je u ime CK Vojvodine primio njegov sekretar Boško Mitrašinović, dok je donaciju ispred donatora uručio Goran Čegar predsednik Atletskog kluba Apatin koji je od decembra prošle godine predsednik Opštinske organizacije Crvenog krsta Apatina.

- Pre svega želim da se zahvalim i pozdravim donatora Venera bajk iz Subotice za ovu donaciju i da pozdravim sve naše volontere, čast mi je i zadovoljstvo da danas preuzimamo ovako specifičnu donaciju 22 bicikla koji će biti namenjeni našim volonterima da na najlakši, najbrži i najjednostavniji način dođu do naših starih lica, svakako do naših korisnika. Moram da istaknem da je svaka donacija vrlo dragocena, međutim ova je stvarno posebna i direktno upućena našim volonterima, a indirektno je upućena našim korisnicima. Zaista hvala danas posebno donatorima, takođe hvala i svim ostalim donatorima koji su uputili donacije. Ovim putem pozivam sve koji mogu i koji su u prilici da doniraju, jer ovo je situacija gde je potreba sve veća i veća, da ljudima koji su u problemima pružimo pomoć - zaključio je Boško Mitrašinović, sekretar Crvenog krsta Vojvodine.

- U ovoj teškoj i zahtevnoj situaciji u kojoj se nalazimo, uspeli smo da realizujemo ideju koja je poteklao davde, iz naše organizacije Crvenog krsta, a to je da obezbedimo donaciju u vidu bicikala, koja će mnogo pomoći u realizaciji zadataka koji naši volonteri obavljaju, a tu pre svega mislim na obilazak starijih osoba i svih onih kojima je kretanje ograničeno. Posebno sam zahvalna donatoru, firmi Venera bike, koji je shvatio važnost naše ideje i na taj način pokazao veliko srce i humanost. Najviše sam ponosna i zahvalna našim volonterima koji su istinski junaci ovog vremena, koji osim lekara pokazuju veliku požrtvovanost u borbi protiv ove pandemije. Sem naših volotera, volonteri Crvenog krsta širom Srbije, a slobodno mogu reći i u celom svetu svojim angažovanjem pomažu svima onima kojima je pomoć potrebna u borbi sa ovim virusom - dopunila je Tijana Tomašević, sekretar CK Apatin.

(U dodatku pogledajte galeriju fotografija sa ovog događaja)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Humanitarno

* Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške podržaće sa ukupno 1.850.000 dinara lokalna udruženja građana, neformalne aktivističke grupe i medije u realizaciji projekata koji će pomoći zajednicama da iskažu građansku solidarnost tokom krize u Srbiji izazvane koronavirusom

Realizacijom projekta, korisnici sredstava promovisaće solidarnost, podsticati druge da se aktivno uključe u pomoć zajednici u kojoj žive i pomagati najugroženijima u ovoj krizi.

Ovaj vid podsticaja takođe će pomoći da se realizuju već započete ili ostvare nove inicijative koje će  imati širok uticaj na zajednicu da se odgovorno i solidarno suoči sa krizom.

Projekti koji budu odabrani, a na osnovu kriterijuma, biće realizovani do 15. jula 2020. godine. Komisija za rangiranje i projekata počela je sa pregledom pristiglih prijava.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest

* Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške podržaće sa ukupno 1.850.000 dinara lokalna udruženja građana, neformalne aktivističke grupe i medije u realizaciji projekata koji će pomoći zajednicama da iskažu građansku solidarnost tokom krize u Srbiji izazvane koronavirusom

Realizacijom projekta, korisnici sredstava promovisaće solidarnost, podsticati druge da se aktivno uključe u pomoć zajednici u kojoj žive i pomagati najugroženijima u ovoj krizi.

Ovaj vid podsticaja takođe će pomoći da se realizuju već započete ili ostvare nove inicijative koje će  imati širok uticaj na zajednicu i pomagati građanima da se odgovorno i solidarno suoče sa krizom.

Na konkurs se mogu prijaviti udruženja građana, mediji i neformalne grupe građana okupljene oko zajedničke ideje da pomognu građanima u suočavanju sa kriznom situacijom.

Konkurs je otvoren do 20. aprila u 16 časova, a projekte je potrebno relizovati od 1. aprila do 15. jula 2020. godine.

Zainteresovani mogu dodatno da se informišu putem sajta Fondacije www.divac.com/solidarnostpresvega, a na linku se može preuzeti formular za predlog projekta i dalje konkurisati slanjem projekta na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Informacije o projektu takođe možete dobiti i klikom na baner BTD.

                      

 

 

 

 

 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor                                                                                                                                                                                                                                                                                            

dipl. turizmolog Srđan Ačanski                                                                                                                                                                                                                                           

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…