Prikazivanje članaka po tagu solidarnost

* Proširenje Evropske unije za Zapadni Balkan znači sigurnost, primenu vladavine prava, jačanje demokratije, brže sprovođenje reformi, jačanje ekonomske i socijalne stabilnosti i brži oporavak od aktuelne krize sa kojom se suočavaju evropske zemlje, ukazuje se u Deklaraciji Regionalne sindikalne mreže Solidarnost

Deklaraciju koja je usvojena povodom samita šefova 27 država članica Evropske unije sa šefovima zemalja Zapadnog Balkana koji je juče održan u Briselu, preneo je portal Nezavisnost.org.

- Smatramo da je proširenje EU neophodno i da su zemlje Zapadnog Balkana takođe deo te Evrope kao i Evropske unije. Proširenje EU za Zapadni Balkan znači sigurnost, stabilnost, primenu vladavine prava, jačanje demokratije, brže sprovođenje reformi tamo gde je to potrebno, jačanje ekonomske i socijalne stabilnosti i bolji prosperitet, brži oporavak od trenutne krize sa kojom se evropske zemlje suočavaju - stoji u zajedničkoj Deklaraciji sindikalnih centrala Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje sarađuju u okviru Regionalne mreže Solidarnost.

Mreža Solidarnost koja funkcioniše u koordinaciji sa Evropskom konfederacijom sindikata (EKS) ukazuje da "produženo čekanje zemalja kandidata na vratima EU i blokade od strane država članica nisu povoljno rešenje ni za Evropsku uniju, ni za zemlje Zapadnog Balkana", te da je članstvo u Evropskoj uniji za zemlje Balkana egzistencijalni prioritet.

- Prednosti proširenja bile bi zaista značajne za region. Uključivanjem multikulturalnog regiona, EU će pokazati svoju posvećenost principu različitosti i ostati otvorena za sve Evropljane, bez obzira na njihovo kulturno ili versko poreklo. Sto je najvažnije, EU bi pokazala da je sposobna da bude moćan globalni akter - navodi se u dokumentu.

Mreža Solidarnost ukazuje da je situacija u Ukrajini pokazala "da su spoljna politika i bezbednost veoma važni i da u tom smislu EU treba da razmišlja o većem ujedinjenju".

- Pozivamo naše lidere da razmotre ovaj naš stav na sastanku. Takođe pozivamo naše lidere i EU da poštuju socijalni dijalog kao jedan od ključnih elemenata u obezbeđivanju ekonomskih i socijalnih prava. Uključivanje socijalnih partnera u ceo proces integracije kroz efikasan socijalni dijalog, mora biti stavljeno na listu prioriteta, kako bi se proces integracije odvijao najefikasnije. Pozivamo naše lidere da se efikasnije posvete sprovođenju reformi koje će se boriti za veću solidarnost, pravednije društvo, protiv korupcije, bolju demokratiju, bolje uslove života i veću društvenu jednakost, poštovanje zakona i njegovu punu primenu, za sprovođenje zelene politike - navodi se na kraju Deklaracije sindikalnog regionalnog saveta Solidarnost.

Članice Solidarnosti su Savez slobodnih sindikata Makedonije, Savez sindikata Makedonije, Savez samostalnih sindikata Hrvatske, Savez slobodnih sindikata Slovenije, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”, Savez sindikata Republike Srpske, Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, Savez sindikata Crne Gore i Unija slobodnih sindikata Crne Gore.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* U Srbiji multinacionalne kompanije često pokazuju malo poštovanja prema nacionalnom zakonodavstvu, sindikalnim i radničkim pravima. Čini se da misle da mogu da tretiraju srpske radnike gore nego radnici u drugim zemljama. Trebalo bi da iskoristimo našu zajedničku snagu da osiguramo da se ovo ne dogodi u Stellantisu - navodi se u pismu koje je iz centrale Evropskog sindikata IndustriAll upućeno sindikatima firmi u sastavu grupacije Stelantis širom sveta, preneo je portal Nezavisnost.org

U pismu rukovodstva IndustriAll-a, koji okuplja 180 nacionalnih industrijskih sindikata sa više od sedam miliona zaposlenih u 38 zemalja Evrope, navodi se da su obavešteni o tome da „Stelantis namerava da zatvori svoje poslovanje u Srbiji na oko dve godine kako bi pripremio fabriku za buduću proizvodnju električnih vozila, i da kompanija namerava da otpusti većinu radnika i da ponudi samo neke poslove u Stellantisovim poslovima van Srbije“. Dodaje se da „srpski sindikati protestuju zbog toga i u pregovorima su sa Vladom Srbije koja je vlasnik trećine srpskog entiteta Stelantis“.

Rukovodstvo IndustriAll-a moli sindikate u filijalama Stelantisa da iskoristite svoje kontakte i ugovore sa kompanijom „kako biste bili sigurni da radnici u Srbiji dobiju fer poslove“.

Pismo IandustriAll-a usledilo je posle informacije koju je toj evropskoj sindikalnoj centrali nedavno uputio predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Zoran Stanić.

Stanić koji je i član radničko-sindikalnog tima za pregovore sa poslovodstvom Fiata i Vladom Srbije u svom pismu generalnom sekretaru Industrall-a Luku Trianglu ukazuje da je „Fiat u Srbiji 10 godina poslovao kao povlašćena kompanija koja nije plaćala nikakve doprinose i poreze a sa druge strane dobijala donacije od države koje su neretko bile veće od godišnje plate svih radnika“.

- Godinama smo čekali vest o početku proizvodnje novog modela. Tu vest smo konačno dočekali ali smo ujedno saznali da kompanija želi da obustavi proizvodnju u naredne dve godine i da želi da otpusti skoro sve radnike, nudeći, u najmanju ruku, čudne socijalne programe... Osim problema oko gole egzistencije, još više nas boli bahato ponašanje poslodavca koji svoj cilj želi da ostvari zaobilazeći zakone Republike Srbije a uz prećutno odobravanje same vlasti - navodi Stanić koji je inače radnik kragujevačke fabrike automobila. Zato su, dodaje on: - Prvi put od kada postoji fabrika, svi sindikati i svi predstavnici radnika smo jedinstveni da, ako već treba da napustimo fabriku, tražimo da naplatimo bar deo izgubljenog zdravlja.

Na kraju svog pisma predsednik Sindikata metalaca „Nezavisnost“ ukazuje da bi zaposlenima u kragujevačkoj fabrici mnogo značila podrška svih evropskih sindikata a naročito iz onih zemalja u kojima Fiat ima svoje fabrike.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

1. je maj. Međunarodni praznik rada. U redakciji smo odlučili spontano da baš na današnji dan, objavimo 3 rubrike na istu temu - SOLIDARNOSTI - jer ona je najvažniji putokaz ostvarivanju radno-klasnih prava za koje se sindikati bore a istovremeno svako od naših današnjih junaka u svojim pričama ili pričama o njima, ima svoju specifičnu poruku. Po sistemu, princip je isti - sve su ostalo nijanse. Treću priču posvećujemo Dragici Krstić, somborskoj uspešnoj preduzetnici, a vi ćete već naravno sami proceniti zašto:

---------------

Mehanikauniverzal. Pariska ulica. Srce grada. A iza pedantno uređenih samih vrata na ulazu u neveliki poslovni prostor u kojem će vas dočekati dah svake moguće pozitive, stoje njeno veliko srce, srce Dragice Krstić.

Ključevi, privesci, simboli rodnog grada, suveniri, sve "upakovano" ženski ležerno a šarmantno, kakva je i ona. Nasledila je naravno, svu ljubav za druge od roditelja, pa u svetom njihovom trojstvu dece, sa bratom (Brankom) i sestrom (Biljanom), jednostavno, opčinjuje. Osmehom razoružava. Zrači i, daje vam snagu. Čak i u ovim danima kada joj je i samoj najteže, posle nedavno najvećeg gubitka, predobre majke...

Njen poseban duh, opet onaj rekao bih, krstićevski, oraspoloži vas i kad niste baš u vrhunskoj formi. Vraća vam snagu, energiju. A nadasve i pri svemu tome, radna. To takođe ubrajam u roditeljsko nasleđe, čuvenih somborskih privatnika, lidera, popularnih sugrađana, naših komšija. Jednako tome, na ponos Sombora. I mnogo mnogo, šire. Jer tu predivnu, časnu ličnost, Dragicu Krstić, prepoznajemo jednostavno, kao građanku sveta i kao pravog reprezenta somborske varoši.

A to, što vam uvek kaže lepu reč a da je ni ne upitate - kako je, označava već sasvun dovoljnu dozu vrhunske solidarnosti. Sigurno i ono najvažnije, da je svu dobrotu prenela na kći Jelenu odgojivši je baš onako, somborski a svetski.

Hvala, na svemu i svakoj podršci, Novom Radio Somboru, Udruženju "PODIUM", UGS-u "Nezavisnost" i srećan ti 1. maj. Odmori se ako uopšte znaš šta odmor znači :-), draga Dragice!

----------------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

1. je maj. Međunarodni praznik rada. U redakciji smo odlučili spontano da baš na današnji dan, objavimo 3 rubrike na istu temu - SOLIDARNOSTI - jer ona je najvažniji putokaz ostvarivanju radno-klasnih prava za koje se sindikati bore a istovremeno svako od naših današnjih junaka u svojim pričama ili pričama o njima, ima svoju specifičnu poruku. Po sistemu, princip je isti - sve su ostalo nijanse. Drugu priču posvećujemo još jednom Somborcu, Antunu Morberu, a vi ćete već sami naravno proceniti zašto:

----------

O popularnom Antiki kako ga brojni prijatelji od milošte zovu i ne moramo baš puno pisati. A mogli bismo unedogled. Čudite se zašto? Ubeđen sam, da ipak - nemate puno razloga za "čuđenje". Jer, on je tu uz vas - i kad nije tu. Jednostavno, taj čovek na neki svoj osoben i čudesan način oseti, kada vam je potreban.

Sindikalna priča Antuna Morbera datira sa samih početaka osnivanja Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". Iako nikada nije voleo da sedne u "prvi red" - red onih koji bi jako voleli da se ističu, nameću ili tim nekim sličnim "osobinama", bez njega nije mogao da prođe nijedan važan sastanak, događaj, planiranje. Jer oduvek je kao što prethodno rekoh, bio potreban, kolko god to možda pomalo i grubo zvučalo.

Ali u njegovom primeru, grubost je postojala onda kada je to tako moralo biti, kada bi podvio njegov čuveni brk, na trenutak se namrštio, što je značilo - stop, nekoj novoj nepravdi. Zato je i biran tolike godine osim ostalih funkcija, za čelnika ovog reprezentativnog sindikata u Gradskoj upravi somborske opštine a ako je iko umeo da okupi i stalno uvećava članstvo, to je opet bio Antika.

Takav je ostao i kada je otišao u više no zasluženu penziju. Sada kada smo ga "naterali" da predvodi i ovdašnji lokalni granski sindikat penzionera "Nezavisnost" - nema mu kuda. Pa opet nazad u našu zajedničku kancelariju, opet ćemo ga zamoliti za savet, i kad zagusti i kad treba nešto precizno organizovati. Na njegovo znanje, uvek ćemo se lako osloniti.

Zdrav nam i živ bio, druže, kolega, prijatelju. Ti si kolega, zaslužio sve posebne čestitke za 1. maj. Solidarnost ti je uvek bila, jeste i ostaće, iznad svega misija.

---------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

1. je maj. Međunarodni praznik rada. U redakciji smo odlučili spontano da baš na današnji dan, objavimo 3 rubrike na istu temu - SOLIDARNOSTI - jer ona je najvažniji putokaz ostvarivanju radno-klasnih prava za koje se sindikati bore a istovremeno svako od naših današnjih junaka u svojim pričama ili pričama o njima, ima svoju specifičnu poruku. Po sistemu, princip je isti - sve su ostalo nijanse. Prvu priču donosimo od strane Somborca Mirka Erdeljija koja sledi odmah ispod ovog podnaslova rubrici, a vi ćete već sami proceniti zašto:

---------

* Davno beše 1980. i prvi zvanični Somborski maraton. Kažu, jedna od najlepših i najstarijih trka na Balkanu... isto taku kažu, a ja znam, najlepše je trčati u svom gradu, slušati svoje prijatelje, rođake, porodicu, kako te bodre, kako letiš do cilja

Još davne '93. zabeležih svoj debi na ovoj trci, a često u njenoj organizaciji, uz legende somborskih trkača, Milenko Popić, Simo Bogdanović, Slobodan Iđuški, Milivoje Kelić. Sećam se 9:45, trka u 10, zove Milenko i kaže "idi po kutiju banana u prodavnicu." I tako, baciš kutiju, kasniš tri minuta na startu, ali oboriš lični rekord....

Sa ovim dobrim ljudima bilo je pregršt anegdota. Sada ovu trku organizuju neki drugi ljudi, što bi Đole rekao neki novi klinci. A popularna 'Somborica' svake godine je sve lepša, i sad se trči u samom srcu Sombora. Kroz somborske sokake, najlepše.... a staza će biti prepravljena rekom trkača i sa gotovo 150 Somboraca na stazi. Divno za naš grad.

Ni ove godine necu trčati, treba pomoći drugima da sa novim ličnjacima ulete u zagrljaj najmilijih. A ima li išta lepše kad u cilju vidiš svoje trkače, rekreativce, koji beže iz zagrljaja svojih da bi podelili radost sa svojim trenerom. I hiljadu puta požalim što ne mogu i ja da se otisnem i uživam u trku između zelenih špalira somborskih ulica. Ali kao što sam se ja spremao da "razbijem" Somboricu tako će desetak somborskih mačaka jurnuti da poprave ličnjake a ostali istrče svoje kilometre i u Somboru.

Vrh forme je tempiran za ovu trku, ove godine prvi put nastupaju i somborski nordijci! A vi, ako možete trčite, ako ne, 8. maja u Somboru je 42. Somborski polumaraton, zagrejte dlanove i glasove, pomozite 'gepardima', Somborcima i svim trkačima.

Ljubljana živi za svoju trku, ali i Somborci za svoju somborsku trku.

---------

(otisnuli smo ovu zanimljivu a i poučnu belešku sa fejsbuk profila Mirka Erdeljija, koji podsetimo, drži i danas najbolji rezultat somborskih maratonaca u disciplini polumaraton, sa vremenom 1:14,53, koji je zabeležio na tradicionalnom Polumaratonu u Vrbasu, 1995. godine. Mirko je kao što je poznato i o čemu takođe izveštavamo, osnivač i trener sve popularnijeg Atletsko rekreativnog sportskog udruženja ARSU Sledi ME, a njegova solidarnost i sada, kada na ovaj dan, Međunarodni praznik rada 1. maj posebno želimo da notiramo osnovni sindikalni postulat - solidarnost - on ju je nebrojeno puta ispoljio. Isto tako i redovima gore, to je još jednom potvrdio. Mirko, čije britko i specifično pero beleži od početka 90-ih prošlog veka veoma upamtljive novinarske napise, uz tonske zapise i radio i tvi emisije, dao je podršku solidarnosti i dvostrukom elektronskom mediju Novom Radio Somboru, i kao jedan od osnivača Udruženja "PODIUM"-izdavača NRSombora. Kada je i nama bilo najteže, Mirko je uvek bio tu. I biće, i mi to znamo - ne samo kad je teško. Hvala Mirko, za sve i puno najiskrenijih prvomajskih želja na svim poljima/Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM", UGS "Nezavisnost" i granski sindikati Sporta i KUM-a,Kultura-umetnost-mediji) 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Posledice nezaustavljivog prelaska na cirkularnu ekonomiju biće ključni izazovi za sve sindikate u regionu koji se moraju boriti za što pravedniju tranziciju. Put do „zelene agende“ će promeniti čitave industrijske sektore, ali i do rasta nezaposlenosti ukoliko sindikati ne primoraju države i kompanije da obezbede uslove za profesionalnu prekvalifikaciju i usavršavanje radnika za nove sektore i nova radna mesta

Ovo su neki od najvažnijih zaključaka Koordinacionog sastanka Regionalnog saveta sindikata Solidarnost održanog u petak, 1. aprila u Beogradu. Predstavnici sindikata iz zemalja regiona (Slovenija, Hvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Srbija) razmatrali su plan rada Solidarnosti u periodu 2022-2023.

Osim toga, razgovaralo se i o realizaciji ranije prihvaćene inicijative da se pokrene regionalna medijska platforma „Glas radnika Solidarnosti“. Pozdravljajući učesnike skupa, zamenica generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata Ester Linč kazala je da smo svedoci krize koju „mnogi poslodavci koriste tako što nahuškavaju međusobno radnike“, one koji rade privremeno protiv stalno zaposlenih, kao i zaposlene u javnom sektoru protiv radnika u privatnom sektoru.

- Mi radimo i radićemo drugačije, razvijaćemo solidarnost boreći se za prava i interese svih radnika, pre svega za bolje plate i bolje uslove rada zaposlenih, bez obzira na njihov status - naglasila je Linč.

Martin Aleksandar iz EKS rekao je da sindikati danas u svom radu treba da korste digitalne tehnologije kako bi unapredili i pospešili svoje aktivnosti, da su mogućnosti digitalnog sindikalizma veoma velike i dragocene, i da mreža Solidarnost u tom smislu može mnogo da pomogne svim svojim članicama.

Predstavici Saveza sindikata Republike Srpske i Saveza samostalnih sindikata BiH izneli su primedbe što njihove organizacije nisu uključene u projekte razvoja digitalnog sindikalizma koje finansira EU preko EKS. Podsetili su da su među osnivačima Solidarnosti ali da se ocećaju kao na distanci, a da radnici i njihovi sindikati ne smeju biti kažnjavani zbog nestabilne političke situacije u BiH.

Linč je podsetila da su sredstva iz EU za koja jeste aplicirala EKS kako bi pomogla projekte digitalnog sindikata u regionu, ali po pravilima EU. Podstakla je sindikalce iz BiH da iznesu svoje potrebe i obećala da će učiniti sve što može kako bi EKS ispravila nedostatke grantova. Miodrag Pantović iz Kancelarije Solidarnosti objasnio je da su obezbeđena dodatna sredstva uz pomoć francuskog sindikata SGT kako bi se pomoglo sindikatima u BiH.

Andrej Zorko je tajođe ukazao da su pravila EU veoma stroga i da onemogućavaju da se finansijski podrže projekti zemalja koje nisu usaglasile političko opredeljenje za evrointegracije. U diskusiji je ukazano da sindikati u mreži Solidarnost u naredne dve godine, pa i duže, treba da se fokusiraju na posledice prelaska na „zelenu agendu“, što znači da se moraju boriti za pravednu tranziciju za zaposlene. S tim u vezi su i aktivnost u vezi sa problemima rada na daljinu i digitalnim kompanijama, sa problemima migracija i radnim pravima migranata…

Ukazano je da će prelazak na cirkularnu ekonomiju promeniti čitave industrijske sektore, posebno energetiku i prateće grane zasnovane na ekploataciji fosilnih sirovina koje direktno zagađuju životnu sredinu. Taj put do zelene agende dovešće i do novih radnih mesta, ali i do rasta nezaposlenosti što će biti posebno veliki izazov za sindikate.

Da bi se takve posledice predupredile ili makar značajno smanjile, potrebno je, kako je rečeno, pritiskati države i kompanije da obezbede uslove za prekvalifikacije i stalno profesionalno usavršavanje radnika za nove sektore i nova, kvalitetnija radna mesta.

Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost naglasila je da upravo zbog svih pomenutih izazova i rizika zakoni o radu moraju biti stalno na dnevnom redu sindikata članica Solidarnosti.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović primetio je da vlade u zemljama regiona ne uvažavaju socijalne partnere i da je zato socijalni dijalog tek puka formalnost.

Ester Linč je sugerisala da sindikati u mreži Solidarnost treba da iskoriste novu zajedničku digitalnu alatku - e-bilten kako bi razmenjivali iskustva u aktivizmu na temu borbe za zaštitu i prava radnika i pravednu tranziciju i drugim izazovima. Ukoliko se ta iskustva pokažu korisnim, tada bi se takve informacije i analize putem digitalnog sindikalnog magazina distribuirale i širem članstvu, kao i zaposlenima koji nisu članovi ali bi to mogli postati ako u takvim informacijama prepoznaju svoj interes.

Linč je nagovestila i mogućnost da EKS pokrene onlajn platformu za peticije koja bi evidentirala razne sindikalne inicijative za donošenje ili izmenu regulative u interesu sindikalnih članova i potencijalno zainteresovanih radnika za sindikalno organizovanje.

- Ne možemo se osloniti na mejnstrim medije da će oni prenositi naše informacije - zaključila je Linč.

Novinar: Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 8

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…