Prikazivanje članaka po tagu sombor

* 21. je oktobar. Dan koji u Somboru obeležavamo kao dan pobede nad najvećom pošasti čovečanstva, pobede nad fašizmom

Povod je to svakome, pa i meni, da o svom rodnom gradu napiše ponešto. Naravno, uz neizrecivu ljubav, padnu i kritike. Svakome je naravno, u doba pogotovo višedecenijske slobode pa naročito u savremeno doba kada se svi zaričemo u slobodu govora, pravo na sopstvenu reč, demokratičnost i sva ostala moguća i „nemoguća“ prava, dozvoljeno i da kritikuje. Ljubav kao vrsta pa Bože moj, sasvim normalnog osećanja a kritizerstvo, e pa to je ono što se podrazumeva neki će reći - moranjem. Po principu, baš zato, što volim svoj rodni grad, imam pravo da ga kritikujem. Ljubav - kao opravdanje, šta li.

E ja neću da iskoristim to „moranje“. Neću da ga kritkijujem. A i zašto bih? Hoću li time nešto da ispravim? I šta da ispravim? Zašto? Pa nisam ja kriv što na primer, „Bane Sekulića“ jednog od godinama privrednih giganata i u staroj Jugi, više nema. Nisam ni prav. Intimno, jednako nisam ni kriv ni prav što ni rukometnog ženskog kluba koji je bar pod tim imenom, svog tadašnjeg sponzora, "Baneta", osvajao osamdesetih prošlog veka, titule evropskog, domaćeg, jugoslovenskog ranga. Niko nije kriv, ili svi smo krivi? Ponavaljanjem ovakvih ili sličnih pitanja, zašto nema više ovo, nema ono, samo ćemo se saplitati. Gubiti vreme. Spominjati štetočine iz nekih prošlih vremena ne isplati se, daleko im lepa kuća.

Vraćam se zato u sadašnjost naspram onog za šta lično smatram da je, od danas još mnogo važnije, a to je – sutra. Na Dan oslobođenja od fašizma moga grada, 21. Oktobra, Sombor mi je nekako drugačiji nego svih ranijih decenija, koliko živim. Reč, epitet drugačiji, upotrebljavam u značenju, lepši. I u podtekstu, bolji. Opet ću postaviti pitanje pitanja, iz prethodnog stava, zašto. Pa zato, što grad jednostavno čine ljudi a ljudi su sinonim-značenju Sombora - u imenu Ravangrad, jednostavni, čestiti i dobri. Vredni. Komšije. Dvadeset sedam nacija ovde živi u bratstvu. Ko jedna velika porodica. Ima li čarki? Pa ima. One znaju da budu tako simpatične, kao bakice što u predvečerje sednu na hokerdle ispred svojih kuća, divane i druže se pa jedva čekaju da otpozdrave kad im neko mlađi kaže ono somborki,"ljubim ruke".

Mladi. Srećem ovih dana, otkako je počela nova školska godina, ponovo nasmejana lica naše mladeži. Šta lepše. Poznat vekovno kao grad đaka i prvi sprski prosvetiteljski centar, Sombor danas ima nove generacije multitalentovane omladine i dece na svim poljima, a njima pod ruku idu oni nešto manje ambiciozni, no spremni da pravdaju svoje đačke knjižice. Posebna priča uvek su mi stanari Doma učenika srednjih škola u Somboru. Svi oni kad maturiraju, sa setom napuštaju kako odreda vole da kažu - svoju drugu kuću a često se zbog naravno nostalgije, vraćaju iz svojih sredina u njihov drugi, somborski dom.

Sombor je i studentski grad. Na isti je način lepo videti uspešnu studentariju pod krošnjama hrastova, platana i bođoša, takođe iz mnogih drugih sredina, pa i mnogo većih (po broju stanovnika) gradova, jer oni se baš ovde odluče da vole da studiraju, da postanu, recimo učitelji, somborski. A Pedagoški fakultet nekako „na brzinu“, poslednjih nekoliko godina stasao je u jednu od najmodernijih visokoškolskih ustanova u zemlji.

Neću više dugo pisati. Bar u ovom članku. O Somboru - slobodnom, kraljevskom, sve se zna. Ipak, ostane tu još poneko slovo... O Somboru mogu da pišem biltene, hronike, feljtone, serijale, pa i knjige. Kao što ću to učiniti na ponos moj, o najvećoj sportskoj somborskoj legendi, rvaču Ivici Frgiću, na njegov za života blasgoslov koji mi je poverio i od njegovih naslednika, porodice aminovano. O Somboru je uostalom već i napisano toliko štiva a poznato je da je moj rodni grad i najopevaniji u pesmama svih žanrova, od starogradskih, do ultramodernih i popa.

I ja pevam o Somboru. Jer znam da će mi on sutra biti još bolji, još lepši, a i luđi. U onom "najdiskretnijem" smislu. Boemski i zelen, lud i šašav, a mudar uvek kad zatreba. Pod krunom svog zelenila. Jer: Kad se svaki Somborac zainati, tu nema kompromisa. Zajednički je, to i jeste najvažnije, da to zapravo, želimo. Možemo i hoćemo. Da nam bude još bolji. Raznovrsniji, zabavniji i gorostasno lepši. Poput bora - u nebesko plavetnilo ovde najčudesnije, dignut, i kano soma iz Dunava brz, snalažljiv i vešt. 

U Somboru se radi i gradi. Ponekad se "pomešaju" neka nova zdanja, tako-reći prekonoć dignuta, sa terezijanskim samo ovde bečkim šmekom. Ko u bircuzima kad pesnici umeju da barataju lincurama il' fićocima, a svi zdrav, treznu ostanu. I sada, kao Somborac reći ću: Tako je lako biti pozitivan. Pogotovo naspram svoga grada, jer će ga zato i svi drugi više voleti kao što i svaki Somborac ima onu čistotu u srcu da voli čitav svet.

Srećan ti praznik, moj Sombore!

Siniša Stričević, odg. urednik

Novi Radio Sombor

~ . ~

Objavljeno u Prva vest

* Povodom obeležavanja 18. oktobra - Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Lokalni koordinacioni tim za borbu protiv trgovine ljudima, čiji je sastavni deo Crveni krst Sombor, u cilju podizanja svesti javnosti o problemu i posledicama trgovine ljudima, organizovao je prikladnu manifestaciju na glavnoj ulici  u Somboru

Posetioci manifestacije imali su priliku da se na šest punktova upoznaju sa načinima vrbovanja žrtava, načinima eksploatacije kao i o načinu izlaska iz lanca trgovine ljudima. Za najmlađe posetioce je pripremljen punkt ,,Miša i Maša - na putu od kuće do škole'' na kojem su na zanimljiv i kreativan način deca mogla da nauče kako da bezbedno dođu od kuće do škole:

Ispred punkta Crvenog krsta na glavnoj ulici medijima se obratio dr Dalibor Forgić, član Gradskog veća grada Sombora zadužen za oblast zdravstva i socijalne zaštite i tom prilikom izjavio sledeće:

- U Gradu Somboru postoji Lokalni koordinacioni tim za borbu protiv trgovine ljudima koji čine pet članova koji su predstavnici institucija sa teritorije grada i šesti član, predstavnik Policijske uprave u Somboru. Oni tokom godine realizuju veliki broj aktivnosti koje su preventivnog karaktera i imaju za cilj da upoznaju širu javnost sa ovom problematikom. Tokom ove godine više od 600 omladinaca upoznato je sa ovim aktuelnim problemom. Takođe, danas ovde imamo naše omladince koji su na nekoliko punktova na kreativan način pokazali kako se postaje žrtvom trgovine ljudima.

Nastavljamo za vas da pratimo akcije Gradske organizacije crvenog krsta u Somboru.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

~. ~

Objavljeno u Prva vest

* U četvrtak, 17. oktobra sa početkom u 19 časova u Svečanoj sali zdanja „Županije“ prisustvovali smo tribini „Srbi i Bunjevci u Somboru od Statusa slobodnog kraljevskog grada do Prisajedinjenja“

Osim obrazovnog predavanja profesora istorije, Arsena Mijatovića, bio je priređen i bogat kulturno-umetnički program.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Treći sektor

* U četvrtak, 17. oktobra prisustvovali smo prvom repriznom izvođenju predstave TRAVNIČKA HRONIKA Ive Andrića, u dramatizaciji i režiji Nikite Milivojevića koja je rađena u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem, Novi Sad, a čija je premijera bila dan ranije 16. oktobra na Velikoj sceni NPS

U predstavi igraju Marija Medenica, Jugoslav Krajnov, Tijana Marković, Branislav Jerković, Aleksandar Gajin, Dušan Jakišić, Nebojša Savić, Miroslav Fabri, Marko Marković, Dušan Vukašinović, Ninoslav Đorđević, Zoran Karajić, Marko Savković, Vladimir Milojević, Sonja Isailović, Ivan Đurić. Muziku je komponovao Dimitris Kamaratos, scenografi su Nikita Milivojević i Željko Piškorić, kostimograf Marina Sremac, scenski pokret i vokalni trening Amalija Benet, scenski govor dr Dejan Sredojević, asistent režije Nikola Končarević.

Ukratko o predstavi "Travnička hronika"

Ključni lik dela je francuski konzul Žan Davil, Parižanin tanane prirode, pesnik po osećanju sveta. Nikada do tada Davil, savremeni mladi čovek evropskog obrazovanja, nije video ljude kao što su bili Travničani, ni običaje kao što je audijencija kod turskog vezira, ni navike kao što je pljuvanje nedobrodošlog stranca.

Pukovnik fon Miterer je austrijski predstavnik u vezirskom gradu početkom 19. veka. Skromni bivši pogranični oficir potpuno je zbunjen Travnikom. Bačen u međuprostor dveju civilizacija, ne razumevajući do kraja nijednu od njih, fon Miterer je, pritom, fatalno obeležen brakom sa ženom koja se neizmerno razlikuje od njega.

Fon Miterer nije razumeo nijednog od trojice turskih vezira koji su se smenjivali za vreme njegove službe u Travniku, ni istočnjački svet ćutnje i tajnih radnji čiji su oni predstavnici. On takođe nije razumeo ni novi građanski svet francuske države ni njenog predstavnika Davila, sa kojim je često dolazio u sukob. Bio mu je stran svet fantazija njegove lepe ali i čudne žene.

U Travničkoj hronici sudarila su se četiri sveta, različita po veri, kulturi, istoriji, običajima. Emisari zapadnih i istočnih svetova našli su se na prostoru Bosne sa namerom da nikada i ne pokušaju da se približe i razumeju. Najbliži saradnici francuskog i austrijskog konzula i vezira i stanovnici tamnog bosanskog vilajeta, Davna, Rota, turski ćehaja, teftedar Baki, kao i travničke kasablije, u neprestanim su međusobnim sukobima i stalno iskazuju mračne ljudske nagone.

Čak i ako neki od pripadnika tih toliko različitih kulturnih krugova pokuša da pomiri suprotnosti sa kojima se suočavaju, odmah mu, kao po nekom pravilu, zapreti opasnost uništenja. To se, na primer, dogodilo doktoru Kolonji  i fratru Luki Dafniću.

Na nesreću, jedino zajedničko svojstvo u različitosti tih civilizacija jeste nepoštovanje čoveka, suštinsko nepoštovanje ljudskog dostojanstva. Na to je pripovedač ukazao kroz neizgovorenu rečenicu Jevrejina Morda Atijasa koji dolazi u posetu francuskom konzulu i pozajmljuje mu novac potreban za odlazak iz Bosne.

Ćutljivi travnički trgovac želeo je da se zahvali francuskom diplomati na pažnji koju njegovi sunarodnici Jevreji nikada do tada nisu doživeli:

Prizivali ste nas kao ljude, ne izdvajajući nas od ostalih".

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

~ . ~

~ . ~

Objavljeno u Kultura

Udruženje Podium Sombor i Novi Radio Sombor organizuju

PREDSTAVLJANJE ZBORNIKA RADOVA “POETSKA PREPLITANJA”

Književnog kluba Srpskog kulturnog centra "Sveti Sava" iz Subotice - u petak, 18. oktobra u maloj sali Gradske kuće u Somboru, sa početkom u 18 časova.

Naslovnica novog Zbornika SKC "Sveti Sava" - Subotica

Književni klub Srpskog kulturnog centra "Sveti Sava" je osnovan 1991, sa ciljem njegovog delovanja u negovanju i promovisanju lepe pisane reči, publikovanja i promocije radova svojih članova i organizovanja pesničkih večeri.

Do sada su objavljena četiri zbornika radova, a u najnovijem izdanju Zbornika koji će biti pred vama, zastupljeni su sledeći autori: Ratko Rale Belić, Simo B. Golubović, Slavica Lukač Torma, Divna Lulić Jovčić, Ilija Klepić Sanski, Dijana Uherek Stevanović, Marjan Vig, Vera Ličina, Željka Cvjetković, Goran Đukanovic, Adrijana Marijanušić, Jasmin Ademović, Aranka Kiš, Dragica Draga Grbić, Tatjana Dragičevic Radičević, Nikola Šever, Teodora Zorić, Dragica Šijan, Ivana Papeš Bogosavljev i Mirjana M. Kovačević.

Štampanje Zbornika pomogao je Grad Subotica.

Uvek otvorena vrata subotičkih pesnika i književnika

S obzirom na značaj jedinstveno sažete ko-publikacije afirmisanih književnika na našem području i bratimljenje navedenih asocijacija iz Subotice i Sombora, očekujemo Vas rado. Dobro nam došli !

Zahvaljujemo se Gradskoj upravi Grada Sombora na logističkoj podršci.

~ . ~

Novi Radio Sombor i izdavač našeg dvostrukog elektronskog medija, Udruženje Podium

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pesnički nasmejani... porodica

Objavljeno u Prva vest
ponedeljak, 14 oktobar 2019 19:55

TOGS: Galea - novi smeštajni objekat u Somboru

* Smeštajni objekat Galea se nalazi u samom centru Sombora. Gostima su na raspolaganju dve smeštajne jedinice - Apartmani Galea 1 i Galea 2

Oba apartmana su opremljena tako da gostima bude ugodan boravak u njima, klimatizovani su, imaju kablovske kanale i besplatan wi-fi internet. Apartmani u svom sastavu sadrže spavaću sobu, dnevni boravak, komplet opremljenu kuhinju i kupatilo.

Smeštajni objekat je na samo 100 metara od strogog centra grada i pešačke zone i u blizini je mnogih prodavnica, kafića i restorana.

Kontakt - Zoran Stričević

Telefon - 063/105-6578

Adresa - Venac Radomira Putnika 28, Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Turizam
Strana 3 od 69

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…