Prikazivanje članaka po tagu sombor

* Pod simboličnim nazivom "Jednaki u različitosti" Sombor će po drugi put biti domaćin Internacionalnog seminara u džudou za osobe sa invaliditetom, u subotu, 26. oktobra

Tim povodom dva dana ranije, u sali Gradskog veća gradske uprave Grada Sombora održana je konferencija za medije na kojoj su učestvovali i govorili Sajonela Krga, predsednica Komisije za razvoj i unapređenja džudo sporta za osobe sa invaliditetom, Marko Stipankov, predsednik Komisije Džudo saveza Vojvodine za inkluzivni džudo, Vlatko Belovuković, član Upravnog odbora Džudo saveza Srbije, uz prisustvo takođe jednog od domaćina, Svetislava Ilića, potpredsednika Džudo i sambo kluba Bačka Sombor.

Istaknut je značaj seminara kojim će biti dalje podignuta svest o važnosti ravnopravnog učestvovanja mladih i svih onih koji žive u istoj društvenoj zajednici. Džudo je jedan od sportova koji prednjači u povezivanju omladine sa smetanjama u razvoju i onima koji beleže takmičarske rezultate. Zato valja podsetiti da su i predstavnici domaćeg, somborskog kluba, već osvojili najznačajnije medalje na takmičenjima osoba sa invaliditetom, međunarodnog i domaćeg ranga.

U ovoj rubrici donosimo i kompletan program seminara koji počinje u 8:30 časova i kako je predviđeno, trajaće sve do 19 časova uz najpoznatija stručna imena predavača iz inostranstva i Srbije. I ovom prilikom Hotel Lodge In u Somboru izražava ljubaznost solidarnošću ustupanja svog moderno opremljenog prostora za učesnike ovog važnog dešavanja koje prevazilazi isključivo sportske okvire:

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U sredu 23. oktobra sa početkom u 12, pa do 14 časova, ­­­­­na Trgu Svetog Đorđa (na glavnoj ulici) u Somboru biće održan „Olimpijski trening sa Vojvođanskom bankom“. To je manifestacija koju u saradnji organizuju Olimpijski komitet, Vojvođanska banka i Grad Sombor

Cilj „Olimpijskog treninga“ je motivisanje mladih da se redovno bave sportom, a namenjen je deci osnovnoškolskog uzrasta.

Događaj će otvoriti Antonija Nađ Kosanović, članica gradskog veća za sport, omladinu i decu grada Sombora, Nemanja Lukić, direktor filijale Vojvođanske banke u Somboru i Milan Stakić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora­­­­­­.

Nakon četiri „Olimpijska  treninga“ u Nišu, Kikindi, Pirotu i Užicu ideja Olimpijskog komiteta Srbije i Vojvođanske banke je da trening bude organizovan u nizu gradova Srbije sa ciljem da se što veći broj dece nakon toga odluči za jedan od sportova i počne aktivno da trenira.

U okviru „Olimpijskog treninga sa Vojvođanskom bankom“ deca će se vođena iskusnim trenerima oprobati u atletici, rukometu, košarci, odbojci i naučiti nešto novo o olimpijskim vrednostima i istoriji olimpizma. Učesnici će usput skupljati i bodove za svoje škole pa će na kraju najuspešnija škola biti nagrađena. Tehničku podršku ovoj manifestaciji će pružiti Sportski savez grada Sombo

Sadržaj „Olimpijskog treninga“ osmišljen je tako da se deca kroz pet stanica koje simbolizuju pet olimpijskih krugova oprobaju u različitim sportovima. U treningu će učestvovati osnovne škole: „Ivo Lola Ribar“,  „Avram Mrazović“, „Dositej Obradović“,  „Nikola Vukićević“ i „Bratstvo Jedinstvo“

Đaci će se takmičiti u sledećim kategorijama:

CRNI – atletika

CRVENI – odbojka

ZELENI – rukomet

ŽUTI – košarka

PLAVI – poligon iznenađenja

Sa učesnicima će na svakom od poligona raditi treneri sa višegodišnjim iskustvom u realizaciji edukativnih radionica, kako bi im približili prednosti i lepote bavljenja sportom. Deca će se nadmetati u znanju i sportu i na taj način prikupljati poene, s obzirom da će najuspešnija škola biti nagrađena sportskom opremom i rekvizitima.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* 21. je oktobar. Dan koji u Somboru obeležavamo kao dan pobede nad najvećom pošasti čovečanstva, pobede nad fašizmom

Povod je to svakome, pa i meni, da o svom rodnom gradu napiše ponešto. Naravno, uz neizrecivu ljubav, padnu i kritike. Svakome je naravno, u doba pogotovo višedecenijske slobode pa naročito u savremeno doba kada se svi zaričemo u slobodu govora, pravo na sopstvenu reč, demokratičnost i sva ostala moguća i „nemoguća“ prava, dozvoljeno i da kritikuje. Ljubav kao vrsta pa Bože moj, sasvim normalnog osećanja a kritizerstvo, e pa to je ono što se podrazumeva neki će reći - moranjem. Po principu, baš zato, što volim svoj rodni grad, imam pravo da ga kritikujem. Ljubav - kao opravdanje, šta li.

E ja neću da iskoristim to „moranje“. Neću da ga kritkijujem. A i zašto bih? Hoću li time nešto da ispravim? I šta da ispravim? Zašto? Pa nisam ja kriv što na primer, „Bane Sekulića“ jednog od godinama privrednih giganata i u staroj Jugi, više nema. Nisam ni prav. Intimno, jednako nisam ni kriv ni prav što ni rukometnog ženskog kluba koji je bar pod tim imenom, svog tadašnjeg sponzora, "Baneta", osvajao osamdesetih prošlog veka, titule evropskog, domaćeg, jugoslovenskog ranga. Niko nije kriv, ili svi smo krivi? Ponavaljanjem ovakvih ili sličnih pitanja, zašto nema više ovo, nema ono, samo ćemo se saplitati. Gubiti vreme. Spominjati štetočine iz nekih prošlih vremena ne isplati se, daleko im lepa kuća.

Vraćam se zato u sadašnjost naspram onog za šta lično smatram da je, od danas još mnogo važnije, a to je – sutra. Na Dan oslobođenja od fašizma moga grada, 21. Oktobra, Sombor mi je nekako drugačiji nego svih ranijih decenija, koliko živim. Reč, epitet drugačiji, upotrebljavam u značenju, lepši. I u podtekstu, bolji. Opet ću postaviti pitanje pitanja, iz prethodnog stava, zašto. Pa zato, što grad jednostavno čine ljudi a ljudi su sinonim-značenju Sombora - u imenu Ravangrad, jednostavni, čestiti i dobri. Vredni. Komšije. Dvadeset sedam nacija ovde živi u bratstvu. Ko jedna velika porodica. Ima li čarki? Pa ima. One znaju da budu tako simpatične, kao bakice što u predvečerje sednu na hokerdle ispred svojih kuća, divane i druže se pa jedva čekaju da otpozdrave kad im neko mlađi kaže ono somborki,"ljubim ruke".

Mladi. Srećem ovih dana, otkako je počela nova školska godina, ponovo nasmejana lica naše mladeži. Šta lepše. Poznat vekovno kao grad đaka i prvi sprski prosvetiteljski centar, Sombor danas ima nove generacije multitalentovane omladine i dece na svim poljima, a njima pod ruku idu oni nešto manje ambiciozni, no spremni da pravdaju svoje đačke knjižice. Posebna priča uvek su mi stanari Doma učenika srednjih škola u Somboru. Svi oni kad maturiraju, sa setom napuštaju kako odreda vole da kažu - svoju drugu kuću a često se zbog naravno nostalgije, vraćaju iz svojih sredina u njihov drugi, somborski dom.

Sombor je i studentski grad. Na isti je način lepo videti uspešnu studentariju pod krošnjama hrastova, platana i bođoša, takođe iz mnogih drugih sredina, pa i mnogo većih (po broju stanovnika) gradova, jer oni se baš ovde odluče da vole da studiraju, da postanu, recimo učitelji, somborski. A Pedagoški fakultet nekako „na brzinu“, poslednjih nekoliko godina stasao je u jednu od najmodernijih visokoškolskih ustanova u zemlji.

Neću više dugo pisati. Bar u ovom članku. O Somboru - slobodnom, kraljevskom, sve se zna. Ipak, ostane tu još poneko slovo... O Somboru mogu da pišem biltene, hronike, feljtone, serijale, pa i knjige. Kao što ću to učiniti na ponos moj, o najvećoj sportskoj somborskoj legendi, rvaču Ivici Frgiću, na njegov za života blasgoslov koji mi je poverio i od njegovih naslednika, porodice aminovano. O Somboru je uostalom već i napisano toliko štiva a poznato je da je moj rodni grad i najopevaniji u pesmama svih žanrova, od starogradskih, do ultramodernih i popa.

I ja pevam o Somboru. Jer znam da će mi on sutra biti još bolji, još lepši, a i luđi. U onom "najdiskretnijem" smislu. Boemski i zelen, lud i šašav, a mudar uvek kad zatreba. Pod krunom svog zelenila. Jer: Kad se svaki Somborac zainati, tu nema kompromisa. Zajednički je, to i jeste najvažnije, da to zapravo, želimo. Možemo i hoćemo. Da nam bude još bolji. Raznovrsniji, zabavniji i gorostasno lepši. Poput bora - u nebesko plavetnilo ovde najčudesnije, dignut, i kano soma iz Dunava brz, snalažljiv i vešt. 

U Somboru se radi i gradi. Ponekad se "pomešaju" neka nova zdanja, tako-reći prekonoć dignuta, sa terezijanskim samo ovde bečkim šmekom. Ko u bircuzima kad pesnici umeju da barataju lincurama il' fićocima, a svi zdrav, treznu ostanu. I sada, kao Somborac reći ću: Tako je lako biti pozitivan. Pogotovo naspram svoga grada, jer će ga zato i svi drugi više voleti kao što i svaki Somborac ima onu čistotu u srcu da voli čitav svet.

Srećan ti praznik, moj Sombore!

Siniša Stričević, odg. urednik

Novi Radio Sombor

~ . ~

Objavljeno u Prva vest

* Povodom obeležavanja 18. oktobra - Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Lokalni koordinacioni tim za borbu protiv trgovine ljudima, čiji je sastavni deo Crveni krst Sombor, u cilju podizanja svesti javnosti o problemu i posledicama trgovine ljudima, organizovao je prikladnu manifestaciju na glavnoj ulici  u Somboru

Posetioci manifestacije imali su priliku da se na šest punktova upoznaju sa načinima vrbovanja žrtava, načinima eksploatacije kao i o načinu izlaska iz lanca trgovine ljudima. Za najmlađe posetioce je pripremljen punkt ,,Miša i Maša - na putu od kuće do škole'' na kojem su na zanimljiv i kreativan način deca mogla da nauče kako da bezbedno dođu od kuće do škole:

Ispred punkta Crvenog krsta na glavnoj ulici medijima se obratio dr Dalibor Forgić, član Gradskog veća grada Sombora zadužen za oblast zdravstva i socijalne zaštite i tom prilikom izjavio sledeće:

- U Gradu Somboru postoji Lokalni koordinacioni tim za borbu protiv trgovine ljudima koji čine pet članova koji su predstavnici institucija sa teritorije grada i šesti član, predstavnik Policijske uprave u Somboru. Oni tokom godine realizuju veliki broj aktivnosti koje su preventivnog karaktera i imaju za cilj da upoznaju širu javnost sa ovom problematikom. Tokom ove godine više od 600 omladinaca upoznato je sa ovim aktuelnim problemom. Takođe, danas ovde imamo naše omladince koji su na nekoliko punktova na kreativan način pokazali kako se postaje žrtvom trgovine ljudima.

Nastavljamo za vas da pratimo akcije Gradske organizacije crvenog krsta u Somboru.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

~. ~

Objavljeno u Prva vest

* U četvrtak, 17. oktobra sa početkom u 19 časova u Svečanoj sali zdanja „Županije“ prisustvovali smo tribini „Srbi i Bunjevci u Somboru od Statusa slobodnog kraljevskog grada do Prisajedinjenja“

Osim obrazovnog predavanja profesora istorije, Arsena Mijatovića, bio je priređen i bogat kulturno-umetnički program.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Treći sektor

* U četvrtak, 17. oktobra prisustvovali smo prvom repriznom izvođenju predstave TRAVNIČKA HRONIKA Ive Andrića, u dramatizaciji i režiji Nikite Milivojevića koja je rađena u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem, Novi Sad, a čija je premijera bila dan ranije 16. oktobra na Velikoj sceni NPS

U predstavi igraju Marija Medenica, Jugoslav Krajnov, Tijana Marković, Branislav Jerković, Aleksandar Gajin, Dušan Jakišić, Nebojša Savić, Miroslav Fabri, Marko Marković, Dušan Vukašinović, Ninoslav Đorđević, Zoran Karajić, Marko Savković, Vladimir Milojević, Sonja Isailović, Ivan Đurić. Muziku je komponovao Dimitris Kamaratos, scenografi su Nikita Milivojević i Željko Piškorić, kostimograf Marina Sremac, scenski pokret i vokalni trening Amalija Benet, scenski govor dr Dejan Sredojević, asistent režije Nikola Končarević.

Ukratko o predstavi "Travnička hronika"

Ključni lik dela je francuski konzul Žan Davil, Parižanin tanane prirode, pesnik po osećanju sveta. Nikada do tada Davil, savremeni mladi čovek evropskog obrazovanja, nije video ljude kao što su bili Travničani, ni običaje kao što je audijencija kod turskog vezira, ni navike kao što je pljuvanje nedobrodošlog stranca.

Pukovnik fon Miterer je austrijski predstavnik u vezirskom gradu početkom 19. veka. Skromni bivši pogranični oficir potpuno je zbunjen Travnikom. Bačen u međuprostor dveju civilizacija, ne razumevajući do kraja nijednu od njih, fon Miterer je, pritom, fatalno obeležen brakom sa ženom koja se neizmerno razlikuje od njega.

Fon Miterer nije razumeo nijednog od trojice turskih vezira koji su se smenjivali za vreme njegove službe u Travniku, ni istočnjački svet ćutnje i tajnih radnji čiji su oni predstavnici. On takođe nije razumeo ni novi građanski svet francuske države ni njenog predstavnika Davila, sa kojim je često dolazio u sukob. Bio mu je stran svet fantazija njegove lepe ali i čudne žene.

U Travničkoj hronici sudarila su se četiri sveta, različita po veri, kulturi, istoriji, običajima. Emisari zapadnih i istočnih svetova našli su se na prostoru Bosne sa namerom da nikada i ne pokušaju da se približe i razumeju. Najbliži saradnici francuskog i austrijskog konzula i vezira i stanovnici tamnog bosanskog vilajeta, Davna, Rota, turski ćehaja, teftedar Baki, kao i travničke kasablije, u neprestanim su međusobnim sukobima i stalno iskazuju mračne ljudske nagone.

Čak i ako neki od pripadnika tih toliko različitih kulturnih krugova pokuša da pomiri suprotnosti sa kojima se suočavaju, odmah mu, kao po nekom pravilu, zapreti opasnost uništenja. To se, na primer, dogodilo doktoru Kolonji  i fratru Luki Dafniću.

Na nesreću, jedino zajedničko svojstvo u različitosti tih civilizacija jeste nepoštovanje čoveka, suštinsko nepoštovanje ljudskog dostojanstva. Na to je pripovedač ukazao kroz neizgovorenu rečenicu Jevrejina Morda Atijasa koji dolazi u posetu francuskom konzulu i pozajmljuje mu novac potreban za odlazak iz Bosne.

Ćutljivi travnički trgovac želeo je da se zahvali francuskom diplomati na pažnji koju njegovi sunarodnici Jevreji nikada do tada nisu doživeli:

Prizivali ste nas kao ljude, ne izdvajajući nas od ostalih".

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

~ . ~

~ . ~

Objavljeno u Kultura
Strana 8 od 74

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…