Prikazivanje članaka po tagu spomenik

* Povodom obeležavanja Dana prisajedinjenj (13. novembar) članovi Gradskog veća Grada Sombora Sava Dojić, Miroslav Kovačić i Silard Janković i predstavnici 1. Centra za obuku Vojske Srbije u Somboru, položili vence na Spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu i na Spomenik majoru Iliću Bajki

Većnici Grada Sombora Miroslav Kovačić, Sava Dojić i Silard Janković poklanjaju se pred grobom majora Nikole Ilića Bajke na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru

Major Nikola Ilić Bajka je sa četom ušao u Sombor na današnji dan. Žitelji Sombora tako ovaj dan prihvataju danom prisajedinjenja Sombora matici Srbiji.

Bajki, po kojem u Somboru postoji i jedna od najdužih ulica, na ovaj dostojan način tako je i ove godine odata počast a time istovremeno i vojnicima koji su poginuli oslobađajući Sombor od Austrougarske vlasti, pre 101 godine, 13. novembra 1918.

Vojvodina je matici Srbiji pripojena 25. novembra 1918. godine, kada je na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i svih Slovena, usvojena odluka da Kraljevini Srbiji budu pripojeni Bačka, Banat i Baranja.

Poštu majoru Bajki su odala i venac položila i delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije u Somboru

Činu polaganja venaca majoru Bajki, prethodilo je polaganje venaca i na Spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu. Takođe - među počivaocima na Velikom pravoslavnom groblju grada Sombora.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Održan narodni zbor u na Trgu Svetog Đorđa u čast 100 godina oslobođenja od Austrougarske

U samom srcu Sombora pred Svetođurđevskim hramom, u utorak 13. novembra u lepo jesenje veče, održan je Narodni zbor Srba i Bunjevaca, na dan kada je tačno pre sto godina ovaj grad oslobođen od austrougarske vlasti. Članovi somborskih udruženja, Srbskog istorijskog društva "Miloš Milojević", Zavičajnog udruženja Srba "Korijeni", Bunjevačkog kola, Srpske čitaonice "Laza Kostić" i Udruženja potomaka i poštovalaca solunskih boraca, uz podršku Gradskog veća grada Sombora, održali su svojevrsni čas istorije pred oko tri stotine građana. U ime navedenih društava nakon intoniranja himne Srbije “Bože pravde”, o značaju vekovnog saživota Srba i Bunjevaca u somborskom ataru, govorili su Momir Milivojević (Srbsko istorijsko društvo “Miloš Milojević”), Aleksandar Radišić, predsednik Srpske čitaonice, Aleksandra Medurić Kalčan, “Bunjevačko kolo”, dok je Dragan Dedić, u ime Inicijativnog odbora za obnovu spomenika Kralju Aleksandru Oslobodicu osim ostalog, pozdravio odluku Gradskog veća gradske uprave Sombora koje je na svojoj 34. sednici kako je podsetio, tu odluku usvojila, na čast svojih građana.

Ovaj Narodni zbor priređen je kako je provejavalo iz izjava govornika, kao ispunjenje amaneta iz 1918. godine, a u slavu junačke srpske vojske koja je svom gradu donela toliko željenu i čekanu slobodu. Posebno su odzvonile i reči istoričara Arsenija Mijatovića, kao i recital o golgoti i vaskrsenju srpske vojske u kojem su nadahnuto besedovali profesorka Mila Ćatović i njen đak, somborski gimnazijalac Jovan Gardijan.

Kako je i voditeljka programa Danijela Eror u finalu ovog narodnog zbora rekla, zaključak je da kraljevski grad Sombor ostavlja danas primer saživota, kao kada je pre tačno jednog veka major Nikola Ilić Bajka sa četom ušao u Sombor te građani Sombora zato i smatraju ovaj dan, danom prisajedinjena grada Matici Srbiji. Dok je Vojvodina Srbiji pripojena dvanaest dana kasnije, 25. novembra, na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjavaca i svih Slovena, a tada je i usvojena odluka da se Bačka, Banat i Baranja pripoje Kraljevini Srbiji.

Jednoipočasovni kolaž program u kulturno umetničkom delu začinili su duvači, braća Vladimir (na trubi) i Luka Merei (klarinet), muška pevačka grupa Čauši, članovi Kulturno umetničkog društva “Ravangrad” izvođenjem bunjevačkih igara, kao i Izvorna grupa Kulturno umetničkog društva “Vuk Karadžić” iz Čonoplje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

/sledi galerija fotografija/

Objavljeno u Prva vest

* Polaganjem venaca na spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu i na spomenik majoru Nikoli Iliću Bajki, obeležen je dan oslobođenja Sombora u Prvom svetskom ratu kao i dan prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji

Delegacija grada Sombora koju su činili Miroslav Kovačić, gradski većnik za komunalnu oblast, Sava Dojić gradski većnik za oblast finansija i privrede i pomoćnik gradonačelnice za oblast ekonomskog razvoja Mirko Bezbradica odali su počast majoru i vojnicima koji su poginuli oslobađajući Sombor od Austrougarske vlasti pre tačno 100 godina, 13.novembra 1918. godine.

Major Nikola Ilić Bajka je sa četom ušao u Sombor 13. novembra i građani Sombora ovaj dan smatraju danom prisajedinjenja Sombora matici Srbiji.

Vojvodina je Matici Srbiji pripojena 25. novembra 1918.godine, kada je na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i svih Slovena doneta odluka da se Kraljevini Srbiji pripoje Banat, Bačka i Baranja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Na 24. sednici Skupštine grada Sombora, održanoj u ponedeljak, 7. maja u svečanoj sali Županije, odbornici su velikom većinom glasova usvojili Odluku o angažovanju eskterne revizije završnog računa budžeta grada Somboru za prošlu godinu

Odbornici gradske skupštine grada Sombora na 24. sednici

Nakon što je predsednik gradskog parlamenta primarijus dr Zoran Parčetić konstatovao da sednici prisustvuje 55 odbornika te su stvoreni uslovi za raspravljanje i odlučivanje po 22 predviđene tačke dnevnog reda, izvestilac po prvoj tački, Sava Dojić, član Gradskog veća za finansije i privredu, kratko je obrazložio suštinu rutinski usvojene, eksterne revizije najvažnijeg gradskog akta. No pre samog Dojićevog izlaganja, odbornica Dunja Prokić (koja se i najčešće javljala za reč), reagovala je izrazivši pred govornicom da je građani obaveštavaju da nema zvuka u televizijskom prenosu lokalne K-54, te je predsednik Skupštine dr Zoran Parčetić dao pauzu od pet minuta, za konsultacije sa šefovima odborničkih grupa. Tek što je sednica nastavljena, potom je Prokićeva opet reagovala istim povodom i Parčetić je ponovo dao pauzu iste minutaže, ali je nakon toga, iako u većem delu nastavka tv-prenosa bez zvuka, sednica nastavljena.

Sava Dojić, većnik za finansije i privredu

Parčetić je u uvodu izvestio o promenama u redovima pojedinih odborničkih grupa, jer su trojica članova do tada Pokreta obnove kraljevine Srbije (koji su pre toga u Pokret prešli iz Srpskog pokreta obnove), postali članovi Srpske napredne stranke, pa s obzirom da je POKS ostao na jednom odborniku, odbornička grupa POKS-a u gradskoj skupštini prestala je da postoji. Takođe, u SNS je, iz odborničke grupe „Sombor za sve“ prešao i Aleksandar Marković, pa je šef ove odborničke grupe sada Biljana Latić.

Valja napomenuti da je po svim tačkama dnevnog reda odlučivanje bilo ubedljivije nego ikad do sada. Sve tačke dnevnog reda usvojene su većinom između 36 do 42 glasa, dok je za sve tačke „protiv“ ili „uzdržan“, bio samo po jedan odbornik, osim u dve tačke - prvoj tački i osmoj (odlučivanju o određivanju nadležnog organa za sprovođenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u kojima je protiv bilo dva odbornika.

Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i članovi Gradskog veća

Najviše rasprave bilo je kada je na red došla osamnesta tačka: Predlog odluke o podizanju spomenika Kralju Aleksandru I Karađođreviću. Obrazlagač je bio Nemanja Sarač, većnik za kulturu i obrazovanje. On je u kratkim crtama jezgrovito pojasnio da je ispoštovana procedura počev od rada Komisije za podizanje spomenika i postavljanje skulpturalnih dela.

Član Gradskog veća za kulturu i obrazovanje Nemanja Sarač

Nakon oponentskih tonova Siniše Lazića, jednog od dvojice odbornika Demokratske stranke u gradskoj skupštini, Dunje Prokić (Srpsko-ruski pokret), u izrečenoj najavi za govornicom, da će biti uzdržan pri glasanju, Đorđa Grujića (PUPS), a afirmativno izražavanje većine drugih govornika i po ovoj skupštinskoj tački, Zorana Rusa, šefa odborničke grupe vladajuće stranke i njegovih kolega i koalicionih partnera, Sarač je u završnoj reči precizirao i postavljanje spomenika, na mestu gde je sada česma (koja će biti izmeštena) ispred Gradske kuće na glavnoj ulici u Somboru, a gde je spomenik nekadi bio i postavljen. To istovremeno kako je podsetio Sarač, simbolizuje veliki, stogodišnji jubilej, od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. Ovoj konačnoj skupštinskoj odluci prethodilo je i niz afirmativnih inicijativa i podrška brojnih udruženja, grupa građana, pojedinaca da spomenik Kralju Aleksandru I Karađorđeviću bude vraćen u samo srce Sombora. Za podizanje spomenika glasala su 33 odbornika, nijedan protiv, uz jednog uzdržanog.

Predsednik gradske Skupštine primarijus dr Zoran Parčetić, s desna potpredsednik Miodrag Sekulić i sekretar Skupštine Vera Baljak

Značajnu pažnju izazvala su i pojedina razrešenja odnosno imenovanja po 20. tački, koja je uobičajeno finale svake sednice a ovoga puta bilo ih je, trinaest. Podnošenjem ostavke, sa pozicije vršioca dužnosti direktora Sportskog centra Soko razrešen je profesor fizičke kulture i vaspitanja Duško Sekulić, a na njegovo mesto imenovan je Darko Kosanović iz Bezdana. Sekulić je kasnije, u okviru dve poslednje tačke dnevnog reda, imenovan za v.d. direktora - na period od godinu dana, Javnog komunalnog preduzeća Čistoća. Dosadašnji direktor ovog somborskog JKP Nikola Pajić, koji je rukovodio „Čistoćom“ od 27. decembra 2014. godine, sa 30. aprilom ove godine podneo je ostavku na tu funkciju, iz ličnih razloga.

O pitanjima u vezi sa fizičkom kulturom i mladih obrazlagala je većnica za sport, omladinu i decu Antonija Nađ Kosanović

Iz članstva Nadzornog odbora Sportskog centra Soko razrešen je Dragan Maksimović, a na njegovo mesto postavljen prof. fiz. kulture Milan Stakić. Osim ostalih (dakle ukupno 13) podtački u ovoj grupi tačaka dnevnog reda, zamenjeno je i dvoje članova Odbora  za razvoj i unapređenje naseljenih mesta. Umesto do sada Željka Pujina i Dragana Kneževića, u ovom Odboru će biti Miloš Drča i Predrag Stevandić. Milan Maširević više nije član Odbora za zaštitulu lokalne samouprave, bezbednost i zaštitu ljudskih prava, već je to sada Nikolina Mišković.

Šef odborničke grupe Socijalističke partije Srbije u somborskoj Skupštini Borislav Staničkov

Nakon šestosatnog rada, sednica je zaključena pretežno u tolerantnom tonu, osim što je u okviru pete tačke dnevnog reda (u diskusiji pre usvajanja Odluke o visini naknade za upotrebu opštinskih puteva i ulica na teritoriji grada Sombora) odbornica Dunja Prokić u jednom momentu za potpredsednika Skupštine grada Sombora Miodraga Sekulića rekla „gospodin Sekulić je lažov i mešetar, motivisan ličnim interesom“, na šta je Sekulić iako na uvredu kako je rekao uglavnom ne odgovara, ali ovoga puta je izašao za govornicu i izjavio će Prokićevu krivično tužiti zbog javnog vređanja na šta mu je ona odgovorila da će se braniti svim raspoloživim sredstvima.

O komunalnim temama izvestio je član Gradskog veća u toj oblasti Miroslav Kovačić

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Udruženje građana Bunjevačko kolo Sombor javilo se našoj redakciji sledećim

Saopštenjem za javnost:

Podrška inicijativi  za vraćanje  spomenika kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću

Dejan Parčetić, predsednik UG „Bunjevačko kolo“ Sombor i član Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine saopštio je da je ova 2018. godina, godina velikog jubileja prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji. Odluka je doneta na velikoj Narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine, presudnim glasovima Srba i Bunjevaca, od kojih je bilo 84 Bunjevca. Donetom odlukom na velikoj Narodnoj skupštini 1918. g, ostvarena je dugogodišnja težnja Bunjevaca da žive sa svojom braćom Srbima u svojoj matici Srbiji.

U predvečerje pred veliku Narodnu skupštinu u Somboru se u kući dr Joce Laloševića organizuje Narodni odbor Srba i Bunjevaca radi osnivanja velike Narodne skupštine u Novom Sadu. U odboru je bio veliki broj Bunjevaca, porodice Bošnjak, Matić, Parčetić, Paštrović, Logo... koji su bili učesnici na velikoj Narodnoj skupštini, a ujedno i osnivači Bunjevačkog kola, 1921. godine.

Za Bunjevce je ova godina jubileja posebno značaja, jer je 25. novembar, Dan prisajedinjenja jedan od četiri najznačajnija bunjevačka praznika. Iz svih navedenih razloga Upravni odbor UG „Bunjevačko kolo“ je donelo odluku da podrži inicijativu za vraćanje spomenika kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću. Inicijativu je predložila Odbornička grupa Srpske Napredne Stranke, a koju je potpisao šef Odborničke grupe u Skupštini grada Sombora, Zoran Rus.

Predsednik UG „Bunjevačko kolo“

Dejan Parčetić

Objavljeno u Prva vest

* Veliki sprski književnik Veljko Petrović, dobio je u rodnom Somboru (5. februara 1884, preminuo u Beogradu 1967. godine gde sahranjen uz velike počasti u Aleji velikana), u petak, 15. decembra 2017. ispred Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” na glavnoj somborskoj ulici, Kralja Petra I, spomen-obeležje

Za ovo izuzetno skladno a zaista momunetalno znamenje zaslužno je Udruženje građana „Moj Sombor“. Igor Tumbas, predsednik ove organizacije, izrazio je reči zahvale somborskom vajaru Igoru Šeteru, kao i Milanu Kamberu. Ovaj Somborac inače već dugo ne živi ovde, no dugogodišnji je dobrotvor. Tumbas se isto tako zahvalio i svima onima koji su finansijski podržali postavljanje spomenika Veljku u čast.

Prigodne reči besede uputio je i Miro Vuksanović, akademik. On je ostim ostalog, više nego simbolično kazivao:

- Nije Veljko odavde ni odlazio. Samo se nešto duže zadržao kod Mikoševićevih sirena, kod golubice sa crnim srcem, kod Bunje, Moloha, Salašara, Stekliša, Đene i drugih u Ravangradu, onamo gde ćemo ga zauvek pronaći u susretima koji se obnavljaju lekovitim čitanjem. Tu, gde Veljko najradije i boravi i čeka svoje Ravangrađane. Sad je ovde, s njima, tu među svojima, dobrodošao!

U lepo osmišljenoj svečanosti pred građanima Sombora i brojnim gostima, Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović potom je prišla najsvečanijem činu. Ona je, zajedno sa članovima Udruženja građana "Moj Sombor", otkrila spomen-obeležje Veljku Petroviću, a svečanost su začinili đaci somborske Gimnazije koja nosi ime velikog pisca. Podsetimo, jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji i na Balkanu, otpočela je sa radom još u devetnaestom veku, 11. novembra 1872. godine, i to odmah dvojezično, na srpskom i mađarskom jeziku, da bi na predlog Saveta Gimnazije od 21. oktobra i Odlukom Skupštine opštine Sombor od 28. decembra 1967, somborska Gimnazija dobila ime Veljka Petrovića.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

 

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…