Prikazivanje članaka po tagu stres

* Život na selu je najbolje mesto za uspostavljanje odnosa između prirode i zemlje. Selo je mesto u kom možemo videti prirodu u njenom punom sjaju!

Mnogi ljudi misle da je nemoguće živeti u nerazvijenim ruralnim područjima, dok savremeni gradski život može čoveku pružiti gotovo sve što se može zamisliti. Međutim, takav aktivan i stresan način života koji zahteva život u velikom gradu, često nije za svakoga. Mnogi ljudi ne teže postizanju velikog uspeha i luksuznog života i žele da njihovi životi budu jednostavni i manje stresni.

Jednostavnost i ujednačenost seoskog života

Selo je idealno mesto za život ako tražite harmoniju sa prirodom. Priznaćete da je u gradu to mnogo teže ostvarljivo.

Ljudi na selu jednostavnije zadovoljavaju svoje životne potrebe i uvek imaju zalihe svežeg voća, povrća, mesa, ribe, vode i čistog vazduha. Jednostavnost, prirodne lepote i mir čine život na selu jedinstvenim. Takođe, život u određenoj gradskoj “džungli” može biti stresan i može vas izložiti riziku od depresije.

Sela čuvaju naše nacionalne običaje i tradiciju. Stanovnici sela obično organizuju razne festivale, sajmove (kupusijade, slaninijade, roštiljijade…) na kojima predstavljaju bogatstvo naše kulture, dobre hrane i gostoprimstva.

Život na selu je jedinstvena bliskost između starije i mlađe generacije. Na selu je život u porodičnoj zajednici gde nekoliko generacija živi i radi zajedno u jednom domaćinstvu, i dalje vrlo zastupljen. Mladi se sa velikim poštovanjem odnose prema roditeljima i starijim generacijama i slede njihove vredne savete. U selu (https://www.pressserbia.com/se svi poznaju, pomažu jedni drugima i takođe, dele i radosti i tuge. Zahvaljujući takvim kontaktima, ljudi nisu stranci. Svaka osoba zna mnogo o svojim komšijama, njihovim aktivnostima, preferencijama i stavovima.

Kada živimo u gradu mnogo manje bliskosti ima među ljudima. Ljudi u gradovima se ne poznaju, često ne poznajemo ni sve ljude koji žive u istoj zgradi ili u istom naselju. Sa druge strane, život na selu je ujednačen i jasan. Seljani vode jednostavan život, obrađuju zemlju i uzgajaju životinje. Poljoprivreda im je primarno zanimanje.

Životni standard u selu je niži nego u gradu zbog ograničenih načina zarade. Međutim, treba uzeti u obzir i da su troškovi života manji u selu nego u gradu.

Prednosti sela u odnosu na grad

Život na selu ima nekoliko prednosti u odnosu na grad:

Ljudi sa sela mogu uživati u pravoj lepoti prirode. Ono što u gradu zbog guste naseljenosti i visokih zgrada ne možemo videti, na selu je raj za oči i dušu. Prostranstvo, sloboda, prelepi zalasci sunca, šetnja kroz šume je nešto što selo bezuslovno pruža svima.

Život na selu je zdraviji u poređenju sa životom u gradu. Hrana je zdravija jer ljudi na selu uglavnom uzgajaju svoje povrće i voće, tako da uvek imaju pristup svežim namirnicama.

Seoski vazduh je zdraviji. U selima je manje zagađenje vazduha, nema smoga, velikih zagađivača kao što su fabrike i manje je izduvnih gasova.

Ljudi sa sela ne oklevaju da pomognu drugima. Komšiluk je uvek spreman da pomogne u bilo koje doba dana. Ljudi su prijateljski nastrojeni.

Gustina naseljenosti nije toliko velika u ruralnim područjima. Manji broj ljudi u jednom području omogućava i da se svi upoznaju, i da pomažu jedni drugima. Takođe omogućava i veću bliskost i povezanost među ljudima, ne zanemarujući da su često pored prijateljskih tu prisutne i rodbinske veze.

Ljudi sa sela su zdraviji u poređenju sa ljudima koji žive u gradovima. Način života koji je mirniji, usporeniji, sa manje briga utiče na to da ljudi sa sela manje oboljevaju od bolesti savremenog doba za koje je glavni okidač stres (https://samoobrazovanje.rs). Takođe ljudi sa sela ne mogu sve i da hoće, da izbegnu fizičku aktivnost. Njihov posao nije sedenje u kancelariji ili u autu, već često pored mnogih koraka pređenih u toku dana, zahteva i težak napor pri obavljanju određenih aktivnosti.

Ljudi sa sela uglavnom su svestrani, pa pored svojih osnovnih zanimanja, često poznaju i mnoge zanate, kako bi njihovo domaćinstvo moglo nesmetano da živi i da se razvija.

Selo ima manje buke i žurbe. Manje je vozila, lakše se stiže od tačke A do tačke B, pa često nema potrebe za žurbom, nema saobraćajne gužve i manje je i saobraćajnih nesreća.

Troškovi života su na selu manji. Delimično zato što se određene životne potrebe u vidu namirnica zadovoljavaju direktno na imanju, i takođe ponegde je još uvek zastupljena trampa robe između domaćinstava. Mada i nepristupačnost određene robe koju ne možete nabaviti na selu, u ovom slučaju ne mora isključivo biti nedostatak. Ljudi sa sela uglavnom ne teže luksuzu i ne kupuju luksuznu robu. Njihova garderoba je jednostavnija, kao i enterijer njihovih domova.

Ljudi na selu su generalno srećniji. Da li je razlog tome opušteniji život, realniji pogled na svet, manja ambicija, ili sve zajedno? Možda nije ni važno. Ali kada pogledate ljude koji žive na selu ili još bolje kada razgovarate sa njima, primetićete osmeh, druželjubivost, gostoprimstvo i obavezno određenu dozu optimizma.

Život na selu je sigurniji. Stopa kriminala je manja. Takođe, to što se ljudi međusobno poznaju omogućava im i da se osećaju sigurnije i zaštićenije u svojoj okolini.

Zašto se sve više mladih odlučuje za život na selu?

Sve češće čujemo da se mladi okreću svojim korenima, da obnavljaju porodična domaćinstva i da se vraćaju životu na selu.

Zdravlje na prvom mestu

Svima nam je potrebna priroda! Ona nam daje slobodu i mogućnost da živimo zdravije. Istraživanja pokazuju da život na selu, gde su zelene, otvorene površine i zdravija hrana lako dostupni, može da smanji rizik od nastanka određenih bolesti za čak 60%.

Takođe, sve više mladih smatra da život u zajednici mogu da ostvare tek kada se udalje od urbanih i ubrzanih gradskih sredina i kada ostvare pristup prirodi.

Zdravija hrana, voda i vazduh

Priroda je ta koja nam obezbeđuje najzdraviju hranu na svetu. Sve je više mladih koji se doseljavaju na seoska imanja i tu otpočinju svoj život, među zdravim, neretko organskim voćem i povrćem koje nije tretirano opasnim hemikalijama.

Zapaža se i činjenica da mnogi mladi nakon školovanja biraju da se vrate u svoja rodna sela kako bi primenili stečena znanja i unapredili uzgoj žitarica, proširili voćnjake i vinograde, ili obnovili farme svojih predaka.

Povratak na selo u ljudima probudi prirodnu povezanost sa životinjama, zemljom i prirodom. Rodi se i ekološka svest u njima i više pažnje posvećuju očuvanju prirodne sredine, vode i vazduha.

Ljudi u gradovima postaju svesni koliko je zdravlje važno i počinju više da vode računa i o hrani koju unose, pa često posežu za organskom hranom. Proizvodnja organske hrane postaje grana poljoprivrede koja je unosna i koja ljudima sa sela donosi zaradu i obezbeđuje normalan i miran život od svog rada.

Takođe sve više se obraća pažnja i na kozmetičke preparate koji se koriste, pa se sve više ljudi odlučuje za prirodne proizvode.

Biljna kozmetika (https://www.ovotaris.com/) se zasniva na kvalitetnim sastojcima biljnog porekla koji potiču direktno iz prirode, bez hemikalija koje mogu štetiti zdravlju. Proizvodnja lekovitog bilja, takođe postaje sve unosnija, tako da se ljudi na selu odlučuju da umesto konvencionalnih namirnica, uzgajaju lekovito bilje.

Više fizičke aktivnosti ali i opušteniji način života

Većina mladih koji se odluče za život na selu, odluče se da žive i rade u domaćinstvima, da budu vlasnici zemlje, da obrađuju njive ili gaje stoku. Veliko je povećanje u broju registrovanih domaćinstava čiji su vlasnici mladi ljudi - dakle, mladi se ne plaše rada.

Život na selu često podrazumeva odricanja i mukotrpni rad u fizičkom smislu, a iako su danas dostupne brojne mašine koje bi pomogle poljoprivrednicima, rad oko useva i stoke neizbežno dolazi sa potrebom da se ruke “zaprljaju” i leđa umore.

Poboljšanje sopstvenog materijalnog položaja, iskorišćavanje edukativnih potencijala i opušteniji način života jesu najbitniji mladima koji za sebe i svoju porodicu i dalje žele rad, posao i zaradu, ali i da od toga žive lepo i mirno.

- U fotogaleriji ispod teksta pogledajte i sledeće interesantne ilustrativne slajdove koji najbolje simbolizuju prednosti života na selu i svojim tekstualnim opisom: 1) Polje-selo-livada; 2) Selo-jagnjad-čovek; 3) Život na selu, polja -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…