Prikazivanje članaka po tagu svet

* Svet se suočava sa masovnom depresijom u vreme kada je narušen društveni ugovor u velikom broju država, gde su radnici ostavljeni bez temeljnih prava, socijalne zaštite ili dostojanstvenog rada. A veliki broj vlada nije ni reagovao ili su izvršile direktan napad na radnička prava, plate i uslove rada

Svet se suočava sa približavanjem kriza, a međunarodne institucije, formirane da podržavaju i jačaju prava, jednakost, inkluzivni rast i globalnu stabilnost, su urušene. Moraju biti ojačane i usmeriti svoju pažnju na potrebe ljudi i planete.

SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je pokazala potrebu svog postojanja u globalnom odgovoru na COVID-19, ali i dalje nauka mora biti osnov za upravljanje zdravstvenim rizicima i osiguranje univerzalnog pristupa lečenju, bez političkih kompromisa.

SZO predvodi globalni model poslovanja koji je izneverio i ljude i njihovu okolinu.

A institucije Bretton Woods (MMF i Svetska banka) su se udaljile od svojih mandata promocijom neoliberalnih strukturnih reformi i štednje, interesa dominantnih država i korporativne pohlepe. Ovo se mora promeniti.

MOR (Međunarodna organizacija rada), sa svojom jedinstvenim tripartitnim sistemom (vlada, poslodavci, sindikati), potreban je danas isto tako kao što je bio potreban i kada je pripremao društveni ugovor. Ali, njegove članice moraju biti posvećene globalnoj osnovi prava i podeljenom prosperitetu, onako kako su to bili njegovi osnivači 1919. godine, a potvrđeno u Deklaraciji iz Filadelfije 1944. godine.

Dok je 60 % globalne radne snage u neformalnom sektoru, bez prava, minimalne plate i socijalne zaštite, a neizvestan rad zabrinjava gotovo 40 % onih u formalnom zaposlenju, jasno je da je društveni ugovor razbijen u deliće. Dostojanstven rad za sve radnike mora biti osnov za plan oporavka. A finansiranje Ciljeva održivog razvoja ostaje najbolji okvir za jačanje otpornosti, što uključuje dostojanstven rad, javne usluge, socijalnu zaštitu, jednakost i klimatsku pravdu.

GLOBALNI EKONOMSKI MODEL JE IZNEVERIO RADNE LJUDE I NJIHOVE PORODICE

Čak i pre COVID-19 pandemije, masovna nejednakost - dohodak, rasna nepravda i rodna diskriminacija - prouzrokovala je eru ljutnje praćenu građanskim nemirima i nepoverenjem u demokratiju. Zajedno sa uništavanjima koja su bila rezultat vremenskih neprilika uzrokovana klimatskim promenama, bili su jasni rizici po ekonomije i društva. Osim toga, sada se suočavamo sa izborima najboljih i najgorih uticaja tehnologije, jer ona ne sadrži osnov prava.

Sa pandemijom COVID-19, zdravstvena kriza doprinosi ekonomskim poremećajima i nezaposlenosti u meri koja je pre samo nekoliko meseci bila nezamisliva.

POSLOVANJE NA UOBIČAJENI NAČIN NIJE PRIHVATLJIVO

Moramo pripremiti oporavak koji obnavlja društveni ugovor između vlade i društva zajedno sa temeljom otpornosti, kako bi se odbranili od daljih šokova. Ovo se može ostvariti samo ako su ljudi i planeta u istoj ravni sa ekonomijom. Globalni sindikalni pokret poziva vlade da pripreme planove za oporavak i otpornost, koji će sadržavati:

Radna mesta, sigurno zapošljavanje, prava, sigurnost, socijalnu zaštitu

Zaštita radnih mesta i otvaranje radnih mesta.

Zaštita prihoda, minimalne plate za dostojanstven život i osnovni prihod za one u neformalnoj ekonomiji, bolesne i nezaposlene.

Univerzalna prava na slobodu udruživanja i kolektivno pregovaranje.

Zaštita zdravlja i sigurnosti na radu, uključujući globalne standarde i uslove za sigurna radna mesta, kao temeljno pravo. Jednakost i inkluzija.

Jednako ekonomsko učešće žena, svih rasnih grupa, radnika migranata, mladih radnika i zaštita svih od diskriminacije.

Univerzalna socijalna zaštita za jačanje otpornosti, uključujući za radnike u neformalnom radu.

Adekvatno finansirano univerzalno javno zdravlje, obrazovanje i nega.

Pravedna tranzicija za klimu i tehnologiju.

Regulisanje ekonomske moći

Javna/državna podrška preduzećima mora biti uslovljena. Ovi uslovi moraju biti sastavni deo ugovora o javnim nabavkama države:

Zabrana korišćenja poreskih oaza ili otkupa deonica.

Temeljna prava uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje.

Minimalna plata za dostojanstven život.

Garancije zaštite zdravlja i sigurnosti na radu.

Obavezna detaljna analiza za standarde ljudskih prava i zaštite okoline.

Socijalni dijalog i mere pravedne tranzicije, dogovorene sa radnicima i njihovim sindikatima.

Ovo zahteva nacionalno i globalno finansiranje oporavka i otpornosti, koje se može pokrenuti i održati obnovom poverenje u demokratije i masovnom reformom multilateralizma.

Finansiranje oporavka ne sme biti na teret radnika ili javnih usluga

Oporavak zahteva značajna ulaganja u radna mesta: radna mesta u oblasti infrastrukture; industrijskih politika za klimatsku tranziciju; javnog zdravlja, obrazovanja i nege; javnog transporta; jačanju i obnovi eko sistema i održive poljoprivrede, kao i digitalno povezivanje za sve.

Ali, takođe, zahteva globalnu solidarnost čime bi se osiguralo da ugrožene države imaju fiskalni prostor i direktnu finansijsku podršku da oblikuju bolju budućnost za sve.

Solidarnost

Produženje olakšica za dug za najsiromašnije i najugroženije države za dve godine, uz jedini uslov da se ulaže u Održive razvojne ciljeve.

Sporazum o širem obimu Posebnih prava na povlačenje (SDR) sa zamenom likvidnosti za razvoj usaglašen sa Održivim razvojnim ciljevima.

Globalni fond socijalne zaštite sa garancijom od pet godina za najsiromašnije države u svrhu izbegavanja siromaštva, otvaranja radnih mesta i osiguranja otpornosti.

Mere podsticaja za radna mesta i pravednu tranziciju

Potrebne su sveobuhvatne i održive mere podsticaja, a za to je potreban usmeren srednji – do dugoročnog pristupa ulaganjima, zajedno sa srednjim – do dugoročnim pristupom dugu.

Takođe je potrebno korigovati i obnoviti sisteme oporezivanja da se omogući ulaganje u radna mesta u javnim uslugama i industriji, sa industrijskim politikama za inkluzivan i održiv razvoj.

Potrebne su mere oporezivanja koje omogućuju minimalne granice korporativnog poreza i ukidanje poreskih oaza i nedozvoljenih trgovačkih tokova; zajedno sa ovim, potrebni su novi mehanizmi, uključujući dugoočekivani porez na finansijske transakcije, digitalni porez i porez na bogatstvo.

Ukidanje korupcije sa vladavinom prava, u koju se veruje, je ključno.

Ove mere zahtevaju reforme i regulisanje agencija za određivanje rejtinga, reviziju mandata međunarodnih finansijskih institucija kako bi se osigurali razvoj, socijalna prava i inkluzija, te reviziju mandata centralnih banaka kako bi se zaustavio nesklad između stabilnosti cena i ključne odgovornosti za zapošljavanje i klimatsku akciju.

Izuzetno je važna akcija na okviru za oporavak - oporavak koji jača otpornost i u istu ravan dovodi ljude i planetu sa ekonomijom. Tek tada se može obnoviti poverenje u demokratije i otvoriti put za novi društveni ugovor.

Sindikati će organizovati radna mesta koja odgovaraju klimi i zapošljavanju, a nacionalne sindikalne konfederacije će lobirati kod vlada da održavaju i unapređuju uslove za radnike i njihove porodice tokom krizne faze pandemije i da unapređuju radna mesta, plate i socijalnu zaštitu. Na međunarodnom planu MKS i Sindikalni savjetodavni komitet (TUAC) će raditi na reformi multilateralizma, globalne povezanosti i solidarnosti, te novim ojačanim globalnim pravilima i standardima.

Izvor: MKS/UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Državne mere koje su rezultat mogućnosti naše relativno siromašne zemlje omogućiće da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru, ali ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta. Deo smo evropske i svetske ekonomije, pa će i naš oporavak zavisiti od oporavka drugih ekonomija, kaže biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost

Virusna pandemija je poput zemljotresa uzdrmala i ugrozila svetsku ekonomiju. Ukazuju na to i najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK) da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška te da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek naredne 2021. godine.

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto što je najveći pad ekonomske aktivnosti od 1995. od kada se sistematski vode podaci o kretanju BDP-a na nivou EU.

Nedavno je u Vašingtonu objavljeno da se najveća na svetu američka ekonomija u drugom tromesečju srozala na neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou.

U MMF procenjuju da će pandemijske ekonomske posledice znatno više pogoditi razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju. Prema tim prognozama, prosečan pad ekonomskih aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi mogao da premaši šest procenata, dok će u zemljama u razvoju taj pad biti približno jedan odsto. Među razvijenima udar recesije će se najviše osetiti u Italiji, Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi, Americi, Japanu…

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) procenjuje da će se ekonomije Centralne, istočne i Jugistočne Evrope (CESEE) naći u veoma teškoj situaciji do kraja 2020. godine i da nema garancija da bi u sledećoj godini moglo doći do značajnog oporavka.

„Jasno je da mnoge zemlje regije više ne teže ili se ne drže liberalno demokratskog kapitalističkog modela, već su hibridna varijanta u kojoj je država upornija, za neke aktere izvlačeći crvene tepihe, dok drugima dopuštaju da gladuju. Na kraju optimističnog spektra, to će verovatno podrazumevati i više intervencionističkih industrijskih politika, uključujući izdašnije subvencionisanje i poreske režime za strane ulagače. Ipak postoji i moguća obrnuta strana, naime veća autoritarna i proizvoljna ponašanja, kao i favorizovanje. Za to već postoji presedan, najočiglednije u Mađarskoj, Poljskoj i Srbiji, ali postoje i pokazatelji različitih nijansi u državama, uključujući Rumuniju, Albaniju, Sjevernu Makedoniju, Slovačku, Sloveniju i Češku, dok Ukrajina i Moldavija ostaju zarobljene privatnim interesima“, navodi se u analizi Bečkog instituta.

U petak 7. avgusta u Srbiji je otvoren drugi državni paket mera pomoći za 235.372 preduzeća koja su učestvovala i u prvom krugu državne pomoći, Nešto više od million zaposlenih isplatila primiće po 18.200 dinara, koliko iznosi 60 odsto minimalne zarade. Uslov za dobijanje državne pomoći je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon isplate poslednje minimalne zarade.

Međutim, prema prognozama pojedinih domaćih ekonomista, masovnija otpuštanja u Srbiji se mogu očekivati od oktobra, kada istekne pomenuta obaveza preduzeća koja su uzela državnu pomoć da ne mogu otpustiti više do deset odsto od broja zaposlenih sa početka pandemije. Prema tim pognozama, bez posla će ostati znatan broj zaposlenih na povremenim i privremenim poslovima, kao i angažovanih posredstvom agencija. Takođe, stručnjaci smatraju da se poslodavci neće ustezati ni od drugih vidova smanjenja troškova na zaposlenima kao što su smanjivanje plata, produženje radnog vremena, kašnjenje u isplati zarada…

Iskusni biznismen Zoran Drakulić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost ocenjuje da će drugi paket državnih mera pomoći se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.ali da ne deli optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže od ostatka sveta.

“Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista”, ukazuje Drakulić, vlasnik kompanije Point Group Int i predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”.

* Kako biste generalno ocenili drugi paket državnih ekonomskih mera za pomoć privredi usled krize izazvane virusnom epidemijom?

– Drugi paket mera rezultat je mogućnosti naše relativno siromašne Srbije. Ovaj paket će omogućiti malim i srednjim preduzećima da se u Srbiji maksimalno očuva zaposlenost ljudi u privatnom sektoru.

* Ni drugi paket mera, kao ni prvi na početku krize, nije selektivan iako su privrednici, ekonomisti pa i Fiskalni savet preporučivali da se pomoć usmeri samo najugroženijim sektorima privrede. Očekujete li da će rezultati mera opravdati takav pristup?

– Iako sam i ja preporučivao da drugi paket mera bude selektivan, smatram da to nije bilo realno učiniti u kratkom vremenskom periodu. Brzina primene paketa mera  bila je važnija u ovom trenutku nego ući u dublji proces primene selektivnih mera. U svakom slučaju mere će opravdati takav pristup.

* Zar nije bilo celishodnije i efikasnije da su antikrizne mere osmišljavane u trouglu  socijalnog dijaloga – između države, poslodavaca i sindikata?

– To bi bilo idealno, ali kao što sam već napomenuo, to bi bio dugotrajan proces.

* Čini se da uprkos teškoj ekonomskoj krizi država ne razmišlja o aktivnim merama štednje. Naprotiv, otvaraju se nova gradilišta, obećava rast penzija i plata u javnom sektoru, kao da epidemija pogađa samo privatni sektor.

– Više puta sam naglasio da ovo nije vreme za štednju  država treba da se usredsredi na postupke koji će omogućiti što manji pad BDP-a, ako treba i na  teret rasta duga. U svakom sučaju protiv sam rasta plata u javnom sektoru i rasta penzija. Ovo je trenutak kada svi moramo da budemo solidarni i da sačekamo izlazak iz krize, novi rast BDP-a, kako bi se stvorili uslovi za rast penzija i plata u javnom sektoru.

* Budžetskom nadoknadom minimalnih zarada zaposlenima u privatnom sektoru za april, maj i jun sprečena su masovna otpuštanja. Cilj novog paketa mera je isti. Koliko je to realno s obzirom na ograničene finansijske mogućnosti države i da se ne nazire kraj epidemije?  

– Smatram da su mere i iz prvog i iz drugog paketa upravo usmerene na očuvanje radnih mesta. Dobar deo firmi u privatnom sektoru će to uspeti u periodu do kraja 2020. godine. Nakon toga, mogu nastati mnogo veći problemi za privatni sektor.

* Hoće li moratorijum na otplatu bankovnih kredita pomoći privredi da se finansijski relaksira i da do kraja godine krene u oporavak, u šta veruju u Ministarstvu finansija i Narodnoj banci?

– Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su odlaganjem otplate kredita značajno pomogli privredu. Međutim, nakon moratorijuma obaveze privredi dolaze na naplatu, što će stvoriti velike probleme i privredi i bankarskom sektoru. Ovo govorim iz razloga što će posledice epidemije biti višegodišnje. Bogate svetske ekonomije spremile su ogromna sredstva za oporavak svojih ekonomija u narednom periodu od 3 do 7 godina.

* Do danas je nepoznato kolika je stvarna finansijska pomoć države privredi i građanima. Nasuprot tvrdnjama izvršne vlasti da je samo prvi paket antikriznih mera “težak” nešto više od 5 milijardi evra računice pojedinih ekonomista polaze od značajno manjih iznosa. Kako je moguće da ni oko tako važne teme nema saglasnosti?   

– Ovde se mešaju žabe i babe. Suštinski privreda je na teret poreskih obveznika Srbije dobila u prvom paket oko 800 miliona eura i u drugom paketu će to biti oko 320 miliona eura. Sve ostale mere su pomoć privredi, ali iste se moraju vraćati nakon prestanka moratorijuma, a poreske obaveze u 24 meseca počev od januara 2021. godine.

Eventualna dodatna šteta može nastati na teret garancijskog fonda prema bankama, u slučaju da privreda ne vrati deo kredita bankama. Uvek sam bio za to da se daju korektne cifre pomoći, a ne da se izlazi sa ciframa od više milijardi koje nisu realno date privredi ili su date, ali na određeni rok vraćanja.

* Još se ni priližno ne mogu znati razmere ekonomskih posledica pandemije u svetu, pa ni kod nas. Naši državni zvaničnici međutim gromoglasno najavljuju da će pad društvenog proizvoda u Srbiji biti manji nego u zemljama Evropske unije, te da ćemo već naredne godine imati značajniji privredni rast. Delite li takav optimizam?

– Ne delim optimizam naših zvaničnika da će Srbija izaći iz krize brže nego ostatak sveta. Mi smo deo evropske i svetske ekonomije, prema tome i naš oporavak biće onoliko uspešan, koliko bude uspešan i oporavak drugih ekonomija.

Tačno je da će naš pad biti manji od drugih, ali to je rezultat toga da je i naš bruto društveni proizvod znatno manji od mnogih ekonomija sa kojima pokušavamo da se uporedimo. Jedna je stvar ako vi padnete sa visine od 30 santimetara, a drugi padnu sa 5 metara.

* Može li se, uprkos najvećoj svetskoj ekonomskoj krizi poslednjih decenija, u jednoj maloj zemlji kakva je Srbija očuvati privredna aktivnost, zaposlenost, nivo dostignutih plata i penzija, socijalnih davanja i, uopšte, životni standard građana?

– Definitivno se ne može očuvati standard građana i privredna aktivnost u vreme trajanja krize sa nesagledivim krajem. Pravu veličinu krize osetićemo tek 2021. Jer oporavka sigurno neće biti u naredne 2 do 3 godine, što su i predviđanja mnogih svetskih ekonomista.

Prosto je neverovatno da se toliki pad BDP-a u Evropi i u drugim delovima sveta može oporaviti u kratkom vremenskom periodu, kao i da se na posao u kratkom vremenu može vratiti 305 miliona ljudi koji su do danas izgubili posao u svetu. Još jednom napominjem da će oporavak biti težak i dugotrajan.

Razgovor vodio: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

4. Svetski dan kulture (online), 15. april Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija KUM “Nezavisnost”, Udruženja Podium i Novog Radio Sombora pod ovogodišnjim motom: Solidarno, ujedinjeno, složno u danima izolacije dobio i međunarodni karakter - jer putem interneta su uključeni uz dosadašnje inicijatore iz Sombora, Novog Sada i centrale Sindikata iz Beograda, i  sindikati iz pokrajine, ali i regiona, kao i asocijacije i pojedinci iz drugih država okruženja i Evrope kao i članovi grupe iz drugih delova sveta. Tokom trajanja (simbolično koliko i period izolacije u Srbiji, od 17 - 5 ujutru) online je bilo uključeno 158 prijatelja u Fejsbuk grupi, što svedoči o potrebama za kulturom i u teškim danima pa smo saglasno tome doneli odluku da Grupa ostane trajna a svako će moći postepeno da se u nju uključuje

~ . ~

Na Svetski dan kulture, u utorak, 15. aprila, od 17 časova, kada smo do sada uživo a sada online - zbog novonastale situacije - vanrednog stanja, to jest izolacije usled pandemije koronavirusom, odlučili smo da, na temelju zajedničkih želja osnujemo fejsbuk grupu u kojoj su svi koji su imali potrebu, mogli da se uključe online i budu učesnci najznačajnije svetske aktivnosti kulture u svetu u godini, a sve će kako smo naglasili i kako evo i činimo,"će biti objavljeno na portalu Novog Radio Sombora te naravno, u duhu i kolegijalne solidarnosti dostupno svim našim kolegama i drugim medijima." Dali smo odmah i osnovne instrukcije:

“Od svakog od vas, ko god to želi a poželjno je što više vaših odgovora na pitanje: ZAŠTO JE POSEBNO ISTAĆI VREDNOST KULTURE U SVIM NJENIM DOMENIMA U DANIMA IZOLACIJE KADA NAM SU SLOŽNOST I MEĐURAZUMEVANJE NAJPOTREBNIJI? Vaše odgovore, komentare i mišljenja molimo vas, možete zato da postavite ovde u grupi u koju ste pozvani. Svima hvala”. Usledio je pritom i podsetnik:

U Srbiji je prvi put Svetski dan kulture obeležen u Somboru, 15. aprila 2017. godine. Utanovljena je zajednička inicijativa Ujedinjenih granskih sindikata UGS "Nezavisnost", GS KUM “Nezavisnost” i somborske kancelarije “Nezavisnost”, Udruženja Podium, te medijskog pratioca Novog Radio Sombora, pa je zaživela i naredne dve godine akcija po sistemu udruživanja našeg reprezentativnog srpskog sindikata, predstavnika organizacije civilnog sektora i jedinog dvostrukog elektronskog medija na Severozapadu Srbije, po sistemu "3 u 1". Logističku podršku sve tri prethodne godine dala je somborska Gradska uprava ustupanjem prostora u svečanoj (skupštinskoj) sali zgrade Županije.

O masovnosti i sve širem okupljanju povodom najznačajnijeg dana u oblasti kulture u čitavom svetu, kako smo to zajednički i udruženo činili u Somboru 2017, 2018. i 2019. godine, podsetili smo u grupi - i pomoću kratkih, sažetih rubrika, fotografija, video zapisa pomoću linkova.

Na poziv administatora grupe, i ovoga puta - online voditelja Siniše Stričevića, jednog od poverenika UGS-a za Sombor i Zapadnobački okrug, zastupnika Udruženja Podium i odgovornog urednika Novog Radio Sombora, vrlo brzo počelo je odazivanje sve brojnijih prijatelja. Prva se pozivu odazvala Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS Nezavisnost, koja je prvo napisala  grupi kratku, jasnu poruku: - Odlična ideja Siniša. Nedugo potom Andrić je  simbolično za ovaj datum/situaciju pandemije koja nas je sve zatekla, uputila svima poruku ohrabrenja sledeće sadržine:

"Ove, 2020. godine Svetski dan kulture obeležavamo u doba pandemije izazvane širenjem virusa Kovid 19. Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ imali su privilegiju da ovaj dan prvi put obeleže u Somboru aprila 2017. godine akcijom „Darujem ti knjigu“. Tada smo se svi koji su došli u Sombor osećali, ne kao gosti, već kao domaćini. Ove godine ne možemo doći ali smo zahvalni što će Nezavisnost, Udruženje građana PODIUM i Novi Radio Sombor i ove godine obeležiti ovaj dan, šaljući jednu važnu poruku. Poruku da je kultura važna u svim vremenima i u svim okolnostima.

Poslednjih meseci jedna od glavnih poruka u javnom životu jeste držanje socijalne/društvene distance kako bismo svi zajedno sprečili širenje virusa. Po meni, još važnija poruka se pre neki dan pojavila na društvenim mrežama i glasi: FIZIČKO DISTANCIRANJE – DRUŠTVENA SOLIDARNOST. Ovo mi se čini kao najbolja ili ako hoćete „najkulturnija“ poruka ovih dana. Mnogi od nas u ovim vanrednim okolnostima lakše „proguramo“ dan uz knjigu, on line koncert, virtualnu turu kroz muzejske postavke ili on line pozorišne predstave. Nadam se da ćemo se svih onih koji rade i stvaraju u kulturi setiti i kada se budu pravili neki budući budžeti za kulturu na svim nivoima i kada kao sindikat budemo tražili podršku kako bismo zaposlenima u kulturi obezbedili dostojanstven rad i život i kako bismo opet mogli uživati u kulturi u našim pozorištima, koncertnim dvoranama, druženju sa književnicima, posetama muzejima i galerijama...

Drage građanke i građani Sombora, hvala vam što i ove godine zajedno sa porodicom UGS NEZAVISNOST obeležavate Svetski dan kulture i vidimo se naredne godine u Somboru.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST

…..

Predsednica Odbora medija GS KUM “Nezavisnost” Eržebet Tot Batori istovremeno sa administatorom grupe i medijatorom (dosadašnjim voditeljem uživo u Somboru ove priredbe svekolike kulture, S. Stričevićem), pozvala je puno svojih prijatelja, aktivista sindikata, predstavnika civilnog sektora, uvaženih pojedinaca, te glavne poverenike svih granskih sindikata UGS “Nezavisnost”, uz poruku: “Hvala. U ovim danima izolacije je izuzetno važno da delimo toplinu duha.”

Tot Batori je podsetila i na prethodni praznik kulture, 14. april, Svetski dan bibliotekara, čestitajući kolegama zaposlenim u svim bibliotekarskim ustanovama. A zatim, poručila sledeće - Ispred Granskog Sindikata Kulture Umetnosti i Medija na današnji Međunarodni praznik kulture i knjige (bibliotekara) stavljamo na raspolaganje prava čitaoca. Ovo je dostupno na mađarskom jeziku, ali u prevodu biće i naš zajednički doprinos današnjem danu. Usput se prisećamo našeg akademika Fekete Jožefa, novinara i književnika iz Sombora, koji je doneo ovaj zanimljiv, ujedno poučan tekst na prvom obeležavanju Svetskog dana kulture u Somboru, 15. aprila 2017:

Az olvasó jogai: -- Prava čitaoca

  1. A nem olvasás joga -- Pravo na nečitanja
  2. Az oldalak átugrásának a joga -- Pravo preskakanja stranica
  3. A könyv végig-nem olvasásásnak joga -- Pravo da nepročita knjigu do kraja
  4. Az újraolvasás joga -- Pravo na ponovno isčitavanje knjige
  5. A bármit olvasás joga -- Pravo na čitanje bilo čega
  6. A 'bovaryzmus*' joga -- Pravo bovarizma (Pravo prihvatanja imaginarnog sveta fantazije)
  7. A bárhol olvasás joga -- Pravo na čitanje bilo gde
  8. A böngészés joga -- Pravo na pretraživanju u knjigama
  9. A hangosan olvasás joga -- Pravo čitanja naglas (Aurelius Augustenius, biskup IV-V. vek)
  10. A hallgatás joga -- Pravo na slušanje (pročitanog teksta)
  11. Az adományozás joga -- Pravo darivanja knjiga
  12. Az elfogadás joga -- Pravo na primanje poklona knjiga

…..

I ovom prilikom, u grupi je ispoštovano jedno od prvih načela kulture, multdisciplinarnost/multikulturalnost (primer, u Somboru žive predstavnici 27 nacionalnih zajednica); tako je, uvažena profesorka Piroška Čaki (Piroska Csaky), doktorka bibliotekarstva u penziji iz Novog Sada, počasni građanin kulture, mađarski vizez (viteškinja) kulture, najpre na srpskom napisala: "U danima izolacije mnogo je važno da budemo solidarni, složni i da se ispomognemo gde za to postoji mogućnost. "Da bi potom dala i nekoliko svojih jasnih poruka na mađarskom jeziku (uz slobodan prevod na srpski):

Amikor a kultúra szót halljuk általában szépirodalmi művekre, művészeti alkotásokra gondolunk

- mi a kultúra / magyar kultúra / egyetemes kultúra / globalizáció vagy egymás melletti lét, tolerancia… miért fontos ápolni a magyar kultúrát
-Nem statikus, fejlődik
-anyagi, szellemi: nem választható el egymástól
-Kik teremtik a kultúrát? (család, közösség - iskolák könyvtárak, egyesületek, az egyház)
-idegen nyelv ismerete kultúra-e (az anyanyelv ismerete)
-szeretjük – e a kultúrát, miért? Mit teszünk az érdekében? Passzív életmód
-hagyományok, nemzedékről nemzedékre – kommunikáció nélkül nincs kultúra
-nyitottak-e a fiatalok a hagyományok ápolására? Mivel töltik ki a szabadidejüket?

- prevod -

(Kada čujemo reč kultura, obično razmišljamo o lepim literarnim delima i likovnim delima

- Šta je kultura /mađarska kultura / univerzalna kultura/ kriza ili biti jedno pored drugih, tolerancija... -Zašto je važno brinuti o mađarskoj kulturi na ovim prostorima
- kultura nije statična oblast, naprotiv, stalno se razvija
- materijalno, duhovno: ne može se odvojiti
- Ko stvara kulturu? (porodica, zajednica - školske biblioteke, udruženja, crkva)
- Kultura je poznavanje stranog jezika (poznavanje maternjeg jezika)
- Volimo li kulturu, zašto? Šta činimo za nju? Pasivan način života
- Tradicije, s kolena na koleno - bez komunikacije nema kulture
- Da li su mladi otvoreni za brigu o tradicijama? Kako provode slobodno vreme?
Ova i još mnoga pitanja postavljaju se na Svetski dan kulture. Jednostavno, možemo reći da je dovoljno da pogledamo okolinu gde živimo i vidimo da je kultura način na koji se oblačimo, ponašamo, način na koji izbacujemo smeće... šta čitamo, muzika koju slušamo način na koji ćutimo... individualne kulture formiraju nacionalnu kulturu, a sve one jesu univerzalna kultura

..... & .....

Moderator je simbolično, zatim najavio: Tačno je 17 časova. Kao i prethodne 3 godine, u ovom trenutku započinjemo događaj, Svetski dan kulture. Ovoga puta drugačije. Zato - i naziv grupe, 4. Svetski dan kulture (online). Napišite na jeziku na kojem god želite, molim vas ovde ispod, komentar, poruku, misao, pesmu, želju, raspoloženje. Događaj će trajati nešto duže nego ranije, do 5 ujutru, dok traje i zajednički policijski čas - kako bi prijatelji i iz drugih vremenskih zona, sem ostalog, mogli da se uključe. Udruženi, možemo mnogo, to govorim u ime domaćina, UGS Nezavisnost - Granskog sindikata kulture, umetnosti, medija "Nezavisnost", Udruženja Podium i Novog Radio Sombora. Naravno, u grupi možete da napišete i svoje rubrike pojedinačno! Osim toga, gle slučaja, najavio je administrator i urednik - i prethodne tri godine, 15. aprila priredba (priredbe dvočasnovg trajanja) na Svetski dan kulture u Županiji počinjala je - baš u 17 časova.

I, krenula su postepeno, online javljanja. Ovom rubrikom ona ostaju trajno zabeležena:

~ . ~

Jasminka Marić, predsednica Sekcije žena UGS NEZAVISNOST, poslužila se simboličnom mišlju široko popularnog pisca: "Ima tu i neraščišćenih računa, prijateljstva koja su se kidala zabunom, nekih dana i događaja kojih ne želim da se sećam, pogrešno protumačenih postupaka i gestova; te ribe puštam da prođu kroz rupe moje iskidane mreže, a zadržavam samo neka draga lica, neke godine, neko vreme." (Momo Kapor) Srećan nam Dan kulture!!!”

~ . ~

Zoran Kovačić (27), mladi master defektolog-oligofrenolog iz Sombora, jedan od osnivača Udruženja Podium i član UGS Nezavisnost, GS KUM: “Ljudi usled finansijskih, bračnih, porodičnih, svetskih i raznih drugih kriza sve manje imaju vremena da čitaju između redova, zaboravljajući koliko je važno čitati ne samo ono što je eksplicitno, već i ono što nije rečeno. Kao značajno mesto uticaja, 'mediji pomažu da se definiše šta predstavlja javnu temu, šta strukturiše naše shvatanje pojedinačnih događaja, i šta utiče na naše sumnje i verovanja, kao i na naša sećanja, razgovore koje vodimo, na naše postupke, pa čak i identitet“ (Kicinger, 2005: 427), te u skladu s tim, mogu da pomognu kod prihvatanja invaliditeta kako kod samih osoba sa nekom vrstom oštećenja, tako i u užoj i široj zajednici, kao i kod identifikovanja i pronalaženja konkretnih rešenja za socijalne, psihološke, fizičke i druge barijere (Milošević, 2015: 116)

Iz Velike Britanije oglasila se osnivačica glasovite internacionalne Humanitarne Fondacije “The Raymond Nicolet Trust” Christine Hilchenko informacijom da je ova asocijacija upravo objavila Nagradni umetnički Konkurs na akteulnu temu pandemije koronavirusom objavljen na portalu Novog Radio Sombora a detalje možete da pročitate u rubrici na linku):

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/3767-fondacija-raymond-nicolet-trust-organizije-umetnicki-konkurs-na-aktuelnu-temu-pandemije-koronovirusa?fbclid=IwAR3l_6wAHf8pLxXXLQcmdGojR0w84VRcfwQcvSX2fiJH3_xOqhfQfjoe7Ac

~ . ~

Iz Zagreba odnosno Dubrovnika javio se u grupu i poznati umetnički bračno-muzički par Paula i Đelo Jusić Junior, nakon što je moderator grupe objavio njihovu autorsku numeru “Vjeruj u sutra”, podsećajući simbolično i na ovaj način, na jednu od prethodnih nedaća - koja je zahvatila tri države, Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu prilikom majskih katastrofalnih poplava, 2014. godine. U ovoj potresnoj a nadahnutoj muzičkoj temi učestvovala sa najpoznatija umetnička imena iz sfere popularne muzike, iz sve tri države, a pesma je nastala originalno, takođe tada - online povezivanjem, u zavisnosti gde su zabavnomuzičke, pop i rok zvezde u tom trenutku bile "zatečene".

Đelo Jr. Jusić, kompozitor, u grupi je ispod pesme napisao: - Hvala dragi Siniša Stričević❤:-) Veliki pozdrav svim članovima grupe, a njegova supruga Paula, popularni hrvatski izvođač je dopunila: - Hvala puno dragi Siniša Stričević! Veliki pozdrav tebi i svim članovima grupe :-)

Da bi potom, Jusić, dao dodatni pečat grupi, jer je dao informaciju o sopstvenim najaktuelnijim domašajima iz domena umetnosti i napisao: “Naš novi projekt za sve ljubitelje poezije 'Stihovima kroz ljepote'. Uživajte u poeziji, glazbi i prekrasnoj prirodi... Ako Vam se sviđa pritisnite SUBSCRIBE ili PRETPLATI ME i primajte sve novosti o svakom novom učitanom videu." (Link takođe, možete da pronađete dole) 

~ . ~

Dijana Uherek (Subotica), predsednica Udruženja balkanske mreže umetnika oglasila se  grupi rečima: - Zašto je reč kultura bitna, zato što su me tome učili roditelji, a onda i sama sebe usavršavam godinama."

~ . ~

Iz Tuzle se potom oglasio Nihad Mešić  River, multidisciplinarni književni stvaralac, koji je nam je poklonio pesmu posvećenu upravo ovom datumu inspirisan u trenucima online događaja kao povodom za stihove, pod naslovom:

Kultura u šugava vremena

Odvojeni zajedno

pišemo, recitujemo,

razgovaramo, pjevamo,

vježbamo, sviramo, crtamo,

slikamo, fotografiramo,

tapšemo virtuelno jedni druge

po ramenu, a možda i

po kojem drugom dijelu tijela,

komentiramo "super!"

klikćući mali milion emotikona

za koje mi iz stoljeća

prošlog nismo ni znali

da postoje.

Ogovaramo,

zlobno se osvrćemo,

licemjerni manje ili više,

ipak živi smo, pišemo

dirljive osvrte, sjećamo se velikana

i činimo ono što nam je suđeno

u ova šugava vremena,

Preživjet će čovječanstvo,

dakako, uvijek drukčije,

kao što je vazda drugojačije i bilo,

samo to nismo znali.

Ostaće nostalgija

za nekim divnim

vemenima

kulture zagrljaja.

N.M.River, 14.4.2020.

~ . ~

Usledilo je i online javljanje Ljiljane Vranić, profesorke književnosti i srpskoj jezika, dgogodišnjeg predavača u somborskoj Gimnaziji “Veljko Petrović”, sada nastanjenoj u Novom Sadu: - O KULTURI JE REČ , DA LI JE I (NE) KULTURA, KULTURA...
PRESUDITE SAMI ...
Lj...
DA SE NE LAŽEMO...

Mnoge lepe svari se dešavaju , ovih dana. Bogu hvala .Na ružne, ne hajem, na njih sam postala imuna, dobrota me dirne. Ona je posebna, nju treba negovati.
Verujem u BOGA. MOJ JE ODUVEK BIO, ČOVEKOLIK I ZOVE SE LJUBAV.
I moram i ovde i ovako, dosta tog već po malo "izlizano " pitanj , hoćemo li posle covid 19 biti bolji ljudi? Hoćemo li se okrenuti univerzalnim moralnim vrednostima ?
Aman ljudi, kome je do glume, obraz je ozbiljna stvar, kao i BOG. Ne igrajmo se sa tim.
Jer koj je bio čovek, ostaće to uvek i zauvek. A oni drugi, biće još gori, samo se sada pritajili. Mešetare po običaju i čekaju, da sve prođe, pa da se junače.
Zato ću ovde pomenuti gest jednog prijatelja iz Slovenije (zabranjeno mi je pominjati imena :) ...) .Pre neki dan čini jedan više nego human gest, ja ga pitam, pomalo zatečena, "Gospodine CX , ko to još čini?"
On me pouči, u dve stvari, HVALA NA ISKRENOSTI PRIJATELJU X .
"Ljilja, ja ne idem da otvaram prozor, da vidim čija je zastava, ja sam tovariš / drug.
A, kako, ko čini, pa ljudi, ako smo ljudi..."
Da tako je i sa covid 19, ko je bio čovek, to uvek svedoči i u vanrednom i u redovnom stanju.
Ko je ne (čovek)... Nema zloći pomoći , tu nema leka. Zloća ostaje ZLOĆA!
Ili kako je joŠ davno, rekao moj otac "Sine u Životu, budeš od onog, od čega si satkan!"

~ . ~

Da bi sve bilo uz brojne druge kratke komentare, poruke, zahvaljivanja i lajkove, zaokruženo, Nada Ljepojević, učiteljica i bibliotekarka u somborskoj Osnovoj školi Bratstvo Jedinstvo je podsetila na povod obeležavanju ovog datuma:

"U decembru 2008. godine, na inicijativu društvenih organizacija Rusije, Italije, Španije, Argentine, Meksika, Kube, Litvanije i Letonije, osnovan je pokret čiji je cilj da se 15. april obeležava kao Svetski dan kulture pod Zastavom sveta. Predlog da se ustanovi Svetski dan kulture izneo je 1931. godine slikar Nikolaj Rerih u begijskom gradu Brižu na konferenciji posvećenoj postizanju međunarodnog sporazuma o očuvanju kulturnog nasledja. Rerih je smatrao da je kultura glavna pokretačka snaga na putu usavršavanja ljudskog društva, video je u njoj osnovu za zajedništvo ljudi raznih nacionalnosti i veroispovesti. Tada je i postavljen osnovni zadatak Dana kulture: široki poziv lepoti i znanju.

Nikolaj Rerih je pisao: '"Odredićemo i Svetski dan kulture, kada će u svim hramovima, u svim školama i obrazovnim društvima i asocijacijama, na prosvećen način biti skrenuta pažnja na istinske riznice čovečanstva, na tvorce herojskog entuzijazma, na usvaršavanje i prolepšavanje života”.

~ . ~

Upotpunujući čitav svojevrsni online događaj, Eržebet Tot Batori je upotpunila sadržajem i omažom na Belu Hamvaša, istaknutog mađarskog pisca, fizlozofa i kritičara sociologa, rečima i podsećanjem na jedno od njegovih poznatih dela “Filozovija vina”.

Tražite i čitajte prave vrednosti: "Hamvaš je mudrac koji sasvim drugačije promišlja svet koji, misli on, zaslužuje bolju sudbinu, kao i čovečanstvo, zato on otkriva i nudi drugačije vrednosti od onih koje su vladajuće. Treba otkriti ljudsku suštinu i vratiti se istinskim i dubokim vrednostima koje se nalaze zanemarene u svakom čoveku...."

Koleginica Eržebet je potom zaključila: - Hvala. U ovim danima izolacije je izuzetno važno da delimo toplinu duha.

~ . ~

Post festum: Poslednja ili - prva vest - jer još bolje tako zvuči, poput prve: Ovo će ostati i postati stalna grupa, hvala vam svima - sve do 5. Svetskog dana kulture, uživo, ostajmo složno, zajedno, udruženo, bez ikakvih prekida ! !!

*********

Linkovi pomenutih i drugih objava:

https://www.youtube.com/watch?v=iQdyYvNWQiM&fbclid=IwAR1w5CN6J8JFgwQZoUp1Ti8hbNiosiqfFIRs-qgFlIhYpBYCl4z_szhiwQ0;

(Tot Batori): DA SE PRISEĆAMO, OVAKO SMO PRVI PUT U SRBIJI OBELEŽAVALI SVETSKI DAN KULTURE -

Akcijom "Darujem ti knjigu", koja je održana u Somboru, prvi put je u Srbiji obeležen Svetski dan kulture, 15. april. Akciju je pokrenuo Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" za željom da ona postane trajni projekat.

******

Hamvas Béla: A bor filozófiája 6:

https://www.youtube.com/watch?v=uF7qvSm03ps&fbclid=IwAR2ItsbwcXo-2T03u4tA2Gg3Isi7jxQXi8iLND2D7lyI1URawT9c42qecAE

******

FILOZOFIJA VINA

Bela Hamvaš:

https://www.delfi.rs/knjige/36208_filozofija_vina_knjiga_delfi_knjizare.html?fbclid=IwAR03KduI8R6e7qrr_OFPt1HKWgmMeySI9FtWIgb-unVRTesshKWbQC4XeaA

******

Band Aid za poplavljenu regiju "Vjeruj u sutra":

https://www.youtube.com/watch?v=803XRvxaiss&fbclid=IwAR180BOQpE5rrHwshiEXBeFjvcbyZIrYoiuEt2OsdpqQ__pPqb-4VOIusU4

(Glazbene zvijezde iz cijele regije zahvaćene strašnim poplavama ujedinile su se i snimaju pjesmu i spot "Vjeruj u sutra" za pomoć svim stradalima. Potaknuti jedinstvom u pomoći ljudima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije čiji su domovi stradali u nedavnim poplavama, autori Đelo Jusić Jr i Paula Jusić odlučili su napisati pjesmu koja će okupiti izvođače iz sve tri pogođene regije. Njihova pjesma Vjeruj u sutra ujedinila je tako neka od najpoznatijih pjevačkih imena s ovih prostora, a pozivu su bez razmišljanja odazvali: Rade Šerbedžija, Kemal Monteno, Tereza Kesovija, Zdenka Kovačićek, Danijela Martinović, Jelena Rozga, Giuliano, Dražen Žerić Žera, Željko Bebek, Halid Bešlić, Amira Medunjanin, Željko Samardžić, Slađana Milošević, Dado Topić, Hanka Paldum, Ivana Kovač, Đorđe David iz Generacije 5 te Bane Krstić iz grupe Garavi sokak iz Vojvodine, Dinasco, te Krešimir Kaštelan iz Crvene jabuke. Pjesma Vjeruj u sutra rodila se gotovo u sekundi. - Ona nema nikakvu političku poruku niti nam je bila namjera oživljavati neka stara vremena. Njena jedina poruka je ljudima koji su pogođeni ovom tragedijom pokazati da smo i na ovakav način uz njih i da je zajedništvo u pomoći itekako ostvarivo. Pjesma govori o prijateljstvu i vjeri u bolje sutra. Naravno, osim ovom pjesmom pomogli smo i pomažemo svi i na druge načine jer tim ljudima će pomoć i dalje biti potrebna, rekao nam je Đelo Jusić Jr. Ono što se možda činilo gotovo nemogućim, jer su mnogi izvođači zbog poslovnih obaveza „razasuti" po cijelom svijetu, spremnost na pomoć uz korištenje pametnih telefona, ali i tonskih studija koji su pristali na ovaj način pomoći pjesma je snimljena gotovo za 15 dana, a premijerno predstavljena već idući tjedan. Zanimljivo je da je Hanka Paldum svoj dio snimila u St.Louisu u američkoj državi Missouri gdje se nalazi na turneji. Croatia Records se ovim putem zahvaljuje svim izvođačima, ali i ostalim suradnicima koji su pomogli u realizaciji ovog projekta. PR Croatia Records Band Aid "VJERUJ U SUTRA" autor glazbe: Đelo jr. Jusić autor stihova: Paula Jusić autor aranžmana: Đelo jr. Jusić. Glazbenici (po abecednom redu): Amira Medunjanin Bane Krstić (grupa Garavi sokak) Dado Topić Danijela Martinović Dinasco (instrumentalist - gitare) Dražen Žerić Žera (grupa Crvena jabuka) Đelo jr.Jusić (instrumentalist - klavijature/programiranje) Đorđe David (grupa Generacija 5) Giuliano Halid Bešlić Hanka Paldum Ivana Kovač Jelena Rozga Kemal Monteno Krešimir Kaštelan (grupa Crvena jabuka - instrumentalist - bas) Paula Jusić Rade Šerbedžija Slađana Milošević Tereza Kesovija Zdenka Kovačićek Željko Bebek Željko Samardžić Tonska studia (po abecednom redu): ADRIA TON production (Zagreb) Croatia Records (Zagreb) Garav sokak (Novi Sad) Krešimir Kaštelan (Velika Gorica) Dinasco (Rovinj - Bale) Radio Pula (Pula) Studio S (St. Louise, USA) TEMPO (Sarajevo) Tomislav Mrduljaš (Split) Željko Samardžić (Beograd) Miksanje i mastering: Studio Croatia Records Ton majstor: Goran Martinac Producent: Đelo jr. Jusić.

******

STIHOVIMA KROZ LJEPOTE:

https://www.youtube.com/channel/UCBwPUr5ucz__UeZcPftQRQg?view_as=subscriber&fbclid=IwAR2ljClRrn66VcBva5ycrcI8RyapeWTXlgAZoKXejV3hij_hgWjVEIfiP4I 

******

Jedna od himna prijateljstva: PRIJATELJI STARI GDJE STE -TEREZA KESOVIJA

Objavila na youtube: SNEZA PETROVIC

 

Beograd, Sava Centar, 22. januara 2011. godine Veličanstven doček DIVE u Beograd

https://www.youtube.com/watch?v=myF5uakDTX0&fbclid=IwAR1vPd704axPipeIqf4o_i5jojI7JVqZxvRgFI73vsXzcUfIsE6jrHNGk_w

******

"Odlučih se da postavim i koju fotografiju u ovu online grupu 4. Svetski dan kulture, jer fotografija je itekako sastavni deo kulture - kulture življenja, našeg okružja, sredine u kojoj jesmo i sutra. Ovom prilikom neka to bude moj album s fejsa, "Moj zeleni Sombor", od pre četiri godine. Odlučite se i vi, na neku od vaših omiljenih fotografija ili albuma, a isto tako bih voleo da to učine "malo" veći majstori iza fotoobjekitva nego što sam to ja, kao na primer Petar Zambo, Marina Mišković, Vinko Jankovic, Ivan Grahovec, Ivan Jankovic... oprostite ako nekoga zaboravim, ma svi smo mi majstori svako na svoj način, pogotovo, zajedno... ! *** " (S. Stričević)

https://www.facebook.com/sinisa.stricevic.5/media_set?set=a.10154207237893308&type=3

~ . ~

Podsetimo se i sva tri prethodna Svetska dana kulture u Somboru, a peti ćemo ponovo - obeležiti uživo, na istom mestu, mestu kulture i dobrodošlice, Somboru, 15. aprila 2021:

1. Svetski dan kulture, Sombor, Županija (15. aprila 2017): 

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/763-u-somboru-obelezen-svetski-dan-kulture

2. Svetski dan kulture, Sombor, Županija (15. aprila 2018): 

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/1706-novi-radio-sombor-podium-i-ugs-nezavisnost-svecano-obelezili-svetski-dan-kulture-u-velikoj-sali-gradske-uprave

3. Svetski dan kulture, Sombor, Županija (15/12. aprila 2019): 

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/2911-ugs-nezavisnost-novi-radio-sombor-i-udruzenje-podium-organizovali-u-somboru-3-svetski-dan-kulture-od-sloganom-svi-smo-mi-kultura

(Pogledajte i Galeriju fotografija dole u okviru rubrike i prvi online, 4. Svetskog dana kulture)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U Rеpublici Srbiјi је dо 15 čаsоvа 3. аprilа 2020. gоdinе rеgistrоvаnо uкupnо 1.476 pоtvrđеnih slučајеvа COVID 19

Оd pоslеdnjеg izvеštаја dо 15 čаsоvа tеstirаni su uzоrci 748 оsоbа оd којih je 305 pоzitivno - navode u Institutu za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut".

Dо 15 čаsоvа u Srbiјi је uкupnо tеstirаnо 5.756 оsоbа које su ispunjаvаlе кritеriјumе dеfiniciје slučаја.

~ . ~

U Srbiji je do objavljivanja ovog članka hospitalizovano ukupno 874 pacijenata, a na respiratoru je njih 81. Preminulo je 39 ljudi, a broj zaraženih porastao na 1.476.

Pоdručјеm intеnzivnе trаnsmisiје virusа sе smаtrајu držаvе, оdnоsnо pоdručја u којimа sе rеgistruјu u vеćеm brојu slučајеvi zа које niје mоgućе utvrditi lаnаc trаnsmisiје. U оvоm trеnutкu, pоdručјimа intеnzivnе trаnsmisiје virusа SARS-CoV-2 smаtrајu sе: Švајcаrsка Коnfеdеrаciја, Rеpubliка Itаliја, Islаmsка Rеpubliка Irаn, Rumuniја, Кrаljеvinа Špаniја, Sаvеznа Rеpubliка Nеmаčка, Frаncusка Rеpubliка, Rеpubliка Аustriја, Rеpubliка Slоvеniја i Rеpubliка Grčка.

U svеtu је priјаvljеnо uкupnо 1.000.249 оbоlеlih оd infекciје izаzvаnе nоvim коrоnаvirusоm (COVID-19), uкljučuјući 51.515 smrtnih ishоdа. Slučајеvi COVID-19 su rеgistrоvаni u uкupnо 200 zеmаljа i nа јеdnоm brоdu uкоtvljеnоm u luci Јокоhаmа u Јаpаnu.

Kada govorimo o Еvrоpi, rеgistrоvаno je do sada 529.140 pоtvrđеnih slučајеvа infекciје nоvim коrоnаvirusоm i 36.950 smrtnih ishоdа.

Izvоr: Еvrоpsкi cеntаr zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti (ECDC)

------------------------------------------------------------------------

Tаbеlа: Brој pоtvrđеnih slučајеvа COVID-19 u оstаlim zеmljаmа Еvrоpе:

Rеd. br

Držаvа

Brој pоtvrđеnih slučајеvа

Brој smrtnih ishоdа

1.

Itаliја

115242

13917

2.

Špаniја

110238

10003

3.

Nеmаčка

73522

872

4.

Frаncusка

59105

4503

5.

Uјеdinjеnо Кrаljеvstvо

33718

2921

6.

Švајcаrsка

18844

536

7.

Tursка

18135

356

8.

Bеlgiја

15348

1011

9.

Hоlаndiја

14697

1339

10.

Аustriја

11129

158

11.

Pоrtugаliја

9034

209

12.

Švеdsка

5466

282

13.

Nоrvеšка

4935

42

14.

Čеšка Rеpubliка

3858

44

15.

Irsка

3849

98

16.

Rusiја

3548

30

17.

Dаnsка

3386

123

18.

Pоljsка

2946

57

19.

Rumuniја

2738

94

20.

Luкsеmburg

2487

30

21.

Finsка

1518

19

22.

Grčка

1514

53

23.

Islаnd

1319

4

24.

Hrvаtsка

1011

7

25.

Slоvеniја

897

16

26.

Еstоniја

858

11

27.

Uкrајinа

804

20

28.

Јеrmеniја

663

4

29.

Litvаniја

649

9

30.

Mаđаrsка

585

21

31.

Bоsnа i Hеrcеgоvinа

532

17

32.

Mоldаviја

505

6

33.

Lеtоniја

458

0

34.

Bugаrsка

457

10

35.

Аndоrа

428

15

36.

Slоvаčка

426

0

37.

Аzеrbејdžаn

400

5

38.

Кipаr

356

9

39.

Sеvеrnа Mакеdоniја

354

11

40.

Аlbаniја

277

16

41.

Bеlоrusiја

254

4

42.

Sаn Mаrinо

245

30

43.

Mаltа

195

0

44.

Fаrsка оstrvа

177

0

45.

Crnа Gоrа

144

2

46.

Gruziја

121

0

47.

Gеrnzi

91

0

48.

Gibrаltаr

88

1

49.

Džеrzi

81

2

50.

Lihtеnštајn

75

0

51.

Оstrvо Mеn

71

1

52.

Mоnако

60

0

53.

Vаtiкаn

6

0

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
petak, 15 novembar 2019 21:57

Ilustrovana politika: Nena Blagojev osvaja svet

* Ovako su glasili naslovi o Neni Blagojev, bilo u domaćim, bilo u vodećim svetskim modnim časopisima. Primer smo dali naslovnom fotografijom u ovoj novoj rubrici na našem portalu o zaštitnom ženskom licu Novog Radio Sombora, sa naslovnice dugo najtiražnijeg jugo - časopisa, Ilustrovane politike. To je samo jedan od primera njenih brojnih naslovnih strana. Transformacije po kojima je čuvena i koje su čim su je ugledali spoznali najeminentniji svetski agenti, skauti, menažderi, urodile su pravim plodom. Na vrhuncu karijere, sa svojih tek 28, posle drugog porođaja odlučila je da - napravi predah u karijeri, odavde do Japana gde su je prihavtili kao simbola i ljubimicu te daleke i bogate zemlje, do svih drugih blistavih modnih pista ali i prvorazrednih agencija. Jer, kako samo objašnjava - jedno je biti model, što je umnogome kompleksnija profesija nego isključivo maneken. Sa samo šesnaest - kako voli da kaže: ne svojom voljom, krenula je u modeling a doslovce preko noći postala jedan od najtraženijih svetskih modela dakle još kao tinejdžerka

*****

U svet visoke mode upustila se devedesetih godina sasvim slučajno, pisali su tada brojni. U frizerskom salonu u Somboru zapazila ju je ikona u ovom poslu, takođe rođena Somborka, najglasovitija jugoslovenska manekenka (a pre toga istaknuta sportiistkinja - plivačica, prvakinja Srbije u ovom bazičnom sportu, u više disciplina) Tamara Bakić. Nena je ubrzo potom počela da nosi modele najpoznatijih svetskih kreatora i osvanula na naslovnim stranama mnogih časopisa. Da bi sve to zamenila kako kaže, najelpšim ali i najponosnijim poslom na svetu, majčinstvom.

- Po prestanku aktivnog bavljenja modelingom pre svega, pa manekenstvom, preselila sam se s porodicom u rodni Sombor. Deca, Vid Luka (danas 14 godina) i Lav Simeon (10), izuzetno su srećna što odrastaju u Somboru. Ostala sam u kontaktu s dugogodišnjim prijateljima i saradnicima iz sveta mode, pa sam najpre posle izvesnog perioda povremeno odlazila i danas sve češće, boravim u Americi, Kalifornij... Bavim se hotelijerstvom. Moj muž Momčilo, muzičar, i ja u srećnom smo braku evo već hvala dragom Bogu 20 godina, hmm, lepi naš jubilej :-) - kaže ponosno Nena kojoj jednaku pažnju i podršku naravno pružaju majka Slavica, sestra Nataša, uvek je "pri ruci" i zet Milan...

Nena se odlikuje kako smo već pisali, nadasve kao izuzetan prijatelj, drug. Vanredan je domaćin, pa često popularni bračni tandem, Momčilo i Nena prirede za prijatelje kućne zabave koje se očas pretvore u pravi šou. Vrlo lako prenose pozitivu i dobru energiju svima onima koji su im bliski...

I ovom prilikom donosimo nekoliko Neninih ekskluzivnih fotografija, ali i delić iz njenog prebogatog arsenala albuma - u želji da što pre ugledamo i nove, pa ćete vi poštovani čitaoci, biti u mogućnosti da i u narednim člancima posvećenih Neni uživate u njenim mnogobrojnim profesionalnim postignućima - zaštitno žensko lice Novog Radio Sombora i Udruženja Podium.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

~ . ~

Objavljeno u Nena Blagojev

* Pokretanjem najsnažnijeg svetlosnog lasera na svetu - u Nemačkoj,  početkom ovog meseca, naučnicima bi trebalo da bude omogućeno da u novom svetlu vide unutrašnji rad atoma, virusa i hemijskih reakcija, prenosi agencija AFP

Ovaj gradiozni projekat, u koji je uloženo 1,5 biliona evra, generiše slanje ekstremno jakih bliceva, brzinom od 27.000 fleševa u sekundi kroz 3,4 kilometara dug tunel ispod jedne od najvećih svetskih luka Hamburga.

XFEL - jedan od najmodernijih evropskih istraživackih centara, sakriven je 38 metara pod zemljom, daleko od stambenog područja i polja kukuruza, a bukvalno predstavlja veoma brz rendgen koji istraživačima po prvi put omogućava da se zagledaju duboko u materiju i snime "molekularne filmove".
 

- Možemo da pogledamo duboko u mikro - nano svet, mapiramo detalje atoma, virusa i snimimo molekularne promene na ćelijama tokom hemijskih reakcija - izjavila je Johana Vinka, nemačka ministarka obrazovanja i istraživanja.

U stvaranju ovog ogromnog lasera koji je nešto kao "ogromna kamera sa mikroskopom koja emituje svetlost koja je bilion puta jača od konvencionalnih svetlosnih lasera", Nemačka je uložila 58 odsto, a Rusija 27, dok će naučna saradnja biti nastavljena bez obzira na geopolitičke tenzije između dve zemlje.

Izvor: Tanjug / S. S.

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…