Prikazivanje članaka po tagu svet

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je podržala kampanju za Svetski dan zdravlja 2021. na društvenim mrežama i platformama

Svetski dan zdravlјa (World Health Day) obeležava se, podsetimo kao što smo već objavljivali, širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku. Na taj dan osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja ove godine slavi 73 godine postojanja.

7. aprila 2021. Svetskog dana zdravlja Fondacija je pozvala na akciju za uklanjanje nejednakosti u pristupu zdravstvenog sistema, kao deo jednogodišnje globalne kampanje okupljanja ljudi radi izgradnje pravednijeg, zdravijeg sveta. Kampanja naglašava ustavni princip SZO da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez razlike rase, religije, političkog uverenja, ekonomskog ili socijalnog stanja“.

Nejednakosti u zdravlju ne samo da su nepravedne i nejednake, već takođe ugrožavaju dosadašnji napredak i mogu potencijalno da se povećaju, a ne da smanjuju praznine u kapitalu. Neki ljudi zahvaljujući uslovima u  kojima  se rađaju, rastu, žive, rade i stare, imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih. Neke grupe ljudi, širom sveta imaju lošije uslove obrazovanja, stanovanja, mogućnost zaposlenja i žive sa malim mesečnim prihodima. Ove grupe obično imaju sasvim mali ili nikakav pristup sigurnom okruženju, vazduhu, vodi, bezbednoj kvalitetnoj hrani i zdravstvenim uslugama, što ih dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. To sve šteti društvima i ekonomijama - podsećaju u Fondaciji.  

Zbog toga pozivamo nacionalne i regionalne lidere da osiguraju da zajednice budu na prvom mestu u procesima odlučivanja dok se krećemo ka novoj budućnosti koja neče biti ista, da se bore da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apelujemo na lidere širom sveta da prepoznaju i istraže nejednakosti u zdravlju i da obezbede da svi ljudi imaju kvalitetan pristup zdravstvenim uslugama prema njihovim potrebama i vrednostima u okviru njihovih zajednica.

Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najoštriji na one zajednice koje su već bile ugrožene i koje su bile izloženije bolesti. U takvim zemljama manje je verovatno da će biti pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije najverovatnije će imati negativne posledice po život i zdravlje građana.

SZO se zalaže za to da svako, svuda, može ostvariti pravo na dobro zdravlje. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, SZO poziva vlade, svetske lidere, nacionalne, regionalne i lokalne lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih - zaključuju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije - Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovogodišnji slogan Svetskog dana zdravlja je: „Da gradimo zdraviji svet”

Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje. Nejednakosti u zdravlju predstavljaju značajan javnozdravstveni problem i posledica su nejednakih životnih mogućnosti, kako u porodici i lokalnoj zajednici tako i na radnom mestu. Neke nejednakosti u zdravlju mogu se pripisati biološkim razlikama ili sopstvenim izborima, dok se druge pripisuju okolini i spoljnim faktorima koji su izvan kontrole pojedinaca. Nejednakosti u zdravlju mogu nastati direktno kao posledica društveno-ekonomskih faktora kao što su siromaštvo, nepravilna ishrana, zagađena okolina, rizično ponašanje ili indirektno kao posledica nedostupnosti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unapređenje zdravlja moguće primenom zdravih stilova života i smanjenjem faktora rizika po ljudsko zdravlje. Jednako je važno razvijati zdravstveni sistem koji pravično unapređuje zdravstvene ishode, čije usluge odgovaraju potrebama korisnika, koji je finansijski održiv i počiva na politici i praksi „neisključivanja” tj. dostupan je, pristupačan i delotvoran.

Pandemija bolesti COVID-19 najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih i nejednakosti u zdravlju. Ove godine Svetski dan zdravlja podseća na pravo na zdravlje za sve i poziva ljude da grade zdraviji svet. Važno je razvijati zdravstvenu politiku unutar zdravstvenog sistema u kojoj se vodi računa o socijalnom, ekonomskom i ekološkom blagostanju.

Uticaj socio-ekonomskih determinanti na zdravlje:

 Predviđa se porast siromaštva na globalnom nivou (prvi put u poslednjih 20 godina).
 Smanjena je mogućnost ostvarenja 12 ciljeva održivog razvoja do 2030. godine (svet bez siromaštva, svet bez gladi, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija inovacije i infrastruktura, smanjenje nejednakosti, akcija za klimu, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, život pod vodom, život na zemlji, mir, pravda i snažne institucije, partnerstvom do ciljeva).
 Za 60% stanovništva u pojedinim zemljama nisu dostupne osnovne zdravstvene usluge.
 Više od milijardu ljudi živi u siromaštvu i lošim higijenskim uslovima, suočeni su sa povećanim rizicima širenja korona virusa, obolevanja i umiranja.
 Postoji razlika od 18 godina u očekivanom životnom veku između zemalja sa visokim i niskim prihodima.
 Prema podacima SZO iz 2016. godine, više od 15 miliona prevremenih smrti usled nezaraznih bolesti (HNB) dogodilo se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
 Obolevanje od raka je češće kod siromašnijeg stanovništva.
 Stopa smrtnosti mlađih od pet godina je osam puta veća u Africi nego u Evropskom regionu.

Istraživanja pokazuju da socijalne determinante zdravlja imaju 50% više uticaja na zdravlje nego zdravstvena zaštita ili izbor načina života.

Socijalne determinante zdravlja koje mogu uticati na jednakost u zdravlju:

 Zarada i socijalna zaštita
 Obrazovanje
 Nezaposlenost i nesigurnost posla
 Uslovi radnog okruženja
 Način ishrane
 Uslovi životne sredine
 Rani razvoj deteta
 Socijalna inkluzija
 Nediskriminacija
 Pristup zdravstvenim uslugama.

Pozitivni uticaj na socijalne determinante zdravlja od ključnog je značaja za poboljšanje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Partnerstvo vladinog sa nevladinim sektorom, bolja informisanost celokupnog stanovništva (posebno ranjivih grupa o njihovim pravima na zdravlje), udruživanje u ostvarivanju prava i pomoć nevladinih organizacija u zaštiti prava mogu postaviti korisnika „u centar” zdravstvenog sistema - što je prioritet njegovog razvoja i funkcionisanja.

Izveštajna tabela - Svetski dan zdravlja 2021. - možete da je pogledate detaljno, dole, u okviru slajd - fotografije

Izvor: Zavod za javnog zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Poslovni ljudi iz čitavog sveta, strani i domaći državljani koji u našu zemlju dolaze zbog posla, na inicijativu Privredne komore Srbije, od 21. januara granicu Republike Srbije mogu da pređu po pojednostavljenoj proceduri, drugačijoj od pravila koja važe za ostale putnike

Kako je postavljeno na sajtu republičke privredne Komore 22. januara 2021 - na inicijativu Privredne komore Srbije, Vlada Srbije je stranim i domaćim državljanima koji iz poslovnih razloga dolaze u Republiku Srbiju, omogućila da pređu granicu uz prethodnu najavu Komori, a da naknadno, u roku od 24 časa po ulasku u zemlju, pribave i dostave negativan brzi antigenski test na prisustvo virusa SARS-Cov-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

- Srbija je, i u ovim okolnostima, kada većina zemalja propisuje dodatna ograničenja, našla način, da uz uvažanje epidemioloških mera, poslovnim ljudima iz čitavog sveta, kompanijama ovde već prisutnim i onima koji dolaze zbog budućih poslova, pojednostavljenjem procedura za ulazak u zemlju, olakša poslovanje, uz podršku Privredne komore u obavljanju potrebnih formalnosti - izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. 

Čadež je podsetio da poslovna putovanja i kontakti privrednika nisu stvar izbora, već potreba biznisa i izrazio nadu da će primer Srbije da prate i druge države, kako bi kompanije svuda u svetu, i u uslovima globalne zdravstvene krize, završavale poslove uz što manje troškova i gubitka vremena i iz pandemije izišle sa što manje posledica.

Po novim pravilima vlasnici, menadžeri i zaposleni u njihovim kompanijama koji nameravaju da iz poslovnih razloga dođu u Srbiju, a prilikom ulaska ne poseduju negativan RT-PCR test na virus SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova, najaviće prethodno svoj dolazak Privrednoj komori Srbije koja će o tome blagovremeno obavestiti graničnu policiju, kako bi im bio omogućen prelazak granice. Po ulasku u zemlju radiće brzi antigenski test u srpskoj referentnoj laboratoriji, dostaviće ga potom Komori i ukoliko je negativan, nastaviće planirane aktivnosti.

Za najavu dolaska i sve potrebne informacije i podršku potrebno je da se obrate Privrednoj komori Srbije 48 časova pre planiranog ulaska u Srbiju posredstvom emaila:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Zahtev koji se upućuje Privrednoj komori Srbije treba da obuhvati sledeće podatke: ime i prezime osobe koja iz poslovnih razloga najavljuje ulazak u Srbiju, broj pasoša i naziv države koja je pasoš izdala, kratak opis poslovnih razloga ulaska u Srbiju, datum i mesto  ulaska u Srbiju, broj leta i naziv avio kompanije, odnosno registarsku oznaku putničkog motornog vozila, datum ulaska u Srbiju i datum planiranog izlaska iz Srbije, adresu na kojoj će lice boraviti dok je u Srbiji i kontakt telefon i mejl adresu lica za vreme boravka u Srbiji.

Nove procedure neće biti primenjivane na one koji dolaze iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore i Severne Makedonije, a kojima je prethodnom odlukom omogućen ulazak u Srbiju bez PCR testa.

U Srbiji mogu ući i svi oni koji imaju negativan RT-PCR test na virus SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova. 

Uputstvo o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19.docx

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Širom sveta, od 1986. godine, poslednjeg petka u novembru obeležava se Međunarodni dan borbe protiv trgovine prirodnim krznom. Organizacije za zaštitu životinja raznim akcijama podsećaju na to da je upotreba prirodnog krzna potpuno nepotrebna i nehumana

Posebne kampanje i protesti organizuju se za ovaj dan, a glavni cilj aktivista je da pokažu ljudima u kakvim uslovima žive životinje koje se gaje radi dobijanja krzna.

One žive u izuzetno lošim uslovima u kavezima, a ubijaju ih veoma nehumanim i surovim metodama, najčešće budu žive odrane ili ih usmrte strujnim udarom i uspavaju gasom.

Kreatore, organizacije podstiču da umesto prirodnog krzna, za svoje kreacije koriste veštačko, kao i da sve češće koriste veštačke materijale.

Najvažnije od svega je da vlade država donesu zakonske regulative kojima bi bilo zabranjeno osnivanje farmi za uzgajanje životinja radi dobijanja krzna.

Izvor: energetskiportal.rs

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Dan bez kupovine se 28. novembra svake godine neformalno obeležava u mnogim zemljama širom sveta. Obeležavanje se najčešće sastoji iz javnih akcija poklanjanja i razmene starih stvari, što se obično dešava na centralnom gradskom trgu ili u velikim gradskim parkovima

Akcija se najavljuje nekoliko dana ranije da bi ljudi bili obavešteni da ponesu stare stvari toga dana sa sobom. U nekim gradovima se akcija sastoji pretežno od protesta protiv kupovine i konzumerizma.

Organizovanjem Dana bez kupovine, aktivisti skreću pažnju javnosti na potrebu ukidanja tržišne logike po kojoj je cilj svake aktivnosti profit i pokušavaju da stvore alternative kapitalističkom načinu razmišljanja da "ne možeš ništa dobiti besplatno". Takođe, pokušavaju da ukinu otuđenosti života u velikom gradu i ponovo osvoje trgove i ulice kao legitimno mesto okupljanja, javnog delovanja, druženja i zabave.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija

* Pred našim očima odvija se neviđena globalna preraspodela bogatstva čije najveće žrtve će biti najsiromašnijstanovništvo u razvijenim državama, kao i siromašne države koje još nisu svesne šta im se sprema i koje će, zadužene do nosa, prodavati sve što im je preostalo

Države koje su se najbrže razvijale nisu previše držale do slobodnog tržišta: štitile su svoju industriju, vodile politiku potcenjene valute, koristile mehanizme kapitalne kontrole, oslanjale se na domaću štednju, a ne na strane investicije, žrtvovale ličnu potrošnju ulažući u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstveni sistem. Ukratko, šampioni razvoja radili su sve suprotno od onoga što rade evropske tranzicione države i Srbija, rekao je ekonomista Nebojša Katić, stručnjak za savremene ekonomske politike u razgovoru za sajt Sindikata Nezavisnost.

Nebojša Katić od 1992. živi u Londonu gde je do nedavno radio kao samostalni poslovni konsultant. Autor je veoma zapaženih knjiga, Iz drugog ugla (2015) i Surovi novi svet koje su, zapravo, zbirke njegovih ključnih tekstova o odnosu države i neoliberalizma, recesiji, svetskoj ekonomskoj krizi, privatizaciji, sudbini javnih preduzeća, stranim i domaćim investicijama i drugim (ne)prilikama koje su nas zatekle na početku 21. veka.

Za sajt Nezavisnosti Katić govori o razlikama između regulatorne i razvojne države, vladajućim ekonomskim mitovima neoliberalne doktrine, strateškim zabludama i greškama srpske tranzicije, uticaju pandemije na globalne ekonomske procese…

Na samom početku pandemije napisali ste u jednom tekstu da, “koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture”. Ostajete li pri tom stavu i danas, sedam meseci kasnije?

– Kako vreme prolazi, sve sam sigurniji da nisam pogrešio. Pred našim očima se odvija neviđena globalna preraspodela bogatstva. Najveće žrtve će biti najsiromašniji slojevi stanovništva u razvijenim državama, kao i siromašne države koje još uvek nisu svesne šta im se sprema. Iz ove krize one će izaći zadužene do nosa, biće u nemilosti kreditora, moraće dodatno da smanjuju ionako jadnu javnu potrošnju, i prodavaće sve što im je još preostalo da bi se oslobodile duga.

Meni se čini da u Srbiji još nema svesti o tome.

U svom tekstu pisanom za studiju Nezavisnosti “Sindikati i društvene promene” navodite da se svi uspešni modeli razvoja i sva „ekonomska čuda“ poslednjih decenija bazirani na aktivnoj, razvojnoj ulozi države. Ukazujete i da ta činjenica ostaje skrivena od javnosti. Zašto?

– Aktivna uloga države bila je ključna u svim uspešnim modelima razvoja, kako na Zapadu, tako i na Istoku. Problem je što ova empirijska činjenica negira vladajuće narative i vladajuću neoliberalnu doktrinu i zato se mora sakriti od javnosti. U Srbiji su karijere najuticajnijih ekonomista nastale na promociji te doktrine, a nije tajna ni da se promovisanje te doktrine, na razne načine, uključujući i finansijske, podstiče i spolja.

Navodite da su se u ekonomskoj teoriji poslednjih decenija iskristalisala dva teorijska pristupa vezana za ulogu države u ekonomskom razvoju – tzv. regulatorna država i njoj suprotstavljena razvojna država. U čemu su razlike i kom konceptu pripada srpski model razvoja?

– Regulatorni koncept podrazumeva da država ne treba da se meša u razvojne procese i da će se razvoj dogoditi delovanjem tržišnih snaga. Otuda je potrebno izgraditi institucije, pravni sistem, eliminisati korupciju i tako stvoriti ambijent za nesmetano delovanje tržišta. To sve zvuči logično, ali nažalost, nema empirijsko uporište. U siromaštvu je nemoguće izgraditi regulatornu državu, pogotovo ne u državi bez demokratske tradicije. To dolazi kasnije, kada se utekne iz siromaštva i bede i kada se stvore društvene strukture koje imaju interes da institucije funkcionišu.

Razvojna država podrazumeva da postoji jasna strategija razvoja, jasni ciljevi i instrumenti kojima se strategija ostvaruje. Sve to se operacionalizuje kroz planove razvoja koji nisu puke deklaracije koje nikoga ne obavezuju. Nažalost, u Srbiji je i sama reč – planiranje – zabranjena. U Srbiji je koncept razvojne države jasno odbačen odmah posle oktobarskih promena 2000, pa smo dobili kvazi regulatornu državu.

Dok razvojna država svoj uspeh meri stopama privrednog rasta i brzinom kojom se stanovništvo udaljava od siromaštva, regulatorna država svoj uspeh meri pozicijom na arbitrarnim listama poput one o lakoći poslovanja i sl.

U svom tekstu pozivate se na studiju najuspešnijim modelima razvoja koja je rezultat velikog ekspertskog tima na čelu sa nobelovcem Majklom Spensom. Kako glase ključne preporuke te empirijske analize koje bi mogle koristiti Srbiji?

– Studija je sumirala iskustva 13 država koje su u kontinuitetu od 25 godina imale prosečnu godišnju stopu rasta od najmanje 7 procenata. Osnovne teze iz pomenute studije su suprotne postavkama neoliberalizma.

Sve uspešne države su imale sposobne vlade koje se nisu plašile eksperimentisanja. Šampioni razvoja nisu previše držali do slobodnog tržišta, štitili su svoju industriju, vodili su politiku potcenjene valute, koristili su mehanizme kapitalne kontrole. U prvoj fazi razvoja su krenuli sa politikom supstitucije uvoza, a potom su se fokusirali na stimulisanje izvoza i proboj na strana tržišta integrišući se u svetske privredne lance.

Ove države su se oslanjale na domaću štednju, a ne na strane investicije, i u fazama brzog razvoja žrtvovale su ličnu potrošnju ulažući u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstveni sistem. Rečju, šampioni razvoja radili su sve suprotno od onoga što rade evropske tranzicione države i Srbija.

Na nedavno održanom Socijalnom forumu u Beogradu posebnu pažnju izazvali ste kritikom ekonomskih mitova koji su, po Vama, značajno usporili razvoj država kao što je Srbija. Prvi mit u oblasti monetarne politike na koji ukazujete je da je cenovna stabilnost apsolutni prioritet monetarne politike. Zar niska inflacija nije dobra osnova stabilnog razvoja?

– Niska inflacija i ubrzani razvoj ne idu zajedno, nažalost. Niska inflacija u nerazvijenim državama u pravilu govori o privrednom mrtvilu gde se cenovna stabilnost najčešće održava restriktivnom monetarnom politikom i precenjenom valutom koja veštači snižava uvozne cene. S druge strane, brz razvoj je u pravilu praćen rastom inflacije i u prvim fazama dinamičnog razvoja to se ne može izbeći. Ovde je samo važno da inflacija ne izmakne kontroli. Kada je o Srbiji reč, koridor ciljane inflacije koju je NBS odredila (od 1,5 do 4,5%) po mom uverenju je nepotrebno restriktivan za državu koja treba da se razvija.

Drugi monetarni mit koji navodite je da se investicije mogu finansirati samo iz realnih izvora, odnosno iz štednje, a ako ona nije dovoljna tada nerazvijene države da bi se razvijale moraju pozajmljivati kapital razvijenog sveta. Postoji li treći način?

– Koliko god da je štednja važna, investicije se nikada ne finansiraju samo iz štednje. Uvek je tu i novokreirani novac, bilo da ga kreiraju centralne banke, bilo poslovne banke. Nesporna je činjenica da novi novac kreiraju poslovne banke i to u mnogo većem obimu nego što to čine centralne banke. Ovaj oblik „primarne emisije“ namerno se ignoriše. Rečju, domaća štednja nije limitirajući faktor razvoja kako se neprekidno tvrdi, i nije neophodan „uvoz“ strane štednje kroz inokredite. Razvojni potencijal zemlje je određen pre svega resursima – ljudskim i materijalnim, koje država ima, i samo su ti resursi ograničavajući faktor razvoja.

Treći je mit, kako kažete povezan sa onim drugim, da je primarna emisija zlo, da neminovno dovodi do inflacije i da se ne može upotrebljavati za stimulisanje sopstvene privrede. Zar neka ranija iskustva sa doštampavanjem novca u doba SFRJ nisu imala upravo veoma negativan efekat?

– Jugoslavija je dobro koristila primarnu emisiju i svoj bankarski sistem, i veoma brzo se razvijala sve do osamdesetih godina prošlog veka. Bilo je perioda pregrevanja privrede i rasta inflacije, ali inflacija nikada nije izmakla kontroli. Tek krajem osamdesetih došlo je do prve hiperinflacije, ali to se dogodilo u trenutku kada se politički sistem raspadao.

Drugi put, tokom sankcija devedesetih došlo je do stravične hiperinflacije, ali se zaboravlja da se to dogodilo u uslovima strahovitog ekonomskog šoka koji je izazvan najtežim sankcijama kroz koje je jedna država ikada prošla. I ovde se namerno zaboravlja kontekst u kome je došlo do hiperinflacije. Nekome je očigledno stalo da čitavu monetarnu istoriju Srbije svede na devedesete godine i da tako blokira svaku pomisao da se može voditi i drugačija monetarna politika od ove koja je na sceni.

Četvrti monetarni mit na koji upozoravate glasi da je svejedno u čijem su vlasništvu banke, budući da između interesa finansijskog sektora i interesa društva postoji znak jednakosti, te da bi svaki pokušaj čvršće kontrole i ograničavanja finansijskog sektora bio kontraproduktivan. U Srbiji se odavno veruje da su strane banke pouzdanije od državnih, između ostalog i zbog njihove nezavisnosti od vlasti.

– Uništavanje domaćeg bankarskog sektora jedna je od najvećih grešaka srpske tranzicije. Strane banke nemaju nikakvog interesa da kreditiraju privredu i njen razvoj. Njihov interes je da što više zarade i što manje rizikuju i tu im se nema šta zameriti. Zbog toga banke sa zadovoljstvom daju gotovinske kredite jer su kod njih kamate najviše, a disperzija rizika je najveća. Banke rado daju i kredite za stanove jer se hipoteke lako realizuju. Investicije su, kao rizičan oblik kreditiranja, otuda zanemarene. Ukupan iznos investicionih kredita je samo za 12% veći od iznosa gotovinskih kredita građanima. U takvom sistemu nema uslova za dinamičan razvoj, jer sistem podstiče potrošnju bez pokrića, a ne razvoj. Jedini izlaz bi bio da se uvedu kreditne kvota koje bi naterale banke da kredite usmeravaju u interesu razvoja. To su radile mnoge Zapadne države, ali u Srbiji nema hrabrosti za tako nešto.

Što se sigurnosti tiče, banke ne garantuju za vaše uloge, niti za njih garantuju strane države iz kojih strane banke dolaze. Opasna je iluzija da je novac u stranim bankama siguran samo zato što su one u stranom vlasništvu. U slučaju bankarske krize, ceo sistem je u problemu bez obzira ko je vlasnik banaka i jedini garant je država.

Na polju fiskalne politike ukazujete na mit da budžet, u okviru jednog privrednog ciklusa, treba da bude uravnotežen i da je deficit budžeta zlo.

– Nerazvijene države imaju ogromnu potrebu za ulaganjima u sve oblike infrastrukture, zatim u zdravstvo, školstvo itd. To su ulaganja od kojih korist imaju generacije koje će tek doći. Bilo bi apsurdno da troškove tih ulaganja snosi samo ona generacija koja se tu zatekla u trenutku kada se infrastruktura gradi, a to bi se dogodilo ako bi se primenio koncept uravnoteženog budžeta.

Deficit budžeta koji nastaje ulaganjem u dugoročne investicije nije problem. Problem je bujanje deficita koji nastaje finansiranjem tekuće budžetske potrošnje i takav deficit bi morao biti pod čvrstom kontrolom.

Drugi fiskalni mit je u vezi sa limitiranjem javnog duga u odnosu na visinu bruto društvenog proizvoda. Ukazujete da je u evro zoni “popularno” da javni dug ne sme preći 60% BDP-a a da je u Srbiji limit još niži – 45%. Zašto to smatrate zabludom?

– Cifre koje pominjete su arbitrarne jer ne postoji matematička formula kojom se određuje koliki javni dug može biti i na kom nivou država ulazi u rizičnu zonu. Numerički limiti koji se prepisuju od razvijenih su otuda apsurdni. Oni ignorišu različite stepene razvoja i različite potrebe društava. 

Nije najveći problem visina duga i njegov odnos prema BDP-u, problem je u valutnoj strukturi duga. Deficit je opasan kada se finansira u stranoj valuti i inokreditima. Tada, pre ili kasnije, država ulazi u krizu duga. Ponoviću po stoti put – suludo je uzimati tuđi naštampani novac da bi se finansirali domaći troškovi u domaćoj valuti.

Fiskalnim mitom smatrate i stav da se budžet ne sme finansirati novcem centralne banke, jer to neminovno dovodi do povećanja budžetske potrošnje i do inflacije. Zašto to upozorenje smatrate neopravdanim?

– Prekomerno budžetsko trošenje, pa pokrivanje tog trošenja štampanjem novca je opasna politika i nikada se nisam zalagao za to. Zalagao sam se za opreznu i usmerenu primarnu emisiju i svojevremeno sam i predložio mehanizam za takvu, kontrolisanu emisiju. Predlog je baziran na nemačkom iskustvu tridesetih godina prošlog veka.

Konačno, svedoci smo spektakularnog štampanja novca u razvijenom svetu u poslednjih deset godina. To je novac koji, više ili manje prikriveno, pokriva budžetske deficite tih država. Za sada inflacije nema. Kada privrede funkcionišu na niskom nivou iskorišćenosti kapaciteta, štampanje novca ne dovodi do visoke inflacije.

Smatrate da je mit fiskalne politike i teza da su visoki porezi štetni za ekonomiju i da demotivišu rad i stvaranje nove vrednosti, što gotovo svakodnevno slušamo kako od sitnih preduzetnika tako i od menadžera velikih kompanija.

– Posao privrednika je da se stalno žale na visoke poreze i to je rutinski jauk i oblik pritiska na vlast. Ako bi teza o visokim porezima koji demotivišu rad bila tačna, onda bi cela Skandinavija, ili Nemačka ili Francuska npr. bile propale zemlje u kojima niko ništa ne bi radio. Ponovo empirija govori suprotno od onoga što neoliberalna teorija pokušava da promoviše.

Srbiji je potrebna radikalna promena poreskog sistema i to nije sporno. Porezi na prihod građana moraju biti progresivni, porezi na dobit moraju biti niži za mala preduzeća, poreski mehanizam mora stimulisati investicije. Važno je da poreski sistem bude predvidiv, nekomplikovan i stabilan u dužim vremenskim periodima. Važno je i da se parafiskalni nameti strogo kontrolišu. Poreske rupe se moraju zatvoriti i pogotovo je važno da se ukine praksa koja omogućava domaćim privrednicima da rade kroz poreske rajeve. Isto tako bi bilo važno i da se strancima limitira mogućnost da izbegavaju plaćanje poreza u Srbiji.

Novinar: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…