Prikazivanje članaka po tagu ugs

* Sindikalno organizovani radnici u trgovini Slovenije su uspeli: neće više raditi nedeljom!

Sam kraj septembra i njegov poslednji dan Skupština Slovenije je ispratila u suštini važnog poimanja neophodne solidarnosti - što je ozvaničila takvu odluku, na zahtev sindikata ZSSS. To je rezultat svesti i snažne volje radnika u trgovini da se organizovano, kroz sindikat, bore za svoja prava. Kako drugačije!?

Svaka čast kolegama iz Slovenije! - poručuju čestitke sindikalne kolege iz reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

Prenosimo na slovenačkom jeziku, izvorno - i pobedničke reči u tekstu (vest) Sindikata delavcev trgovine Slovenije (SDTS) iz Slovenije:

* Državni zbor je s 72 glasovi za in 13 glasovi proti po dolgih letih čakanja na uresničitev volje ljudi in zaposlenih v dejavnosti trgovine potrdil predlog Sindikata delavcev trgovine Slovenije (SDTS) za zaprtje trgovin ob nedeljah in prostih dnevih.

Izjema bodo med drugim prodajalne s prodajno površino do 200 kvadratnih metrov na bencinskih servisih, mejnih prehodih, pristaniščih, letališčih, železniških in avtobusnih postajah ter v bolnišnicah.

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije danas (utorak, 25. avgust) su završili prvu rundu pregovora u vezi sa povećanjem minimalne cene rada za 2021. godinu. Konačan dogovor nije postignut, već su izneti samo stavovi, a nastavak razgovora je predviđen za sledeći utorak, izjavio je član radne grupe sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić

Dr Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja ovog reprezentativnog srpskog sindikata, za Betu je potvrdio da su sindikati, Ujedinjeni granski sindikati (UGS) „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u svojstvu Socijalno-ekonomskog saveta (SES) zastupali stav da minimalna zarada treba da bude povećana sa sadašnjih 30.022 dinara na 37.500 dinara, koliko košta minimalna potrošačka korpa.

To bi, kako je notirao Ristić, značilo da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,54 dinara na 216,75 dinara.

Razlog za povećanje cene rada uprkos krizi zbog pandemije virusa COVID-19 je, kako ističu sindikati i činjenica da je prošle godine u trpartitanom telu, SES-u postignut dogovor da minimalna zarada dostigne vrednost minimalne korpe u 2021. godini.

Predstavnici poslodavaca su se, prema njegovim rečima, na današnjim pregovorima zalagali da se minimalna cena rada poveća u skladu sa projektovanim rastom bruto domaćeg proizvoda za sledeću godinu, od šest odsto.

Članovi radne grupe za pregovore koji zastupaju Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izneli su statističke podatke o makroekonomskim kretanjima, ali se nisu izjasnili da li se zalažu za povećanje minimalca.

Zoran Ristić dopunjuje da se očekuje da se predstavnici Vade Srbije izjasne u sledećoj rundi pregovora.

Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije kao članovi SES-a, treba da finalizuju dogovor 14. septembra za kada je zakazana sednica SES-a, a ako ne postignu dogovor o povećanju minimalne cene rada, odlučiće, kako je predviđeno zakonskim propisom, Vlada Srbije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Granski sindikat industrije, energije i rudarstva (IER) „Nezavisnost“ doneo je saopštenje sledeće sadržine:

Za javnost u Srbiji to više nije novina, da se poslodavac u kompaniji YURA Korporaciji ponaša prema zaposlenima, kao da zakoni Republike Srbije ne važe za ovu kompaniju, koja, očigledmo je to, uživa blagonaklonost državnih organa.

Već nekoliko godina zaposleni i sindikat „Nezavisnost“ ukazuju na kršenje radničkih i sindikalnih prava od strane poslovodstva ove južnokorejske kompanije, a pre nekoliko meseci, za vreme vanrednog stanja, član Sindikata „Nezavisnost“ je hapšen samo zato što je u ime radnika zahtevao od poslovodstva u fabrici YURA Corporation u Rači, da se striktno poštuju epidemiološke mere i da se u proizvodnji obezbedi dovoljna socijalna distanca između radnika, kako ne bi došlo do zaražavanja.

Da bi sprečio zaposlene da se oslobode straha, da se sindikalno organizuju i da sindikalne aktivnosti obavljaju preko svojih sindikalnih centrala, poslodavac u kompaniji YURA poslužio se manipulacijom radnika, tako što ih organizovao u Savet radnika, koji inače poslodavac finansira i drži pod svojom čvrstom kontrolom, pokušavajući tako da neutrališe svaki pokušaj borbenog sindikalnog delovanja!

Poslodavac na mesečnom nivou finansira rad Saveta radnika u YURA Korporaciji, pa je Savet radnika pretvoren u produženu ruku poslodavca i služi za pružanje solidarne pomoći radnicima u slučaju lečenja i drugih potreba, kao što je to sindikat činio u vreme socijalističkog samoupravnog sistema.

I pored svih pokušaja zastrašivanja, deo zaposlenih u fabrici YURA Korporacija u Rači, slobodnom voljom je pristupio u članstvo Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“, a to je bio signal poslodavcu, odnosno njegovom „Savetu radnika“, da odbije zahtev za solidarnu pomoć radnici YURA Korporacije članu Sindikata „Nezavisnost“ kojoj je izgoreo krov na kući!

To je klasičan primer ucene i diskriminacije, što pokazuje odluka fantomskog Saveta radnika da radnici koji su članovi neke sindikalne organizacije i ne podržavaju rad Saveta radnika (!), gube pravo na članstvo u Savetu radnika, a sa tim i na benefite koji se dobijaju od Saveta!!!! O kakvim se to benefitima radi kada po zakonu Savet zaposlenih nema članstvo već predstavlja sve zaposlene!?

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“, će se posebnim zahtevom, obratiti Povereniku za ravnopravnost, kao i Inspektoratu za rad, da se hitno izvrši kontrola rada ovog Saveta radnika u YURA Korporaciji i da se ponište svi akti diskriminacije koji se sprovode prema radnicima koji su se slobodnom voljom odlučili da pristupe u članstvo Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“!

Istovremeno pozivamo sve zaposlene u fabrikama YURA Korporacije u Srbiji, da ne nasedaju prevarama i manipulacijama poslovodstva, jer je u sistemu tržišne ekonomije i eksploatatorskog kapitalizma, jedino sindikat ovlašćen da sa poslodavcima pregovara o pravima radnika, da zaključuje kolektivne ugovore, da organizuje sve vidove sindikalne borbe uključujući i štrajk, dok Savet zaposlenih ima ograničeno delovanje na kontrolu primene Kolektivnog ugovora.

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“, će od Inspektorata za rad, zahtevati da se po hitnom postupku izvrši inspekcijski nadzor i da se detaljno istraži način osnivanja, rada, izbora predstavnika i finansiranja Saveta radnika u YURA Korporaciji i da preduzme odgovarajuće zakonske mere prema poslodavcu.

Od naših svetskih i evropskih sindikalnih federacija IndustriALL Global Union i IndustriALL Europe, zatražićemo da kompaniju YURA Korporaciju stave na listu nepoželjnih poslodavaca .

U Beogradu, 22. 07. 2020.

Granski sindikat
industrije, energije i rudarstva (IER)
„Nezavisnost“
Milorad Panović, predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na osoben i sebi svojstven način, Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST obeležavaju Svetski dan socijalne pravde (20. februar) nizom aktivnosti utičući na ostvarivanje podizanja svih pozitivnih stilova nivoa svesti iznad letvice koju su već i samim ovim činom visoko podigli. Radničko-klasna prava ovog reprezentativnog srpskog sindikata u svojoj prepoznatljivosti nemaju i nikad nisu imali nameru da jednokratnim "konzerva - ili - paradajz/polutka" arhaičnim, davno prevaziđenim pseudomodelima tobož' - činjenja svojim članovima, nazovi pomognu, već sledstveno interesima čak i onih koji nisu njegovi članovi, pruže jednaku poruku da građani ponajpre mogu da očekuju bolji životni standard tek ukoliko tolerantno, na principima uzajamne solidarnosti a u okviru trajnog procesa razumevanja, budu i ostanu jedna prepoznatljiva slika Srbije sa dostojanstvenim građaninom na čelu kolone

~ . ~

Sombor je grad u kojem osim brojnih drugih, sindikalna tradicija ima svoje ponosom čuvano vrednosno biće, čini se koliko je ovaj grad u pozitivi ili kako god hoćemo, pežorativno star, recipročno upoređujućom proporcijom dužine trajanja i razvijanja ovdašnje sindikalne tako i svesomborske dakle, tradicije, u ravnoj meri. Baš ovih dana, tako se nenametnuto ali vrlo simbolično u Somboru poklapaju obeležavanja koja imaju i jubilarne, ali pre toga autentično blisko srodne vrednosti o kojima govorimo. Sa epitetom kojim se građani Sombora ponose - slobodnog kraljevskog grada, u utisnutom žigu trentuka neprolaza jednog dugog vremena od kada je 17. februara 1749. godine uz visoku cenu (150.000 rajnskih forinti uplaćeno u carske trezore, što je sa pratećim taksama i prispelim kamatama teško opteretilo grad dugovima, koje će potpuno otplatiti tek 1806. godine), carica Marija Terezija potpisala Povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova i, koja je na svečan način predata Somborcima 24. aprila 1749. godine - Ravangrad je rekordnim brojem kulturološko-istoriografskim i sportskim, masovnim manifestacijama obeležio svoj Dan grada. Sombor je, još na trenutak vraćajući se u sopstvenu mu dijamantsku prošlost, budućnost krenuo da gradi ovim činom i njime mnogo dobio. Prosvetitelj Avram Mrazović pak nastavlja 1778. godine svekoliku tradiciju, osnivajući školu „Normu“, sa prvim tečajevima za obrazovanje srpskih učitelja.

U okviru svoje familijarne mreže granskih sindikata, NEZAVISNOST je među onim akterima koji Somboru vraćaju bogatu prošlost i čine sadašnjost, spremni da svake godine pa tako i ove čine da što veća i nadasve kvalitetna vidljivost aktivnosti ostvaruje tu somborsku kraljevsko-slobodarsku medalju na dobrobit svojih građana koji vole svoj grad a bogami i Sombor time slikaju omiljenim pa bez lažne skromnosti i prilično udobnim mestom za prijatelje sa mnogih drugih strana kako u našoj Srbiji, tako i "spolja". Zato su sve češći, primerice, i sve popularniji ujedno a efikasni, prekogranični projekti koje u ovdašenjem somborskom prilično lakom miljeu partnerstva na relaciji: lokalna NEZAVISNOST - civilni sektor - donosioci odluka gradske samouprave, sve u tempu laganog ritma poput pesme jednog od svojih najpoznataijih ambasadora, Zvoneta Bogdana, omogućuje malo-po malo po koji "stepenik" više u toliko opšte željenom dobrom-boljem, životnom standardu žitelja na ovom ravničarskom panonskom tlu vrednih domaćina i gazda.

Tako, već s početka i ove godine, članovi Koordinacionog odbora s entuzijazmom i uverenjem sasvim mogućeg (ponovnog) reafirmasanja što se institucionalnog temelja tiče - u principicima i biću Povereništva lokalne NEZAVISNOSTI za Sombor i Zapadnobački upravni okrug, a sa predlogom i pre svega već i započetim pripremama obeležavanja važnih godišnjih datuma što će ih sindikalna ostvarenja vidljivosti-na delu-pred licem svojeg građana i od strane svakog aktivnog člana ovog/našeg Sindikata, predložiti i uživo predstaviti. 

Srećan nam zato Svetski dan socijalne pravde koji samo simbolično poručuje iste ciljeve i drugim "običnim" danima, ali ne samo uz "čašicu razgovora" ili pak koktel-žurke, "naopako bilo" :-), već kako to somborski predstavnici (za sada Koordinacionog odbora) složno, kolegijalno - naročito poslednjih nekoliko godine čine, rekoh akcijama što će dakako pridoneti i onima sugrađanima, koji i dalje teže žive.

Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotogalerija - primeri:

Jedan od onih dana koji čuvanjem fotografija govore rečju-dve više u skladu sa događajem: Somborski UGS NEZAVISNOST i Grad Sombor prvi su u Srbiji obeležili Svetski dan kulture (15. april) 2017. godine i po treći zaredom spremni, da centralni godišnji datum kulture u svetu nastave u svom gradu. Partnerski zajedničk fotos (svečana velika sala somborske Županije-Gradske uprave) overava čestitost tog ostavljajućeg traga, kada je jedna od čelnica UGS NEZAVISNOST Eržebet Tot Batori, donela u ime Centrale, Pokrajinskog odbora UGS-a naramke od više stotina knjiga u čemu su joj asistirali građani svojim brojnim donacijama a redovno među njima i sportisti; uvek uz ovaj/naš Sindikat, "prva pomoć" Dejan Kunić, trofejima ovenčani sportista pa danas trener Kluba borilačkih sportova Galaktik Sombor - i sam učlanjen u GS sporta

"Karavan prijateljstva - Svi smo jedno", pod tim radnim naslovom somborski UGS bio je domaćin Okrugog stola kako za svoje članove tako i za zainteresovane žitelje Sombora. Gosti su došli i iz drugih gradova i susednih država, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine - a mesto dobrodošlice i događanja: partneri ovdašnjeg Sindikata Nezavisnost, vlasnici i uvek pri ruci, zaposleni u Hotelu Lodge In koji kako nam rekoše, kao i ovom prilikom pre tri godine, uvek će nam za svake željene javne tribine i ostala događanja, otvoriti svoja vrata. Imamo bez lažne skromnosti dakle, uz ovaj, više renomiranih prostora, objekata i dvorana u kojima jesmo u mogućnosti da u Somboru i petnaest naseljenih mesta opštine/Grada budemo ravnopravno ali stvarno u ulozi kako organizatora, tako i domaćina

Najveće ime somborskog sporta je Ivan Frgić (28. maj 1953 - 31. oktobar 2015), prvi somborski sportista koji je osvojio olimpijsku medalju (srebro, Letnje olimpijske igre, Montreal 1976) za svoj grad. Njemu u slavu Somborci i njegov klub kojeg je svetom proslavio, Rvački klub Radnički, ranije Elektrovojvodina, danas priređuju memorijalne turnire. Uoči prvog, pre dve godine, konferencija za medije priređena je u prostoriji lokalnog (našeg) somborskog Sindikata NEZAVISNOST, ispod, sindikalne zastave uz koju ostaju da stoje plakati sa likom sportiste veka Ivana Frgića-Žutog.

Složno i kolegijalno: Sa jednog od pripremnih radnih sastanaka članova Koordinacionog odbora UGS NEZAVISNOST Sombor u svojoj kancelariji (Venac Vojvode Stepe Stepanovića 9), u kojoj je utočišće pruženo dvostrukom elektronskom mediju: Novi Radio Sombor, za koji i Somborci kažu da je prvi sindikalni medij putem kojeg mogu da se po prvi put bliže upoznaju sa detaljima/informacijama o tokovima sindikalnih poslova pa tako i načinima kako da ostvaruju i svoja prava na poljima radno-klasnih i drugih interesa. Jer mnogo je lakše sve, kad je - zajedno.

* U sredu, 26. septembra Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost doneo je saopštenje koje prenosimo u celosti:

Danas, 26. 9. 2018. održan je sastanak reprezentativnih sindikata sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladenom Šarčevićem, ministrom državne uprave i lokalne samouprave, Brankom Ružićem i predstavnicima Ministarstva finansija. Predstavnici reprezentativnih sindikata su iznosili argumente koji dokazuju zašto prosvetni radnici treba da budu u devetoj grupi, u prvom platnom razredu. Osnovni razlog nesporazuma među pregovaračima je što predstavnici Vlade problem sagledavaju sa pozicije svih korisnika budžeta. Prema njihovoj analizi, dodatni iznos budžeta bi bio deset puta veći od zahteva za povećanjem koje su izneli reprezentativni sindikati prosvete. Treba napomenuti da se, prema njihovim rečima, Ministarstvo finansija u pregovorima sa MMF-om zalaže da povećanje plate u prosveti bude veće od drugih koji su obuhvaćeni ovim sistemom plata.

Pregovori predstavnika reprezentativnih sindikata i Vlade će se nastaviti nakon okončanja pregovora Vlade i MMF-a, što se očekuje 04. 10. 2018.

ŠTRAJK SE NASTAVLjA!

GSPRS NEZAVISNOST