Prikazivanje članaka po tagu ugs

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije danas (utorak, 25. avgust) su završili prvu rundu pregovora u vezi sa povećanjem minimalne cene rada za 2021. godinu. Konačan dogovor nije postignut, već su izneti samo stavovi, a nastavak razgovora je predviđen za sledeći utorak, izjavio je član radne grupe sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić

Dr Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja ovog reprezentativnog srpskog sindikata, za Betu je potvrdio da su sindikati, Ujedinjeni granski sindikati (UGS) „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u svojstvu Socijalno-ekonomskog saveta (SES) zastupali stav da minimalna zarada treba da bude povećana sa sadašnjih 30.022 dinara na 37.500 dinara, koliko košta minimalna potrošačka korpa.

To bi, kako je notirao Ristić, značilo da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,54 dinara na 216,75 dinara.

Razlog za povećanje cene rada uprkos krizi zbog pandemije virusa COVID-19 je, kako ističu sindikati i činjenica da je prošle godine u trpartitanom telu, SES-u postignut dogovor da minimalna zarada dostigne vrednost minimalne korpe u 2021. godini.

Predstavnici poslodavaca su se, prema njegovim rečima, na današnjim pregovorima zalagali da se minimalna cena rada poveća u skladu sa projektovanim rastom bruto domaćeg proizvoda za sledeću godinu, od šest odsto.

Članovi radne grupe za pregovore koji zastupaju Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izneli su statističke podatke o makroekonomskim kretanjima, ali se nisu izjasnili da li se zalažu za povećanje minimalca.

Zoran Ristić dopunjuje da se očekuje da se predstavnici Vade Srbije izjasne u sledećoj rundi pregovora.

Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije kao članovi SES-a, treba da finalizuju dogovor 14. septembra za kada je zakazana sednica SES-a, a ako ne postignu dogovor o povećanju minimalne cene rada, odlučiće, kako je predviđeno zakonskim propisom, Vlada Srbije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Granski sindikat industrije, energije i rudarstva (IER) „Nezavisnost“ doneo je saopštenje sledeće sadržine:

Za javnost u Srbiji to više nije novina, da se poslodavac u kompaniji YURA Korporaciji ponaša prema zaposlenima, kao da zakoni Republike Srbije ne važe za ovu kompaniju, koja, očigledmo je to, uživa blagonaklonost državnih organa.

Već nekoliko godina zaposleni i sindikat „Nezavisnost“ ukazuju na kršenje radničkih i sindikalnih prava od strane poslovodstva ove južnokorejske kompanije, a pre nekoliko meseci, za vreme vanrednog stanja, član Sindikata „Nezavisnost“ je hapšen samo zato što je u ime radnika zahtevao od poslovodstva u fabrici YURA Corporation u Rači, da se striktno poštuju epidemiološke mere i da se u proizvodnji obezbedi dovoljna socijalna distanca između radnika, kako ne bi došlo do zaražavanja.

Da bi sprečio zaposlene da se oslobode straha, da se sindikalno organizuju i da sindikalne aktivnosti obavljaju preko svojih sindikalnih centrala, poslodavac u kompaniji YURA poslužio se manipulacijom radnika, tako što ih organizovao u Savet radnika, koji inače poslodavac finansira i drži pod svojom čvrstom kontrolom, pokušavajući tako da neutrališe svaki pokušaj borbenog sindikalnog delovanja!

Poslodavac na mesečnom nivou finansira rad Saveta radnika u YURA Korporaciji, pa je Savet radnika pretvoren u produženu ruku poslodavca i služi za pružanje solidarne pomoći radnicima u slučaju lečenja i drugih potreba, kao što je to sindikat činio u vreme socijalističkog samoupravnog sistema.

I pored svih pokušaja zastrašivanja, deo zaposlenih u fabrici YURA Korporacija u Rači, slobodnom voljom je pristupio u članstvo Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“, a to je bio signal poslodavcu, odnosno njegovom „Savetu radnika“, da odbije zahtev za solidarnu pomoć radnici YURA Korporacije članu Sindikata „Nezavisnost“ kojoj je izgoreo krov na kući!

To je klasičan primer ucene i diskriminacije, što pokazuje odluka fantomskog Saveta radnika da radnici koji su članovi neke sindikalne organizacije i ne podržavaju rad Saveta radnika (!), gube pravo na članstvo u Savetu radnika, a sa tim i na benefite koji se dobijaju od Saveta!!!! O kakvim se to benefitima radi kada po zakonu Savet zaposlenih nema članstvo već predstavlja sve zaposlene!?

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“, će se posebnim zahtevom, obratiti Povereniku za ravnopravnost, kao i Inspektoratu za rad, da se hitno izvrši kontrola rada ovog Saveta radnika u YURA Korporaciji i da se ponište svi akti diskriminacije koji se sprovode prema radnicima koji su se slobodnom voljom odlučili da pristupe u članstvo Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“!

Istovremeno pozivamo sve zaposlene u fabrikama YURA Korporacije u Srbiji, da ne nasedaju prevarama i manipulacijama poslovodstva, jer je u sistemu tržišne ekonomije i eksploatatorskog kapitalizma, jedino sindikat ovlašćen da sa poslodavcima pregovara o pravima radnika, da zaključuje kolektivne ugovore, da organizuje sve vidove sindikalne borbe uključujući i štrajk, dok Savet zaposlenih ima ograničeno delovanje na kontrolu primene Kolektivnog ugovora.

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost“, će od Inspektorata za rad, zahtevati da se po hitnom postupku izvrši inspekcijski nadzor i da se detaljno istraži način osnivanja, rada, izbora predstavnika i finansiranja Saveta radnika u YURA Korporaciji i da preduzme odgovarajuće zakonske mere prema poslodavcu.

Od naših svetskih i evropskih sindikalnih federacija IndustriALL Global Union i IndustriALL Europe, zatražićemo da kompaniju YURA Korporaciju stave na listu nepoželjnih poslodavaca .

U Beogradu, 22. 07. 2020.

Granski sindikat
industrije, energije i rudarstva (IER)
„Nezavisnost“
Milorad Panović, predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na osoben i sebi svojstven način, Ujedinjeni granski sindikati NEZAVISNOST obeležavaju Svetski dan socijalne pravde (20. februar) nizom aktivnosti utičući na ostvarivanje podizanja svih pozitivnih stilova nivoa svesti iznad letvice koju su već i samim ovim činom visoko podigli. Radničko-klasna prava ovog reprezentativnog srpskog sindikata u svojoj prepoznatljivosti nemaju i nikad nisu imali nameru da jednokratnim "konzerva - ili - paradajz/polutka" arhaičnim, davno prevaziđenim pseudomodelima tobož' - činjenja svojim članovima, nazovi pomognu, već sledstveno interesima čak i onih koji nisu njegovi članovi, pruže jednaku poruku da građani ponajpre mogu da očekuju bolji životni standard tek ukoliko tolerantno, na principima uzajamne solidarnosti a u okviru trajnog procesa razumevanja, budu i ostanu jedna prepoznatljiva slika Srbije sa dostojanstvenim građaninom na čelu kolone

~ . ~

Sombor je grad u kojem osim brojnih drugih, sindikalna tradicija ima svoje ponosom čuvano vrednosno biće, čini se koliko je ovaj grad u pozitivi ili kako god hoćemo, pežorativno star, recipročno upoređujućom proporcijom dužine trajanja i razvijanja ovdašnje sindikalne tako i svesomborske dakle, tradicije, u ravnoj meri. Baš ovih dana, tako se nenametnuto ali vrlo simbolično u Somboru poklapaju obeležavanja koja imaju i jubilarne, ali pre toga autentično blisko srodne vrednosti o kojima govorimo. Sa epitetom kojim se građani Sombora ponose - slobodnog kraljevskog grada, u utisnutom žigu trentuka neprolaza jednog dugog vremena od kada je 17. februara 1749. godine uz visoku cenu (150.000 rajnskih forinti uplaćeno u carske trezore, što je sa pratećim taksama i prispelim kamatama teško opteretilo grad dugovima, koje će potpuno otplatiti tek 1806. godine), carica Marija Terezija potpisala Povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova i, koja je na svečan način predata Somborcima 24. aprila 1749. godine - Ravangrad je rekordnim brojem kulturološko-istoriografskim i sportskim, masovnim manifestacijama obeležio svoj Dan grada. Sombor je, još na trenutak vraćajući se u sopstvenu mu dijamantsku prošlost, budućnost krenuo da gradi ovim činom i njime mnogo dobio. Prosvetitelj Avram Mrazović pak nastavlja 1778. godine svekoliku tradiciju, osnivajući školu „Normu“, sa prvim tečajevima za obrazovanje srpskih učitelja.

U okviru svoje familijarne mreže granskih sindikata, NEZAVISNOST je među onim akterima koji Somboru vraćaju bogatu prošlost i čine sadašnjost, spremni da svake godine pa tako i ove čine da što veća i nadasve kvalitetna vidljivost aktivnosti ostvaruje tu somborsku kraljevsko-slobodarsku medalju na dobrobit svojih građana koji vole svoj grad a bogami i Sombor time slikaju omiljenim pa bez lažne skromnosti i prilično udobnim mestom za prijatelje sa mnogih drugih strana kako u našoj Srbiji, tako i "spolja". Zato su sve češći, primerice, i sve popularniji ujedno a efikasni, prekogranični projekti koje u ovdašenjem somborskom prilično lakom miljeu partnerstva na relaciji: lokalna NEZAVISNOST - civilni sektor - donosioci odluka gradske samouprave, sve u tempu laganog ritma poput pesme jednog od svojih najpoznataijih ambasadora, Zvoneta Bogdana, omogućuje malo-po malo po koji "stepenik" više u toliko opšte željenom dobrom-boljem, životnom standardu žitelja na ovom ravničarskom panonskom tlu vrednih domaćina i gazda.

Tako, već s početka i ove godine, članovi Koordinacionog odbora s entuzijazmom i uverenjem sasvim mogućeg (ponovnog) reafirmasanja što se institucionalnog temelja tiče - u principicima i biću Povereništva lokalne NEZAVISNOSTI za Sombor i Zapadnobački upravni okrug, a sa predlogom i pre svega već i započetim pripremama obeležavanja važnih godišnjih datuma što će ih sindikalna ostvarenja vidljivosti-na delu-pred licem svojeg građana i od strane svakog aktivnog člana ovog/našeg Sindikata, predložiti i uživo predstaviti. 

Srećan nam zato Svetski dan socijalne pravde koji samo simbolično poručuje iste ciljeve i drugim "običnim" danima, ali ne samo uz "čašicu razgovora" ili pak koktel-žurke, "naopako bilo" :-), već kako to somborski predstavnici (za sada Koordinacionog odbora) složno, kolegijalno - naročito poslednjih nekoliko godine čine, rekoh akcijama što će dakako pridoneti i onima sugrađanima, koji i dalje teže žive.

Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Fotogalerija - primeri:

Jedan od onih dana koji čuvanjem fotografija govore rečju-dve više u skladu sa događajem: Somborski UGS NEZAVISNOST i Grad Sombor prvi su u Srbiji obeležili Svetski dan kulture (15. april) 2017. godine i po treći zaredom spremni, da centralni godišnji datum kulture u svetu nastave u svom gradu. Partnerski zajedničk fotos (svečana velika sala somborske Županije-Gradske uprave) overava čestitost tog ostavljajućeg traga, kada je jedna od čelnica UGS NEZAVISNOST Eržebet Tot Batori, donela u ime Centrale, Pokrajinskog odbora UGS-a naramke od više stotina knjiga u čemu su joj asistirali građani svojim brojnim donacijama a redovno među njima i sportisti; uvek uz ovaj/naš Sindikat, "prva pomoć" Dejan Kunić, trofejima ovenčani sportista pa danas trener Kluba borilačkih sportova Galaktik Sombor - i sam učlanjen u GS sporta

"Karavan prijateljstva - Svi smo jedno", pod tim radnim naslovom somborski UGS bio je domaćin Okrugog stola kako za svoje članove tako i za zainteresovane žitelje Sombora. Gosti su došli i iz drugih gradova i susednih država, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine - a mesto dobrodošlice i događanja: partneri ovdašnjeg Sindikata Nezavisnost, vlasnici i uvek pri ruci, zaposleni u Hotelu Lodge In koji kako nam rekoše, kao i ovom prilikom pre tri godine, uvek će nam za svake željene javne tribine i ostala događanja, otvoriti svoja vrata. Imamo bez lažne skromnosti dakle, uz ovaj, više renomiranih prostora, objekata i dvorana u kojima jesmo u mogućnosti da u Somboru i petnaest naseljenih mesta opštine/Grada budemo ravnopravno ali stvarno u ulozi kako organizatora, tako i domaćina

Najveće ime somborskog sporta je Ivan Frgić (28. maj 1953 - 31. oktobar 2015), prvi somborski sportista koji je osvojio olimpijsku medalju (srebro, Letnje olimpijske igre, Montreal 1976) za svoj grad. Njemu u slavu Somborci i njegov klub kojeg je svetom proslavio, Rvački klub Radnički, ranije Elektrovojvodina, danas priređuju memorijalne turnire. Uoči prvog, pre dve godine, konferencija za medije priređena je u prostoriji lokalnog (našeg) somborskog Sindikata NEZAVISNOST, ispod, sindikalne zastave uz koju ostaju da stoje plakati sa likom sportiste veka Ivana Frgića-Žutog.

Složno i kolegijalno: Sa jednog od pripremnih radnih sastanaka članova Koordinacionog odbora UGS NEZAVISNOST Sombor u svojoj kancelariji (Venac Vojvode Stepe Stepanovića 9), u kojoj je utočišće pruženo dvostrukom elektronskom mediju: Novi Radio Sombor, za koji i Somborci kažu da je prvi sindikalni medij putem kojeg mogu da se po prvi put bliže upoznaju sa detaljima/informacijama o tokovima sindikalnih poslova pa tako i načinima kako da ostvaruju i svoja prava na poljima radno-klasnih i drugih interesa. Jer mnogo je lakše sve, kad je - zajedno.

* U sredu, 26. septembra Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost doneo je saopštenje koje prenosimo u celosti:

Danas, 26. 9. 2018. održan je sastanak reprezentativnih sindikata sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladenom Šarčevićem, ministrom državne uprave i lokalne samouprave, Brankom Ružićem i predstavnicima Ministarstva finansija. Predstavnici reprezentativnih sindikata su iznosili argumente koji dokazuju zašto prosvetni radnici treba da budu u devetoj grupi, u prvom platnom razredu. Osnovni razlog nesporazuma među pregovaračima je što predstavnici Vlade problem sagledavaju sa pozicije svih korisnika budžeta. Prema njihovoj analizi, dodatni iznos budžeta bi bio deset puta veći od zahteva za povećanjem koje su izneli reprezentativni sindikati prosvete. Treba napomenuti da se, prema njihovim rečima, Ministarstvo finansija u pregovorima sa MMF-om zalaže da povećanje plate u prosveti bude veće od drugih koji su obuhvaćeni ovim sistemom plata.

Pregovori predstavnika reprezentativnih sindikata i Vlade će se nastaviti nakon okončanja pregovora Vlade i MMF-a, što se očekuje 04. 10. 2018.

ŠTRAJK SE NASTAVLjA!

GSPRS NEZAVISNOST

* U  uvodnom izlaganju predsednik Zoran Stojiljković je naglasio značaj štrajka i njegovog kvalitetnog regulisanja sa stanovišta uticaja zaposlenih na ostvarivanje njihovih prava iz oblasti radnih odnosa. Činjenica je da je pravo na štrajk u poslednje vreme na udaru i da se ovo pravo sve češće krši, te da se kršenje opravdava argumentima ekonomije i sigurnosti, stoga Sindikati ne mogu da daju saglasnost na Nacrt Zakona o štrajku kojim se ovo pravo dodatno ograničava      

Nakon kratke prezentacije Dragana Milanovića o uporednom pregledu važećeg i Nacrta zakona o štrajku i diskusije članova,

Izvršni odbor je, jednoglasno,  na Vanrednoj sednici, održanoj 1. juna 2018. godine, doneo sledeći

Z a k l j u č a k :

            Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST, razmatrajući Nacrt Zakona o štrajku, konstatuje da su predloženim tekstom, u odnosu na važeći Zakon iz 1996. godine, definisana određena poboljšanja – zaposleni mogu da štrajkuju i van poslovnog kruga poslodavca uz najavu u skladu sa posebnim zakonom, zaposleni imaju pravo na zaradu/platu ukoliko je štrajk organizovan zbog neisplaćenih zarada/plata, nezakonitost štrajka može da utvrdi samo sud, pojačane su nadležnosti Inspekcije rada.

Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost“ i pored gore navedenih pozitivnih pomaka, ne mogu da daju pozitivno mišljenje na predloženi tekst Nacrta Zakona jer:

• Nacrt Zakona o štrajku nije krovni zakon, s obzirom da se u predloženom tekstu Nacrta Zakona predviđa primena drugih posebnih zakona, podzakonskih akata i uredbi koji su već na snazi i ograničavaju pravo na štrajk u određenim delatnostima;
• Obesmišljeno je uvođenje štrajka solidarnosti ako se podrška daje samo zaposlenima ili sindikatima koji su u štrajku kod istog poslodavca ili istoj grani, grupi ili delatnosti na teritoriji Republike Srbije, jer se time narušava jedan od osnovnih principa sindikalnog organizovanja i delovanja – solidarnost;
• Nacrtom Zakona su, u suprotnosti sa principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije, preširoko utvrđene najpre delatnosti u kojima je zabranjen štrajk, a zatim i delatnosti od opšteg interesa u kojima je moguće organizovati štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. I određivanje tehnološkog minimuma procesa rada je uopšteno definisano, posebno sa aspekta šta je to “nenadoknadiva šteta“ usled koje bi se ugrozilo obavljanje delatnosti u toku ili nakon prestanka štrajka;
• Saglasni smo da Agencija za mirno rešavanje radnih sporova vodi evidenciju o štrajku, ali izražavamo sumnju u mogućnost kvalitetnog sprovođenja arbitražnog postupka kod određivanja minimuma procesa rada, ukoliko isti nije utvrđen kolektivnim ugovorom ili sporazumom između sindikata, odnosno većine zaposlenih i poslodavca. Definisano je da se Arbitražno veće sastoji od pet arbitara, dva stručnjaka i tri arbitra sa liste miritelja i arbitara. Izražavamo sumnju u kapacitete arbitara da se bave ovom veoma složenom materijom. Neprihvatljivo je da se arbitražna odluka donosi većinom glasova, da je ona obavezujuća i konačna, jer se definiše da sindikati predlažu jednog arbitra, poslodavac jednog, a ostala tri se predlažu iz Imenika.

O b r a z l o ž e n j e :

            Imajući u vidu da je važeći Zakon o štrajku donet još 1996. godine i da je, u međuvremenu, donet novi Ustav, sa kojim Zakon nije usaglašen, nesporno je da treba doneti novi Zakon o štrajku. Svesni smo da je i ovaj Zakon u mnogim odredbama kršen, bez sankcija, posebno imajući u vidu drastično kršenje osnovnih principa definisanih Zakonom u štrajku u poslednjem štrajku u Fijatu.

Novim Zakonom bi trebalo prvenstveno, u skladu sa principima Međunarodne organizacije rada koji su utvrđeni na osnovu ratifikovanih konvencija, kao i standardima Evropske unije, ograničiti pravo na štrajk samo u delatnostima u kojima bi prekid rada ugrozio život i bezbednost stanovništva, što Nacrtom zakona nije učinjeno, već su delatnosti od opšteg interesa definisane uopšteno i preširoko. Osnovno je da se ne može drugim zakonima definisati minumum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa, jer se time oduzima pravo socijalnim partnerima da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada. Praksa je pokazala da je dosadašnji način utvrđivanja minimuma procesa rada imao za posledicu širiko definisane minimume koji su, u velikom broju slučajeva, bili veći i od utvrđenog procesa rada pre najave štrajka.

U praksi su poslodavci odbijali da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pregovaraju o načinu rešavanja ispostavljenih štrajkačkih zahteva. Zato je pozitivno da se u Nacrtu Zakona stavlja akcenat na postupak mirnog rešavanja sporova, uz obavezu daljeg obrazovanja i usavršavanja miritelja u oblasti štrajka.

Bez obzira na konstataciju da je ideja donošenja novog Zakona pozitivna, da se on mora usaglasiti sa Ustavom i principima međunarodne organizacije rada, Sindikati ne mogu da daju pozitivno mišljenje na Nacrt u kome su delatnosti od opšteg interesa i dalje date preširoko, da Zakon nije sistemski Zakon, jer se njime i dalje daje mogućnost da se posebnim zakonima (o prosveti, rudarstvu, zdravstvenoj zaštiti…) definišu različita pitanja u vezi štrajka – ili je štrajk zabranjen ili ograničen obavezom uvođenja minimuma procesa rada, sve dok se ne postigne koncenzus o ovim bitnim, sistemskim pitanjima.

                Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST

                Zoran Stojiljković, predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* NETLEX konferencija – Evropska konferencija sindikalnih organizacija (pravnih eksperata koji rade za sindikat), ove godine se održala u Gentu, Belgija, u organizaciji Evropske konfederacije sindikata, sa temom: „Obezbediti poštovanje radničkih prava“. Ujedinjene granske sindikate „Nezavisnost“ na Konferenciji je predstavljala Slađana Kiković, šef Odeljenja za zakonodavno-pravnu regulativu, pravnu pomoć i zastupanje

Izvestioci na Konferenciji su bili: Rory Palmer, predstavnik političke grupe MEP S&D u Evropskom parlamentu, Inge Bernaerts, šef Kabineta u Evropskoj komisiji, Wiebke Warneck, pravni savetnik Evropske konfederacije sindikata, Javi Lopez, predstavnik političke grupe MEP S+D, u Evropskom parlamentu, Martin Jefflen, predsednik Eurocadres, Yves Jorens, profesor Univerziteta Gent, Bart Stalpaert, generalni direktor Inspekotrata rada Belgije, Agnes Jongerius, zamenik šefa Komiteta poslodavaca Belgije, Henning Grosskreutz, član IG Metall, Bart Samyn, FGTB, Alan C. Neal, stručni saradnik Evropskog suda pravde, Marco Rocca, profesor Univerziteta Hasselt, Esther Lynch, sekretar Evropske konfederacije sindikata, Magnus Lundberg, TCO.

Evropska unija i sindikalne organizacije EU preokupirane su gubitkom velikog broja radnih mesta zbog „Bregzita“.

Evropski parlament se trenutno bori sa velikom nejednakošću u društvu i ulozi Parlamenta u rešavanju socijalnih prava zaposlenih – radnika u EU. U Evropskoj uniji, i dalje je zastupljena nezaposlenost i to u velikom procentu među mladima, kao i problemi ostvarivanja prava na penziju i jednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti.

Direktiva o upućenim radnicima se u potpunosti ne primenjuje i pred Evropskim sudom pravde su poznati slučajevi Rufut Lavaz, Viking, Luksemburg, gde se na upućene radnike ne primenjuje zaključen kolektivni ugovor kao i princip iste zarade za svakog radnika koji obavlja iste poslove bez obzira da li je upućen radnik ili zaposleni kod poslodavca i poštovanje opšteg koletivnog ugovora, ako postoji na nacionalnom nivou i za upućene radnike.

Problem u Evropskoj uniji je počeo da bude i princip slobodnog kretanja radne snage koji predstavlja polaznu osnovu Evropske unije i koji je upućivao na demokratičnost jednog društva.

Kolektivni ugovori zaključeni u Evropskoj uniji se ne primenjuju i traže se novi instrumenti obezbeđenja primene kolektiivnih ugovora.

Evropski sud pravde i dalje traga za tačnim instrukcijama u izgradnji sudske prakse za primenu Direktive za upućene radnike. Zaključak je da se treba izvršiti dodatni pritisak sindikalnih organizacija na izvršnu vlast oko poštovanja Direktive o upućenim radnicima. Velika Britanija je poznata kao zemlja u kojoj upućeni radnici nemaju ista prava kao ostali radnici, npr. slučaj uvećanja zarade.

Organi Evropske unije su skeptični prema stavovima sindikata, ali trenutna situacija u Evropskoj unije je da sindikalne organizacije nemaju kapaciteta za zaključivanje kolektivnih ugovora. Izvestilac ispred Evropskog suda pravde je zahvalan sindikatima Evrope na zauzetim standardima za izgradnju sudske prakse i svi pomaci koji su učinjeni u zaštiti prava radnika pred Evropskim sudom pravde su zahvaljujući iskustvu evropskih sindikalnih organizacija.

Konferencija je poseban segment posvetila zaposlenima koji imaju terminalnu dijagnozu (lica kojima je prema dijagnozi lekara ostalo 6 – 8 meseci do okončanja života zbog bolesti) i njihovoj zaštiti. Razmatrala su se pitanja zaposlenih sa terminalnom dijagnozom u okviru ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, prihvatanja radne i šire sredine sa prirodom njihove bolesti, pitanja ostvarivanja penzije članova porodice – porodična penzija, pogrebnih usluga, ali i pitanje zaštite zaposlenih koji imaju terminalnu dijagnozu od otkaza ugovora o radu. Stav stručne javnosti je da se u Evropskoj uniji trebaju izgraditi pravni instrumenti da zaposleni koji imaju terminalnu dijagnozu ne mogu dobiti otkaz ugovora o radu od poslodavca, međutim Nemačka, Belgija, Francuska, Velika Britanija, Holandija, Poljska, Luksemburg nemaju sistem zaštite zaposlenih sa terminalnom dijagnozom, za razliku od Italije, Latvije, Španije, Portugala, koji su svojim zakonskim propisima zaštitili sve zaposlene sa određenom medicinskom dijagnozom, obuhvatajući i zaposlene sa terminalnom dijagnozom, jer ne prave razliku između medicinskih dijagnoza.

Države, članice Evropske unije u poslednjih dve godine imaju problem i sa primenom zakona o radu i Evropska konfederacija sindikata je zauzela stav da se treba omogućiti stvaranje jedinstvenog pravnog osnova za zaštitu prava radnika i striktno poštovanje svih direktiva Evropske unije.

Trenutno se u Evropskoj uniji razmatra donošenje nove direktive o radnom vremenu i nove definicije radnog vremena zbog prekarnih oblika rada. Nacionalnim zakonima o radu treba se dozvoliti slobodan protok radne snage i ispoštovati kroz evropske organe načelo jednakih šansi za muškarce i žene, kao i pravičan pristup socijalnoj zaštiti.

Evropska konfederacija sindikata predlaže nacionalnim zakonodavstvima da se ograniče nestandardni načini zaposlenja i da se napravi razlika između radnika i zaposlenog jer će se u budućnosti lakše štititi pravo sa terminom radnik nego zaposleni.

Veliki problem u EU je rad inspekcije rada i sve više radnici u EU imaju problem da naplate svoja novčana potraživanja od poslodavca, prvenstveno kroz vid zarade. Takođe se u nacionalnim zakonodavstvima treba voditi računa o radnicima koji rade preko platformi jer oni sada nisu uključeni u kategoriju radnika pa im se ne može pružiti adekvatna zaštita njihovih prava.

U Evropskoj uniji je sve izraženiji problem rada „na crno“, i on je izuzetno izražen u Belgiji, iako je sindikalno organizovanje na visokom nivou u ovoj zemlji. Izuzetno je izražen slučaj paralelnog radnog vremena zaposlenog kod poslodavca i rada preko platforme istog lica pa se postavlja pitanje i kroz ovaj vid rada definisanja radnog vremena.

Evropska konfederacija sindikata očekuje od evropskih sindikalnih organizacija da sačuvaju nacionalne zakone o radu na postojećem nivou jer svaka izmena, dopuna, ili donošenje novog zakona dodatno umanjuje prava radnika, pa je situacija sve složenija.

Izvor: