Prikazivanje članaka po tagu ugs

* Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ čestita kolegama lekarima njihovu esnafsku Slavu Svete Vrače, kao i svim pravoslavnim vernicima koji danas slave ovaj praznik!

Sveti Kozma i Damjan su rođeni u Aziji. Vaspitani su u hrišćanskom duhu i u mladosti su izučili lekarske veštine.

Ljude su lečili besplatno i ubrzo su proglašeni besrebrenicima, jer za lečenje nisu uzimali nikakvu nadoknadu, strogo poštujući Hristovu zapovest „Badava primiste, badava dajite“ (Mt. 10, 8).

GS ZSZ NEZAVISNOST / S. S.

Objavljeno u Sindikat

* Po drugi put u roku od nekoliko meseci (nakon 29. maja ove godine), predstavnici rukovodstva Sindikata sporta Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST bili su, poslednjeg septembarskog petka u Somboru, čime je osim ostalog potvrđeno uzajamno poštovanje. Nakon uspešnog sastanka, obećano je, uskoro će ponovo posetiti sportski Sombor 

U trofejnim prostorijama somborskog prvoligaša, Ženskog rukometnog kluba Ravangrad u petak, 29. septembra naveče, održan je operativni radni sastanak na kojem su iznete značajne prednosti učlanjenjem sportista, članova i prijatelja klubova i sporta u najmlađi po stažu, u maju osnovani granski sindikat sporta u okviru višečlane porodice Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. - Hoćemo da se bavimo ljudima, da ljudi osećaju sigurnost a to znači prevashodno da ovaj sindikat ima obavezu da svi aktivni sportisti imaju obezbeđeno osiguranje - podvukao je Miroljub Damnjanović, popularni Dugi, istaknuti košarkaš zlatnih generacija, dugogodišnji kapiten beogradskog Radničkog koji je godinama bio u vrhu jugoslovenske košarke i osvajač titula. Damnjanović je takođe naglasio da je namera Sindikata sporta da radi zajedno sa nevladinim sektorom na projektima koji će omogućiti ono najvažnije: uvažavanje sportista, trenera i sportskih radnika.

Članica Predsedništva ovog granskog sindikata Nezavisnosti, Radmila Parezanović Todorović, proslavljena rukometašica, osvajačica zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Beogradu 1973. i srebra na SP dve godine radnije u Holandiji, kapiten ORK Beograda u najbolje rezultatsko doba rukometa, sa kojim je osvajala domaće prvenstvo i KUP, istakla je prevashodno bitnim da kako je rekla, radimo jedni sa drugima i budemo u sportu u stalnoj komunikaciji. - Iako smo u "moje vreme" imale svetske rezultate, niko nije pomišljao na novac, bile smo srećne kao svetske šampionke ili državne prvakinje kada dobijemo nove patike, išla sam sama po firmama u Beogradu da bi nam neko preduzeće samo stavilo natpis na dresove kako na utakmici pred pubilikom koja nas je bodrila, dresovi ne bili "goli". Niko nije dobio novac. Dobijamo onoliko - koliko radimo, to jeste tačno, a u osnovi svega, u suštini bavljenja sporta, temeljac je entuzijazam, notirala je popularna Rada, čiji je dolazak u "Mostongu" u kojoj je odigrala i poslednju zvaničnu utakmicu 1982, u bogatoj desetogodišnjoj karijeri, izazvao i njoj samoj emocije kao i mnogima koji su je sreli u somborskom sportskom hramu.

Vojislav Tabački, takođe jedno od najznačanijih naših sportskih imena, dugo blistavi rvač i medaljama ovenčani reprezentativac - iz svog svima znanog zrenjaninskog Proletera, istakao je da uprkos danas otežanim uslovima za rad što se pre svega finansijske situacije tiče, sportiste i njihove trenera a posebno one najupornije sportske delatnike u klubovima od kojih se većina i sama bavila sportom, nikako ne sme da napušta optimizam i da padju u neraspoloženje. - Svi mi imamo obavezu da nešto vratimo sportu - rekao je Tabački, sekretar Sindikata sporta UGS-a. - Naša uloga je pre svega da budemo - naša savest. Mi nismo "zimnica ili polutka sindikat", naprotiv, mi moramo da u svakoj sredini, u svakom klubu, u svakome ko nam se obrati, pronađemo partnera i saveznika i uzvratimo rešavanju problema kao i daljem unapređenju sporta jer talenata uvek imamo, bez oklevanja. Sombor nije ništa drugačiji nego ostali sportski centri u Srbiji, svuda je situacija slična, uslovi su ispod rezultata, ali ovde u gradu zelenila imate sigurne resurse i dobru sportsku, organizovanu infrastrukturu i za bazični, individaulne i ekipne spotove. Moje dugogodišnje prijateljstvo sa nenadmašnim Ivicom Frgićem koji će večno da živi u nama i sa nama, dodatno obavezuje da vam pomognemo.

Prisutni sportisti i sportski radnici iz Sombora zahvalili su se cenjenim gostima na dolasku i izrekli svoje aktuelne potrebe, probleme i stanje u klubovima. Miodrag Aćić, predsednik najtrofejnijeg ekipnog sportskog kolektiva šire somborske regije, danas Ženskog rukometnog kluba Ravangrad, dobio je ohrabrenje čelnika sportskog sindikata Nezavisnost nakon što je rekao da bi šira društvena zajednica morala da pruži mnogo više pažnje i sredstava za nesmetano takmičenje u okviru ekipnog sporta jer kako reče, biće inače teško preživeti i najboljima. Siniša Savović, osnivač Somborske košarkaške akademije, inače prvi trener danas proslavljenog Nikole Jokića, strpljivo je i sa prijatnim iznenađenjem reagovao što su gosti iz centra države izrazili naklonost da pomognu somborskom sportu, na simpatičan način, zatražio pristupnicu za sindikat. Dugogodišnji istaknuti sportski radnik, Rodoljub Rođa Mišković, čiji je Ženski rukometni klub Autobaranja iz Darde, kasnije ga preselivši u Sombor, potvrdio da ima volju da partnerski učestvuje u daljem zajedničkom radu. Optimistički su i sa simpatijama gostiju prihvaćene i izjave mladog trenera somborskih rukometašica Darka Boškovića koji je baš te večeri sa svojim prvotimkama osvojio i četvrti bod maksimalnom učinkom za sada, u novom prvoligaškom prvenstvu. Da će se založitii i u ovom novom poslu, potvrdio je i savezni rukometni sudija Nikola Zorić - predsednik sudijske organizacije Zapadnobačkog okruga, i truditi se da afirmiše ulogu Sindikata sporta Nezavisnost i na području sportskog Apatina u kojem živi. 

Pisma ili sms poruke podrške poslali su i trener Muškog rukometnog kluba Apatin, Saša Babić, ranije istaknuti reprezentativac, kao i njegova sportska koleginica, profesor fizičke kulture Dušanka Popović, godinama jedan od prvih strelaca rukometnih šampionata države. Pristupnice za Sindikat sporta Nezavnost već su ranije potpisali Igor Frgić, šef stručnog štaba najuspešnijeg somborskog sportskog kolektiva, Rvačkog kluba Radnički, Borislav Lakićević, trener u najstarijem karate klubu Sombora koji iduće godine beleži jubilej 50 godina postojanaj i uspeha, KK "Dušan Staničkov", iz ovog kluba i sportska radnica Aleksandra Milošević Lakićević, iskusni rukometaš Stevo ManojlovićDejan Horvat i Siniša Stričević (Novi Radio Sombor - Udruženje Podium koji prate sport u okviru svojih svakodnevnih medijskih zadataka). 

Podsetimo, svako ko želi da se učlani u Sindikat sporta Nezavisnost a simbolične članarine su samo jedan od načina održavanja, mogućnosti pospešivanja daljeg razvoja, kvaliteta, potreba i rešavanja problema, u vidu dobrovoljnog pristupanja, kako je istakao predsednik Miroljub Damnjanović, nalaze se na adresi somborskog Koordinacionog odbora UGS NEZAVISNOST: Sombor, Venac Stepe Stepanovića 9. Dežurni telefon za informacije: 065 8 675 445. Pristupnice su - na raspolaganju.

Ovim putem, upućujemo zahvalnost na logističkoj podršci Domu učenika srednjih škola u Somboru i njenom direktoru Draganu Dodiću, Igoru Frgiću kao i ostalim domačinima u ovoj cenjenoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi.

S. Stričević

Miroljub Damnjanović - Dugi, predsednik Sindikata sporta UGS NEZAVISNOST: Vratićemo uvažavanje prema sportistima

Radmila Parezanović Todorović, članica Predsedništva Sindikata sporta NEZAVISNOST: Entuzijazam i optimizam u prvom planu

Vojislav Tabački, sekretar Sindikata sporta UGS-a: EntSvi mi imamo obavezu da nešto vratimo sportu

 

Objavljeno u Sindikat
četvrtak, 21 septembar 2017 19:55

Sindikalni pogled na budućnost rada

* Međunarodna organizacija rada (MOR) – Biro za radničke aktivnosti (AKTRAV) organizovali su Regionalnu konferenciju pod nazivom „Budućnost rada koju želimo” od 12-13. septembra u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu. Konferencija je okupila više od četrdeset predstavnika sindikata iz regiona Centralne Evrope i Azije, predstavnike akademske zajednice i u manjem broju predstavnike izvršnih vlasti i poslodavaca. U radu Konferencije takođe su učestvovali direktorka AKTRAVA Marija Helena Andre i izvršni sekretar Panevropskog regionalnog veća Međunarodne konfederacije sindikata, Anton Lepik. UGS NEZAVISNOST je na Konferenciji predstavljala izvršna sekretarka Čedanka Andrić

Međunarodna organizacija rada pokrenula je još 2013. godine “Stogodišnju inicijativu posvećenu budućnosti rada” sa ciljem da se u narednom periodu vodi globalni dijalog (pa i kroz ovakve regionalne konferencije) o budućnosti rada. Rezultate ovog dijaloga predstaviće Visoka komisija formirana od predstavnika (uključujući i Generalnog direktora MOR-a) vlada, međunarodnih organizacija i naučnih institucija, na Međunarodnoj konferenciji rada 2019. godine, kojom će se obeležiti stogodišnjica rada MOR-a. Dijalozi na regionalnom nivou se vode oko četiri bloka pitanja: 1. rad i društvo; 2. dostojanstven rad za sve; 3. organizacija rada i proizvodnja i 4. upravljanje radom. Ovak koncept sledila je i Konferencija u Azerbejdžanu, sa ciljem da se čuju iskustva iz zemalja Centralne Evrope i Istočne Azije, kao i nove inicijative koje bi trebalo realizovati iz perspective, pre svega sindikata. Razlog je što postoji sve veća bojazan kakve će socijalne i ekonomske posledice nastati, pre svega za radnike, usled globalizacije i tehnoloških inovacija; promena u proizvodnji, većih nejednakosti; polarizacije i isključivanja sa tržišta rada; demografskih promena uključujući i migracije, klimatskih promena i konstantne ekonomske stagnacije koja je započela 2008. godine. Danas se živi u svetu gde je 200 miliona ljudi nezaposleno; rapidan rast populacije dovodi do toga da 40 miliona radno sposobnih svake godine ulazi na tržište rada; od ukupnog broja svih zaposlenih 40 odsto radi u neformalnom sektoru. Takođe, nestandardne forme zaposlenosti su u porastu pa tako 11 odsto zaposlenih u svetu radi na privremenim poslovima. U Evropi je taj procenat 12 odsto (izuzev Španije, Portugala i Poljske gde dostiže 20 odsto), dok u zemljama Azije taj se procenat kreće između 30 i 70 odsto u pojedinim zemljama. Više od 150 milona migranata učestvuje u radnoj snazi u svetu (4,4%), od toga su 44,3% žene), najveći deo njih – 70% radi u sektoru usluga, dok je ostatak u proizvodnji i građevinskoj industriji. Postoje velike razlike u nivou tehnološkog razvoja između zemalja, kao i u visini primanja, odnosno stepenima siromaštva. Ove razlike nisu samo regionalno izražene već i u okviru samih država zbog čega je teško razviti jedinstvenu strategiju.

Nakon izlaganja i diskusija, definisani su sledeći zaključci:

  1. Osnovni cilj Međunarodne organizacije rada mora da ostane izgradnja inkluzivnog i održivog modela razvoja, baziranog na socijalnoj pravdi i zaštiti prava.
  2. Neophodno je stalno isticati da promene koje se dešavaju ne smeju ostaviti nikoga pozadi i nezaštićenog.
  3. Neophodni su dalji napori na formalizacij neformalne ekonomije.
  4. Šeme socijalne zaštite moraju opstati. I radnici koji rade na internet platformama moraju imati način da ostvaruju zdravstvenu zaštitu, obezbede penziju i ostale benefite koji proizlaze iz uplate doprinosa i poreza.
  5. Potrebno je omogućiti razvoj sistema celoživotnog učenja i ne svoditi obrazovanje samo na usko sticanje veština već ono mora imati daleko širi okvir upravo zbog brzih promena koje se dešavaju (razvoj tzv. opštih veština).
  6. Potrebno je vratiti čoveka u centar razvojnih procesa.
  7. Sindikati treba da budu zagovornici progresivnih politika.
  8. Kvalitetan posao nije bilo kakav posao. Borba za dostojanstven rad kao jedini prihvatljiv.
  9. Sindikati moraju biti u stanju da razviju nove strategije i prilagode svoje strukture promenama koje se dešavaju i koje će se desiti.
  10. Treba raditi na ukidanju prepreka za sindikate kako bi mogli da organizuju radnike bez obzira gde oni rade i koji je pravni osnov njihovog radnog odnosa.
  11. Ne odustajati, već pojačati borbu za kvalitetne kolektivne ugovore.
  12. Potrebno je insistirati na zašti podataka zaposlenih imajući u vidu nove tehnologije i manipulacije koje se mogu desiti sa bazama podataka.
  13. Sindikat mora naći svoju aktivnu ulogu u Agendi 2030.
  14. Sindikati moraju razviti novu strategiju kako da zaštite kolektivna prava radnika koji rade u novim oblicima rada i na nestandardnim poslovima – kako ove radnike organizovati i kako ih reprezentovati.
  15. Neophodna je bolja saradnja sindikata u regionu kada je u pitanju rad migranata, ali i bolja međusindikalna koordinacija uopšte.
  16. Ono što se očekuje od MOR-a jeste insistiranje na međunarodnom nivou da sve politike koje se donose budu rukovođene konceptom socijalne pravde i da se ne mogu spuštati ispod nivoa međunarodnih radnih standarda definisanih dokumentima ove organizacije.

Izvor: UGS NEZAVISNOST / S. S.

Objavljeno u Sindikat

* Kampanja međunarodne konfederacije sindikata MKS-a da se okonča rodno zasnovano nasilje u svetu rada prema standardu međunarodne organizacije rada MOR-a predstavljena je prošle sedmice u Beogradu na seminaru sa temom “STOP nasilju nad ženama i muškarcima na radnom mestu”

Cilj Kampanje je da se izgradi kritična podrška za usvajanje Konvencije MOR-a i prateće Preporuke o “Nasilju i uznemiravanju nad ženama i muškarcima u svetu rada”, sa jakim fokusom na rodnu dimenziju nasilja, kao i mobilizacija i jačanje aktivnosti sindikata u iskorenjivanju rodno zasnovanog nasilja iz sveta rada.

Seminar je protekao u organizaciji Sekcije žena UGS NEZAVISNOST.

Tokom veoma brižljivo pripremljenog i realizovanog seminara, izlaganja su imale: Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Jasmina Maričić Vukotić, Inspektorat za rad, Olga Nikolae, ITUC, Enisa Salimović, ITUC/PERC SEE kancelarija Sarajevo i Jasminka Marić, predsednica Sekcije žena UGS NEZAVISNOST.

Izvor: UGS Nezavisnost / S. S.

 

Objavljeno u Sindikat

* Granski sindikat prosvetnih radnika Srbiije "Nezavisnost" objavljuje proglas povodom štrajka upozorenja, 1. septembra. O razlozima i zašto je ovaj granski sindikat UGS-a odlučio na ovaj vid manifestacije, donosimo izvorno, u celosti:

 

 

Izvor: https://nezavisnost.org/

 

Objavljeno u Sindikat

* Zašto smo izabrali baš ovaj slogan da bismo obeležili Međunarodni dan mladih, 12. avgust? Zato što samo kroz dostojanstven rad koji podrazumeva i zaradu od koje može dostojanstveno da se živi mladi imaju mogućnost izbora. Mogućnost da izaberu kako će da žive, da li će u svet kao turisti, stručnjaci željni usavršavanja ili silom prilika kao najamni radnici na nesigurnim i slabo plaćenim poslovima. Samo pristojna zarada, adekvatna uloženom radu, omogućava da izdvajamo za školstvo budućnosti, zdravstvo za nas, našu decu i roditelje. Samo pristojna zarada omogućava da budemo solidarni sa onima koji imaju manje

Mladi u Srbiji ne žele i ne treba da pristaju na budućnost u kojoj im je suđeno da rade za najmanje zarade u Evropi i pri tome treba da budu zahvalni onima koji su takve uslove stvorili istovremeno se bogateći na takvoj politici. Problem velike nezaposlenosti mladih, velike zastupljenosti nesigurnih poslova jeste problem većine zemalja u Evropi i ne postoji univerzalni recept za njegovo rešenje, ali postoji prostor da se mnogo više energije uloži da bi se prevazišao nego što se to do sada činilo.

Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ veruju da je mladost Srbije motivisana i spremna da se aktivno bori za svoju budućnost, solidarno sa svim društvenim grupama, tolerantno prema različitostima i smatramo najefikasnije bi bilo kroz aktivnosti svog sindikata – UGS NEZAVISNOST.

Izvor: Sekcija mladih UGS NEZAVISNOST / S. S.

Objavljeno u Sindikat
Strana 2 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…