Prikazivanje članaka po tagu umetnost

* U Gradskom muzeju Sombor otvorena je izložba pod nazivom "Odjeci genija" u susret 10. julu, Danu nauke u Republici Srbiji i danu rođenja Nikole Tesle

Izložba uključuje grafike/serigrafije iz mape "omaž Nikoli Tesli" koje su deo prebogatog legata Velimira Bate Žugića Gradskom muzeju Sombor a osim toga izložene su i štampane fotografije Nikole Tesle i fotografije njegovih izuma, kao i Teslin transformator i učila za pokazne vežbe iz zbirke starih učila somborskog Pedagoškog fakulteta.

Rad Teslinog transformatora prisutnima je demonstrirala Marija Bošnjak Stepanović, vanredna profesorka Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Izložena su grafička ostvarenja uglednih domaćih umetnika kao što su: Vladan Radovanović, Dušan Otašević, Todor Stevanović, Danica Basta, Svetozar Samurović, Mile Grozdanić, Branko i Dušan Miljuš, Zoran Dimovski. Nastanak mape je inicirao, a grafike i štampao, poznati umetnik Branko Miljuš. Ova ozbiljna selekcija autora, grafičara i slikara koji se uspešno i često bave grafikom, potvrđuje međusobno poverenje i volju za saradnjom u okvirima omaža jedinstvenom geniju kakav je bio Nikola Tesla. Svako u skladu sa svojim pojedinačnim, prepoznatljivim, rukopisom dao je svoj doprinos ovoj vrednoj inicijativi naglašavajući da je mesto genija na takvim visinama duha gde se nauka i umetnost stapaju u jednu, nedeljivu, vanvremensku vrednosnu vertikalu koja ostaje kao večiti i sjajni orijentir u bespućima čovekovog postojanja.

Autori izložbe su muzejski savetnici Gradskog muzeja Sombor, istoričarka Milka Ljuboja i istoričar umetnosti Čedomir Janičić, dok je dizajn informativnih štampanih tabli radio Pavle Karabasil, viši konzervator Muzeja.

Izložba je otvorena do ponedeljka, 11. jula.

Piše: Brankica Ćurčić

- Pogledajte i galeriju fotografija: autorka, Nađa Repman - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Sa ponosom najavljujemo da će nagradama ovenčana Muzička škola "Petar Konjović", u subotu, 9. aprila '22. biti u Somboru domaćin 6. Svetskog dana kulture koji su u Srbiji u ovom gradu, prvi pokrenuli 2017. godine Granski sindikat KUM-kultura, umetnost, mediji "Nezavisnost", Udruženje "PODIUM" i Novi Radio Sombor. Zahvaljujemo se direktorki Mileni Despotović i njenim saradnicima, dobrodošli u Sombor, grad kulture, umetnosti, multikulturalnosti, tradicije, međuuvažavanja, solidarnosti...

I ovoga puta je u centru pažnje knjiga i književnost. S velikim ponosom ćemo ugostiti pisca Evu Pap iz Segedina i predstaviti njen dosadašnji opus ali i vrlo skore i ostvarive planove, kao glavnu temu ovogodišnjeg događaja.

Upoznavanje sa autorkom 

Rođena je u Segedinu, gde i danas živi. U Mađarskoj se početkom devedesetih godina srela sa jednom grupom Jugoslovena, koju su činili Srbi, Hrvati, Bošnjaci, i sa njima uspostavila prijateljske veze. Uz njih je upoznala i zavolela kulturu njoj susedne zemlje. Ona će kasnije biti nazvana južnoslovenskom kulturom. U pomenutoj grupi Jugoslovena upoznala je i svog sadašnjeg supruga. Upravo zahvaljujući tome, Eva Pap Suboticu, kao i u čitavu Vojvodinu smatra jednako svojom kućom. Stoga stalno ističe da se sama vidi kao ambasadorka kulture naše zemlje.

Spisateljsku karijeru je počela kao autorka pripovedaka, koje je objavljivala u književnim časopisima Pannon Tükör i Irodalmi Jelen (Panonsko ogledalo i Književna sadašnjost). Prvi roman objavljuje u proleće 2020. godine. To je delo „I ponovo sviće“ - postalo izrazito čitano i popularno ne samo u Mađarskoj, nego i kod nas u Vojvodini, s obzirom da je radnja romana, ljubavni trougao uoči Drugog svetskog rata, smeštena u Suboticu. Eva Pap do sada nije prevođena u Srbiji pa u njenom stvaralaštvu mogu trenutno uživati samo oni koji vladaju mađarskim jezikom.

Potom, 2021. godine izlazi njen drugi roman - „Pre no što sunce zađe“. Događaji u ovom romanu dešavaju se delom u Titovoj Jugoslaviji, preciznije u Subotici i u Sarajevu.

Eva Pap ima jasan plan za svoj sledeći, treći roman. Objaviće ga početkom juna ove godine, a naslovila ga je, „Opraštanje“. Pozornica novog romana biće Novi Sad, i govoriće o sadašnjem trenutku.

Za sve posetioce biće obezbeđen simultani prevod, a o daljim detaljima u vezi sa obeležavanjem Svetskog dana kulture u Somboru, donosićemo pojedinosti u našim rubrikama koje slede.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

- Godinama sam sanjala ovaj trenutak, da imam koncert na ovoj pozornici, a onda sam prestala da maštam, misleći da nema šanse da se to desi. Ali, eto, ostvarilo se nakon svega, dugačka je to priča, glavno da se dogodilo. Sanjam svoj san na javi na ovoj istoj sceni, sada zajedno sa vama, hvala vam dragi moji što ste večeras sa mnom - s puno senzibilnosti u samom uvodu obratila sa probranoj publici Beti Đorđević. Odmah je zapevala evegrin 'Mona Lisa' Reja Evansa i Džeja Livingstona iz filma Kapetan Keri 1950. godine, snimljenog za najglasovitiju Američku kuću Paramunt Pikčers (Ray Evans and Jay Livingston for the Paramount Pictures film Captain Carey, U.S.A. (1950), tadašnjeg pobednika Filmske Akademije za najbolju originalnu pesmu, te godine. Beti je tada imala samo četiri, ali je već na samom startu ovog čudesnog više bismo rekli resitala - nadkoncertom, dala po ko zna put do znanja da nikada nije niti će odstupati od svojeg najranijeg muzičkog izbora, a koju je prvi izvodlio jedan od Betinih uzora iz prve mladosti, legenda američkog džeza Net King Kol

A odmah nakon prve pesme, nije propustila da kao i nekoliko puta tokom koncerta, oduševljeno predstavi svoj već odavno dobro uigrani bend u apsolutnom skladu s njenom interpretacijom, pa su aplauze odmah dobili vrsni muzičari, Nemanja Banović, na trubi, Uroš Stamenković za bubnjevima, naš mlađahni kako je rekla, Milovan Pavlović za klavirom i naravno, prekaljeni as kontrabasa, Branko Bane Marković...

To je jedan od onih doživljaja koji ne samo da ostaju u pamćenju trajno, već koji otvaraju nova vrata vaskolikom kvalitetu muzičke umetnosti u njenom širem dijapazonu: upravo takvom kakav je i glas Beti Đorđević. Poštujući i diveći se njegovom rasponu i naročitoj obojenosti, tokom evo već pola veka te, mnogo po čemu specifične, ali ponajpre univerzalne karijere.

Ne, to nije bio "običan" koncert. U ispunjenoj Velikoj sali Kombank Dvorane kao što to čine retki umetnici u najpopularnijim salama širom sveta, miljenica više pravaca muzike a istovremeno s osobenim, jedinstvenim stilom, pobrinula se za program satkan od prepuno iznenađenja: od specijalnih gostiju, posebno svetski rangiranog džez muzičara Jovana Maljokovića kao i umetničkog ansambla Ministarstva odbrane "Stanislav Binički", do posvuda cenjenog višestranog dramskog umetnika Vitomira Vice Dardića.

Koncert je održan pod sloganom "Neka srce kuca jače'', po jednom od njenih najvećih hitova iz zlatnog doba zabavne muzike, 1975. godine. Beti je ujedno proslavila i svoj 76. rođendan, što je uz puno pažnje i sentimenta posetilaca, obeleženo darovima, ružama, cvećem koje su spontano donosili na pozornicu - koja je bila bez nepotrebnih dodatnih već prevaziđenih uobičajenih aranžmana ali zato, posebno efektno naizmenično svetlucavo zvezdanim zracima koji su u raznim bojama kroz dim-prašinu na koju ne pada patina, simbolično padali poput latica mira, ljubavi i pozitive kojom umetnica u svojim biće diše i na publiku prenosi.

Program je bio krcat u prvom delu čuvenim džez klasicima, "Love me or Leave Me" (1928), poznati po izvođenju Nine Simon, a čuli smo i Binga Krozbika, Semi Dejvisa, fragmente američkog filma 1955. istog naziva, gde su igrali Doris Dej i Džejms Kegni. Najveće svetske hitove nizala je sve raspoloženija Beti, "Fly me to the Moon" Frenka Sinatre (iz 1954), "Historia de un amour" (1956), poznato po vokalima Luz Kasal ili Hulija Iglesiasa (snimljen je podsetimo i meksički film pod tim nazivom i sa tom pesmom), "Quisaz" (1947) Osvalda Faresa, kubanskog autora, koju su pevali najveći (Bing Krozbi, Doris Dej, Net King Kol, duet Andrea Bočeli i Dženifer Lopez, sastav "Il Divo").

Harizmatičnost za lekciju

Pop pesmu "My Heart Belongs to Daddy" (1938) američkog kompozitora Kola Portera, Beti je sa posebnim uživanjem dočarala, povremeno improvizujući vešto (kao i tokom čitavog koncerta), u varijacijama ne samo melodija već i promenama u tekstu, kada izgovara svoje ime umesto reči "daddy". Čusmo komentare u publici, poput, “kao da je na početku karijere”… od stajling elegantne džez-bluz primadone u crnoj haljini sa ‘opravdano’ disrektnim šlicem čime je dala do znanja, usuđujemo se reći: “mlade, nadolazeće snage, izvolite, lekcija iz nastupa”, da bi pauzu iskoristila za još jedno poštovanje naspram publike, stigavši u nastavak programa u sebi isto tako stvojstvenom, retro-izdanju s daljim izražajem lične harizmatičnosti u, za ovu priliku drugoj specijalno za nju pravljenoj, ovoga puta crvenoj haljini sa novim asocijacama na njoj najdražu reč, ljubav.

No pauze ustvari i nije bilo, s obzirom da su odmah na scenu stupili vrsni muzičari Ansambla Ministarstva odbrane "Stanislav Binički", pod dirigenstrskom palicom mlade talentovane Katarine Božić. Čuli smo instrumentalne verzije velikih klasika, nenadmašne grupe ABBA sa hitovima "Dancing Queen", "Mamma Mia", "Fernando", "The Winner Takes it All", ali i čuveni domaći šlager "Devojko mala"….

Kada je potom zvezda večeri zapevala jedan od od svojih najvećih hitova, "Kraj moje tuge" (možete čuti klikom na strelicu gore u okviru naslovne fotografije), sa Pop parade 1974, usledili su novi dugotrajni aplauzi. Baladom "Kaži zašto me ostavi" Beti je setno podsetila da je numeru komponovao nedavno (2020) preminuli višestrtuko nagrađivani kompozitor, aranđer, dirigent, Vojkan Borisavljević. Omaž velikom umetniku bio je i u smislu njegovog hita "Ime mi je Ljubav", na koji je Beti podsetila u zenitu emocija.

Dramski umetnik Vitomir Vico Dardić s puno nadahnuća kazivao je potom uz klavirsku pratnju, srpsku poeziju, najpre Desanku Maksimović, pa Miloša Crnjanskog.... To je zapravo bio i ponajbolji “kliše” za početak proslave, čestitanje Betinog rođendana, izrazito emotivnih momenata i spontanog darivanja publike, a što je dama naše scene prelila u još jedan svoj hit-klasik, "Zbog poljubaca tvojih" (iz 1974. kada joj je “za pedalj” izmakao odlazak na Pesmu Evrovizije, sa tadašnjih domaćih, jugoslovenskih izbora sa festivala u Opatiji).

Nakon zahvaljivanja na ružama koje je osim ostalih poklona dobila, baš kroz još jedan hit, "Hvala ti za ruže", nastupa novi  emotivan trenutak. Najavila je izvedbu naravno u svom maniru, nezaboravne balade "O mladosti" kako je rekla, s najvećim pijetetom sećajući se dugogodišnjeg kolege i prijatelja, Arsena Dedića. Dirnuta je bila publika, posebno...

Počnimo zajedno ljubav ispočetka

- Veoma sam počastvovan što sam večeras ovde sa Beti i čestitam joj rođendan - rekao je naredni gost Jovan Maljoković, svetski priznati džez muzičar i umetnik na saksofonu, pa su njih dvoje izveli noviju zajedničku numeru "Jedan pogled", iz pretrpošle godine. Pesma "Živiš u oblacima, dragi", kao adaptacija hita "Živiš u oblacima, mala" koja je osim ostalih mu hitova na samom početku karijere - proslavila Zdravka Čolića, novo je iznenađenje za publiku. A za nas iz Sombora, posebno ganuti, i ponosni što smo zajedno s beogradskom publikom i ljudima iz mnogidh drugih gradova, uživali kada su procvetale u njenj raskoši glasa “Somborske ruže”… na zaista, opšte oduševljenje te jedne od 36 pesama, kojima je Sombor opevan a koju je Beti odabrala da izvede kao i na svom lanskom letnjem koncertu u Somboru gde je podsetimo, i tom prilikom, bila zvezda “Somborskog leta” na popularnoj manifestaciji Veče uličnih svirača.

- Slogan koncerta je "Neka srce kuca jače" - eto prilike da se sa ovom pesmom oprostim od vas - izgovorila je "odjednom" pomalo i duhovito, Beti, hm :-) no, svima je bilo posve kristalno jasno da ne može tu još uvek biti kraja, kraja ovom čarobnom dvoipočasovnom gala-koncertu.

I, naravno, usledio je bis. Publika nije mrdala sa 1400 stolica najveće (od četiri) sale Kombank Dvorane srpske prestonice. A ono - po čemu sve generacije prepoznaju Beti pa sve dalje njene hitove - "Počnimo ljubav ispočetka", na šta je Beti odmah rekla "ovo pevamo svi zajedno". Tako i bi…. I opet, skandiranje, publika ne pušta ljubimicu sa scene…. Na šta ni sama nije mogla da izdrži pa se rasplakala… Stoga neizbežno, nastavak a da “sve opet počinje ispočetka”, čak dvanaestominutno grupno pevanje čuvene pesme. Uz zajednički zagrljaj publike koja ju je ispratila burnim gotovo polusatnim ovacijama…

Beti Đorđević, inače zvezda ranije dugogodišnjih festivala "Beogradsko proleće" od pre nekoliko decenija, doživeće uskoro još jednu čast. Jer, obnovljeni festival "Beogradsko proleće" isplaniran za 29. april u istoj ovoj Velikoj sali Kombank Dvorane, nekadašnjem Domu sindikata koji je okupljao najveće domaće i inostrane zvezde, a sada jedna zvezda ostaje da baš po njenom hitu “Počnimo ljubav ispočetka” i bude pod tim sloganom naslovljeno staro-novo popularno “Beogradsko proleće”.

I tako... prepuni utisaka ostajemo, jer Beti vas jednostavno, napuni energijom. Osećate se bolje i postajete prijatelji. Hvala, Beti.

Još dodajemo: draga Beti, čekamo Vas ponovo u Vašem i našem u tom Somboru!

- Pogledajte u dodatku: galerija fotografija -

Pratili: Siniša Stričević (tekst), Siniša Mijić (fotografije).

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* U utorak 25. januara u Maloj galeriji Kulturnog centra Laza Kostić Sombor otvorena je izložba pod nazivom Mikro autorke Sonje Bojanić iz Novog Sada. Izložbu je otvorila Brankica Ćurčić, kustoskinja istoričarka umetnosti galerije Kulturnog centra Laza Kostić Sombor koja je pri tom istakla da, s obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju ni sama autorka izložbe, ni ostatak tima Galerije Kulturnog centra Laza Kostić Sombor nije bio u prilici da prisustvuje otvaranju izložbe, ali da su, kao i mnogobrojna (virtuelna) publika svi pratili digitalni video prenos svečanog otvaranja izložbe i time je dala naglasak na prednosti i važnost svih mogućnosti koje nam digitalizacija pruža u svim aspektima života

******

"I baš iz te tačke, tog odnosa živo(lajv) i (virtuelno)" kustoskinja je započela upoznavanje svih (neposredno ili virtuelno) prisutnih sa likom i delom Sonje Bojanić. Sonja je po zanimanju master vizuelni umetnik, završila je akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer Slikarstvo, a master studije završila je na smeru Digitalna slika. Takođe ima zvanje dizajner novih medija i dizajner na produkciji videa i zvuka.

U polju njenog interesovanja su odnosi mikro i makro, slika-reč, tačnost - likovnost, informacija - percepcija, pokret - zvuk i oblikovanje formi koje nastaju iz jedne tačke. Isto tako, "autorka istražuje odnos nauke i umetnosti. Konkretno, mikroorganizme, forme vidljive pod mikroskopom Sonja prenosi u polje umetnosti i to, mogli bismo reći još korak dalje, u novi likovni mediji, u digitalnu sliku.

Sonja nam svojim radovima ukazuje na bliskost nauke i umetnosti, podseća nas na sve ono što važi i za jedno i za drugo, to je naravno, istraživanje, rad, posvećenost, ali i eksperimentisanje - taj iskorak iz onog što je ustaljeno koji nas uvek vodi do novih saznanja i iskustva, i u nauci, bilo kojoj, i u umetnosti, opet bilo kojoj.

Radovima Sonje Bojanić svojstveno je prožimanje nauke, umetnosti i tehnologije. Mikrobiologija sa svojom tehnologijom umetnici omogućava da vidi nevidljivo, umetnost da to nevidljivo prikaže, a tek digitalni medij omogućava joj da na tom prikazanom interveniše i time uključi ono nezaobilazno svojstvo koje umetnost ima, a kažu da nauka nema, a to je imaginacija."- navela je u svom obraćanju Brankica Ćurčić, kustoskinja istoričarka umetnosti.

Izložba će biti otvorena do 19. februara. A radno vreme Galerije Kulturnog centra Laza Kostić Sombor je svakog radnog dana od 9 do 14 i od 17 do 20 časova i subotom od 9 do 13.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Kultura

* Ovaj resorni Pokrajinski sekretarijat će za ovu godinu finansirati odnosno sufinansirati projekte od značaja za kulturu i umetnost za nacionalne manjine odnosno nacionalne zajednice u oblastima zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa i savremenog umetničkog stvaralaštva kao i izdavačke delatnosti, i to na jezicima nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica u AP Vojvodini, u ukupnom iznosu od 15 miliona dinara

U okviru raspodele sredstava navedene su brojne oblasti - u smislu zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa i savremenog umetničkog stvaralaštva Sekretarijat će finansirati i sufinansirati kako je konkursnom pozivu navedeno, projekte u oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica u AP Vojvodini, književno stvaralaštvo (manifestacije, festivale, nagrade, kolonije), isto tako i amatersko pozorišno stvaralaštvo i interpretaciju i repertoarni program amaterskih pozorišta na jezicima nacionalnih manjina - zajednica (a to su pozorišne predstave, radionice, festivali, nagrade), muzičko i muzičko-scensko stvaralaštvo i ples (snimanje autorskog materijala, koncerte, radionice, festivale, ples), zatim likovno, primenjeno i multimedijalno stvaralaštvo (izložbe, kolonije, radionice), programe gostovanja u zemlji i inostranstvu i nagrade za značajna ostvarenja u oblasti umetnosti.

Takođe, Sekretarijat će finansirati i sufinansirati i projekte sa ciljem zaštite, negovanja i prezentacije nematerijalnog kulturnog nasleđa - iz oblasti izvornih narodnih plesova, izvorne narodne pesme i muzike, narodnih običaja i verovanja i stare narodne zanate Vojvodini, pa očuvanje, razvoj i podsticanje negovanja tradicionalne narodne kulture, festivale i takmičenja od izuzetnog značaja za očuvanje posebnosti nacionalnih manjina-nacionalnih zajednica na teritoriji AP Vojvodine, prikupljanje podataka na terenu, istraživanje, dokumentovanje, izdavanje brošura i kataloga, kao i stvaranje uslova za rad folklornih ansambala, izvornih narodnih orkestara i pevačkih grupa, radionica starih narodnih zanata (izradu narodnih nošnji, nabavku i popravku tradicionalnih instrumenata, nabavku osnovnih sirovina i opreme za rad radionica starih narodnih zanata), stvaranje, prezentaciju i promovisanje novih sadržaja zasnovanih na zaštiti kulturnog nasleđa (izradu novih koreografija za folklorne ansamble, izdavanje CD-a sa izvornom narodnom muzikom, gostovanja i njima slično).

Isto tako - i izložbe, konkursne izložbe i takmičenja rukotvorina starih narodnih zanata (pripremu i propratni rad), te unapređenje kvaliteta prezentacije tradicionalnog narodnog stvaralaštva kroz edukacije (stručne seminare, kurseve, letnje kampove, radionice). Ukupnan iznos je 11 i po miliona dinara po klasifikaciji korisnika, 600.000 -Tekući transferi ostalim nivoima vlasti; 10.900.000 - Dotacije ostalim neprofitnim organizacijama.

Kompletne detalje u vezi sa rokovima i drugim važnim elementima za konkurs, kao i čitavu dokumentaciju možete dragi čitaoci, da pogledate i preuzmete na linku Sekretarijata:

http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/http-www-kultura-vojvodina-gov-rs-wp-content-uploads-2021-08-prijava-konkursa-filmski-fond-2021-doc/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

- Pogledajte repertoar somborskog teatra za predstojeći mesec, posebno i u slajdu - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Kultura
Strana 1 od 4

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…