Prikazivanje članaka po tagu zaštita

- Beograd, 3. jula (autorski tekst)

* Dva reprezentativna sindikata – Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” donela su odluku da ne učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta Srbije sve dok se ne reše problemi zaštite zaposlenih i članova sindikata koji su izloženi pritiscima i pretnjama. Ili će ključni problemi biti stavljeni na dnevni red pa ćemo imati efektivni socijalni dijalog ili nećemo učestvovati u njegovoj simulaciji i imitaciji

Višemesečni štrajk zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu i represija koja je usledila nakon njega praktično su samo povod za ovu odluku – kap koja je prelila čašu. U međuvremenu, pređen je put od pacifikovanja zaposlenih smanjivanjem njihovih prava, preko marginalizacije (praksa držanja socijalnog dijaloga na sporednom koloseku) do otvorenog pritiska i diktata nad zaposlenima i sindikatima. Diktat uključuje i pretnje otkazima, pritiske kroz iščlanjenje iz “nepodobnih” i forsiranje njihovog gubitka reprezentativnosti, uz istovremenu podršku i direktno formiranje podobnih, svojih sindikata.

Nemušta i nekoordinirana reakcija Vlade opravdano postavlja pitanje da li se radi i o sprezi interesa i (skrivenim) poslovnim vezama i aranžmanima? Kako objasniti inače ignorisanje poteza sopstvenog resornog ministarstva rada koje je pokušalo da kanališe konflikt.

Nezadovoljstvo ukupnim stanjem socijalnog dijaloga je dugo prisutno. Njega osim domaćih aktera konstatuju kritički i izveštaji Evropske komisije.

O njegovom stvarnom značaju za predstavnike vlasti, odnosno dometu i tretmanu (ne)obavezne gnjavaže rečito govori i (ne)prisustvo na sednicama SESa ministara u Vladi koji imaju realni kapacitet da odlučuju.

Cinično zvuči najnoviji primer (inače problematičnog) predloga Zakona o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju koji je skinut sa dnevnog reda Socijalno-ekonomskog saveta jer se na sednici nije pojavio predstavnik predlagača – Ministarstva prosvete. Predlog je nakon toga otišao na Vladu što je jedinstven primer nagrađivanja za neučešće.

Ne radi se, međutim, o izolovanim, pojedinačnim slučajevima već o jasnom scenariju i razvijenoj strategiji. Zakonski projekti, po pravilu, ili zaobiđu aktere socijalnog dijaloga, ili su predmet obrnutog redosleda donošenja ili se stavljaju “u promet” i na programirane javne rasprave a da nije prethodno postignut konsenzus na zajedničkim radnim grupama.

Pri tome na donete odluke nadproporcionalni uticaj imaju oni koji oficijelno ne sede na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta, poput Saveta stranih investitora ili inostranih privrednih komora.

Sistemsko polazno slabljenje pozicije zaposlenih najbolje ilustruje član 51. Zakona o radu (2014) kojim se prošireno dejstvo kolektivnih ugovora uslovljava nemogućim uslovom da poslodavačka organizacija pokriva više od polovine zaposlenih u grani/sektoru. Da li onda čudi što ugovora nema u sektorima “realne” ekonomije. Od nemogućnosti da sklapaju kolektivne ugovore i štite zaposlene od “privremenih” smanjenja zarada i penzija do opravdanog pitanja čemu služe sindikati je samo jedan (polu)korak.

O pravosuđu i zaštiti radnih i sindikalnih prava možda najbolje govori sudbina 12 inicijativa koje je od 2012. godine Nezavisnost pokrenula pred Ustavnim sudom.

Istini za volju u ovoj praksi nema ničega novog što nije karakterisalo i ranije vlasti. Nove su razmere koje je zadobio politički klijentelizam i partijsko zapošljavanje koje nije ograničeno samo na javni sektor već se kroz praksu ostavljenih radnih mesta za potrebe lokalnih moćnika preliva u javno-privatna partnerstva i privatni sektor. Partijsko kreiranje zaposlenosti stoji iza ove neskrivene političke bahatosti i netolerancije.

Po pravilu se sopstvena sindikalna klijentela stvara u redovima onih koji treba da budu iz ugovornih aranžmana prevedeni u radni odnos. Država manje-više otvoreno u svim konfliktnim slučajevima staje na stranu vlasnika, osobito stranih kojima se izlazi u susret jer oni “ne vole da se petljaju” sa otkazima zaposlenima i zahtevima sindikata.

Posledično, na globalnom indeksu sindikalnih prava – godinama unazad dobijamo 4 što označava sistematsko kršenje sindikalnih prava. Ne radi se proizvoljnoj oceni već o složenom, kompozitnom indeksu koji se sastoji od 5 elemenata sa 97 pokazatelja. Njih upravo čine kolektivna prava zaposlenih na: (1) građanske slobode, (2) pravo na osnivanje sindikata, kao i prava na (3) sindikalne aktivnosti, (4) kolektivno pregovaranje i (5) štrajk.

Raspodela plena i dirigovano glasanje, kao i odvođenje na stranačko-državne manifestacije opasno premešta radne odnose u polje nedobrovoljne političke participacije. Naravno ni ranije nije bilo bitno drugačije ali ovoga puta iritira bahatost i nivo orkestracije antisindikalne klime.

Nećemo da budemo ikebana i da samo posmatramo sopstveno (od)umiranje.

Pozivamo sve autonomne sindikate, profesionalna udruženja, medije i NVO na solidarnost i podršku.

Solidarnost i autonomija i sloboda izbora i organizovanja su vrednosti koje se decenijama sistematski ubijaju, ali bez njih nema uspravnog hoda i ljudskog dostojanstva.

Zoran Stojiljković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Prve majske subote u prostorijama Prihvatnog centra za migrante u Somboru, Somborski omladinski Boom u saradnji sa Pokretom gorana za korisnike Centra realizovao je edukativnu radionicu na temu zaštite životne sredine

img-1617a90669734fc7911c7fa8a463afc8-v

U toku trajanja radionice učesnici su imali priliku da čuju više o načinima zaštite životne sredine.

Ujedno im je pružena prilika da samostalno zasade začinsko bilje i pokušaju da brinu o njima, zbog njihovog brzog rasta i mogućnosti da opstanu u dvorištu Centra kao žbunići.

img-353e821a5529bdc485872fba236544b1-v

Nakon održane radionice, a zajedno sa volonterima Somborskog omladinskom Boom-a i Pokreta gorana, započeta je i akcija ozelenjavanja prostora u kojem migranti trenutno borave.

Ovom prilikom zasađeno je različito drveće i žbunići o kojima će u narednom periodu korisnici Centra brinuti.

img-7659f166f86a6edcb232d37d61d0f00b-v

Aktivnost je realizovana u okviru projekta “Zajedničko aktivno leto u Somboru’", uz finansijsku podršku Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije za otvoreno društvo (Open Society Foundations).

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

Objavljeno u Mladi

* Radi unapređenja protivpožarne zaštite i ceneći značaj dobrovoljnosti, humanosti i tradicije u oblasti zaštite od požara, Gradsko veće grad Sombora je raspisalo KONKURS za dodelu sredstava iz budžeta grada Sombora za nevladine organizacije i udruženja građana u oblasti protivpožarne zaštite

Pravo učešća na konkursu imaju udruženja iz oblasti protivpožarne zaštite koja su registrovana na teritoriji grada Sombora, sprovode preventivne mere zaštite od požara i doprinose rešavanju vanrednog događaja na teritoriji grada Sombora. Udruženja građana koja podnesu prijavu na konkurs, potrebno je da imaju usvojen Statut, da nisu u postupku likvidacije ili pod privremenom zabranom delatnosti, te da ispunjavaju i druge uslove i kriterijume navedene u konkursu.

Rok za podnošenje prijava je osam dana od dana objavljivanja konkursa, odnosno zaključno sa 16. martom 2018. godine.

Učesnici konkursa prijavu podnose na propisanom obrazcu, a popunjavaju i izjavu koja je sastavni deo prijave. Potrebno je dostaviti i druga dokumenta navedena u konkursu.

Prijava uz ostalu potrebnu dokumentaciju podnosi se lično na pisarnici Gradske uprave grada Sombora (prizemlje zgrade „Županije“, Trg cara Uroša br. 1, Sombor), šalter 11 i 12, ili putem pošte na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Trg cara Uroša br. 1, 25000 Sombor, sa naznakom „NE OTVARATI – Prijava za konkurs – Komisija za postupak raspodele sredstava za nevladine organizacije, udruženja građana u oblasti protivpožarne zaštite“.

U  roku od osam dana od dana zaključenja konkursa, Komisija za sprovođenje raspodele sredstava, predložiće raspodelu sredstava i na konačno odlučivanje dostaviće je Gradskom veću grada Sombora.

Tekst konkursa je dostupan ovde, a prijava ovde.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Pokrajinski zavod za zaštitu prirode danas se našem mediju obratio Saopštenjem za javnost sledeće sadržine:

 Beograd, Pariz, 14.06.2017. – Međunarodni koordinacioni saveta UNESCO programa „Čovek i biosfera“ je danas odlučio, na svom ovogodišnjem zasedanju u Parizu da područje „Bačko Podunavlje“ bude upisano u Svetsku listu rezervata biosfere. Time je Srbija dobila svoj drugi rezervat biosfere!

 Rezervat biosfere “BačkoPodunavlje” se nalazi na severozapadu Vojvodine i deo je “Evropskog Amazona”, kojep redstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom tokuDunava, obuhvatajući i staništa uz Mostongu. Ovaj jedinstveni predeo čuva izuzetnu biološku raznovrsnosti i centar je retkih prirodnih staništa: prostranih plavnih šuma, ada, rukavaca i peščanih rečniho bala. Nalazi se na područjima opština Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka i grada Sombora, obuhvatajući 26 naselja i njihovu okolinu.

 - Veliko je zadovoljstvo i čast što je UNESCO prepoznao izuzetne vrednosti i potencijal „Bačkog Podunavlja“. Ovo je drugi rezervat biosfere u Srbiji pored rezervata „Golija-Studenica“, što je od velikog značaja za zemlju, jer program „Čovek i biosfera“ ne samo da promoviše koncept održivog razvoja, već i u praksi pokazuje da je on moguć. Ovo proglašenje će znatno pomoći očuvanju prirode Srbije, jedne od najraznovrsnijih u Evropi. „Bačko Podunavlje“ se odlikuje veoma bogatom kulturnom baštinom koja je dokaz žive prošlosti i susretanja brojnih naroda i kultura na ovom prostoru - izjavio je profesor Darko Tanasković, ambasador Republike Srbije pri UNESKO-u.

 U okviru rezervata biosfere “Bačko Podunavlje nalaze se četiri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode „GornjePodunavlje“ i „Karađorđevo”, uz Park prirode “Tikvara” i Spomenik prirode “Šuma Junaković”. Tu je i ekološki značajno područje “Slatine Gornje Mostonge”.

 - Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ se pridružio svetskoj mreži koju čine ukupno 669 rezervata biosfere priznatih od strane UNESKO-a, osmišljenih sa ciljem očuvanja prirodnog bogatstva od izuzetnog značaja, dok u isto vreme promovišu održivi razvoj lokalnih zajednica na tim područjima. Uspostavljanje rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ je veoma značajan korak ka formiranju prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”, prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire u pet zemalja – Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji. WWF već duži niz godina sarađuje sa partnerima iz ovih pet zemalja na zaštiti prirodnih i kulturnih vrednosti “Evropskog Amazona”, trenutno u okviru projekta „coopMDD“ koji finansira Evropska unija - izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

 U „Evropskom Amazonu“, zahvaljujući očuvanoj dinamici plavnih područja, postojanju prirodnih aluvijalnih šuma i brojnih vlažnih staništa, utočište nalazi veliki broj zaštićenih vrsta životinja i biljaka. Među najznačajnijim retkim vrstama životinja ovog područja ističu se orao belorepan, crna roda, patka njorka, divlja mačka, vidra, jazavac, kao i najveća populacija evropskog jelena u Srbiji. 

 - Upisom „Bačkog Podunavlja“ na listu rezervata biosfere načinjen je presudan i odlučujući korak u daljem prožimanju zaštite prirode i njenog održivog korišćenja na područjima uz Dunav i Mostongu u Bačkoj. Izuzetno mi je drago što je nominacija koju je pripremio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pozitivno ocenjen a od strane delegata Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera“. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je intenzivno radio sa WWF i ostalim partnerima na nominaciji ovog područja u proteklih pet godina. Izuzetan doprinos i podršku je pružila Komisija Republike Srbije za saradnju sa UNESCO. Sada predstoji veliki posao na mudrom upravljanju područjem kroz saradnju sa upravljačima zaštićenih područja, korisnicima prirodnih resursa, lokalnim upravama i zajednicama na području rezervata biosfere - kaže dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Galerija:

 

 

 

Objavljeno u Prva vest

* Prijatelj kojeg ljudi vole, a on zna da im uzvrati dvostruko. S druge strane, on voli ljude, generalno, prenoseći tu svoju unutrašnju, onu pravu, „bosansku“ dobrotu, jednostavno  „iznutra“, punim gasom kako uostalom, i živi. Armin Fifić

A kad kažemo ono što je za njega sveta istina, da obožava životinje i da su mu one taj kako veli, totalni iskreni prijatelj, pravi oslonac i u dobru i u zlu, onda možete znati o kakvom „liku“ je reč. No, mnogi ga već jesu dobro upoznali na javnoj sceni, još kao mlađahnog simpatičnog momka, kada se sasvim iznenada pojavio, na nagovor prijatelja i prošavši audiciju, na kanalu TV Nova u prilično popularnim i gledanim „Golim vestima“, pa je tako-reći, krajem prošle decenije, postao zvezda Regiona preko noći, ali.... ubrzo ih je i napustio, opravdano nezadovljan nekim odnosima.

Ne taji ovako iskren, da govori o svemu, pa kad rekosmo-uopšteno da voli ljude, ali tek žene... te kada one njemu pri uzvraćanju simpatija, postanu još radosnije, nastaje opšte raspoloženje...  jer on ume i u svojim ponekad zabavnim večerima povodom tradicionalnih „ženskih“  žurki, recimo kada su 8-martovska druženja, rođendani, devojačke večeri, da postane posebno upečatljiv a i tim prilikama, pre svega drugar!

Posebno poglavlje u njegovom životu jeste kako već napomenusmo, briga u vezi sa zaštitom životnja i životne sredine. - Ja sam rado pomagao prijateljicama Svjetlani Trifunović i Dalili Beganović koje su tako-reći su "na svoju ruku" osnovale azil. A sad samo hranimo pse na ulici... I na taj način dokazuje svoju plemenitu crtu, uživajući u svom živopisnom gradiću Kotor Varoš u Bosni i Hercegovini, u kojem i dalje druguje sa nezbrinutim, zalutalim, lepoticama i lepotanima četvoronošcima.... No da li se sredina odužuje prema njemu kao takvom, adekvatno i poštuje njegov rad i delovanje? Pitanje za poglavlje u narednim člancima... 

Humanista, totalni. I najzad, ostvario je i svoj dečački san, mašinu-motor na mlazni pogon. Zaslužio. Vaš i naš Armin Fifić.

Zahvaljujući sportskom životu, svakodnevnom vežbanju u teretanu i uspešno aktivnom posvećivanju nekoliko sportova, bio je i na meti više poznatih fogotografa, pa je i na internetu osvanulo nekoliko njegovih uspešnih profi foto bukinga. Reče, „objavite ljudi, šta vam god odgovara na vašem portalu“, kada smo se dogovarali nedavno za početak i nastavak saradnje. I tako, već afirmisani Armin, naravno, dobro je došao i u naš somborski kraj, odnosno u maticu našeg inernacionlanog medija, Novog Radio Sombora pa, s obzirom da je krenulo lepo vreme, da uskoro i mi sa njim uradimo nove serije profesionalnih fotografija - zašto ne reći, pre svega za „damske oči“, ali i za sve one koji se posvećuju zdravim stilovima života.

- Sport je jedno od osnovnih životnih motiva. Sve ostalo dobro i lepo, dolazi samo po sebi a sport je ta zdrava oblast u kojoj svako, samo malo da se potrudi, može da pronađe sebe i da produži svoju mladost, svoj mladalački i i dobar izgled i dobru volju. Eto kao i ja, hehhe – poručuje Armin Fifić.

Fotografije uradio poznati fotograf u regionu Mladen Blagojević.

 Redakcija Novog Radio Sombora

 

Objavljeno u Armin Fifić

* U okviru sveobuhvatne organizacije Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, jedan od temelja u postavljanju oblasti radno-pravne zaštite jeste ustrojtvo Pravne službe

Poštujući statutarna načela i programska opredeljenja, UGS NEZAVISNOST su počeli organizovano da pružaju pravnu zaštitu i pomoć svojim članovima, još od 1995. godine.

Pravna služba (Odeljenje za zakonodavno-pravnu regulativu, pravnu pomoć i zastupanje UGS NEZAVISNOST) formirana je radi pružanja pravne pomoći i zaštite članovima UGS NEZAVISNOST čija su prava iz rada i na osnovu rada ugrožena, ili se krše. Pravo članova na besplatnu pravnu pomoć regulisano je Statutom UGS NEZAVISNOST, čl. 12, stav 1 (alineja 5) i stav 2.

Poslovi pružanja pravne zaštite i pomoći u UGS NEZAVISNOST svrstavaju se u grupu statusnih pravnih poslova i grupu poslova pravne zaštite.

Grupa statusnih pravnih poslova obuhvata sve pravne poslove koji su vezani za:

  • sindikalno organizovanje i delovanje;
  • radno i socijalno zakonodavstvo;
  • primenu i kršenje konvencija Međunarodne organizacije rada u oblasti sindikalnog organizovanja i delovanja, kao i oblasti radnih odnosa.

Poslovi pravne zaštite i pomoći, savetodavne i konsultativne usluge i zastupanje vrše se u okviru Pravne službe UGS NEZAVISNOST u Beogradu, ali i preko advokatkih kancelarija, angažovanih od strane UGS NEZAVISNOST na teritoriji Republike Srbije.

UGS NEZAVISNOST pravnu zaštitu i pomoć pružaju preko pravnih zastupnika UGS NEZAVISNOST i advokatskih kancelarija u: Beogradu, Leskovcu, Trsteniku, Kragujevcu, Nišu, Šapcu, Smederevskoj Palanci, Pančevu, Valjevu, Novom Sadu i Jagodini.

Zastupanje članova UGS NEZAVISNOST vrši se isključivo po prethodno dobijenom uputu za zastupanje, na ime člana kome se usluga pruža, a koji potpisuje i overava predsednik granskog sindikata ili lice koje on ovlasti, a na nivou regionalnog povereništva glavnipoverenik u povereništvu i regionali poverenik, uz prethodnu konsultaciju i pribavljenu pismenu saglasnost predsednika granskog sindikata ili lica koje on ovlasti.

PRAVILNIK O RADU PRAVNE SLUŽBE UGS NEZAVISNOST
(zakačiti Pravilnik br. 060/08, od 01.04. 2008.)

SPISAK ADVOKATA I PRAVNIH ZASTUPNIKA UGS NEZAVISNOST

Beograd

  • Kiković Slađana, šef Odeljenja
  • Crnja Nada, pravni zastupnik
  • Šušić Mile, prani zastupnik
  • Nestorović adv. Ana

Beograd-Trstenik

  • Dragutinović adv. Obren

Jagodina

  • Simić adv. Mila

Kragujevac

  • Jovanović adv. Novica

Leskovac

  • Tasić adv. Violeta

Niš

  • Kitić-Zafirska adv. Snežana

Pančevo

  • Zgerđa adv. Dragan

Šabac

  • Petričić V. Adv. Rajko

Smederevska Palanka

  • Bajazit adv. Ivan

Valjevo

  • Kraljević-Jež adv. Jasna

Izvor: www.nezavisnost.org / S. S.

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…