Prikazivanje članaka po tagu zupanija

* Povodom obeležavanja 8. novembra, Dana Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, u svečanoj sali Skupštine grada Sombora biće upriličen koncert proslavljenog violiniste, maestra Jovana Kolundžije

Koncert će početi u 19 časova.

U program koncerta uvrštena su najlepša dela Vitalija, Ramoa, Sen-Sansa, Hesa, Šumana i Legrana. Maestro Kolundžija nastupiće u Somboru uz klavirsku pratnju mlade pijanistkinje Milice Zakić.

Jovan Kolundžija je rođen u Beogradu, gde je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova, a usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa, čiji je bio najomiljeniji učenik. Iza sebe ima zavidnu svetsku karijeru i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svetu.

Aktuelna turneja Jovana Kolundžije protiče pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Kompanije Dunav osiguranje.

Ulaz na koncert je slobodan!

David Firanj

*****

- Iz bogate biografije -

JOVAN KOLUNDŽIJA je rođen u Beogradu, gde je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova, a usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa, čiji je bio najomiljeniji učenik. Iza sebe ima zavidnu svetsku karijeru i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svetu.

Jovan Kolundžija je osnivač Centra lepih umetnosti u Beogradu, koji nosi naziv Gvarnerius po Gvarnerijusovoj violini iz 1754. godine, na kojoj Jovan nastupa poslednjih trideset godina. Naš umetnik pored svojih koncerata, deo svog vremena posvećuje promovisanju i daljem školovanju mladih talenata u svojoj umetničkoj zadužbini – Centru lepih umetnosti Guarnerius, koji je postao najatraktivnija kamerna dvorana u našem gradu i u kojem je, od njegovog osnivanja 2001. godine, realizovano više od 1.000 umetničkih programa. Odlukom Vlade Republike Srbije, Ustanova „Gvarnerius“ je 2013. godine dobila status Ustanove kulture od nacionalnog značaja.  2016. godine proslavio je jubilej - 50 godina na muzičkoj sceni, i danas je veoma aktivan kako na domaćoj tako i na inostranoj muzičkoj sceni.

Brojne nagrade i priznanja svedoče o visokim umetničkim dostignućima maestra Kolundžije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu:

* Specijalna Diploma na Međunarodnom takmičenju Vijenjavski u Poznanju 1967.

* Prva nagrada na Takmičenju mladih jugoslovenskih violinista u Zagrebu 1969.

* Diploma na Međunarodnom takmičenju Žak Tibo u Parizu 1969.

* Specijalna Diploma na Međunarodnom takmičenju Karl Fleš u Londonu 1970.

* Prva nagrada na Takmičenju Sabre Marokin u Meksiku 1971.

* Druga nagrada na Međunarodnom takmičenju omladine u Beogradu 1971.

*Prva Nagrada Saveza kompozitora Jugoslavije na Međunarodnom takmičenju muzičke omladine Jugoslavije  1971.

*Oktobarska nagrada grada Beograda za najbolje stručne i naučne radove studenata 1971.

* Međunarodna Nagrada na takmičenju Mađarske televizije u Budimpešti 1971.

* Nagrada Ivo Tijardović u Zagrebu za brojne nastupe vrhunskog kvaliteta 1977.

* Povelja Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije Zlatna lira ( najveća jugoslovenska umetnička   nagrada), za najuspešnija umetnička ostvarenja između dva kongresa 1974.-1979.

* Priznanja Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najuspešnije koncerte u Beogradu 1977., 1978., 1979. i 1986. godine

* Nagrada Orlando u Dubrovniku za najbolji koncert na Dubrovačkom letnjem festivalu 1982.

* Oktobarska nagrada grada Beograda za najvrednije dostignuće u oblasti muzike 1988.

* Gramata Patrijarha srpskog Gospodina Pavla 2004.

* Godišnja nagrada Zlatni Beočug za trajni doprinos kulturi Beograda  2006.

* Aprilska nagrada grada Beograda za muzičko i muzičko scensko stvaralaštvo 2007. godine

* Plaketa Grada Sarajeva 2007.

* Nagrada –Izvođač godine 2011- dodeljena od strane časopisa Muzika klasika

*Nagrada –Menadžer godine u kulturi- dodeljena od strane Kluba privrednih novinara Srbije 2014. godine

* Nagrada – "Kapetan Miša Anastasijević" – dodeljena za afirmaciju muzičke kulture Srbije u svetu 2014 godine.

* Vukova nagrada za dugogodišnji doprinos razvoju kulture 2014. godine.

Maestralni nesvakidašnji poduhvati koji se veoma retko realizuju na svetskoj sceni jer su izuzetno zahtevni za umetnika:

1994. godine maestro Kolundžija je kao solista sa Beogradskom filharmonijom i Gudačima Sv. Đorđa, izveo program DESET VELIČANSTVENIH koji se sastojao od deset violinskih koncerata različitih autora za samo četiri dana.

Kraj 2008. godine obeležio je maestralni koncertni poduhvat Jovana Kolundžije-projekat VOLITE LI BETOVENA u četiri uzastopne večeri doneo izvođenje integralnog opusa Betovenovih sonata za klavir i violinu.

Maestro Kolundžija je na koncertima BRAVISIMO MAESTRO MOCART! uz saradnju četiri pijanistkinje izveo 15 Mocartovih sonata, što je još jedan ambiciozan projekat, koji je obeležio koncertnu sezonu 2009/10. godine Jovan Kolundžija je koncertnim projektom U ČAST VELIKOM BRAMSU, zaokružio ideju izvođenja celokupnih opusa sonata velikih autora.

Turneje - više puta je nastupao u sledećim zemljama: Austrija, Belgija, Švedska, Kanada, Čile, Kolumbija, Kostarika, Češka, Slovačka, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Portugal, Indija, Italija, Meksiko, Norveška, Peru, Južna Koreja, Poljska, Rumunija, Bugarska, Rusija, Ukrajina, Belorusija, Litvanija, Letonija, Estonija, Španija, Velika Britanija, Venecuela, SAD,  Nemačka, Kina, Tajland, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija...

Festivali - Salzburg, Berlin, Evijan, Praško proleće, Bratislavske muzičke svečanosti, Dubrovački letnji festival, Festival u Ljubljani, Festival Emilija Romanja u Italiji, Beogradski muzički festival, Ohridsko leto, NIMUS, Servantino u Meksiku, Malar u Švedskoj, LLivia u Španiji itd...

Nastupao je sa uglednim umetnicima kao što su: Henrik Šering, Aldo Čikolini, Aleksis Vajsenberg, Lovro Matačić, Vaclav Smetaček, Oskar Danon, Aleksis Hauzer, Veronika Dudarova, Keniširo Kobajaši, Hans Peter Frank, Jevgenij Svetlanov, Karlo Ceki, Sikstin Erling,Pavle Dešpalj, Živojin Zdravković, Milan Horvat, Mladen Jagušt, Šeldon Morgenstern itd.

Nastupao je u najpoznatijim svetskim koncertnim dvoranama poput Karnegi Hola u Njujorku, koncertne dvorane Čajkovski u Moskvi, Gavo u Parizu, Sale filharmonije Žorž Enesku u Bukureštu, Santa Ćećilija u Rimu, Beas Artes u Meksiko Sitiju, Gevand Haus u Lajpcigu, koncertne dvorana Dvoržak u Pragu, Koncertna dvorana Filharmonije u Sant Petersburgu, Koncertna dvorana Mocart u Seulu,  u mnogobrojnim svetskim Katedralama poput Sen Žeronimos u Portugalu itd....

Nastupao je na specijalnim koncertima koja su bila u organizaciji UNESKO u Beogradu i Parizu i bio je  član FIAM-a – UNESKO. Bio gost u najčuvenijoj TV emisiji u Parizu kod Žak Šansela u kojoj su gostovali najčuveniji svetski umetnici.

Snimio je veliki broj LP-a i CD-a, emitovanih na mnogim međunarodnim TV i radio stanicama, a samo u okviru snimljenih programa RTS-a, ima preko trista sati snimljenog materijala.

Održao je veliki broj humanitarnih koncerata.

KRITIKE

   „...Jovan poseduje urođene kvalitete koji se ne mogu naučiti. Mislim na kvalitet zvuka, toplinu, humani prilaz muzici, osećaj za stil. On je srećna kombinacija srca i duha... Jovan Kolundžija je jedinstven dragulj među mladim svetskim violinistima. On doseže najviše domene u umetničkom izvođenju...Pred njim je izuzetna međunarodna karijera...“  (Henrik Šering)

 „...Divili smo se vašoj sigurnosti i vatrenosti vašeg izvođenja, vašem majstorstvu i jedinstvenoj koncepciji“.  (Jehudi Menjuhin)

» Njegova buduća karijera obećava da postane spektakularna.«    (Alexis Weissenberg)

» ...Veliki izvođač koji je postigao kompletan trijumf...« (La Korunja, Španija)

» ...Veliki izvođač koji je postigao kompletan trijumf...« (LA CORUNA, Spain)

»...talenat koji nastaje jednom u sto godina...«  (VJESNIK, Zagreb)

»...njegov Brams je bio veličanstven...« (PRAVDA, Bratislava)

»...njegov talenat ujedinjuje striktnu muzikalnost sa virtuoznošću...« (TAGESSPIEGEL, Berlin)

»...neverovatna zrelost, neverovatna perfekcija, i neverovatna intuicija...« (SMENA, Bratislava)

» Neobično visoko-romantični stil interpretacije i lep izgled Slavenskog Roberta Redforda upotpunili su sliku savršenog umetnika. Kolundžija nas je vratio u »zlatno doba« stila romantičnog načina interpretacije«  (Ričmond Tajms – Dispeč)

»...virtuozni violinista...« (Arbeiter Zeitung, Beč)

»...I konačno, jugoslovensko muzičko čudo, violinista Jovan Kolundžija, jedan od retkih...« (VJESNIK, Zagreb)

»...Nezaboravan...« (POLITIKA EKSPRES, Beograd)

»...Kolundžija je violinista sjajnog elana i osećajnosti, sa zadivljujućom tehnikom i muzičkom linijom...«  (EL UNIVERSAL, Mexico City)

»...Kolundžija je svirao Tartinija sa uzbudjujućim osećajem...« (NEW YORK TIMES, New York)

»...Živ, elegantan i izuzetan, Jovan Kolundžija je osvojio parisku publiku u sali Gaveau  prošle noći..« (LE PARISIEN, Paris)

» genijalni ambasador jugoslovenske muzike...« (SOL DE MEXICO, Mexico City)

»...Nismo čuli Betovenovu duo sonatu izvedenu sa toliko poleta i razigranosti perfektno kontrolisanu dugo vremena...« (STATESMAN, New Delhi)

» Njegovo izvođenje je bilo izvan svih okvira, i nema sumnje da je taj mladi tridesetčetvorogodišnji jugoslovenski violinista predodredjen za spektakularnu karijeru u godinama koje dolaze.« (THE NEWS AND SOURIER – CHARLESTON)

„Njegova umetnost izvođaštva na violini predstavlja svojevrsnu misiju u našoj sredini, njegova harizmatska ličnost dovela je u koncertne sale mnoge slojeve publike i obožavalaca, a mnoge mlade privolela upravo ovom instrumentu. Otuda njegova umetnost predstavlja više od samog sviranja, izođaštva, više od jednog koncerta i jednog nastupa- predstavlja umetničku misiju...“ (deo obrazloženja iz odluke komisije koja je maestru Kolundžiji dodelila Aprilsku nagradu grada Beograda za 2007. godinu)

"...Slušali smo Jovana Kolundžiju, velikog maestra iz Srbije koji poseduje sve nagrade koje se mogu osvojiti.. Zvuk koji maestro stvara na svom Gvarneriju je divan, sladak, krotak...U rukama velikog majstora Kolundžije, Gvarneri "napada" kompozicije, a izvršenje je –majstorsko! ...Kolundžija pokazuje virtuoznost na najvišem nivou: brzina i složenost, čist i jasan zvuk...Dugo nismo prisustvovali događaju koji je toliko uzburkao publiku (Manuela Kortezi, Festival Emilija Romanja, Italija)

"Jovan Kolundžija – umetnik za sva vremena! Mada držeći violinu izgleda kao da je rođen s njom on bi bio, čini mi se, umetnik i da svira u češalj – „jedinstveni dragulj“ kako ga je osetio Henrik Šering, diveći se njegovoj toplini zvuka i osećaju za stil. Šta god da svira – daje interpretaciji lični pečat! (Gordana Krajačić, Književne novine)

Izvor: biografskih podataka http://guarnerius.rs/jovan-kolundzija/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Gradski muzej Sombor priređuje promociju Monografije slikara Zorana Stošića Vranjskog

Monografija je nastala u saradnji dva muzeja - Muzej grada Vranja i Muzej grada Sombora.

Promocija će biti održana u svečanoj sali Skupštine grada Sombora, u petak, 15. novembra, u 18 časova.

O knjizi govori Sava Stepanov.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* Povodom 8. novembra - Dana prosvetnih radnika, u svečanoj sali Skupštine grada Sombora organizovana prigodna priredba. Prisustvovali mnogobrojni prosvetni radnici, uručena priznanja „Avram Mrazović“, zahvalnice i novčana nagrada

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović čestita Dan svih prosvetnih radnika

Reč je o najvišem somborskom prosvetiteljskom priznanju „Avram Mrazović“, ustanovljenom 2015. godine prosvetnim radnicima Grada Sombora za angažovanje i doprinos podizanju standarda kroz inovativan rad u tri oblasti, predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju.

I priznanje i uspomena

Na ovogodišnjem konkursu za dodelu priznanja nadležna Komisija je odlučila da priznanje „Avram Mrazović“ u oblasti predškolskog obrazovanja bude dodeljeno vaspitačici Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Nedeljki Živković, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja Editi Sakali, pedagogu u OŠ Bratstvo Jedinstvo u Somboru i u domenu srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja, dr Lidiji Nerandžić Čanda, profesorki srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji “Veljko Petrović” u Somboru.

Sombor je grad prosvetiteljstva, nastavićemo maksimalno da ulažemo: gradonačelnica Dušanka Golubović

Priznanje i zahvalnice nagrađenim prosvetnim radnicima uručila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Ona je učiteljima, vaspitačima, profesorima i nastavnicima čestitala Dan prosvetnih radnika i istakla da je ovo prilika da veličamo ime i značaj našeg Somborca i vizionara Avrama Mrazovića.

Ispunjena svečana sala somborske Županije

- Podsetiću da smo prošle godine obeležili 240 godina od kada je osnovana prva škola za obrazovanje srpskih učitelja na čitavom slovenskom jugu, čuvena Norma, čiji je osnivač i utemeljitelj upravo Avram Mrazović. Zahvaljujući njemu, pre više od dva veka Sombor je postao centar obrazovanja. Naša je želja da takav ostane i u budućnosti. Zato smo i u prethodnim godinama i u ovoj godini, ulagali u sve ono što čini obrazovanje u našem gradu, od predškolskog, osnovnog, preko srednjoškolskog i sve ono što je u nadležnosti Grada Sombora. Naša je želja da svako somborsko dete ima pravo na predškolsko obrazovanje od najranijeg uzrasta, te smo krenuli u dogradnju objekata predškolskih ustanova, povećavali broj smeštajnih kapaciteta i podsticali i privatne vrtiće. Shodno tome gotovo da ni jedno dete ne čeka na upis u vrtiće i na tome ćemo raditi i ubuduće.

Originalan način pouke kroz simboliku životne hemije: Đaci somborske gimnazije

Najveće investicije u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja ove godine imali smo iz mera populacione politike u objektu vrtića „Neven“ u Konjevićevoj ulici. Ništa manja naša želja nije ni da u osnovnim školama imamo kvalitetne uslove za obrazovanje i vaspitanje, te ćemo stoga i dalje ulagati u zgrade i druge objekte i opremati naše škole. Najveće investicije ove godine imali smo u Osnovnoj školi „Nikola Tesla“ u Kljajićevu.

Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva pod dirigentskim rukovođenjem Milana Radišića

Za nas je od jednakog značaja i srednjoškolsko obrazovanje, dalje usmeravanje i afirmacija naših srednjih škola da inovativnim i razvojnim programima, afirmišu i dalje Sombor kao centar obrazovanja i vaspitanja. Najveće investicije ove školske godine imamo u Srednjoj tehničkoj školi gde je to i najpotrebnije. O svemu ovome kada govorim, govorim o zgradama, objektima, opremi i o svemu onome što zapravo bez ljudskog faktora i potencijala nema nikakvog smisla. Otuda zapravo smatram najvećom investicijom ove godine otvaranje Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, odakle očekujemo da potekne jedan veliki rasadnik znanja u kojem će naši prosvetni radnici biti slušaoci, ali i predavači. U tom smislu takođe ćemo da utičemo na Centar obrazovanja u Somboru - podvukla je gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović.

Manirom iskusnog voditelja, kroz program, Tamara Madžarev

Svečanosti povodom Dana prosvetnih radnika, na Mitrovdan 8. novembra, prisustvovali su prosvetni radnici predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, predstavnici Školske uprave Sombor, Pedagoškog fakulteta, kao i predstavnici organa lokalne samouprave u Somboru. U svečanom delu programa učestovali su učenici Gimnazije „Veljko Petrović“ iz Sombora i Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva, pod dirigovanjem Milana Radišića.

U posebnoj rubrici donećemo i biografije tri nagrađene prosvetne radnice i pojedine izjave.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

~ . ~

Objavljeno u Prva vest

* U četvrtak, 17. oktobra sa početkom u 19 časova u Svečanoj sali zdanja „Županije“ prisustvovali smo tribini „Srbi i Bunjevci u Somboru od Statusa slobodnog kraljevskog grada do Prisajedinjenja“

Osim obrazovnog predavanja profesora istorije, Arsena Mijatovića, bio je priređen i bogat kulturno-umetnički program.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Treći sektor

* U četvrtak, 17. oktoba Udruženje građana „Bunjevačko kolo“ iz Sombora organizuje Istorijsku tribinu na temu „Bunjevci u Somboru od 1748. do 1918. godine“

Događaj će biti upriličen u Svečanoj sali zdanja Županije, sa početkom u 19 časova.

Osim predavanja prof. istorije Arsena Mijatovića posetioci će imati priliku da uživaju u bogatom kulturno-umetničkom programu.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Treći sektor

* U poseti smo drugom po veličini gradu u Županiji Bač-Kiškun, prema popisu iz 2009. ima 37.707 stanovnika, o kojem je gradu reč, otkrijte sami...

- Ukratko o županiji Bač-Kiškun, (mađ. Bács-Kiskun megye) -

Površina županije je 8.445,15 km² i podeljena je u 119 opština, što je čini najvećom od svih mađarskih županija. Razlog ovome je spajanje više ranijih županija posle Drugog svetskog rata. Tada su spojene bivše županije Pešt-Piliš-Šolt-Kiškun sa delovma Bačko-Bodroške županije koji su posle Trianonskog sporazuma ostale u Mađarskoj. Najveće reke u ovoj županiji su Dunav i Tisa.

Prema popisu iz 2013. županija ima 519.930 stanovnika. Ime Bač potiče od imena tvrđave i grada Bač, koji se danas nalazi u  Srbiji. Kiškun je ime za istorijsko područje Mala Kumanija (mađ. Kiskunság). Sedište županije je grad Kečkemet (110.913 stanovnika, podaci od 1. januara 2016).

Ne znate još, ko je pobratim grada Sombora sa početka 50-tih godina zvanično, a nezvanično mnogo duže... nalazi se na obali reke Šugovice, u njemu se nalazi Trg Svetog Trojstva (mađ. Szentháromság) sa istim nazivom i spomenikom kakav je bio i u Somboru...

Gradska kuća koja je prema nekim pričama bila proba za zgradu Bačko-Boodroške županije u Somboru, pogledajte samo izgled... e ako ni sada ne znate koji je "tajanstveni" grad u pitanju, nećemo vas više zamarati. :-) A sigurni smo da znate... 

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

...Uživajte u fotografijama, pozdrav iz Baje... :-)

Galerija:

 

~ . ~

Objavljeno u Region
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…