Infostan akcija za pomoć najugroženijim jednoroditeljskim porodicama

*Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa JKP „Infostan tehnologije" realizuje još jednu akciju sa ciljem prikupljanja sredstava za nabavku paketa sa osnovnim životnim namirnicama za najugroženije jednoroditeljske porodice na teritoriji grada Beograda. 

Beograđani i Beograđanke će u januaru uz decembarske račune JKP Infostan Tehnologije pronaći uplatnicu za pomoć najugroženijim jednoroditeljskim porodicama na teritoriji grada Beograda.

Našoj akciji se možete pridružiti tako što ćete donirati novac putem uplatnice bez provizije iznos koji želite. Takođe, jednoroditeljskim porodicama možete pomoći tako što ćete donirati novac na OVOM linku.

Nova školska oprema za decu iz sela Tibužde

 OŠ „Bora Stanković“ u selu Tibužde udaljena je  5 km od Vranja. Školu pohađa 250 učenika i učenica sa kojima radi 70 posvećenih nastavnika/ca i pomoćnog osoblja. Nažalost, klupe i stolice koje su deca upotrebljavala koristili su i njihovi roditelji i odavno je bilo vreme da se zamene za nov, čist i bezbedan nameštaj. Fondacija Divac je početkom decembra prethodne godine pokrenula akciju prikupljanja sredstava za kupovinu nove školske opreme.

Zahvaljujući velikom broju donacija i ljudima iskrenog srca, obezbedili smo 30 klupa i 60 stolica za učenike/ce ove škole. Još jednom smo dokazali da su ciljevi dostižni uz zajedničku podršku i što svi imamo mali udeo u tome da ulepšamo period školovanja našim mališanima.

Novogodišnji pokloni za đake na Kosovu i Metohiji

Pred početak novog polugodišta obradovali smo učenike OŠ "Braća Aksić" Lipljan, istureno odeljenje u Rabovcu.

Fondacija Ana i Vlade Divac je uz podršku individualnih donatora, ljudi velikog srca, obezbedila poklone za decu u opštini Lipljan na Kosovu i Metohiji. Pokloni su stigli na pravu adresu uz pomoć prijatelja iz Doma kulture Gračanica!

 Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Medijski partner: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

*Pozivamo Vas da u okviru novog ciklusa konkursa Oni su heroji u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji,  prijavite svoje sugrađane, komšije, prijatelje, članove porodice - pojedince koji su se u 2021. godini istakli svojim nesebičnim delima. 

Odabrani heroji biće nagrađeni i poklonima kompanija koje su se priključile inicijativi: Fudbalski savez Srbije, Atelje 212, Nestle, Bambi, Delhaize, Air Serbia, Coca Cola.

Pravi heroji su oni koji imaju hrabrosti, solidarnosti i snage da uvek dobro stave ispred sebe kada je najteže. Kako smo protekle dve godine suočeni sa najvećim globalnim izazovom, svaki heroj zaslužuje da se njegova priča daleko čuje.

Konkurs traje do 26. januara, a pobednici će biti proglašeni 28. februara 2022. godine.

Prijavite Vašeg heroja na onisuheroji.rs

 Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Medijski partner: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Dela egipatskog nobelovca Nagiba Mahfuza imala su veliku recepciju na čitavom južnoslovenskom prostoru. Istovremeno s prevodom na srpski ovaj roman je prevođen na kineski, holandski, francuski, nemački, grčki, hebrejski, italijanski, norveški, portugalski, rumunski, ruski, španski, švedski i turski jezik

Bogatstvo jezika i sintakse (roman je na srpski jezik preveden s arapskog jezika), egzotična ali i sudbinska zavičajna emocija, neobična i topla lјudska priča o lјudima u ulici oko koje se formira naselјe dok njegovi stanovnici otkrivaju tajne urbanog sveta i sebe kroz njega, samo su neke od mnoštva kvalitativnih karakteristika koje, posle mnogo godina, vraćaju Mahfuza ovdašnjem čitalačkom interesovanju.

U udalјene epohe čije modele koristi Mahfuz udahnjuje bilo savremenog života i njegovi junaci žive onako kako se živelo na obodu Kaira u doba piščeve mladosti. Zbog ovog romana Nagib Mahfuz je bio žrtva atentata od čijih posledica je nekoliko godina kasnije i umro.

Ovo delo nalazi se među najčitanijim izdanjima Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru.

Izvor: Službeni glasnik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Novosti u Javnom komunalnom preduzeću Vodokanal Sombor

Radnici angažovani na održavanju vodovodne mreže grada tokom čitave sedmice nedelje realizovali su planska ispiranja vodovodne mreže.

Ovo se odnosi na teritoriju Grada Sombora.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Tisztelt Rádióvezetöség, hetente frissen készülö mixeimet ajánlom fel ingyenesen játszásra. Másként mondva: müsorvezetöként egy nemzetközi DJ mixmüsorral jelentkezem Önökhöz!

Èn Szabó Gábor vagyok, 41 éves magyar állampolgár. Nagykanizsán, Magyarkanizsa testvérvárosában születtem, éltem 31 éves koromig. 2009 szilveszterekor Magyarkanizsán voltam a sztárvendég dj-ként:

https://www.facebook.com/photo/?fbid=292680154077742&set=a.727459163933170

11 éve élek már külföldön (Ausztria) és amúgy 1996 óta vagyok DJ. 2001-ben Budapesten OSZK DJ vizsgát is tettem, majd az EHFA lemezlovas szakán tanultam.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=174495345896224&set=a.171542159524876 

https://www.facebook.com/photo/?fbid=222943764384715&set=a.171542159524876

Jelenleg Ausztriában nincsenek buliim a helyi szabályzás miatt, más országba ritkán hívnak zenélni mostanság. Eddig kb 1150 rendezvényen zenéltem.

Heti egy alkalommal 2 órás slágerlistás modern tánczenés (EDM) mixet készítek saját liszenszes Virtual DJ-vel élöben, vágás és stúdiómunka nélkül, melyet több rádió több országban átvesz: - Szombatonként a Müritz Radió (volt DDR Radio) Németországban

www.xn--mritzradio-9db.de/sendeplan---die-woche.htm

- Vasárnap és szerdai ismétléssel a Magyar Vándor Rádió Magyarországon

www.magyarvandorradio.com/

- Szombaton az Erdélyi Magyar Rádió Romániában 

www.erdelyimagyarradio.eu

- Szombaton a Lépés Rádió Magyarorszagon 

www.lepesradio.hu

A mixeket moderálás nélkül készítem (nincs beszéd), így bármilyen országban lejátszható. Eddig 3 mixem volt benn a Mixcloud globál Top100 EDM listájában. A legrangosabb eredményem az 52. (mellékletben)

A mixeket ide (is) feltöltöm: 

https://www.mixcloud.com/vdj_sharkey/

Van egy kis facebook csoportom: 

https://www.facebook.com/groups/vdjsharkey

Saját honlapomon is megjelennek a mixek zeneként is: 

https://www.vdjsharkey.at/hu/zene-mixek-es-podcastok-vdj-sharkey-eskuvoi-es-party-dj-24-ev-magyar-es-nemzetkozi-gyakorlattal-szeles-repertoarral-karaoke-val-online-is-rendelhet%C3%B6-150-euro-to

... és videómixként is:

https: //www.vdjsharkey.at/hu/video-mixek-vdj-sharkey-eskuvoi-es-party-dj-24-ev-magyar-es-nemzetkozi-gyakorlattal-szeles-repertoarral-karaoke-val-online-is-rendelhet%C3%B6-150-euro-tol

Ezenkívül minden futó Social Media-ban ott vagyok. Èn leginkább a mixek lejátszásához keresek partnerrádiót, tv-t. Jingle-t, rádiószlogent, boldogkarácsonyt mondok fel és küldök mindig szívesen! A mikrofonhasználat 3 nyelven nem jelent problémát, asztali keveröm USB interface-szel és AKG Austria mikrofonjaim vannak.

A mix átvétele részemröl tehát teljesen ingyenes. Esetleg egy kis reklámhelyet adhat a rádió/tv valahol, valamikor, az sokat segítene. De nem feltétel.

Kérem, hallgassák/nézzék meg, amit csinálok és várom tisztelettel és bizalommal válaszukat!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

A médiatámogató és tudósítást az Új Zombori Rádió készítette. (Minden szerzői jog az Új Zombori Rádió tulajdona)

*Prag je glavni i najveći grad Češke. Nalazi se na reci Vltavi ima oko 1,309 miliona stanovnika, prema popisu iz 2019te godine. Površina grada iznosi 496 km² . Naziv grada je staroslovenskog porekla i znači gaz, mesto za prelaz, naziv je bio vezan za gaz preko reke Vltave.

Veći deo grada leži u dolini reke Vltave. Reka protiče kroz Prag u dužini od 30 km, srednja dubina na ovom potezu je 2,75 m  dok najdublja iznosi 10,5 m. Prag je bio glavni grad Čehoslovačke u periodu od 1918. do 1993. godine. Staro gradsko jezgro grada je pod zaštitom UNESCO-a.

......Prag je udaljen od Sombora oko 750 km, put nas vodi preko Madjarske i Slovacke i traje oko 8 do 10 sati….zavisno od guzve na granicama….

.......Legenda o nastanku grada kaže....

..........Princeza Libuše, koja je živela na brdu Višehrad, pala je u trans, pokazala je prema brdu Hradčani, i rekla kako vidi grad čija će slava dosegnuti do zvezda. Rekla je svojim ljudima da idu tamo i da će tamo pronaći čoveka koji upravo delje Prag za svoju kuću, i da po tome treba da daju naziv gradu....ovo vam je možda poznato iz reklame za „Staropramen“ pivo.....

Pogled sa Karlovog mosta na most Legli i nacionalnu operu

.........mada kada je pivo u pitanju Česi su specifični po tom pitanju u svetu, ko što kažu sami za sebe, uvek nadju razlog da piju, prema Česima sa kojima sam razgovarao pivo je lek za sve, tugu, veselje bol radost......bukvalno za sve, kad su tužni pije se, kada su bolesni opet se pije, kad su veseli takođe......pivo je dakle piće broj jedan, takođe je popularna i Behirovka koja se pravi od 1807. godine u Karlovim Varima, ali i čuveni Absint, posle kojeg Van Gog otkinuo sebi uho.......

Pivara Krušovice sa tradicijom od 1581. godine (by AcanskiS)

Kada ste u Pragu obavezno svrtaite u pivnicu, ali ne one fensi koje su na ruti turista....već skrenuti u male uličice koje se pružaju sa svih strana sa trga Staromjestke namjesti i nađite mesta gde piju lokalni Česi.....cene su niže atmosfera je bolja, nema pijanih engleza, krigla je piva je oko 20 ČRK, oko 100 dinara....a pivo možete naručiti i ako ne znate neki strani jezik, pivo se isto kaže i češkom i na srpskom.....dovoljno je da kažete PIVO......a ako imate vremena možete posetiti i neku od pivara......u samom Pragu....ja sam imao prilike da posetim pivaru KRUŠOVICE gde se pravi istoimeno pivo, pivara ima tradiciju od blizu 500 godina, pivara se nalazi na pola puta između Praga i Karlovih Vari.......

Crkva Svetog Nikole, Prag (Staromestke namesti)

Istrorija Češke od 8. do 15. veka

Prema legendi bilo je troje braće koji su predvodili plemena zapadnih Slovena, prilikom naseljavanja ovih prostora Čeh, Leh i Meh. Čeh je predvodio pleme od kojih su kasnije nastali Česi a i sam država je dobila ime po njemu Češka. Ubrzo po tome osnovan je Prag u IX veku neposredno po dolasku Slovena na ove prostore, tačnije 880. godine, osnivanjem Praškog grada.

Češka od 15.veka pa do 1918. godine i formiranja Čehoslovačke

Prag ubrzo postaje sedište kraljeva iz loze Pšemislovića, od kojih će neki dostići carski položaj u izbornom Svetom rimskom carstvu, grad je u nekim periodima bio prestonica celog carstva. Svoj vrhunac dostiže u vreme vladavine Karla IV (1346–1378), koji je izgradio Karlov most, Katedralu Svetog Vida, prvu gotičku katedralu u Centralnoj Evropi, u aprilu 1348. godine osnovao je Karlov univerzitet prvi u u srednjoj Evropi, 1365. godine otvara univerzitet u Beču, pretvorio je Prag u carsku priestolnicu i tada je bio treći po veličini grad u Evropi (poslije Rima i Konstantinopolja).

Jan Hus, je bio teolog i rektor Karlovog univerziteta. Godine 1402. počeo je držati propovedi u Betlehemskoj kapeli u Pragu, koje su se fokusirale na ono što se smatralo radikalnim reformama korumpirane katoličke Crkve.

Samim tim postaje previše opasan za politički i verski establišment katoličke crkve, suđeno mu je za jeretizam i spaljen je na lomači u Konstancu 1415. On je bio jedan od osnivača reformatorskog pokreta u Češkoj gde je i stekao puno pristalica u narodu. Nakon ubistva Jana Husa, počinje da se budi nacionalna svest a većina Čeha prelazi u Husovu Reformatorsku crkvu, te  Češka reformatorska crkva postaje ubrzo postala glavna religija u zemlji.

Četiri godine kasnije 1419. Godine, narod se pobunio protiv katoličkih Hazburgovaca, pod komandom praškog sveštenika Jana Želivskog. Husova smrt, zajedno sa češkim proto-nacionalizmom i protoprotestantizmom, potaknula je husitske ratove. Seljački pobunjenici, predvođeni generalom Janom Žižkom, zajedno sa husitskim trupama iz Praga, porazili su cara Zigimunda u bici na Vitkovskom brdu 1420,gde i danas postoji spomenik. Husiti su činili veliku većinu stanovništva, pa su prisilili Crkveno veče katoličke crkve da 1437. godine prvi put prizna sistem „dve religije" iako su bili priznati, progon reformatora se nastvlja, te se mnogi počinju izjašnjavati kao luterani. Huski ratovi zvanično su završili 1437 godine. U današnjoj Češkoj više od 2/3 vernika, pripada dvema crkvama koje su proistikle iz Huske crkve, dok se mali deo vernika vratio na katoličku veru.

Zanimljiva fasada u Pragu (Staromestke namesti) grad je inače podeljen na četvrti svi bitniji kulturno istorijski spomenici nalaze se u prvoj četvrti (Praha 1)

Češka pod vladavinom Hazburga 1526 – 1918

Za kralja Češke 1526.godine biva izabran Ferdinand I iz loze Habsburgovaca. Odmah po dolasku na presto krenuao je da nasilu uvedi katolicizam, što je izazvalo žestoko nezadovljstvo u narodu. Vrhunac nastaje za vreme Rudolfa II, koji je proglašen za kralja Češke 1576. Godine, mada je Prag za vreme njegove vladavine postao prestonica evropske culture, pošto je Rudolf  bio ljubitelj umetnosti. Godine 1618. Odugrana  je čuvena druga buna protestanata koja je izazvala je Tridesetogodišnji rat, posebno težak period za Prag i Češku. Ferdinand II Habsburški je svrgnut, a njegovo mesto kao kralja Češke zauzeo je Fridrik V, međutim njegova vojska je slomljena u bici na Beloj planini (1620.) nedaleko od grada. Nakon toga 1621. godine usledilo je pogubljenje čeških protestantskih vođa umešanih u ustanak na Starom gradskom trgu, ali i običnog naroda, preostale reformatorske vereske vodje su bile prinuđeni da napuste grad. U Pragu i ostatku Češke nasilno je uvedena Rimokatolička vera, broj stanovnika u Pragu drastično opada, a Jevreji koji ugradu žive od 10. veka 1708. činili su četvrtinu stanovništva.  U Pragu se nasilno uvodi rimolkatolička vera, prvo u Pragu a zatim u celoj Češkoj.

Godine 1744., Fridrih Veliki od Pruske je izvršio invaziju na Češku. Zauzeo je Prag nakon teške i dugotrajne opsade u kojoj je veliki deo grada uništen. 1757. godine prusko bombardovanjeuništilo je više od jedne četvrtine grada i teško oštetilo katedralu Svetog Vida. Međutim, mesec dana kasnije, Fridrih Veliki je poražen i primoran da se povuče iz Češke.m Privreda Praga je nastavila da se poboljšava tokom 18. veka. Stanovništvo se do 1771. godine povećalo na 80.000 stanovnika. Mnogi bogati trgovci i plemići izugradilii su u gradu mnoštvom palata, crkava i vrtova, stvarajući barokni grad poznat u celom svetu do danas. Godine 1784., pod Josipom II, četiri opštine Mala Strana, Nové Město, Staré Město i Hradčany spojene su u jednu celinu. Jevrejski okrug, nazvan Josefov, uključen je tek 1850. Industrijska revolucija je dovela do velikih promena i razvoja u Pragu, zahvaljujući rudnicima i železarama u blizini Praga.

Galerija Dali, Saudek i Warhol u Pragu

Revolucije u Evropi 1848. dotakle su i Prag, ali su bile žestoko ugušene. U narednim godinama, češki nacionalni preporod je započeo svoj uspon, sve dok nije dobio većinu u gradskom vijeću 1861. Prag je 1848. imao većinu u njemačkom govornom području, ali se do 1880. broj onih koji govore nemački jezik smanjio na 14% (42.000 ), a do 1910. godine na 6,7% (37.000), zbog masovnog povećanja ukupnog stanovništva grada uzrokovanog prilivom Čeha iz ostatka Češke i Moravske i sve većim prestižom i značajem češkog jezika kao dela češkog Nacionalnog preporoda.

Čehoslovačka u periodu od 1918. do 1945. godine

Prag je 28. oktobra 1918. godine postao glavni grad novostvorene Čehoslovačke, koja je nastala po raspadu Austrougarske. Četiri godine kasnije, 1. januara 1922., Prag je okupio 37 gradskih celina, čime je stvoren savremeni metropolis, koji je 1938. godine godine imao blizu milion stanovnika. Iste godine pod izgovorom da su Nemci ugroženi, Hitler napada i zauzima Sudetsku oblast u Češkoj, naime nagovorio je lokalne Nemce da počnu da pale i uništavaju svoju imovinu, pa da ispadne kako su Nemci ugroženi u Češkoj, te traži i dobija međunarodnu dozvolu za okupaciju Sudedtske oblasti. Nakon okupacije Poljske 1.septembra 1939. godine i zvaničnog početka II Svetskog rata, trupe trećeg rajha okupiraju grad i celu Češku u martu 1939. godine, antifašistička borba je trajala više od šest godina, kad Prag biva oslobodjen 9. Maja 1945 godine od strane Crvene Armije.

*Mauzolej Klimenta Gotvalda prvog posleratnog komunistčkog presednika Čehoslovačke nalazio se u blizini Praga, tačnije na brdu Žižkov, on je po uzoru na Lenjina balazmovan, balzamovanje su obavili sovjetski stručnjaci, za vreme ČSSR pioniri su redovno obilazili mauzolej, troškovi odžavanja su bili jako visoki, telo se morao održavati na niskoj temperature u zamrzivaču, tokom dana je bilo izloženo, a noću se stavljalo u zamrzivač, nakon 1989. Telo je sahranjeno mauzolej je zatvoren, Kliment Gotvald je bio na sahrani Staljinu 1953. godine, na kojoj se razboleo od upale pluća i nedugo po doalsku u Češku je preminuo…….Posle 2009. godine mauzolej postaje muzej.

 Čehoslovačka u periodu od 1946. do 1968. godine

Posle izbora 1946. godine i februarskih događanja 1948. godine, na vlast je došla Komunistička partija Čehoslovačke. Posle uspostavljanja programa “Put ka socijalizmu”, došlo je do intenzivne urbanizacije i privrednog razvoja, u Pragu je izgrađeno 150 hiljada stanova, izgradjeni su mostovi kao i saobraćajna infrastruktura, uključujući puteve i železnicu, sva mesta u veća mesta u Čehoslovačkoj saobraćajno su bila povezana sa Pragom.

*Još jedna interesasntna stvar u Češkoj se saobroćajni znak “Pazi voz” zove “Pozor vlak”

Pozor vlak by Viktor Hanacek

“Praško proleće 1968” i kulturna reforma Aleksandra Dubčeka

Češka vlada 1968. godine započinje kulturne reforme, što nailazi na veliko negodovanje i protivljenje Sovjetskog saveza, usledio je sastanak Brežnjeva i Dubčeka u Čjerni na tisi, malom mestu na tromeđi Čehoslovaćke, Sovijstskog saveza i Mađarske, gde  se od Dubčeka zahtevalo da prekine sa reformama i da se vrati na “sovjetski model komunizma” što Dubček odbija, nakon čega Brežnjev odlučuje da sa ostalim članicama Varšavakog pakta okupira Čehoslovačku i smeni vlast.

Čjerna na tisi, mesto sastanka Dubčeka i Brežnjeva 1968

Ovaj postupak Varšavskog pakta, izaziva veliku osudu celokupne medjunarodne javnosti ali i tadšnje Jugoslavije koja javno osudjuje potez sovjeta i traži bezuslovno napuštanje teritorije Čehoslovačke.

U znak zahvalnosti Jugoslaviji, jedna od ulica u Pragu postaje Beogradska, a Beograd dobija ulicu Aleksandra Dubčeka.

Ulica Aleksandra Dubčeka se nalazi u Zemunu i dan danas pod tim imenom, e sad posle svih dešavanja 90tih i negativne medijske kampanje protiv naše zemlje, ne znam da li i dalje postoji Beogradska ulica u Pragu, nisam išao da proverim……

*U blizini Čjerne na tisi mesta istorijskog sastanka Brežnjeva i Dubčeka, na teritoriji današnje Slovačke, nalazi se varošica interesantnog imena Bačka

Mesto Bačka u Slovačkoj

……Interesantna je činjica da Čehoslovačka već sredinom 50tih odlučuje da izbaci sovjestka vozila iz upotrebe u državnim organima, te se traži od čehoslovačkih inžinjera da dizajnirju vozilo koje bi zamnilo postojeća, za te potrebe konstruisano je vozilo TATRA 603 T, koja postaje zvanično vozilo, državnih organa Čehoslovačke upravo ovakvim vozilom Dubček ide na sastanak sa Brežnjevom

Dubček sa građanima i Tatra 603  (https://stringfixer.com, edit By AcanskiS)

....relativno mali broj primeraka ovog vozila je sačuvano, cene su im basnoslovne, a svojim avngardnim dizajnom privlači poglede i dan danas…..mnogi ga porede sa čuvenom ajkulom

Ivan Mladek Jožin Bažin (printskrin)

*Popularna dečija pesmica medo Brundo, u izvođenju Ognjena Amidžića, kojom su se svi oduševljavali je zapravo plagijat čehoslovačke dečije pesmice Jozin Bazin u izvođenju Ivana Mladeka, emitovana je prvi put Čehoslovačkoj državnoj televiziji 1977. Pesma je stekla veliku popularnost u svim zemljama istočnog bloka, prevedena je na razne jezike, tako da postoji verzija na češko-slovačkom (razlike izmedju češkog i slovačkog su jako male), madjarskom, ruskom......u zadnje vreme i engleskom španskom....zahvaljujći internetu, pesma ponovo stiče popularnost, pa je Mladek i dalje izvodi i ako je ušao devetu deceniju života...toliko o kreativnosti dotičnog.....

Plišana revolucija u Čehoslovačkoj i pad komunizma 1989. godine

Nakon velikih narodnih protesta, na Vaclavskim namjestima u Čehlovačkoj 1989. pada komunizam. „Vaclavske namjesti“ kao najveci gradski  trg i istoimena ulica svedocih su mnogih burnih isorijiskih dogaćaja u XX. Veku, od prvog sv.rata i formiranja Čehoslovačke, drugog svetkog rata te protesta protiv invazije SSSR-a na Čehoslovačke 1968. godine i na kraju 1989. godina,  koja je donela pad komunizma u svim istočno evropskim zemljama, svi veći protesti u Pragu se odvijaju ovde uključujući i ove protiv kovida, baš kao i protesi 1968. i 1989 godine...

Čehoslovačka od 1989. do 1993. godine

Padom komunizma prelazi se sa centralno planske privreda na tržišnu privredu. Mnoge firme u ovom tranzicionom period ulaze u restukturianje moge i nestaju. Čehoslovačka  1992. godine postaje Federacija Češke i Slovačka, da bi se 1.januara.1993 mirno razišle i formirale dve države Češku i Slovačku.

*Zanimljivost kada je predsednik Češke u rezidenciji zastava je istaknuta na jarbolu, a kada nije u zemlji spuštena je..

Češka i Slovačka u periodu od 1993. godine do danas

Kao što smo rekli, prvog januara 1993 godine Češka i Slovačka postaju dve međunarodno priznate nezavisne države. Veliki gigant automobilske industrije iz vremena Čehoslovačke Škoda ulazi u problem, bila je pred propadanjem, Wolksvagen postaje većinskih vlasnik i firma se stabilizuje……od tada se u auta ugradjuju isključivo VW motori, a dizajn svih automobila rade inžnjeri VW-a, zadnja Škoda koja je bila 100 posto češka je felicija sa motorom od 1.3, sredinom 90tih, a nakon toga na Škodi češki je jedino znak.

Škoda Felicija 1.3 iz sredine 90tih ( by Dennis Elzinga)

Članica EU Češka postaje 2004. Godine zajedno sa svojim susedom Slovačkom, tada započinje intezivan privredni razvoj i rast standard građana, mnoge svetske kompanije otvaraju regionalna predstavništva, a mnoge svetske kompanije otvaraju svoje pogone. U pitanju je uglavnom industrija automobila i njihovih komponeti kao i pogoni koji proizvode belu tehnike i kućanske aparate.

Najveće turističke znamenitosti 

• Stari grad
• Staromjetske namjesti su jedan od mnogobrojnih gradskih trgova,ovaj trg krasi crkva Svetog Nikole
• Vaclavske namjesti mesto burnih istorijskih događaha od kojisu najpozantiji protesti 1968. i 1989. godine
• Praški hrad (Hradčani) sa Katedralom Sv. Vida (14. vek) i sedištem predsednika Češke
• Karlov most
• Jevrejska četvrt, jevrejsko groblje i grob Franca Kafke
• Lenonov zid
• Astronomski sat 
• Narodni muzej
• Kuća Franca Kafke
• Stadion Strhahov koji je jedno vreme bio najveci na svetu, mada sumnjam da i danas ima veći, kapacitet mu je 255.000 mesta pravljen je za sletove u vreme ČSR, u okviru njega ima 9 fudbalskih terena, na njemu su koncerte odrzavave poznate grupe poput Stonsa, Guns n Roses-a , U-2-a,  Aerosmitha, Bon Jovi-a i drugih…. na njemu igra FK Sparta, pored ovog postoji i renoviran stadion FK Slavia u sklopu kojeg se nalazi i hotel
• Ambasada Republike Srbije koja se nalazi u neposrednoj blizni karlovog mosta

Strahov stadion, na kojem igra FK Sparta Prag

Pola bela, pola  crvena

*Jeste li znali da je FK Vojvodina iz Novog Sada svoju prvu utakimicu igrala upravo sa FK Slavia iz Praga kao dva slovenska bratska kluba, oba tima tada su se nalazila u Austrougarskoj. Nakon ove utakmice FK Vojvodina preuzima od Slavije boje, koje ima do dana danas

 Pomočni teren FK Slavija Prag

(nema veće sreće za jednog ljubitelja fudbala i sporta uopšte, nego da mu soba gleda na stadion, makar to bili i pomoćni tereni FK Slavije)

:::::Neke stvari su namerno izostavljene, da bi vas zaintrigale da ih sami otkrijete i istražite.......posetite Prag:::::

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

 piše i fotografiše: Srđan Ačanski, dipl.turizm.