/naš uvodnik: godine su samo brojke, vreme ne postoji. Nismo mogli odoleti a da sa fejsbuk profila naše prijateljice koja je i partner sa Novim Radio Sombor, dr Veseline Pelagić uz naravno njenu dozvolu, a da ne objavimo ovu svojevrsnu životnu priču. Takvu, kad simbolično rečeno, svi problemi padaju u bunar, a iz bunara želja rađa se na obostranu radost susret profesorke i njene učenice, koji vredi više od zlata jer oči zacakle a duša progovori/

~ . ~ . ~ . ~

* Život ne čine brojevi, razmišljanje uz čašicu vina sa mojom dragom profesorkom istorije Leposavom Kljajić, posle ručka...

( "Ne učimo za školu, nego za život" Seneka )

Istoriju nešto nisam volela, ali Lepuškino sećanje da sam na njenu prozivku (nikada se nisam javljala da odgovaram) lepo ispričala o Francuskoj revoluciji i Jakobincima, mene je vratilo u gimnazijske dane. U Parizu sam bila 7 puta, poslednji put na sastanku OECD 90, a desetak godina za značajne bakterijske izolate mi je davao potvrdu Pasterov institut u Parizu. Evo, gde su jednom đaku mogući koreni u sticanju znanja. 

Međutim, ovaj naš susret trebalo je da bude u junu, ali je Lepuška svojim užurbanim koracima zastala na džombastom i rupastom trotoaru skoro u centru Novog Sada i tako se brzo našla u Kliničkom centru Vojvodina o čijem osoblju i dr Salabatu mi je ispričala u njenom zahvalnom i romantičnom stilu. "Oni su mi svojim veštinama, znanjem i ljubaznošću umanjili bolove". Dodala mi je .... naravno uvek imam svoje đake koji mi bezrezervno priteknu u pomoć.

Nesebičnu pomoć od trenutka saznanja o lomovima krhkih kostiju svoje profesorke pružio joj je đak dr teologije Irinej Bulović ,Vladika eparhije Bačke i sestra Filoteja. "Njihova nesebična pomoć je bila u oporavku i dan danas i veoma sam im zahvalna" nastavila mi je dalje pričati moja Lepuška...

Jednog julskog dana stigla sam, neposredno posle posete đakona Eparhije Bačke u Dom za stara lica, zatekla sam Lepušku da nešto beleži u svoj notes. Na njenom licu oči su same govorile o sreći i zahvalnosti, Beli anđeo i ponude za brzi oporavak, poslao joj je njen đak dr Irinej Bulović.

Zahvalna je za sve želje, koje su joj slali đaci gimnazije "Veljko Petrović" u somboru i sve to je imalo uticaja na njen brzi oporavak i njen povratak u svoj kutak, pa smo se se juče tokom našeg susreta i slatko nasmejale... i sa Mitrom u telefonskom razgovoru.

Dočekala me je u svom stilu, obavezne perle oko vrata, postavljen stočić, crveni tanjiri i kristalne čaše za vino i otvorenog širokog osmeha. Odmah mi je sa ushićenjem skrenula pažnju kako su kćerka dr Gordana Todorić, zet Gligorije i unuci Sara i Luka uredili dom i učinili da joj oporavak bude zaista kvalitetan i svaki dan po volji. "Znaš, rekla mi je, oni i pored svih svojih obaveza, pa i na uštrb letnjeg odmaranja učestvuju u mojem oporavku..."

Lepuška je inače borac za samostalnost i slobodu, ali sada mora da prikoči zbog onih rupa po trotoaru ?, a inače ja, njena učenica imam privilegiju i za komentar, pozdrav uz poljubac... "Molim te ne juri da se ne smandrljaš i slušaj Gocu ?"

I tako, dobar je ovaj FB, jer možete podeliti susret profesorke iz čuvene Gimnazije u Somboru i njene učenice koja nije volela istoriju. Bilo nam je juče još jedno učenje, ne za školu, već za život.

~ . ~

dr Veselina Pelagić

(Rado beleži i čuva Novi Radio Sombor)

* Udruženje građana "Bunjevačko kolo" prirideće u utorak, 21. avgusta izložbu slika u tehnici slame "Bunjevačka pletislamka"

Početak je u 19 sati, na glavnom somborskom sokaku ispred varoške biblioteke. 

Prati: Novi Radio Sombor

* Od 1. oktobra do 30. novembra ove godine, na osnovu Uredbe o utvrđivanju plana zvanične statistike za 2018. godinu (kako je objavljeno u „Službenom glasniku RS“, broj 120/17), Republički zavod za statistiku sprovešće Anketu o strukturi polјoprivrednih gazdinstava, 2018. Finansijska sredstva za sprovođenje ove ankete od 2,5 miliona evra obezbeđena su iz pretpristupnih fondova EU, u okviru Nacionalnog programa IPA 2016 (80%) i iz nacionalnog budžeta (15%)

Anketa se sprovodi u trogodišnjoj periodici, između dva popisa poljoprivrede i predstavlja važno strukturno istraživanje u sistemu statistike poljoprivrede. U periodu sprovođenj, anketari će posetiti 120.000 poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Republike Srbije i prikupiće podatke o korišćenom poljoprivrednom zemljištu, broju stoke, mehanizaciji, radnoj snazi na gazdinstvima, proizvodnom metodu primenjenom u poljoprivredi i drugo.

Dobijene informacije koristiće kreatorima agrarne politike za donošenje odluka i kratkoročnih i dugoročnih strategija razvoja poljoprivrede, ali i poljoprivrednim proizvođačima za bolje planiranje poljoprivredne proizvodnje, ustanovljavanje poljoprivredne grane u koju bi trebalo investirati, kao i za prijavljivanje kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku u poljoprivredi. Osim toga, ovi podaci biće osnova za ažuriranje Statističkog registra poljoprivrednih gazdinstava, od kojeg zavisi kvalitet podataka o poljoprivrednoj proizvodnji.

Uspeh ovog istraživanja u najvećoj meri zavisi od aktivnog učešća srpskih poljoprivrednika u tačnosti i potpunosti njihovih odgovora.

Izvor: Republički zavod za statistiku 

Medijski prati: Novi Radio Sombor

* Radnički 1912 – Tekstilac Odžaci 3:0 (1:0)

Gradski stadion Sombor, gledalaca: 400. Sudije: Šipoš (Srbobran), Tešanović (Srbobran), Kovač (Vrbas); delegat: Puača (Crvenka).

Strelci: Matijašević u 32. i 51. minutu, Antunić u 70. minutu.

Radnički 1912: Pavasović - , Baljak 7, Šćepanović 7, Sazdanić 7, Vujičić 8, Kobiljski 7, Matijašević 8.5, Radmanović 7, Đorović 7.5, Goronjić 7.5, Antunić 8. Ulazili u igru: Veličković 7, Simić - , Bortnik 7.
FK Tekstilac Odžaci: Ignjatović 7, Latinović 6.5, Gostović 7, Milenković R. 6.5, Dakić 6, Đokić 6, Božičić 7.5, Ognjenović 6.5, Prelić 6.5, Milenković N. 6.5, Mitrović 6.5. Ulazili u igru: Drpljanin -, Stanojković -, Stevanović -.

Fudbaleri Radničkog 1912 odigrali su u subotu, 18. avgusta prvu prvenstvenu utakmicu Vojvođanske fudbalske lige - Sever. Po predivnom vremenu i odlično pripremljenom terenu, pred 400 gledalaca, na Gradskom stadionu u Somboru gostovala je komšijska ekipa Tekstilca iz Odžaka.

U prvom delu vodila se izjednačena borba na sredini terena, do vodećeg pogotka domaće ekipe, koji je postigao Matijašević. Do kraja prvog dela susreta domaći su imali još nekoliko poluprilika ali bez uspeha. U nastavku susreta, igran je 51. minut, nakon fantastičnog prodora mladog Antunića po levoj strani i još bolje asistencije domaći su duplirali prednost, a strelac ponovo Matijašević.

U 70. minutu postavljen je konačan rezultat premijernog duela u novom prvenstva vojvođanskih ligaša. Matijašević je odlično pobegao nakon neuspešne ofsajd zamke gostujuće odbrane, ušao u kazneni prostor i kada su svi očekivali het trik, robusni domaći centarfor nesebično asistira mladom Antuniću koji rutinski loptu sprovodi u mrežu na oduševljenje mnogobrojne domaće publike.

Ekipa Radničkog 1912 narednog vikenda, u subotu, 25. avgusta gostuje u Crvenki gde će igrati protiv domaće istoimene ekipe.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Makarska. Statistike kažu, da je bila u vreme "velike države" najomiljenije mesto za domaće turiste. Te činjenice vraćaju se i u ovo, novije doba

Romantika u suton na makarskim plažama u svom punom zanosu

     Budno pažena gorostasnim planinskim divom Biokovom, stešnjena brižljivo nesagledivim borovim šumama odmah u podnožju najveličanstvenije planine na Jadranu koju krasi i najviši vrh na moru, Sveti Jure (1862 m nadmorske visine) što se ponosno nadvisio nad svoj lepi grad, Makarskoj je priroda istovremno darivala duž celom rivijerom dugom 52 kilometra najudobnije, šljunčane plaže. Bog je tu poklonio sve - i za sve generacije. Dok romantika od svetionika na rtu Sveti Petar gde hiljade zaljubljenih parova svake godine ostavljaju u sve dužoj nisci zaključane katance ljubavi, do preko puta, Osejave, drugog makarskog poluostrva sveg od bleska - udzajmo se u to i dalje, nedodirnute prirode za čula sva.

Harmoniju starog-vekovno nedodirnutog i od svih vlasti sačuvanog jezgra grada i nove Makarske koja se sve širi, deli i spaja velelepni rt Sv. Petar u kojem su sačuvani ostaci nekadašnjeg grada Mucruma, preteče današnje Makarske

     Nije i potrebno Makarsku posebno reklamirati. No činjenice nas upućuju na ove rubrike na našem portalu o tom gradu koji deluje mnogo šire, veće, nego što to sam broj stanovnika i kazuje. No nije samo letnji turizam ovde moguć, poput većine drugih morskih gradova i turističkih centara. Upravo Biokovo daje i zimi te šanse onima koji nešto više vole zimu no leto. Botanički vrt je posebna priča, a njega je svojevremeno u ovom nacionalnom parku-planini, zajedno sa stotinama plahovitih i prelepih divokoza, u suri kamen te starogromadne planine usadio duša Makarske, fra Jure Radić.

Udobne sitno-šljunčane plaže su jedno od najvećih prirodnih bogatstava Makarske i čitave rivijere

     A naš prijatelj, prijatelj i Novog Radio Sombora. rođeni Makaranin, Ivo Lovreta još je jedan stanovnik ovog grada (blago njemu mnogi bi rekli :-) ) koji nam za naš portal šalje kombinaciju ovih fotografija koje su pred vama. Tako se i oni najmlađi, koji još nisu pohodilu Makarsku i njenu čuvenu Rivijeru, mogu uveriti u ovdašnji čudesni sklad - karakteritstike sva četiri godišnja doba a sva stopljena kao u jedno. Uostalom, svetski naučnici su odavno utvrdili da je najbistrije more na Mediteranu upravo tu, uz jedno od bisera Makarske rivijere, mesto Promajnu, nekoliko kilometara severno od Makarske, putem Omiša prema Splitu. 

Neko je u kamenu uklesao SFRJ - nostalgija se pobeđuje

     Dakako, Jugosloveni su kao domaći turisti u doba tadašnje države, bili najčešći turisti odlaženjem na letovanje u Makarsku što se čitavog Jadrana tiče pa je Makarska poptimila epitet metropole ili "glavnog grada" domaćeg turizma. Nebrojeni se sećaju svojih prvih ljubavi uz nišku grupu Galija i uz njihove pop-hitove, ples "telo uz telo" u kampu pretežno za mlade, "Goran - Savinja" u središtu Velike plaže... ili... uz emotivne resitale jedne od najpopularnijih kantautorki, Novosađanke Ljiljane Petrović  koja je solo uz svoju akustičnu gitaru svakog leta, tu blizu svetionika, razgaljivala srca na improvizovanoj letnjoj pozornici od snova. A u vreme sadašnjem u kojem živimo, poput refrena poznatog hita, "Sve se vraća, se plaća" - sve više gostiju i Makarskoj se iz Srbije vraća. Stara prijateljstva između onih "iskusnijih" turista i njihovih dugogodišnjih domaćina u gradu podno Biokova su lako obnovljena, a srdačnost makarsku upoznali su poslednjih deceniju, i oni mlađi, pa se Makarskoj i narednog leta vraćaju. Sudeći po navedenim činjenicama, tako je to još više eskaliralo i tokom ovog, turističkog leta.

Zimske čari i tokom najhladnijeg dela godine, u ovoj letnjoj turističkoj prestonici mogu da privuku i one koji više naginju zimskim čarolijama što deluju posebno i neobično, naročito uz morske talase i hridi

     Našem prijatelju Ivi Lovreti, kao do sada kako smo objavljivali albume i njegovog sugrađanina - takođe frenda Novog Radio Sombora, Božidaru Dijanu - a objave će ići i nadalje (kao i o drugim turističkim centrima, kako na hrvatskom Jadranu, tako i drugde, odakle nam god drage čitateljke i čitaoci pošatelje fotografije), još jednom velika hvala. Prvenstveno hvala, na trajnom prijateljstvu. Pa... i nostalgiju na taj način pobeđujemo. Zajedno je "lečimo". Kako za nekim dobrim prošlim vremenima, tako još jače sada, ponovnim susretima.

Naš prijatelj i prijatelj Novog Radio Sombora Ivo Lovreta, Makaranin, autor ovih fotografija

Beleži: Ekipa Novog Radio Sombora

Fotogalerija:

Makarske čarolije i magije

Iz kamena ovde najšarlokijie cveće raste

Među brojnim čuvenim makarskim plažama izdvaja se i popularni Nugal, do kojeg vas vodi ugodnih 40-tak minuta lepe šetnje rekreativnog tipa, kroz raskošnu šumu Osejava

Plaže u Makarskoj preovladaju najfinijim, sitnim šljunkom, ali i oni koji vole da "kombinuju" kupanje i izlaganje Suncu na drugi način, priroda poklanja i stene do kojih se sasvim lako i pristupačno silazi i stiže

Evo još malo makarske zime... :-) takođe, sa svojim neobičnim a za more zaista retkim doživljajima

Još jedna panorama sa mora na Makarsku i njene uvale

I tu priči nikad nije kraj - jer priču, romantika nastavlja...