* Posle prošlonedeljnog apela Marka Čadeža, predsednika Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, predsednici Evropskog parlamenta i evropskim komesarima za trgovinu i proširenje da se Zapadni Balkan uključi u sisteme zelenih koridora za transport i zajedničke nabavke medicinske i zaštitne opreme, inicijativa da se našem regionu omogući uvoz zaštitne opreme iz Evropske unije bez prethodne autorizacije država članica, dobija sve širu podršku evropskih parlamentaraca

Pismom Filu Hoganu, evropskom komesaru za trgovinu, tim zahtevom obratili su se u petak, 3. aprila i članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu na čelu sa Berndom Langeom, predsedavajućim uticajnom odboru Evropskog parlamenta.

Uz razumevanje okolnosti i ciljeva zbog kojih je Evropska komisija donela odluku i stav da ona mora biti privremena, članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu ukazuju da vitalni interesi i moralna odgovornost EU ne prestaju na granicama Evropske unije i da u susedstvu postoje važni partneri lancima snabdevanja povezani sa EU i Unija sa njima, kao što je Zapadni Balkan, čije se potrebe moraju uvažiti.

- Zato što COVID-19 lako prelazi granice, zato naš uspeh u borbi protiv ove bolesti zavisi i od uspeha naših partnera, posebno onih sa kojima delimo granice, predlažemo da se šest zemalja Zapadnog Balkana izuzmu iz odluke o prethodnoj autorizaciji i pozovu da se pridruže mehanizmu zajedničke nabavke zaštitne opreme, kao i akcijama nabavke respiratora i druge medicinske opreme - kaže se u pismu parlamentaraca. 

COVID19 će, upozorili su članovi Komiteta, ozbiljno uticati na zemlje u razvoju sa slabijim javnim zdravljem koje će još teže izdržati pritiske virusa nego evropski sistemi, zbog čega se mora izbeći da doneta mera negativno utiče na ekonomski najslabije države sveta i na njihove građane. 

Pozvali su Komisiju i države članice da imaju na umu da bi opremu trebalo da dobijaju i oni kojima je najviše potrebna, a ne samo oni koji sebi mogu da priušte da plate najvišu cenu i da to hitno omoguće.

- U trenutku kada su ove odluke bukvalno pitanje života i smrti, moramo da osiguramo da se odluke o odobrenju izvoza donose brzo - apeluju u pismu članovi članovi Komiteta za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U Rеpublici Srbiјi је dо 15 čаsоvа 3. аprilа 2020. gоdinе rеgistrоvаnо uкupnо 1.476 pоtvrđеnih slučајеvа COVID 19

Оd pоslеdnjеg izvеštаја dо 15 čаsоvа tеstirаni su uzоrci 748 оsоbа оd којih je 305 pоzitivno - navode u Institutu za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut".

Dо 15 čаsоvа u Srbiјi је uкupnо tеstirаnо 5.756 оsоbа које su ispunjаvаlе кritеriјumе dеfiniciје slučаја.

~ . ~

U Srbiji je do objavljivanja ovog članka hospitalizovano ukupno 874 pacijenata, a na respiratoru je njih 81. Preminulo je 39 ljudi, a broj zaraženih porastao na 1.476.

Pоdručјеm intеnzivnе trаnsmisiје virusа sе smаtrајu držаvе, оdnоsnо pоdručја u којimа sе rеgistruјu u vеćеm brојu slučајеvi zа које niје mоgućе utvrditi lаnаc trаnsmisiје. U оvоm trеnutкu, pоdručјimа intеnzivnе trаnsmisiје virusа SARS-CoV-2 smаtrајu sе: Švајcаrsка Коnfеdеrаciја, Rеpubliка Itаliја, Islаmsка Rеpubliка Irаn, Rumuniја, Кrаljеvinа Špаniја, Sаvеznа Rеpubliка Nеmаčка, Frаncusка Rеpubliка, Rеpubliка Аustriја, Rеpubliка Slоvеniја i Rеpubliка Grčка.

U svеtu је priјаvljеnо uкupnо 1.000.249 оbоlеlih оd infекciје izаzvаnе nоvim коrоnаvirusоm (COVID-19), uкljučuјući 51.515 smrtnih ishоdа. Slučајеvi COVID-19 su rеgistrоvаni u uкupnо 200 zеmаljа i nа јеdnоm brоdu uкоtvljеnоm u luci Јокоhаmа u Јаpаnu.

Kada govorimo o Еvrоpi, rеgistrоvаno je do sada 529.140 pоtvrđеnih slučајеvа infекciје nоvim коrоnаvirusоm i 36.950 smrtnih ishоdа.

Izvоr: Еvrоpsкi cеntаr zа prеvеnciјu i коntrоlu bоlеsti (ECDC)

------------------------------------------------------------------------

Tаbеlа: Brој pоtvrđеnih slučајеvа COVID-19 u оstаlim zеmljаmа Еvrоpе:

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Novinarska i medijska udruženja oštro protestuju zbog privođenja novinarke Ane Lalić kojoj je sinoć (1. april) u kasnim večernjim satima prvo urađen pretres stana, a onda određen i pritvor trajanju od 48 sati. Naša koleginica je privedena na osnovu prijave Kliničkog centra Vojvodina zbog navodnog širenja panike koji je izazvala tekstom o stanju u Kliničkom centru Vojvodine. Novinarka je jutros puštena na slobodu i ukinuta joj je mera zadržavanja

Podsećamo da je 28. 03. 2020. Vlada izdala Zaključak kojim je ozbiljno ugrozila protok informacija, te dovela novinare, njihove izvore i sagovornike u situaciju da ukoliko govore istinu, ali se nisu pre toga konsultovali sa Kriznim štabom mogu završiti u zatvoru. Prvi takav slučaj dogodio se juče, nakon čega je premijerka izjavila da Vlada ukida pomenuti Zaključak.

Novinarska i medijska udruženja ocenjuju ovaj potez kao pokaznu vežbu koja ima za cilj da zastraši javnost, ali pre svega naše koleginice i kolege koje obavljaju posao profesionalno u interesu javnosti. Ovakvo ponašanje najviših državnih organa ocenjujemo kao krajnje neodgovorno u trenutnku kada su istinite, potpune i blagovremene informacije od životnog značaja za naše građane.

Pozivamo nadležne institucije da poštuju zakone i Ustav naše zemlje, da se uzdrže od brzopletih odluka i arbitrarnosti i da bez obzira na vanredno stanje ne suspenduju demokratski poredak u našem društvu.

Pridružujemo se predlogu koleginica iz kolega iz NDNV-a da novinari u narednom periodu na svakoj pres konferenciji postavljaju pitanja o koleginici Lalić, a medije pozivamo u znak solidarnosti da dalje istražuju temu stanja u Kliničkom centru Vojvodina kako bi javnost bila upoznata sa relevantnim činjenicama.

U Beogradu, 02. 04. 2020.

Asocijacija onlajn medija
Asocijacija medija
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Župa Dubrovacka je opština koja se nalazi na samom jugu Republike Hrvatske, sa severa se graniči sa Bosnom i Hercegovinom, za zapada opštinom Dubrovnik, sa istoka opštinom Cavtat, dok se preko mora granci sa Republikom Italijom.

Sama opština formirana je 2001. godine, do tada je bila deo opštine Dubrovnik.

Župa Dubrovačka - mapa u Srebrenom

Opština obuhvata naseljna mesta Milini, Kupari, Soline, Plat i Srebreno koje je ujedno i sediste opštine. Opština ima 8000 stanovnika i spada u red manjih u Republici Hrvatskoj. Ovaj region je dosta stradao u ratu 1991.godine.

Glavne privredne grane opštine su turizam, ugostiteljstvo, poljoprivreda i stočarstvo.

Hotel Šeraton Srebreno

Mlini

Mlini su dobili ime zahvaljujući mlinovima izgrađenim na potocima koji protiču kroz mesto. Mlini obiluju malim šljunčanim plažama, a u mestu se nalazi i luka sa dokom za prihvat brodica.

Mlini imaju dva hotela, hotel  Mlini i Astarea.

Mlini - vidikovac

Pogled na Mline

Kupari

Kupari svoj naziv zahvaljuju nekadašnjoj ciglani za proizvodnji opeka i crepa koji se u Dubrovačkoj okolici naziva "kupa". U blizini naselja Kupari, u Kuparskom polju nalazi se  tvrđava  sagrađena 1623. godine za obranu mesta od gusara.

Šetalište između Kupara i Srebrenog, u daljini ostaci hotela "Pelegrin"

Svoj ubrzani razvoj Kupari su doživeli u sredinom 20.tog veka kad je izgrađen hotelsko - turistički kompleks, koji je bio pod upravom JNA. U sklopu ovog kompleksa nalazila se i Titova vila.

Sa Desna na levo "Betonski spavači Kupara" Pelegrin, Kupari, Grand, Goričina 1 i 2

U hotelskom kompleksu Kupari postoji šest hotela potpuno uništenih i devastiranih tokom ratnih dejstava 1991. godine: Mladost, Grand, Goričina 1, Goričina 2, Pelegrin i Kupari, od kojih će koliko je izvesno biti obnovljen samo češki hotel "Grand" koji je zaštićen kao kulturno istorijska vrednost, dok će se ostali srušiti, dosta arhitekata u Dubrovniku i Hrvatskoj se protivi rušenju hotela Pelegrin koji predstavlja delo čuvenog sarajevskog arhitekte Davida Fincija, nastalo 1964. godine. Za ovaj hotel se ranije govorilo da svaka soba ima pogled od milion dolara. Šljunčano - peščana plaža u Kuparima je jedna od najlepših plaža ovog dela Jadrana.

Šetalište između Srebrenog i Kupara

Srebreno

Naselje Srebreno se spominje još 1294. godine kad je deo zemljišta u današnjem naselju držala benediktinska opatija. U mestu postoji i osnovna škola, ambulanta, tržni centar, caffe barovi i restorani. Na mestu nekadšnjeg hotela "Orlando" izgradjen je grandiozni hotel  "Sheraton"

Molo u Srebrenom

Pogled na Srebreno kroz borovu šumu

Svetionik

Šetalište uz more- Srebreno

Plat

U samom mestu postoje dva hotela. Plat je poznat po hidroelektrani koja je ukopana duboko u brdo Malaštica. HE Dubrovnik u Platu spada u grupu hidroelektrana sliva  rijeke Trebišnjice.  HE Dubrovnik koristi vodu reke Trebišnjice iz akumulacijskog  jezera  Bileća, nastalo izgradnjom brane Grančarevo. Zahvat vode za HE Dubrovnik ostvaren je izgradnjom brane Gorica, koja stvara kompenzacijski bazen. Ukupna instalirana snaga HE Dubrovnik je 216 MW (2x108 MW) a sa nje se električnom energijom napajaju Dubrovačko-neretvanska županija i grad Trebinje.

 Nadjite klupu............... :)

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

AcanskiS:PHOTO ®

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

* Drage koleginice i kolege,