Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Sijena ital. Siena grad je u središnjoj Italiji sa 54.188 stanovnika, 459,22 st./km2  prostire se na površini od  118 km2 nadmorska visina iznosi 322 m.  Sijena je najveći grad i središte okruga Sijena u okviru italijanske pokrajine Toskana, poznata kao grad sa veoma dobro očuvanim starim srednjovekovnim jezgrom i ogromnim kutlurnim i umetničkim nasleđem, koje je sve skupa pod zaštitom UNESKOa od 1995. godine

Geografija

Grad Sijena nalazi se u središnjem delu Italije, 50 km južno od Firence, sedišta pokrajine. Grad se nalazi u tipično toskanskom predelu brda i bregova, danas zaštićenom kao kulturno dobro, oko grada pružaju se bezbrojni vinogradi.

Istorija

Kao i ostale toskanske gradove na brdima Etrurci su prvi naselili Sijenu (od 900. p. n. e. do 400. p. n. e.). Pleme koje je nastanjivalo Sijenu zvalo se Saina. Etrurci su naprednim tehnikama navodnjavanja bitno izmenili središnju Italiju i počeli su sa korištenjem prethodno neobrađivane zemlje. Običaj im je bio da se naseljavaju na jake tvrđave na brdima. Rimljani su osnovali grad Saenna Julia na mestu etrurskog naselja i na tome mestu je nastala moderna Sijena. Moguće da je Sijena bila pod kontrolom Gala, koji su opljačkali Rim 390. p. n. e. 

Deo arheologa tvrdi da je jedno galsko pleme jedno vreme kontroliralo Sijenu. Prema legendi, Sijenu je osnovao Senius, sin Rema, jednoga od braće osnivača Rima. Sijena nije napredovala pod Rimom, jer se nije nalazila na bitnom saobraćajnom pravcu. Zbog lošeg položaja hrišćanstvo se nije pojavljivalo do 4. veka. Teka kada su Langobardi osvojili Sijenu i okolno područje započeo je period napretka. Stari rimski putevi prolazili su kroz područja izložena vizantijskim napadima, pa su Langobardi zbog toga premestili svoje pravce kretanja, tako da su drumovi između Rima i severa Italije počeli prolaziti kroz Sijenu. Zbog toga je Sijena počela napredovati kao trgovačko mesto. Osim toga veliki broj hodočasnika na putu za Rim predstavljao je značajan izvor prihoda vekovima posle toga.

Najstarije aristokratske porodice Sijene povezane su sa lombardskim porazom od strane Karla Velikog 774. g. Tada su grad preplavili Franci, koji su se poženili sijenskim plemstvom. Osnovali su niz manastira na teritoriji Sijene. Kada je umrla grofica Matilda 1115. godine nastalo je nekoliko nezavisnih područja. Sijena je napredovala i postala je veliko središte zajmodavstva i trgovine vunom. Najpre je Sijenom upravljao episkop, ali njegova moć je slabila u 12. veku. Episkop je morao da sa plemstvom deli upravu u zamenu za pomoć prilikom područnog spora sa susednim Arecom. Proces jačanja svetovnih vlasti je završen 1167. godine kada je Sijena postala nezavisna od crkvene vlasti. Do 1179. godine. Sijena je imala ustav. To razdoblje je bilo jako značajno za Sijenu, jer tada je izgrađena Sijenska katedrala. Tada je nastao glavni trg Piazza del Campo Sijeni. Izgrađene su nove ulice, koje su vodile ka trgu. Trg je služio i kao pijaca, a tu su se odigravali i viteški susreti.

Piazza Salimbenina

 U ranom 12. veku samoupravna komuna zamenila je aristokratsku vladu. Vremenom su sve više obični ljudi postajali konzuli, a komuna se sve više područno širila. Okolni feudalci u utvrđenjima oko grada priznavali su gradsku vlast. Republika Sijena obično je u 13. veku bila rival susednoj Firenci, tako da je bila gibelinska, kada je Firenca bila gvelfska. Sijenski gibelini su uz pomoć kralja Manfreda Sicilijanskog 4. septembra 1260. godine u bici kod Montapertija pobedili gvelfe iz Firence. Tada se Sijena suočavala sa nadmoćnom armijom Firence. Pre bitke su izveli veliku procesiju posvećenu Bogorodici i predali su joj simbolički grad. U ovo vreme Univerzitet u Sijeni osnovan je 1240, poznat je po fakultetima prava i medicine i još uvek je među najpoznatijim italijanskim univerzitetima. Sijena je bila takmac Firenci i u umetnosti u 13. i 14. veku. Sijena je opustošena kugom 1348. godine i nikad nije povratila nekadašnju slavu. Otada je Sijena bila zasenjena Firencom. Ostala je nezavisna do 16. veka. Kozimo de Mediči je 1554. godine sakupio veliku carsku vojsku u Firenci i opsedao je Sijenu, koja je odbranu poverila Pjeru Štrociju. Kada je Pjero poražen u bici kod Marćana 1554. godine. Sijena se više nije mogla nadati pomoći. Sijena se predala 17. aprila 1555. godine posle 18 meseci otpora. Time je završena era Republike Sijene. Kasnija istorija grada vezana je za istoriju Firence, a od 1860. godine za istoriju Italije, kada je postala deo ujedinjene Kraljevine Italije pod dinastijom Savoja.

Ulice Sijene

Gradske znamenitosti

  • Sijenska katedrala je veliki primer romaneskne arhitekture. Gradnja je započeta u 12. veku. Fasada je završena 1380. Jedinstvena je među katedralama jer joj os ide u smeru sever-jug. to je zato što je prva namera bila da bude najveća katedrala na svetu. Završen je bio jedan deo katedrale, pa je ponestalo novca i zbog toga su morali završiti katedralu sa izmenjenom osom. Ispod katedrale je krstionica sa reljefima od Donatela i drugih vajara 15. veka.
  • Piazza del Campo trg na kome se nalazi gradska većnica Palazzo Pubblico
  • Piazza Salimbenina na se kome nalazi palata Salimbeni, nekada u vlasiništvu istoimene porodice, koja je u njoj osnovovala jednu od najstarijih banaka u Italiji
  • Palata Čigi je gotska građevina sa muzičkom akademijom
  • Tvrđava Mediči

 

Sedište Karabinjera u Sijeni

Palio

Kroz grad se dva puta godišnje (2. jula i 16. avgusta) održava tradicionalna konjička trka kroz grad. Tome događaju prisustvuju brojni turisti, a prenosi ga i televizija. Trka je dosta opasna, jer se mnogo konja i jahača nađe u uskim ulicama Sijene. Interesantno je da trka traje samo 75 sekundi, a da se za nju sprema cele godine, u blizini Sijene napravljeno je trkalište na kojem se vežba koje ima identičan izgled "školjke" kao i Piazza del Campo.

Sport

Što se tiče sporta u Sijeni, sve je u znaku banke Montepaski, sa tradicijom od preko 700 godina, koja je sponzor fudbalskog i košarkaškog kluba.

KK Sijena Montepaski

Klub je nastao 1934. godine kao sekcija sportskog društva Mens Sana (Zdrav duh) osnovanog 1871. Ipak, najveće uspehe postigao je tek u 21. veku pod nazivom Montepaski Sijena. Nacionalno prvenstvo prvi put je osvojio 2004, a zatim vezao još 7 uzastopnih titula u periodu od 2007. do 2013. godine. Pobednik Kupa Italije bio je 5 puta i to uzastopno od 2009. do 2013. godine, a u Superkupu je trijumfovao u 7 navrata.

Jedina titula u međunarodnoj konkurenciji je osvojena u Kupu Rajmunda Saporte 2002. godine, kada je u finalu savladana španska Valensija rezultatom 81:71. Klub je bio dugogodišnji redovan učesnik Evrolige i čak je posedovao A licencu ovog prestižnog takmičenja u kome je najveći uspeh bilo treće mesto dosegnuto 2003, 2008. i 2011. godine.

Prvenstvo Italije:

  • Prvak (8): 2004, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013.
  • Viceprvak (1): 2014.
  • Kup Italije:
  • Pobednik (5): 2009, 2010, 2011, 2012, 2013.
  • Finalista (2): 2002, 2014.
  • Superkup Italije:
  • Pobednik (7): 2004, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2013.
  • Finalista (1): 2012.

Međunarodni:

  • Kup Rajmunda Saporte: Pobednik (1): 2002.
  • Evroliga: Treće mesto (3): 2003, 2008, 2011.

 Artemio Franki Montepaski Arena

AC Sijena

A.C. Siena je fudbalski klub iz Sijene, klub je osnovan 1904. godine i trenutno se takmiči u Lega Pro Group B. Sijena svoje mečeve igra na stadionu Artemio Franki Montepaski Arena, sagrađen 1923. godine koji ima kapacitet 15.373 mesta, nosi ime po čuvenom Artemiju Frankiju, bivšem predsedniku fudbalske federacije Italije (1967-1976, 1978-1980), trećem predsedniku UEFA-e (1973-1983) i članu Fifa komiteta (1974-1983). Artemio Franki je poginuo u saobraćajnoj nesreći u blizini Sijene 12. Avgusta 1983.

Serie B

  • prvak: 2002–03

Supercoppa di Serie C

  • prvak: 2000

Scudetto IV Serie/Serie D:

  • prvak (2): 1955–56, 2014–15

 

 Sijena je od Sombora udaljena 1023 km, a do nje se može doći i direktim letom Firenca - Beograd

 

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

ponedeljak, 10 februar 2020 18:19

Lovagok „anyja”

* A kulisszák mögött: Csáky Sörös Piroska, az Egyetemes Kultúra Lovagja (Magyar Szó)

 Felcsendül a vastaps, lezúdulnak a nehéz bordó függönyök, és mindenki elégedetten tér haza. Az igazi kincsek viszont ott maradnak a kulisszák mögötti félhomályban. Lapulnak, megkönnyebbülten sóhajtanak, majd önvizsgálatot tartva mérlegelik, mennyit adtak. Ilyen kincse Vajdaságnak Csáky Sörös Piroska is, akit nemrégiben az Egyetemes Kultúra Lovagjává avattak Budapesten. A nemzetközi kulturális együttműködésért, valamint két vagy több nemzet kultúrájának együttes ápolásért járó cím mellett a Falvak Kulturájáért Alapítvány alapító lovag jogosítvánnyal is felruházta a 82 éves nyugalmazott egyetemi tanárt.

– Sokszor mondták már, hogy nyugodtan letagadhatnék pár évet, de én nem akarom meghazudtolni a koromat. Mindig is fiatalokkal dolgoztam, velük lépést kellett tartani, így egyszerűen nem volt időm megöregedni. Tanárként az óráimat is családias hangulatban tartottam, de a tantermen kívül is ápoltam a kapcsolataimat a tanítványaimmal. Akár családalapításról, akár nevelésről volt szó, ha tudtam, segítettem. Amolyan anyaszerepet töltöttem be a diákjaim életében. Éppen ezért voltam a Magyar Kultúra Napja Gálán is nagyon büszke: négy „gyermekem” is ott állt körülöttem. Léphaft Pált és Silling Istvánt lovaggá avatták, Hajvert Ákos Örökség-serleget vett át a Vajdasági Magyar Versmondók Egyesületének képviseletében, Sutus Áron viszont a Vajdasági Magyar Művelődési Szövetség elnökeként a bácskai magyarság díszvendégi bemutatkozását vezette Budapesten.

* Említette, hogy az első és az utolsó nemzedékének is volt képviselője az idén a Stefánia palota Honvéd Kulturális Egyesületének színpadán.

– Sutus Áron az utolsó osztályomba járt a Magyar Tanszéken, Léphaft Pál pedig az első nemzedékem tagja volt. Emlékszem, hogy akkoriban a Paliék nem tanárnőztek engem, hanem nevemen szólítottak. Négy órát tartottam nekik egyfolytában, otthonias hangulatban. Megfőztük közösen a kávét, hoztam a kalácsot, vagy pedig vettünk kekszet, aki pedig elkésett, annak kötelező volt üdítőt hoznia. Ez rendszerint a Heinermann Péter volt… Később már akkor is hozta szegény, ha nem késett… – meséli nevetve a tanárnő, aki szívesen emlékszik vissza a jó kis csapatra. – A következő nemzedéknél Silling Istvánt is tanítottam. Ő korábban helyettesített a könyvtárban is, a későbbiek folyamán pedig a munkánk is összekötött bennünket. A Szent Erzsébet kutatásaim során ugyanis sokat jelentett a szakrális néprajzi tapasztalata: 2007-ben és 2008-ban segített nekem az anyagbegyűjtésben és a feldolgozásban is – emeli ki Csáky Sörös Piroska, aki az egyetemi elfoglaltságai mellett számos vajdasági irodalmi eseményen is részt vett. – Hajvert Ákost alsó tagozatos gyerekként ismertem meg az olvasótáborokban. A minősítő bizottság tagjaként akkoriban sok olvasónaplót böngésztem át, Ákosé pedig kitűnt a többiekétől: többet is olvasott a társainál és másként is viszonyult a szövegekhez. Ahogy cseperedett, egyre inkább rászolgált az elismerésre. Egyébként a tanárát, Krekity Olgát is tanítottam.

* A tanárnő az idők folyamán mindenki anyukájává vált itt Vajdaságban…

– Engem gyerekkoromtól kezdve arra tanítottak, hogy dolgozni kell. Elég sokan voltunk a családban, hála Istennek. A nagynéném ugyanis elég korán megözvegyült, két gyerekkel az utcára került, édesanyám pedig befogadta őket. Így a két unokatestvérünk is velünk együtt nőtt fel, mi pedig hárman voltunk édestestvérek. Öten aludtunk egy szobában, de senkit sem zavart. Veszekedtünk is, ki is békültünk egymással, de valahogy mindig összetartottunk. Legkisebbként talán nekem volt a legnehezebb, mert mindig bizonyítanom kellett. A nővérem és a bátyám is nagyon jó diák volt, így később az iskolában sem csorbíthattam a jóhírüket. Lehet, hogy ellenkező esetben nem tanultam volna annyit, de így azt éreztem, bizonyítanom kell a szüleimnek is – bizonygatja továbbra is a kitartóság jelentőségét Csáky Sörös Piroska. – A megpróbáltatásaim a gimnáziumban sem enyhültek, ugyanis kénytelen voltam szerb nyelven végezni. Jó tanulóként sajnáltak a szüleim kivenni az iskolából, viszont az anyagiak nem engedték, hogy másik városba küldjenek továbbtanulni. Így maradt a helyi szerb osztály, ahol meg azt kellett bizonyítanom, hogy magyar létemre ugyannyit tudok, amennyit ők. Az első két osztályt jelessel végeztem, aztán felvergődtem magam kitűnővé, a végén pedig még az érettségi alól is felmentettek. Ezt követően jött a nagy pofon: leutaztam Újvidékre felvételizni. Arra gondoltam, főiskolára iratkozom, hogy minél előbb pénzkeresővé váljak. Képzőművészetre és francia nyelvre szerettem volna iratkozni, de ittlétemkor derült ki, hogy ehhez képességvizsgát kell tennem. Nekem sajnos nem volt elég pénzem arra, hogy újra leutazzak Újvidékre, úgyhogy kénytelen voltam olyan szakot megcélozni, amelyre aznap tudtam vizsgázni. A francia mellett választhattam a szerb vagy a magyar nyelvet. Mivel szerb iskolába jártam, úgy gondoltam, hogy ez jó alkalom arra, hogy belekóstoljak a magyar nyelv és irodalom rejtelmeibe is. Így lettem én magyartanár.

* Mi az, ami a munkája során meghatározta a tanítványaival ápolt kapcsolatát?

– A rettegett B. Szabó tanár úr olyan tanácsot adott nekem, amit egy életre megfogadtam: munkával mindent el lehet érni. Az alapdolgokat, főként a kutatásmódszertan területén, tőle tanultam meg. A szerzett tudást és alaposságot a későbbiek folyamán számtalanszor kamatoztattam. Sokáig könyvtársoként dolgoztam a tanszéken, ahol teljesen más viszonyban voltam a hallgatókkal, mint amilyent mondjuk egy tanóra megkövetel. Itt jöttem rá, hogy mi az, amit könnyen elsajátítanak, és mely dolgokban van szükségük segítségre. Valójában ez is komoly pedagógiai munka, csak vizsgáztatás nélkül. Így nálam a tanítványaimnak mindig sikerélményük volt… – meséli a tanárnő, aki 15 év után cserélte le a könyvtári létrát tanári pulpitusra. – Nagyon sok tapasztalatot szereztem a 45 év alatt, amelyből 30 évet egyetemi tanárként dolgoztam le. Hogyha úton-útfélen rám köszönnek a volt tanítványaim, bizony sokszor keresgélek az emlékeimben. Emberi gyarlóság, hogy a tanár a jó diákokat és a gyöngéket jegyzi meg. A nagyon jó közepesekre pedig, méltatlanul ugyan, de kevésbé emlékszik. De most már rendelkezésünkre állnak a közösségi oldalak, amelyeken újra felfedezhetjük egymást.

* Én viszont már a Petőfi Sándor Magyar Kultúrközpont oszlopos, állandóan szorgoskodó tagjaként ismerem önt.

– 2004-ben kaptam meg az első lovagi címet a Falvak a Kultúráért Alapítványtól, a magyar irodalomért tett szolgálatomért, egy évre rá pedig nyugdíjba vonultam. Kétségbe voltam esve, hogy mit fogok csinálni. Az élet (sajnos) gondoskodott róla, a férjem ugyanis nagyon beteg lett, így négy évig őt ápoltam. 2008-ban egyedül maradtam: gyerekeim külföldön, a rokonság Óbecsén. A baráti köröm biztatására kezdtem el az egyesületbe járni. Nem sokra rá már elnökségi tag lettem, és nyolc évig végeztem azt is. Ott valahogy megtaláltam magam, rájöttem, hogy az egyesület által mennyi mindent lehet tenni a közösségért. Előbb a gyerekekkel foglalkoztam, rendszeresen részt vettem az adventi koszorúk készítésében, a mézeskalácssütéseken és a játszóházakban. Eközben azonban felfigyeltem a sok idős személyre, akik magányosan élnek. Saját elfoglaltságukat a kézimunka-kedvelők, az énekkarosok és más csoportosulások keretein belül keresték, ahogyan én is. Úgy éreztem, hogy inkább rajtuk kell segítenem, társadalmunk ugyanis nem igazán törődik velük. Ebből a felismerésből kiindulva elkezdtem olyan idős személyeket látogatni, akik magányosan éltek. Sokszor elég csak annyi, hogy ajtót nyit az ember rájuk, elbeszélget velük, karácsonykor visz egy szelet kalácsot. Nagyon szeretnek mesélni, és tudnak is. Ilyenkor hagyom, hogy elmondják a történeteiket, elpanaszolják érzéseiket, szebbé téve a napjukat. Lehet, hogy ez is egy fajta karitatív munka, igazából sohasem gondolkodtam a társadalmi besorolásán, ahogy a szívem diktálja, úgy csinálom. A gyerekeim gyakran mondják, hogy vegyek vissza a tempóból, de én nem így érzem. Ha nem csinálhatom tovább a dolgom, akkor én már nem élek. Persze nem fogok már nagy lélegzetvételű könyveket vállalni, de még mindig van egy, amit szeretnék befejezni, és pár ötletem is akad.

* Életművéért két évvel ezelőtt megkapta a Magyar Érdemrend Lovagkeresztje elismerést is, most viszont az Egyetemes Kultúra Lovagjává avatták.

– Sokat jelentenek ezek az elismerések, ám a munkám gyümölcsének szüretelését az elmúlt évben érhettem meg: a diákjaim ugyanis arattak. Györe Géza valamikor a topolyai könyvtár igazgatója volt, ám a háború szele Magyarországra sodorta, nagy dolog, hogy ott is tudott bizonyítani. A Forum Könyvkiadó Intézet nemrégiben megjelentette A horvát és a szerb irodalom magyar recepciója című nagyszabású művét, amelyet Bazsalikom-díjjal tüntették ki. Heinermann Péter itthon állta/állja a sarat, az újvidéki Szerb Matica Könyvtárának hungarológus munkatársa. Ő a vajdasági magyar irodalomtörténeti, művelődéstörténeti, bibliográfiai és sajtótörténeti kutató-munkásságáért megkapta a Szenteleky Kornél Irodalmi Díjat. Ezek mind a szakma kimagasló elismerései, én pedig büszkélkedek. Úgy könyvelem el, hogy mindezen sikerekhez nekem is volt valami közöm. A Magyar Kultúra Napja Gálán kiosztott elismerések pedig megkoronázták mindezt. Számomra már ez is fennköltté tette az ünnepélyt, arra nem is számítottam, hogy én is ott állhatok köztük. Az egyetemes lovagi címet a határon túli könyvtárosokkal való együttműködésem és a szerb–magyar szótáron végzett munkám miatt kaptam meg, illetve a régióban végzett kapcsolattartó szerepem miatt. Annak idején ugyanis sok előadást tartottam szerb nyelven is, Zágrábban, Szarajevóban és Ljubljanában is rendszeresen vendégeskedtem.

* Több eseményen is találkoztam a tanárnővel, és rendszerint büszkén viseli a lovagok öltözékét, ismertető jegyeit. Ezt azért nem lehet levetkőzni: mit jelent lovagnak lenni?

– Nem is akarom levetkezni, hisz e cím mögött egy élet munkája van. Persze, nem az elismerésért teszi az ember azt, amit csinál: azért dolgoztam az egyetemen is annyit, és most az egyesületben is, mert úgy éreztem, hogy van mit adnom a közösségnek, és ehhez erőm is adatott. Bár sokszor nem látszik, mégis rengeteg befektetést igényel a társadalmi munka. A kulisszák mögött igencsak oda kell tennie magát az embernek ahhoz, hogy külsőleg észrevehető és érdemleges tettek valósuljanak meg. Igényesnek kell maradnunk önmagunkkal és a közösséggel szemben is.

Tóth D. Lívia

* Сомбор 17. фебруара обележава Дан града - тог је датума, подсетимо, 1749. године царица Марија Терезија потписала Повељу којом је Сомбор уздигнут у ранг слободних и краљевских градова

И ове године значајан датум којим Сомбор већ 271. годину носи епитет европског града свеопште, у Градској управи Града Сомбора су се потрудили за још један разноврстан, свима доступан програм свеколиких дешавања, што ће пригодно и симболично логички величати многобројне друштвено-културолошке вредности овога града. Нови Радио Сомбор доноси целокупна дешавања током чак четири дана збивања на више локација, уз добродошлицу гостима, радо вас очекујемо у вашем и нашем, у том Сомбору:

*********

ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈА ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 17. ФЕБРУАРА - ДАНА ГРАДА СОМБОРА

Зелени пој сомборски - у славу јубиларних 150 година од заснивања првог парка, системске бриге о градском зеленилу и оснивања сомборског Певачког друштва“

ПЕТАК, 142. 2020.

Од 9:00 часова - „ПОТРЧИМО ЗАЈЕДНО ДО ЗВЕЗДА“ трка сомборских предшколаца

Организатор: Спортски савез Града Сомбора; Место догађања: Градска хала „Мостонга“

18:00 часова - Свечана промоција монографије: „У том Сомбору ... град у призми столећа“, аутора Милана Степановића

Организатор: Градска библиотека „Карло Бијелицки“; Место догађања: Велика сала Жупаније, улаз слободан

20:00 часова - Позоришна представа „Кад би Сомбор био Холивуд“

Ауторски пројекат Кокана Младеновића инспирисан драмом Радослава Златана Дорића

Организатор: Народно позориште Сомбор; Место догађања: Народно позориште Сомбор, Трг Косте Трифковића 2

поклон представа поводом Дана Града Сомбора, карте можете да преузмете на билетарници Народног позоришта Сомбор

СУБОТА, 15. 2.2020.

11:00 часова - Изложба слика Саве Стојкова „Стаклене шуме“

Организатор: Културни центар „Лаза Костић“ Сомбор; Место догађања: Велика галерија КЦ „Лаза Костић“ Сомбор, Лазе Костића 5, улаз слободан

12:00 часова - Балетска представа за децу „Вилине шумске чаролије“

Организатор: КЦ „Лаза Костић“ Сомбор; Место догађања: Велика сала Градске куће, Трг Светог Тројства, улаз слободан       

18:00 часова - Отварање изложбе „У том Сомбору - град кроз призму сликара“ (изложба која прати монографију Милана Степановића)

Организатор: Градски музеј Сомбор; Место догађања: Градски музеј Сомбор, Трг Републике, улаз слободан

19:00 часова - Отварање изложбе „Жене у сликарству Милана Коњовића“ 

Организатор: Галерија „Милан Коњовић“ Сомбор; Место догађања: Галерија „Милан Коњовић“ Сомбор, Трг Светог Тројства 2, улаз слободан

20:00 часова - Гала концерт професора музичке школе „Петар Коњовић“ Сомбор

Организатор: Музичка школа „Петар Коњовић“ Сомбор, Место догађања: Велика сала Градске куће, Трг Светог Тројства, улаз слободан

НЕДЕЉА, 162. 2020.

12:00 часова - Балетска представа за децу „Аладинова чаробна лампа“

Организатор: КЦ „Лаза Костић“ Сомбор; Место догађања: Велика сала Градске куће, Трг Светог Тројства, улаз слободан

18:00 часова - Изложба „150 година Сомборског певачког друштва“

Организатори: Градски музеј Сомбор, Историјски архив Сомбор и Сомборско певачко друштво; Место догађања: Градски музеј Сомбор, Трг Републике 4, улаз слободан

19:00 часоваГала концерт Сомборског певачког друштва, учесници: Мешовити хор СПД, Дечји хор „Шарени вокали“ и гостујући Градски хор „Бечеј“ и Дечји хор „Бубамаре“ из Бечеја

Организатор: Сомборско певачко друштво; Место догађања: Галерија Градског музеја Сомбор, Трг Републике 4 (улаз наспрам Позоришта), улаз слободан

20:00 часова - Спортски спектакл „Serbian Battle Championship 12“

Организатор: Спортско удружење Brazilian JIU-JITSU „Family“ Оџаци под покровитељством ГРАДА СОМБОРА; Место догађања: Градска хала „Мостонга“ Сомбор, Апатински пут бб

* улазнице можете да купите на билетарници Градске хале „Мостонга“, дан  раније и на сам дан догађаја

ПОНЕДЕЉАК, 17. 2. 2020.

12:00 часова - С В Е Ч А Н А  А К А Д Е М И Ј А

„Зелени пој сомборски - у славу јубиларних 150 година од заснивања првог парка, системске бриге о  градском зеленилу  и оснивања Сомборског певачког друштва

Организатор: Град Сомбор; Место догађања: Народно позориште Сомбор, Трг Косте Трифковића, улаз уз позивницу

19:00 часова - Концерт Саше Матића

Место догађања: Трг Светог Тројства (Ћелави трг); Организатор: Град Сомбор и Туристичка организација Града Сомбора

20:00 часова КАБАРЕ Милана Ланета Гутовића „ОБИЧНО ВЕЧЕ“

Место догађања: Народно позориште Сомбор, Трг Косте Трифковића 2

Кабаре у оквиру прославе Дана Града Сомбора, улазнице можете да купите на билетарници Народног позоришта Сомбор

НАПОМЕНА: Поводом прославе Дана Града, 17. фебруара ЈКП „Паркинг сервис“ омогућује бесплатно паркирање, а Спортски центар „Соко“ бесплатан улаз у покривени базен.

Медијска пратња: Нови Радио Сомбор

* Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i direktor Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić dočekali su predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuka Radojevića, kako bi zajedno obišli radove na sanaciji ustave i prevodnice Šebešfok i na rekonstrukciji prevodnice Bezdan

Projekat sanacije koji se finansira preko INTERREG - IPA program prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, obuhvata područje kanala Baja-Bezdan (mađarski i srpski deo kanala), kanal Vrbas-Bezdan sa srpske strane i brane u Bezdanu i Šebešfoku koje se nalaze u sklopu kanala. Vrednost radova je 8.699.537,91 evra a izvođač je Konzorcijum na čijem je čelu firma „Goša montaža“ dok su partneri Direkcija za vodoprivredu Donjeg Podunavlja (vodeći), Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ i Fond Evropski poslovi AP Vojvodine.

Obilazeći prevodnice, Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izrazila zadovoljstvo što se ovi radovi na prevodnicama u somborskom okrugu privode kraju. - Ova uspešna realizacija podrazumeva jednu angažovanost kako Pokrajinske vlade tako i Voda Vojvodine, da se višedecenijski problemi konačno reše. Posebno zadovoljstvo jeste što su u ovoj situaciji iskorišćeni prekogranični kapaciteti koje Grad Sombor ima i to je prepoznato i finansirano i od strane Evropske unije - istakla je gradonačelnica Sombora i dopunila činjenicom da tokom protekle četiri godine grad Sombor ima sedam gotovo realizovanih projekata u koje je uloženo više od 10 miliona evra iz sredstava Evrope Unije.

- Osim toga najveći sufinansijer svih projekata koje Grad realizuje je upravo Pokrajinska vlada, u saradnji sa sekretarijatima i Upravom za kapitalna ulaganja. Ovim projektom se značajno poboljšava sistem odgovora na određene vanredne situacije ali se iz toga očekuje i benefit i šire, za sve naše građane, u smislu novog prostora kako za ekološke tako i za turističke projekte - istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da je zadovoljan dinamikom radova na prevodnici koja od 1988. nije bila uređena kao brodska prevodnica, a napravljena je još polovinom 19. veka!

- Već negde u maju i junu, na osnovu odredaba Ugovora, izvođači su spremni da završe ovaj deo posla, a završili smo u nešto bržem ritmu i prevodnicu Šebešfok. Ovo će mnogo značiti i za sistem odbrane od poplava i za transport, turizam, nautički turizam i za sve druge važne društvene funkcije koje su u vezi sa svim onim što se dešava na kanalu i oko njega - podvukao je Mirović nakon obilaska prevodnice.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je istakao da značaj realizacije ovog projekta proizilazi pre svega iz činjenice da će na ovaj način biti povećan stepen odbrane od poplava:

- U tom kontekstu mi takođe imamo dva aktuelna projekta koje se tiču nabavke mobilnih brana od poplava. Jedan završavamo tokom ove godine, zajedno sa Mađarskom, to je nabavka dva i po kilometara mobilnih brana od poplava, a takođe paralelno sa tim, započeli smo i realizaciju sa Hrvatskom, takođe IPA prekogranični projekat, gde nabavljamo novih 1,5 km mobilnih brana od poplava.

Kada radovi u okviru projekta unapređenja vodoprivrede područja kanala „Baja-Bezdan” (BABESA) budu završeni, biće povećan i nivo zaštite od poplava, takođe će biti ostvareni uslovi za prelazak brodova iz Dunava u kanal Baja-Bezdan, kao i puna operativna funkcija kanala, te solidna osnova za dalji razvoj sistema. Ove aktivnosti će imati i pozitivan uticaj na ekonomiju i turizam, naročito nautički.

Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja, ovi objekti su evidentirani kao nepokretnost pod prethodnom zaštitom, te se stoga sanacija i rekonstrukcija izvode po principu očuvanja prvobitnog izgleda.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Osnovna škola „Avram  Mrazović“ iz Sombora nastavlja saradnju sa Francuskim Institutom i u 2020.

Gosti i voditelji radionica „Biram francuski“ su odabrali radionicu „Sve boje i zastave Francuske“ za rad sa učenicima četvrtog razreda. Radionice su osmislili i vodili Lise Lemoine, Sophie Ramakistin i Simon  Schoonbroodt. Učenici su  kroz igru i smeh učili, pogađali, pamtili, boje, zastave, čak i nazive zemalja u kojima se govori francuski jezik.

U OŠ “Avram Mrazović“ se francuski jezik inače uči još od 2003. godine kao drugi strani jezik, a saradnja nastavnice francuskog i učiteljica u nižim razredima je kontinuirano kvalitetno sprovođena iz godine u godinu. Ove  školske godine su na poziv za saradnju vrata svojih učionica otvorile učiteljice Tatjana Kolar, Natalija Pavkov, Sonja Orlić i Sofija Dubravac.

Njihovi učenici su tako imali priliku da se upoznaju sa francuskim jezikom pre ulaska u peti razred i da steknu bližu orijentacionu sliku kako bi to moglo da izgleda. Učiteljice su takođe bile u učionicama kao moralna  podrška učenicima. Zadovoljno i ponosno su posmatrale svoje "četvrtake" koji su iskreno i bez uzmicanja prihvatili i ovaj izazov.

- Reakcije posle radionica su najbolji dokaz koliko su bile uspešne i koliko su se svidele učenicima. S obzirom da ovakav vid učenja, druženja i saradnje doprinosi svima, trudićemo se da nastavimo i dalje ovako kvalitetno, zanimiljivo i za sve nas korisno - kaže koordinator Biljana Štrbac, nastavnica francuskog  jezika u somborskoj osnovnoj školi "Avram Mrazović".

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Drugi čelindžer u ovoj sezoni održan je od 3.2  do 6. 2.2020 godine u Bowling Centru Bowlingstones u Somboru, kvalifikacije za isti trajale su od 3. do 5. februara, po grupama od tri igrača, sa tri seta bacanja.

Finale za 16 najboljih odrzano je u četvrtak 6. februara.

  Najboljih 16 posle kvalifikacija

Rezultati za prvih 16 preneli su se iz kvalifikacija, odigrana su dva frame-a i 8 najboljih igrača išlo je u finalni deo, nakon toga usledilo je razigravanje igrač na igrača, gde je 4 pobednika ušlo u finale, gde su se opet razigravali frame po frame.

Pobednici Challengera II 2020

  1. Radovan Vulinović
  2. Savo Mažić
  3. Zoran Cimeša

 

 

 

Pratio i zabeležio: dipl. turizmolog, novinar Srđan Ačanski

 

Strana 1 od 549

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…