Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Nastavljamo bugarskom obalom prema jugu preko Pomorja, Sunčevog brega i Nesebara..........

* Pomorije (bug. Поморие) se nalazi u istočnom delu zemlje, sedište istoimene opštine Pomorije u okviru Burgaske oblasti, poznato je letovalište na obali Crnog mora.

Pomorije (bug. Поморие) - plaža

Prirodno geografski položaj

 Od prestonice Sofije grad je udaljen 420 km istočno, a od oblasnog središta, Burgasa grad je udaljen 20 km istočno.  Gradsko priobalje čini niz plaža, a u pozadini se izdižu prva brda Stare planine. Klima u Pomoriju je izmenjeno kontinentalna klima sa uticajem mora. Pomorije je smešteno na malom poluostrvu Crnog mora. Pomorije je imalo oko 14.000 stanovnika. Zbog položaja na moru i bugarskoj rivijeri, poslednjih godina grad raste broj gostiju.

 

* Sunčev breg (bug. Слънчев бряг; Slnčev brjag) je letovalište koje se nalazi na jugoistoku Bugarske na 30 km severno od Burgasa. Ovo najmodernije letovalište na Crnom moru smešteno je u 8 km dugom peščanom zalivu koji formira polumesec, okrenut na istok. Severna deo letovališta blago se uzdiže uz poslednje obronke Stare planine, gde se graniči sa gradićem Sveti Vlas. Na južni deo se nastavlja novi Nesebar u čijem je podužetku poluostrvo na kome se nalazi grad Nesebar, koji je pod zaštitom UNESCOa.

Sunčev breg (bug. Слънчев бряг; Slnčev brjag) - pogled na plažu

Nastanak mesta

Projektovanje odmarališta Sunčev breg započeto je 1957, a sama izgradnja započinje juna 1958. po naredbi Ministarskog saveta NRB-a. Zajedno sa izgradnjom kompleksa počinje i projektovanje zelenih površina. Pri ozelenjavanju doneseno je preko 550.000 kubnih metara plodnog zemljišta, zasađeno je 300 000 kako četinarskih tako i lišćarskih sadnica drveća, 770 000 sadnica ukrasnog šiblja, 100 000 ruža, 200 000 busena trave, za šta je uloženo preko 150 000 000 leva. U periodu od 1959-1988. u letovalištu je odselo 7 699 100 turista, od čega je 5 162 600 stranih i 2 536 590 bugarskih građana. 1989. Sunčev breg raspolagao je sa 108 hotela s preko 27 000 kreveta i preko 130 restorana, zabavnih objekata, noćnih klubova, barova i diskoteka, kafe-poslastičarnica i aperitiv barova. Njegov brz rast učinio ga je najvećim odmaralištem bugarskog primorja. Na jugu Sunčev breg jednostavno je srastao s novim delom grada Nesebar. Međunarodni aerodrom Burgas nalazi se na 36 km od Sunčevog brega, a luka i železnička stanica Burgas na 40 km. Postoje redovne autobuske linije sa regionalnim centrom Burgasom (40 km) i gradom Varna koji se nalazi na 90 km severno od letovališta.

Sunčev breg (bug. Слънчев бряг; Slnčev brjag) -jedan od hotela

U odmaralištu se vrši ekološki čist unutrašnji transport - mini vozovima, biciklima i triciklima a od skora i motociklima na baterije. Odmaralište razpolaže sa peščanom plažom dužine oko 10 km i širine od 30 pa i do 100m, koja je celom svojom dužinom od sitnog, zlatnožutog peska, u čijim zaštićenim delovima rastu 16 vrsti retkih trava. U okviru letovališta izgrađeni su i parkovi. Klimatski uslovi su jako prijatni sa 1700 sunčanih časova od maja do oktobra. Kapacitet samog letovališta je preko 350 000 kreveta. A sve pomenuto upotpunjuje se sadržajima poput: surfinga, skijanja na vodi, jedrenja, tenisa, kuglanja, jahanja, a sa 3 akvaparka i mnogobtojnim otvorenim i zatvorenim bazenima i mini-golfom Sunčev breg svojim gostima pruža interesantiji i nesvakidašnji odmor. Sunčev breg je poznat po dobrom provodu kako na ulicma tako i u restoranima, i njoćnim klubovima. U letovalištu se održava međunarodni festival zabavne muzike Zlatni Orfej, dani simfonijske muzike, deo međunarodnog folklornog festivala, modne revije, različite žurke na plaži. Nakon što je otvorena magistrala „Crno more“ i renoviran i znatno skraćen auto-put Sofija-Burgas, Sunčev breg postao je jedan od najdostupnijih odmarališta na Crnom moru.

Sunčev breg (bug. Слънчев бряг; Slnčev brjag) - Hotel Čajka

* Nesebar (bug. Несебър), je grad u jugoistočnoj Bugarskoj, nalazi se u Burgaskoj regiji a severni sused, sa kojim je praktično spojen, je Sunčev breg, najveće i najpoznatije letovalište na Bugarskom primorju. Nesebar prethodno je bio poznat kao Mesembrija (grčki: Μεσημβρια) a još pre toga kao Menebrija, prema tome ove činjenice dovoljne su nam da spoznamo koliko je duga istorija ovog drevnog gradića. U savremeno doba Nesebar je glavno turističko odredište u području s brojnim hotelima i velikim „Sunčaevim bregom“ koje se nalazi odmah severno od Nesebara. Nesebar je u nekoliko prilika bio granica ugrožene imperije i zbog toga je grad s bogatom istorijom. Stari deo grada nalazi se na ostrvu koje je u novije vreme povezanom s obalom zemljouzom izgrađenim ljudskom rukom, i u njemu se nalaze dokazi osvajanja različitih civilizacija.

Nesebar (bug. Несебър) - Akva park

Bogatstvo istorijskih građevina su bili razlog da UNESKO uključi Nesebar na spisak Svetske baštine 1983. godine. Opština Nesebar zauzima najseverniji deo bugarskog primorja koje pripada Burgaskoj regiji. Na severu se graniči sa opštinama Bjala i Dolni Čiflik, na zapadu sa opštinom Pomorie, dok se na istoku nalaz Crno more. prirodno lepa obala i njen klimatski karakter oduvek su predstavljale povoljne uslove za razvoj turizma u ovoj regiji. Te je zato opšina Nesebar najveća turistička konglomeracija na Bugarskom primorju. Na teritoriji ove opštine funkcioniše preko 600 hotela sa više od 200 000 kreveta.

Nesebar (bug. Несебър) - pogled na zaliv, u daljini Sunčev breg

Istorijat

Prvobitno tračko naselje poznato kao grad Menebrija postalo je grčka kolonija početkom 6. veka p. n. e., koja je postala važan trgovački centar. Ipak neki tragovi svedoče da su prve naseobine na ovom području iz perioda kasnog bronzanog doba. Ostaci iz helenističkoh perioda, uključuju akropolj, Apolonov hram i agoru. Zid koji je činio deo grčke fortifikacije još se mogu videti na severnom delu poluostrva. Grad je pao pod rimsku vlast 71. godine p. n. e., ali je nastavio da uživa privilegije kao što je pravo da kuje svoj vlastiti novac. Potom je bio jedno od važnih uporišta Vizantijskog carstva od 5. veka nadalje, oko koga su se borile Vizantija i Bugarska. Godine 812, osvojio ga je Kan Krum posle dvonedeljne opsade. Najvažniji spomenici iz srednjeg veka su Stara Mitropolija iz 9. veka, bazilika bez transepta; crkva svete Device Marije iz 10. veka i Nova Mitropolija iz 11. veka, koja je dograđena i ulepšana u 18. veku. U 13. veku i 14. veku izgrađen je značajan broj crkava: svete Teodore, svete Paraskeve, Svetog Mihaila i Gavrila i Svetog Jovana Aliturgetosa. Otomansko osvajanje grada, 1453, označilo je početak opadanja, ali je ostalo njegovo arhitektonsko nasleđe, koje je od 19. veka obogaćeno izgradnjom drvenih kuća u „istočnorumelijskom grčkom stilu“, tipičnom za bugarsku crnomorsku obalu toga perioda.

Nesebar (bug. Несебър)

 Vidimo se u sledećem članku, u kojem ujedno i završavamo naše putovanje crnomorskom obalom.

Nesebar (bug. Несебър) - panorama sa vidikovca, pogled na zaliv

 

 

 

 

 text&photo, Srđan Ačanski dipl. turizmolog

acanskiSphoto

 

* Iako sa znatnim zakašnjenjem, uzrokovanim pandemijom korona virusa, akcija organizovanja besplatnog boravka u banjama i rehabilitacionoim centrima Republičkog fonda PIO organizuje se i ove godine. Upravni odbor RF PIO je raspisao i objavio konkurs kojim su utvrđeni uslovi i kriterijumi za ostvarivanje ovog prava

Sindikat (Udruženje) penzionera Srbije ’’Nezavisnost’’, kao reprezentativno penzionersko udruženje na nivou Republike Srbije, kao i svake godine do sada, aktivno učestvuje u realizaciji ovog značajnog projekta Republičkog fonda PIO za poboljšanje materijalnog položaja penzionera sa niskim primanjima.

Osnovni kriterijum za prijavu je visina penzije. Za ovu godinu ta granica iznosi 27.775 dinara.

Zbog izmena i dopuna Pravilnika o društvenom standardu penzionera na osnovu kojeg se ovo pravo i ostvaruje, ove godine je došlo do dve značajne izmene. Prva se odnosi na pravo besplatnog korišćenja banja i rehabilitacionih centara - to pravo svakom penzioneru koji ispunjava utvrđene kriterijume pripada samo jednom, a ne na svakih 5 godina kao do sada. Ova izmena je doneta zbog velikog broja prijava i davanja mogućnosti što većem broju penzionera koji ispunjavaju uslove, da ovo pravo iskoriste.

Druga izmena se odnosi na klasifikaciju penzionera. Sada se u obzir uzima samo podela na: starosnu, invalidsku i porodičnu penziju, bez obzira da li je to pravo ostvareno u privredi, vanprivredi, samostalnim delatnostima ili poljoprivredi,.

Akcija prikupljanja prijava traje od 20. avgusta do 7. septembra ove godineu vremenu od 10 do 13 časova.

Zainteresovani penzioneri sa područja čitave Republike Srbije mogu da se prijave formiranim komisijama i poverenicima Sindikata (Udruženja) penzionera Srbije ’’Nezavisnost’’ u Beogradu i drugim regionalnim i većim gradskim centrima (Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Vranju, Ćupriji, Leskovcu, Jagodini, Boru, Zaječaru, Paraćinu i u svakom drugom mestu gde postoji zainteresovanost).

Uz popunjenu prijavu (obrazac prijave obezbeđuje predstavnik Sindikata (Udruženja) penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’) neophodno je priložiti: penzijski ček, dokaz o visini penzije iz inostranstva, medicinsku dokumentaciju.

Za sve dodatne informacije, svi zainteresovani penzioneri mogu se obratiti Sindikatu (Udruženju) penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’  u Beogradu, Nušićeva 21 I Vladetina 5, u navedenim terminima ili na telefone:

Miloš Grabundžija, predsednik – 062 / 885 5652 i

Zlata Zec, izvršna sekretarka – 063 / 399 274.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji jer su diskriminisane na osnovu pola i roda, u javnoj i privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično. Žene iz višestruko marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela i druge, u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa

Patrijarhalni stavovi su rasprostranjeni i doprinose lošijem položaju žena u društvu, a oni se održavaju i šire u javnom govoru i medijima. Iako su rodno zasnovani stereotipi i seksizam prisutni u velikoj meri prema (svim) ženama, upotreba diskriminatornog govora često je usmerena na žene iz javnog i političkog života. Veoma često se komentariše fizički izgled političarki, njihov stil, garderoba i slično, a ne pridaje se značaj njihovim profesionalnim kompetencijama i pozicijama na kojima se nalaze.

Pojedini visoki državni funkcioneri, profesori i druge javne ličnosti u Srbiji daju seksističke i mizogine izjave u vezi sa ženama uopšte, kao i u vezi sa političarkama, novinarkama i drugim stručnim ženama.

Njihovi stavovi i izjave šire se preko medija:

Seksistički napadi na novinarke u Srbiji : novinarke su često bile meta
seksističkih napada 2019. godine. Na primer, Sergej Trifunović, lider Pokreta
slobodnih građana, u januaru je vređao Ivanu Žigić , novinarku Srpskog
telegrafa, a u oktobru novinarku RTS a Oliveru Jovićević , uporedivši je sa
prostitutkom. Nakon brojnih reagovanja i kritika, on se „ i tom
prilikom dodatno vređao Oliveru Jovićević. Ovakvo ponašanje se nastavilo i u
2020. godini na primer, preko 20 seksističkih izjava na Tviteru objavio je
Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“, kojima
vređa Žaklinu Tatalović, novinarku televizije N1. Idući korak dalje, objavljene
su i fotografije na kojima se navodno nalazi ova novinarka.

Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete
predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „ mađarski jezik
najbolje uči spavanjem sa Mađaricom

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, često svojim izjavama
vređa žene, preti im i iznosi vulgarne, uvredljive seksističke komentare, a
posebno skrećemo pažnju na uvrede upućene narodnim poslanicama
Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić , novinarki l ista Danas Snežani Čongradin i
poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković . Pored toga, narodni
poslanici SRS napali su i vređali ministarku Zoranu Mihajlović.

Dostignuća žena u nauci su na izuzetno visokom nivou i globalno su priznata, ali u Srbiji to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou – naučnice i njihov rad nisu dovoljno vidljivi, te je i u ovoj oblasti bitna podrška medija. Studija Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja pokazala je da je rodni disbalans visok na rukovodećim pozicijama u sistemu visokog obrazovanja, kao i da postoje drugačija očekivanja od žena i muškaraca koji su na rukovodećim položajima. Najveće razlike između muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama u akademiji vidljive su kroz uspostavljanje ravnoteže između porodičnog i profesionalnog života jer karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom unutar privatnog domena. I u retkim situacijama kada se pojave u medijima, naučnice su često izložene diskriminaciji.

Tokom gostovanja epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, zamenice direktorke
Inst ituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus na radio televiziji
B92, voditelj Oliver Jakšić je izjavio:
Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju... odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas
pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada
je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali
muškog pola . Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost
i tako dalje , ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla
jedna žena.

Njegova izjava naišla je na burnu reakciju javnosti povodom čega je voditelj
rekao :
Nisam mislio ništa negativno. To je bila ideja, da se na takav način istakne uloga
žena u svemu ovome . Mislim da je Darijin odgovor doveo do toga da se to pitanje
protumači kao seksističko... i dodao da će se izviniti u uvodnom delu sledeće emisije,
ukolik o je bilo koga uvredio na bilo koji način. Međutim, iz izvinjenja izuzeo je dr
Tepavčević Kisić jer ona nije bila uvređena

 

Od početka medijskog pojavljivanja povodom obaveštavanja javnosti o stanju u Srbiji u vezi sa širenjem virusa COVID-19, dr Darija Tepavčević Kisić bila je na meti niza seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim izgledom (oblačenje, frizura). Sa ovakvim i sličnim komentarima susrela se i nastavnica likovne kulture koja održava nastavu na daljinu putem televizije. Višestruko marginalizovane grupe žena skoro uopšte nisu zastupljene u medijima. Položaj ovih žena veoma je težak, izložene su specifičnim oblicima diskriminacije i nasilja, te bi interesovanje medija za prepreke sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, svakako doprinelo poboljšanju njihovog položaja. Kada se o njima piše u medijima, one su uglavnom stereotipno predstavljene.

U godišnjem izveštaju za 2019. godinu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na neophodnost odgovornog medijskog izveštavanja i navodi da medijsko izveštavanje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje. Takođe, upućene su preporuke mera marketinškim agencijama u Srbiji da prilikom kreiranja reklamnog sadržaja vode računa da se ovim sadržajima ne zagovaraju ili podržavaju predrasude i drugi društveni obrasci ponašanja koji su zasnovani na stereotipima. Preporuke mera su upućene nakon što je praksa pokazala da se u pojedinim reklamama podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova. Putem društvenih medija dele se seksističke objave, naizgled „bezazlene šale“, koje „niko“ ne shvata ozbiljno jer su „zabavne“. Međutim, te objave (komentari, mimovi, gifovi i slično) prikazuju odnos prema ženama i njihov položaj u društvu. U produžetku dajemo nekoliko primera koji su deljeni na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.

 

CEDAW komitet
preporučio je Srbiji da:

razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na
žene i muškarce na svim nivoima društva, uključujući i verske vođe, kako bi
potvrdili politiku rodne ravnopravnosti i promovisali pozitivne slike žena koje
aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu;

prati upotrebu mizoginog jezika u javnim izjavama i medijskom izveštavanju,
ohrabri medije da uspostave efikasan mehanizam samoregulacije koji bi se
bavio ovim jezikom i sprovede zakonske izmene i dopune, kako bi se autori
smatrali odgovornim.

Prati, istražuje: novinar, dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

* Fondacija Rejmon Nikole Trast (The Raymond Nicolet Trust) sa zadovoljstvom objavljuje da je isporučila pošiljku knjiga, odeće i igračaka u pet škola u Srbiji

Ukupno 148 kutija, težine viša od 2 tone, podeljeno je u srvhu poboljšanja i povećanja izbora školskog materijala kao podrška obrazovnom procesu, te radi unapređenja izgleda za budućnost dece koja se ovde školuju, a kojima je neophodna finansijska podrška.

Poseban pomen zaslužuje MHL Transport (MHL Transport, https://www.mlhtransport.co.uk) za skladištenje i transport svih kutija, a naročito Džejmi Langli (Jamie Langley) koji je obezbedio skladišta za ovu priliku.

- Takođe, želeli bismo da izrazimo posebnu zahvalnost kompaniji Bibipekspres Limited (Beepbeepexpress Limited, https://www.mlhtransport.co.uk), koja je isporučila sve naše pakete, na različita odredišta u Srbiji - izjavljuje Kristin Hilčenko, osnivačica Fondacije. - Obavili su fantastičan posao i to neverovatnom brzinom uprkos otežanim uslovima. Velikodušno su obezbedili i radnu snagu neophodnu za prenos kutija iz kombija do prostorija škole.

Hvala MHL Transportu i Bibipekspresu Limited na podršci Fondaciji Rejmon Nikole Trast i njenoj misiji. Srbiju je teško pogodila trenutna pandemija i Vaše donacije pružaju nadu deci u ovim školama. Veliko hvala svim velikodušnim ljudima na značajnim donacijama - napominju u Fondaciji.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Kao što smo i obecali donosimo za vas seriju tekstova o Antidiskriminatornom izveštavanju i rodnoj ravnopravnosti.

* Mediji su veoma važni i društvu i nesporno je da na mnogo načina utiču na društvo u celini, kao i na pojedince/ke. Medijska pismenost je sposobnost razumevanja, kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja i omogućava nam da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo, a novi mediji su medijskoj pismenosti dodali još jednu novu dimenziju ‒ sposobnost da se osmisli i proizvede medijski sadržaj, što znači da publika više nije pasivni primalac medijskih poruka, već stvara sopstvena značenja tih poruka. Razvojem interneta i društvenih mreža, mediji su dobili svojevrsnu konkurenciju, jer su osim sadržaja koji kreiraju medijski profesionalaci/ke, sada široko dostupni i sadržaji koje kreiraju građani/ke (blogovi, tvitovi, statusi na društvenim mrežama).


U prošlosti je bio problem kako doći do informacije, a danas nam je potrebna medijska pismenost da razumemo informacije koje su nam dostupne u ogromnom broju. Medijska pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno primenjujemo da bi smo protumačili značenje poruke koju primamo. Medijska pismenost je proces (a ne stanje) koji ima uporište u tri segmenta:

  • Lični položaj šta želimo da slušamo/gledamo/čitamo i zašto. Ako znamo
    odgovore na ova pitanja, imaćemo kontrolu nad medijima, a u suprotnom
    mediji će imati kontrolu nad nama;
  • Raspoloživo znanje ovde nisu u pitanju informacije koje su nam na
    raspolaganju, već znanje (organizovane informacije, trajnijeg karaktera i
    vrednosti) koje nam obezbeđuje kontekstualizaciju medijske poruke;
  • Veštine analiza medijske poruke, evaluacija, grupisanje, indukcija,
    dedukcija, sinteza i apstrakcija.

Ukoliko smo medijski pismeni, moći ćemo da koristimo medije kao sredstvo za zadovoljavanje sopstvenih potreba, pa će mediji i njihovi sadržaji doprinositi kvalitetu našeg života.
Republički zavod za statistiku svake godine sprovodi istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, a rezultati istraživanja potvrđuju ove promene. Na primer, 2009. godine 36,7% domaćinstava je imalo internet, a 2019. godine internet ima 80,1% domaćinstava u Srbiji. Pored toga, podaci pokazuju da skoro 90% stanovništva svakodnevno gleda televiziju, preko polovine sluša radio, a 20% redovno čita štampane medije. Za razumevanje uloge medija u Srbiji važno je znati da postoji 3,6 miliona Facebook naloga, da mladi najčešće imaju smart telefone i da koriste više od jednog multimedijalnog uređaja istovremeno, u proseku 2,39 povezanih uređaja po korisniku.

Medijska pismenost je neophodna da bismo prepoznali i razumeli:

kako medijske poruke utiču na kreiranje javnog mnjenja/ličnih stavova;

ko kreira medijske poruke;

koje stavove nameću kreatori/ke medijskih poruka;

mehanizme manipulacije;

deo priče koja nije ispričana;

medijsku poruku na osnovu sopstvenih stavova i vrednosti.

Medijska pismenost je veoma važna za demokratska društva jer demokratska participacija građana/ki zahteva veštine kritičkog razmišljanja i samoizražavanja, a medijski pismeni, dobro obavešteni građani/ke su osposobljeni da nezavisno odlučuju o demokratskom izbornom procesu.
Kao i u drugim oblastima, obrazovanje može da ima veoma važnu ulogu u procesu medijskog opismenjavanja. Međutim, medijska pismenost još uvek nije adekvatno uključena u nastavne programe u svetu, a i tamo gde jeste, uglavnom je uključena u srednjoškolsko obrazovanje i oslanja se na pojedinačne napore i entuzijazam, osim u retkim slučajevima kada zvanične obrazovne politike imaju pozitivan stav prema medijskoj pismenosti (npr. Australija, Finska, Danska, Kanada, Slovenija, Švedska itd). Medijska pismenost nije sastavni deo nastavnih planova u Srbiji. Razumevajući značaj medijske i informacione pismenosti, UNESCO razvija program medijske i informacione pismenosti, koji uključuje i kurikulum za nastavnike/ce, a polazna osnova je da će nastavnici/ce koji razumeju važnost medijske i informacione pismenosti i koji su i sami medijski pismeni, moći svoje znanje i veštine da prenesu na učenike/ce, što dugoročno doprinosi razvoju tolerantnih, naprednih demokratskih društava. Medijska je veoma široka oblast i podrazumeva preplitanje različitih znanja i veština.

 

UNESCO: Pet zakona medijske i informacione pismenosti


1. Informacije, komunikacije, biblioteke, mediji, tehnologija, internet i drugi načini
obezbeđivanja informacija koriste se za/u kritičnom građanskom angažmanu i
održivom razvoju. Oni su jednaki, odnosno, nijedan nije bitniji od ostalih, niti bi
trebalo da se tako tretira.
2. Svaki građanin/ka je tvorac informacija/znanja i ima poruku. Građani/ke
moraju biti osnaženi da pristupaju novim informacijama/znanju i da se izraze.
Medijska i informaciona pismenost je za sve, za žene i muškarce podjednako i
povezan a je sa ljudskim pravima.
3. Informacije, znanje i poruke nisu uvek vrednosno neutralne ili nepristrasne.
Svaka konceptualizacija, upotreba i primena medijske i informacione pismenosti
treba na ovo jasno da ukaže, na način koji je razumljiv svim građanima.
4. Svaki građanin/ka želi da zna i razume nove informacije, saznanja i poruke, kao
i da komunicira, čak i ako toga nije svestan, ako to ne priznaje ili ne iskazuje.
Međutim, njegova/njena prava ne smeju biti ugrožena.
5. Medijska i informaciona pismenost
se ne stiču odjednom. To je živo i dinamično
iskustvo, kao i proces. Proces je kompletan kada uključuje znanje, veštine i
stavove, kada obuhvata pristup, procenu, evaluaciju, upotrebu, proizvodnju i
komunikaciju informacija i medijskih sadržaja.

 

U Srbiji je već godinama unazad prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, iznose se površne i neproverene informacije, najčešće bazirane na stereotipnim stavovima o različitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. Ovakvo prikazivanje žena u tabloidima vodi ka daljoj marginalizaciji žena, predrasude prema ženama se održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.
Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti, a medijska pismenost je jedan od načina za preispitivanje sadržaja koji se plasiraju u javnosti i suprotstavljanja stereotipima. Položaj žena u društvu je lošiji u poređenju sa muškarcima, žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima.


Monitoring informativnih emisija iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tri puta su manje zastupljene od muškaraca. Istraživanje iz 2016. godine u štampanim medijima pokazuje slične rezultate, muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja. U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, česti su neprimereni i omalovažavajući medijski sadržaji o ženama, uključujući političarke i žene koje su profesionalno uspešne u svom poslu. Stereotipna i diskriminatorna slika žena u medijima podržava ukorenjene rodne uloge u kojima su žene pasivne, inferiorne i nekompetentne da ponude stručno znanje o pitanjima od javnog interesa.
Kritička analiza medijskog diskursa u kontekstu rodne ravnopravnosti je neophodna, posebno ako se ima u vidu da je istraživanjima potvrđeno postojanje predrasuda i stereotipa u pisanju u štampanim medijima o ženama, kao i latentna diskriminacija koja se ogleda u nepostojanju rodno osetljivih tema i u određenom obrascu kojim se piše i govori o njima. Potrebno je da mediji posvete više pažnje rodnoj ravnopravnosti i približavanju ovog (ustavnog) principa građanima/kama. Primeri tema koje su povezane sa rodnom ravnopravnošću su brojni jer svaka tema koja je aktuelna u društvu ima i rodnu perspektivu. Na primer, od februara 2019. godine, kvota za žene (manje zastupljeni pol) na izbornim listama je 40%, te bi bilo korisno da se u medijima jasno objasni ovaj koncept,


Rodna ravnopravnospodrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez obaveze i očekivanja da će se uklopitiu rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, kako bi društvo moglo da serazvija, a to pretpostavl ja, između ostalog, značajnu ulogu medija.


Seksizam
je verovanje da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i manje vredan u odnosu na drugi (npr. predrasuda da su žene nesposobne da se bave politikom). Potiče od engleske reči sex pol). Ovaj pojam obuhvata i mržnju prema određenom polu ( mizoginija mržnju prema ženama i duboko ukorenjene predrasude prema ženama i mizandrija mržnja prema muškarcima). Seksizam se u javnom diskursu najčešće pojavljuje kao potcenjivanje, vređanje i omalovažavanje žena zašto je kvota neophodna, s obzirom da je reč o izborima i zakonskim obavezama u tom pogledu.


novinar,dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

 

petak, 21 avgust 2020 17:27

Nezavisni mediji zavise od tebe!

* Pokrenuta je kampanja za podršku održivom poslovanju medija u Srbiji pod nazivom „Nezavisni mediji zavise od tebe!”, a čiji je cilj informisanje i edukacija građana o potrebi i načinima pružanja podrške medijima koji rade u javnom interesu

Pri pomenu nezavisnih medija najveći broj građana Srbije pomisli na istraživačko novinarstvo, ali to je tek deo spektra tema kojima se nezavisni mediji u Srbiji bave. Osim njih, u Srbiji postoje i rade lokalni nezavisni mediji, koji su najčešće prve instance kojima se građani obraćaju za pitanja od društvenog i lokalnog značaja, kao i oni koji se bave ukazivanjem na propuste sistema, korupciju, pogrešno obaveštavanje javnosti, lažne vesti. Tu su i mnogi drugi, čak i oni koji se bave kreiranjem zabavnog ili satiričnog sadržaja, a koji se zbog svog profesionalnog i nezavisnog rada nalaze u nezavidnoj poziciji na tržištu.

Razlozi za pokretanje ovakve kampanje su mnogobrojni. Jedan od osnovnih je izgradnja i jačanje sprege poverenja, tamo gde ona postoji, između građana i medija. Uvid u način finansiranja medija važan je preduslov za otvoreniji odnos medija i opšte javnosti, društva, kojima oni služe. Ovakva otvorenost medija ka društvu uslov je za dalji razvoj okruženja u kojem funkcionišu, kao i temelj njihove održivosti.

Istraživanja pokazuju da su građani sve više zainteresovani za pružanje podrške medijima koji objektivno i nepristrasno informišu, ali da nisu dovoljno upoznati sa načinima kako to mogu da urade. Zato je neophodno ukazati im na mogućnosti podrške kroz različite sisteme pretplate, članstva, individualnih donacija, popularnog „crowdfunding-a” i drugih, na koje će ova kampanja biti fokusirana i tako pomoći opstanak ugroženih nezavisnih medija u Srbiji.

Projekat jačanja okruženja za održivost medija će ovom kampanjom pokušati da približi javnosti izazove sa kojima se profesionalni novinari u nezavisnim medijima svakodnevno suočavaju, kako uspevaju da ostanu dosledni principima objektivnog novinarstva, kao i kolika je vrednost njihovog rada za Srbiju kao društvo. Ideja ove kampanje je da takve medije ohrabri i osnaži kroz edukaciju o mogućnostima finansiranja, kao i da razvije svest kod publike da vesti, istraživačke priče i ostali sadržaji od javnog interesa koje nezavisni mediji objavljuju, imaju svoju vrednost.

- Sloboda informisanja je jedno od fundamentalnih prava demokratskog društva, ali kao što je slučaj i sa drugim građanskim pravima i slobodama, njeno očuvanje zavisi od svih nas. S obzirom na trenutnu ekonomsku i društveno-političku realnost u svetu, opstanak različitih formata profesionalnog i nepristrasnog novinarstva je moguć samo uz podršku njihove publike. Ova kampanja će omogućiti da se ta činjenica postavi u prvi plan, ali će takođe otvoriti mogućnost pobornicima i pristalicama nezavisnih medija i kvalitetnog novinarstva da stanu u njihovu odbranu. U isto vreme, predstavnici medija imaju odgovornost da direktnije komuniciraju sa svojim korisnicima, slušaju njihove potrebe i fokusiraju se na teme od javnog i lokalnog interesa. Ova kampanja daje priliku medijima da edukuju svoju publiku o značaju pristupa kvalitetnim informacijama i novinarstvu koji im pomaže da donose važne odluke u životu.

Negovanjem ovakvog odnosa uzajamnog razumevanja, zasnovanog na međusobnom poverenju i poštovanju medija i građana, stvaramo bolje okruženje za razvoj zdravog društva i kritičkog razmišljanja, ali takođe otvaramo put kreiranju održivijih biznis modela za nezavisne medije u Srbiji - izjavio je povodom početka kampanje Evan Trejs, direktor USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija.

Kampanja je počela 28. jula pod sloganom „Nezavisni mediji zavise od tebe!”  i u naredna tri meseca će kroz elektronske medije, ali i digitalne kanale i video materijale pokušati da pomogne javnosti u razumevanju kompleksnosti situacije i prepreka na koje nezavisni mediji nailaze i da podstakne različite načine pružanja podrške medijima. Osim dokumentarnih klipova i intervjua sa izabranim predstavnicima medija iz čitave Srbije, a koji će biti dostupni i na sajtu kampanje: podrzimedije.rs, kao i na Facebook, Instagram i YouTube kanalu „Podržimedije” - u okviru kampanje su lansirane i online konferencije i radionice, namenjene kako predstavnicima medija, tako i široj javnosti.

Kampanja je pokrenuta u okviru USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija (eng. USAID Strengthening Media Systems Project - SMS), koji implementira IREX.

Više o SMS projektu: https://www.irex.org/project/strengthening-media-systems

Izvor: https://podrzimedije.rs/

Pripremila: Maja Radu

Strana 18 od 628

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…