Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka počelo je 2019. godine trogodišnju kampanju pod sloganom „Ja sam, ja hoću” kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama. Uprkos toj činjenici  i dalje  hronične infekcije učestvuju u nastanku malignih tumora sa 15-20%, odnosno 16%. Procenat je manji od 5% u razvijenim zemljama i prelazi 50% u subsaharskoj Africi (npr. infekcija HPV-om i visoka stopa obolevanja od raka grlića materice). Preventivni programi u razvijenim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice, ali novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama u 2018. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i više od polovine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji, delom je to posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi skoro 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 23,4% novih slučajeva raka i 20,3% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 21,0% novoobolelih i 14,4% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (57,3%; 48,4%) i Africi (7,3%; 5,8%,) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenim lokalizacijama raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 % svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2016. godine od svih malignih tumora obolelo 40. 241 osoba ( 21.126 muškaraca i 19.115 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.526 osoba oba pola, 12.253 muškaraca i 9.273 žene. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su vodeća lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i  umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2016. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 6.546 osoba (4.519 muškaraca i 2.027 žena) i umrlo je 5.335 osoba oba pola (3.848 muškaraca i 1.507 žena).

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2016. godine od malignih tumora dojke obolelo je 4.395 i umrlo 1.713 žena.

Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su 4.373osobe (2.733 muškarca i 1.640 žena) i umrlo je 2.587 osoba oba pola (1.600 muškaraca i 987 žena).

Rak grlića materice je tokom 2016. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.239 žena, dok je 453 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2016. godine od raka prostate novoobolelo je 2.214 muškaraca i umro je 981 muškarac.

Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Vali d.o.o. je italijanska tekstilna fabrika koja, već skoro dve decenije, posluje u dva grada Zapadne Srbije: Valjevu i Loznici. U obe fabrike radi ukupno oko dve hiljade radnika, uglavnom žena. Uobičajeno za tekstilnu industriju u Srbiji, radnice i radnici, teškim radom u dve, a ponekad i tri smene, zarađuju niske plate. Preraspodela radnog vremena je unosila haos i zabunu, niko nije znao koje je radno vreme i koji fond sati. Niko funkcionalno nije vodio računa o bezbednosti i zaštiti zdravlja zaposlenih niti o njihovim pravima. Česta je bila pojava neprimerenog ponašanja od strane rukovodilaca, a radnici nisu imali kome da upute žalbu

U fabrici nije bilo sindikata. Samo je jednom, pre nekoliko godina, došlo do spontane i neorganizovane obustave rada. Tada su radnice iz revolta prekinule rad, bez najave i protivzakonito. Nedugo potom, poslodavac je umirio nezadovoljstvo, obećavši rešenje problema, radnice su nastavile sa radom, a kolovođe pobune su, za primer drugima, u narednimm danima dobile otkaz. Radnicima više nije padalo na pamet da se organizuju i zatraže poštovanje svojih prava. Sve do pre 300 dana.

U februaru prošle godine, tročlana grupa zaposlenih smogla je snage i hrabrosti da osnuje sindikat, sa ciljem borbe za popravljanje statusa zaposlenih u Vali d.o.o. Preko društvenih mreža su uspostavili kontakt sa našim sindikatom (UGS "Nezavisnost"), jer su „primetili da radimo, da smo aktivni u drugim fabrikama“. „Radnički sindikat“ Takav nam treba“, rekli su nam.

Uz početnu diskreciju i oprez, uz puno pripreme, nakon izvesnog vremena stiglo je i Rešenje o registraciji sindikata „Nezavisnost Vali d.o.o.“ (jedno pravno lice – dve fabrike u dva grada). U skladu sa zakonom, obavestili smo poslodavca o osnivanju sindikata i započeli rad na okupljanju članstva. U početku je bilo problema, jer se većina zaposlenih, imajući na umu prethodno otpuštene kolege, plašila čak i da razgovara o sindikatu. Otvorili smo Facebook stranicu sindikata i tamo danonoćno razgovarali, privlačeći nove članove.

Mesecima smo pokušavali da pokrenemo dijalog sa poslodavcem, a na naše inicijative nije bilo nikakvog odgovora. U maju 2019. godine, konačno smo zakazali prvi sastanak sa tadašnjim direktorom, ali zbog promena u menadžmentu, nismo postigli nikakav rezultat. No nismo odustajali.

Stvari su se pokrenule nakon imenovanja novog direktora, u Uniji poslodavaca Srbije u Beogradu, održan je prvi sastanak sa njim, a već sutradan i prvi radni sastanak u valjevskoj fabrici. Ovo je bio veliki događaj za radnice i radnike, potvrda da je sindikat legalna organizacija radnika, prihvaćena i uvažena od strane poslodavca. Nešto o čemu, samo godinu dana pre toga, nije moglo ni da se sanja.

Već sa prvog sastanka, sindikat je u pregovorima zaposlenima obezbedio: 1) da se, umesto dosadašnjih devet, preraspodela ubuduće sprovodi do šest meseci u kalendarskoj godini; 2) da se oformi baza podataka o radnim satima za svakog zaposlenog, kako bi se tačno znalo ko je koliko sati radio i 3) da se u potpunosti primeni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u svim pogonima u kojima se do sada nije dosledno primenjivao (kao na primer, u farbari).

U kompaniji Vali d.o.o. danas ima blizu 400 članova sindikata „Nezavisnost“ u obe fabrike, u Valjevu i Loznici. Tokom decembra je podnet zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti, a rešenjem od 14. januara 2020, naš sindikat je postao reprezentativan. U toku je priprema predloga Kolektivnog ugovora i očekuje se da pregovori uskoro započnu.

Prava pobeda, međutim, sastoji se u tome što 2.000 radnica i radnika više ne šapuće, već glasno i slobodno priča o pravima radnika. A tek smo počeli!

Zoran Pantelić,

Potpredsednik GS IER NEZAVISNOST

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Zašto Socijalno-ekonomski savet Srbije ni posle bezmalo dve decenije postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti s reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama

U javnosti, posebno onoj sklonoj zaposlenima i sindikatima, postoji visok stepen opravdanog nezadovoljstva efektima vođenog socijalnog dijaloga i, posebno, pozicijom i uticajem Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije (SES RS) kao njegovog osnovnog institucionalnog okvira.

Nesporno je da SES za deceniju i po svog postojanja nije uspeo da se nametne kao osnovni oblik uspostavljanja dijaloga vlasti sa socijalnim partnerima – reprezentativnim sindikalnim i poslodavačkim organizacijama, unutar kojeg se dogovorno kreiraju ekonomska i socijalna politika, radno i socijalno zakonodavstvo, odnosno regulišu konflikti i usmerava razvoj.

Spor i nezadovoljavajući rast, presecan krizama i, pre svega, bedne zarade i nesiguran položaj (polu)zaposlenih, kao i gubitak perspektive i masovan odlazak iz zemlje najbolji su dokaz neuspeha socijalnog dijaloga.

Nezadovoljstvo prerasta u gubljenje volje i poverenja i povremene zahteve da se potpuno napusti sindikalno učešće u radu tripartitnih institucija. Zanimljivo je da zahtevi za izlaskom iz SES-a, i to bez temeljne argumentacije i alternativnih scenarija, dolaze najčešće iz sindikata koji nisu, a bili su i voleli bi da se nađu u njemu. No, to je za neku drugu priču.

Bojim se da su u delu dobronamernih kritika prisutna preterana očekivanja, odnosno nerazumevanje prirode samog socijalnog dijaloga, pre svega kad je reč o njegovim neispunjenim pretpostavkama.

ŠTETNI DOGOVORI: Uspešan socijalni dijalog je stvar postignutog zadovoljavajućeg, pri tome još i razvojno-održivog kompromisa pregovaračkih strana sa različitim interesima. Takvog dijaloga nema: (1) bez kreiranja kulture dijaloga i uspostavljanja međusobnog poverenja; (2) stvaranja odgovarajućeg normativnog i institucionalnog okvira; (3) bez stvarnog podizanja kapaciteta učesnika u socijalnom dijalogu.

Zapravo, dijaloga nema ako u njega nisu pod istim uslovima uključeni svi oni koji se realno pitaju i ako između njih ne postoji kakva-takva ravnoteža moći. Jedno od nagradnih pitanja je, recimo, koliko se pita i kojim kanalima utiče Unija poslodavaca, a koliko privredne komore i saveti stranih investitora? Ili koliko vlasti, kada je u pitanju obrazovanje ili agencijsko zapošljavanje, čuju sopstvene zaposlene i građane, a koliko agente korporativnog kapitala?

Ne predstavljaju li, primera radi, štrajkovi u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) ili Poštama Srbije savršen test odnosa snaga, uspostavljenih neformalnih koalicija, uz uvođenje neovlašćenih aktera i nepoštovanje pravila igre i dogovorenih procedura? Naravno, na štetu zaposlenih i sindikata?

Ne treba posebno dokazivati tezu da su sindikati najmanje moćan, a za dijalog najviše zainteresovan igrač, dok istovremeno vlasti i deo poslodavaca često fingiraju dijalog kupujući vreme.

Problem sindikata i njihove nemoći i rezultirajućeg nepoverenja u njih rešava se, međutim, prethodno na drugim mestima –  umećem kreiranja jedinstvene strategije u kojoj je pregovaranje uvezano sa solidarnošću i upornim protestovanjem.

Misliti, inače, da će institucionalni oblik konfliktnog partnerstva zameniti sopstveni sindikalni angažman i rizik upravo je dokaz salonskog sindikalizma. Razlike između prilika u Francuskoj i Srbiji očito su dovoljna ilustracija.

KAKO BEZ SAVETA: Prvo, SES je demokratska tekovina i ključni deo evropskog socijalnog modela. Uz sva ograničenja, to je važna platforma za raspravu i uspostavljanje konsenzusa. Njega treba doraditi, a ne odbacivati zbog sopstvene nemoći.

Drugo, ES je i funkcionalni oblik tripartizma i ujedno platforma regionalnog i međunarodnog predstavljanja vlasti, ali i socijalnih partnera. Šta bi bilo da ga nema? Kako i koliko bismo uticali na rad Međunarodne organizacije rada (MOR) i njena godišnja zasedanja, ali i Program dostojanstvenog rada? U poslednje dve godine naročito radi se i o članstvu u Međunarodnoj asocijaciji socijalnoekonomskih saveta i uspostavljenim regionalnim, ali i bilateralnim vezama sa savetima zemalja poput Francuske i Rusije. Pri tome, ne radi se o praznom institucijskom turizmu.

Teme razgovora, poput migracija, zarada, kolektivnog pregovaranja i uzajamne (samo)procene socijalnog dijaloga najbolje potvrđuju značaj međunarodne saradnje. Ispunjenu dovoljnu dozu kritičnosti dobro ilustruje to što je na ovogodišnjem zasedanju MOR prihvaćena sindikalna inicijativa za ukidanje obaveze inspekcija da prethodno najave svoje posete i inspekcijske nadzore, kako je to propisano u srpskom zakonodavstvu.

Treće, Savet je za sindikate i platforma za evaluaciju i koordinaciju oko Akcionog programa za poglavlje 19 ili ne manje važnog mirnog rešavanja sporova. Stanje bi, dakako, bilo daleko povoljnije ako bi bar jednom godišnje na SES-u bile razmatrane i razvojne strategije i programi (ERP, ESRP), ali i ključne ekonomske i poreske mere i politike, uključujući i sam Budžet.

Kruna je Društveni ugovor o razvoju i zapošljavanju kojim bi se, uz podelu rizika i odgovornosti, obezbedio stabilan i dugoročan razvoj i dostojanstven i solidno plaćen rad.

Ako bih kao posmatrač-učesnik, odnosno kao neko ko je analizirao dijalog u okviru SES-a, ali i učestvovao u njemu, trebalo da ga ocenim, bila bi to slaba, ali ipak prelazna dvojka.

Dijalog je, po mom sudu, poprilično neuverljiv, malo uticajan, ali je na putu, posebno u poslednje dve godine, da postane bar institucionalno održiv i funkcionalan. Postojeći okvir formalno zadovoljavajuće funkcioniše gledajući kroz ritam održavanja sednica (8 do 10 sednica godišnje), rada Kolegijuma (jednom mesečno), pa i radnih grupa, koji je gotovo optimalan.

PRETPOSTAVKE ZA PROMENE: Kad je o samom institucionalnom okviru reč, pre svega potrebno je stvaranje sistema i mreže uticajnih saveta, uključujući one na regionalnom, pa i lokalnom nivou. Takođe, neophodno je i tripartitno upravljanje institucijama poput službe zapošljavanja, penzionog, zdravstvenog i fonda solidarnosti u kojima je pozicija socijalnih partnera svesno marginalizovana.

Polazni kriterijum je realna procena potreba saveta, njihovih ovlašćenja i kapaciteta umesto institucionalnog gigantizma po kojem se, recimo, krene u kampanju formiranja lokalnih saveta koji posle ne rade jer, pošteno, i nemaju baš o čemu meritorno da odlučuju.

Razvijena vertikalna i horizontalna mreža saveta i njihovih stalnih i povremenih programskih odbora i radnih tela, dakle, samo su zadovoljavajući institucionalni okvir i nužna pretpostavka za kvalitetan i efektivan socijalni dijalog.

Kako unaprediti dijalog

*Potrebno je rano uključivanje socijalnih partnera već u fazi kreiranja nacrta zakona u saradnji sa resornim ministarstvima, što bi omogućilo i kvalitetniju diskusiju unutar SES-a. Istovremeno, bez razmatranja na zajedničkim radnim grupama i obavljene meritorne rasprave, zakoni ne bi smeli da idu na Vladu i u parlament.

*Kvorum prisutnih članova za sastanke SES-a, pre svega onih iz redova Vlade, obezbeđen je samo ako inače većinski prisutni zamenici vladinih predstavnika imaju ovlašćenja da odlučuju. U suprotnom, rad je faktički blokiran jer je legitimitet predloženih preporuka i mišljenja doveden u pitanje.

*Predlozi zakona o kojima je SES vodio debatu kad se podnose parlamentu treba da budu propraćeni preporukama i mišljenjima SES-a. Posebno se tu radi o zakonima o kojima nije postignut konsenzus već postoje različiti stavovi. Poslanici generalno nisu svesni debata u SES-u niti njegovih preporuka. Ovo rešenje bi omogućilo bolju obaveštenost poslanika i povećalo uticaj SES-a u oblasti kreiranja zakona i državnih politika.

*Socijalni dijalog je, pre svega, stvar socijalnih partnera. No, u njega se na odgovarajući način – kroz odbore i šire socijalne forume – mogu uključiti i predstavnici akademske zajednice, NVO, ekspertskih grupa, profesionalnih udruženja, kao i organizacije nezaposlenih, samouposlenih, udruženja potrošača – svih onih koji imaju interese i znanja da proces tranzicije učine efikasnim, transparentnim i što pravednijim. Predstavnici ovih institucija/organizacija mogli bi da učestvuju bez prava glasa u radu specijalizovanih stalnih odbora.

*Prethodno, neophodno je ojačati kolektivno pregovaranje kao uslov sine qua non za efektivan tripartitni socijalni dijalog, naročito u privatnom sektoru. U ovu svrhu SES treba bar jednom godišnje da razmatra stanje kolektivnog pregovaranja, kao i status i primenu kolektivnih ugovora na različitim nivoima.

*Mišljenja SES-a treba da se prosleđuju i Vladi i resornom ministarstvu, koji pak treba da imaju kraći rok za davanje odgovora. Pod uslovom, naravno, da oni imaju dovoljnu autonomiju odlučivanja u odnosu na stranački i državni vrh. Time se opet vraćamo na početak – u zonu demokratije i demokratske političke kulture.

*Autor je predsednik UGS Nezavisnost, Zoran Stojiljković

Izvor: Novi magazin

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* San Gimignano je srednjovekovni gradić u središnjoj Italiji, provinciji Sijena, a u okviru italijanske pokrajine Toskana. San Điminjano ima 7106 stanovnika ili 51,49 po km² prostire sa na površini od 138 km² a nadmorska visina iznosi 324 m.San Điminjano poznat je kao "grad sa kulama" koje su dobro očuvane, pa je ceo istorijski centar od 1990. godine zaštićen kao kulturna baština od strane Uneska. 

San Điminjano - novi deo

Porodice koje su vladale gradom kroz vekove su podigle 72 kule ali je samo 14 kula preživelo zahvaljujući kojima je gradić uspeo da sačuva svoju srednjovekovnu atmosferu i izgled. Mesto je takođe poznato po proizvodnji belog vina pod nazivom Vernačija di San Điminjano, koja se uzgaja po okolnim padinama i poseduje zaštićeno geografsko poreklo.

San Đimninjano-panorama suton

Istorija

U trećem veku pre nove ere, malo etrursko selo se nalazilo na mestu San Điminjana. Hroničari Lupi, Kopi i Pekori su zabeležili da su tokom Katilanove zavere da nasilno sruši Rimsku Republiku u prvom veku n.e., dva brata, Mucio i Silvio, pobegli iz Rima ka Valdelsi i sagradili dva zamka pod nazivima Mućio i Silvia (današnji San Điminjano). Ime Silvia je promenjeno u San Điminjano tokom 450. godine n.e. nakon što je Svetac Modene, episkop Điminjano sprečio razaranje grada od hordi Huna koje je predvodio Atila. Kao rezultat, crkva dodeljuje "Sveti" u nazivu mesta a tokom šestog i sedmog veka oko zamka ničeo selo sa zidinama, koje je nazivano zamak San Điminjano ili zamak u šumi zbog šume koja ga je okruživala. Od 929. godine gradom su vladali episkopi Voltere.

U srednjem veku, u doba renesanse, grad je bio na zaustavno mesto hodočasnika katoličke crkve koji su putovali ka Rimu i bazilici Svetog Petra, pa putu koji se nazivao Via Francigena. Grad se vremenom razvijao trgovinom poljoprivrednih proizvoda sa okolnim mestima, pre svega šafranom, koji su koristio i za kuvanje i za farbanje odeće, i Vernači vinima.

Sedište Karabinjera u starom delu San Điminjana

Tokom 1199. godine, grad je stekao nezavisnost od episkopa iz Voltere i uspostavio srednjovekovnu komunu sa crkvama i zgradama od javnog značaja. Međutim, u naredna dva veka je u nekoliko navrata narušavan mir u gradu zbog konflikta između Gvelfi i Gibelini frakcija. Jedni su podržavali papu a drugi su bili na strani Svetog Rimskog carstva. Nemiri su bili glavni uzrok da porodice unutar gradskih zidina izgrade veće kule i time povećaju svoju bezbednost. Na kraju srednjeg veka je San Điminjano brojao 72 tornja u kojima su živele sve imućnije porodice. Pojedini tornjevi su išli i do 70 m u visinu. Visina tornja je obično zavisila od bogatstva porodice koja ga je gradila i u njemu živela. Na kraju je rivalstvo okončano od strane gradskog veća time što je zabranjeno da se zidaju više kule od one koja se nalazi na gradskoj većnici.

Iako je zvanični zaštitnik grada Sveti Điminjano, grad takođe slavi i Svetu Finu, znanu i kao Serafinu, koja je 1238. godine rođena u San Điminjanu i njen praznik se obeležava dvanaestog marta. Kapela Svete Fine u crkvi Kolegijata mesto je gde se nalaze njene mošti i freske koje je naslikao Girlandajo. Dok se kuća, koja se smatra njenom rodnom kućom i dalje nalazi u gradu. Dante Aligijeri je osmog maja 1300. godine ugošćen kao ambasador Gvelfi Lige u Toskani.

Grad je imao procvat do 1348. godine kada ga je zahvatila Crna smrt, pandemija koja je harala čitavom Evropom. Zbog nje se broj stanovnika prepolovio. Zatim je grad ušao pod okrilje Firence. U početku su neke gotske palate građene u firentinskom stilu, a mnogi od tornjeva su skraćeni na visinu normalnih kuća. Time je zaustavljen dalji razvoj grada i zahvaljujući tome, San Điminjano je sačuvao svoj srednjovekovni ambijent.

Toskanski pejzaž

Prirodno-geografske odlike

Grad je smešten u središnjem delu  Italije, 56 km južno od Firence, sedišta pokrajine. Nalazi u tipično toskanskom predelu brda i bregova, danas zaštićenom kao kulturno dobro Oko grada se po okolnim padinama protežu vinogradi. Nalazi se na grebenu brda sa svojim glavnim pravacem rasprostiranja sever/jug. Okružen je zidinama sa tri strane, a na najvišoj tački koja je na zapadu, nalaze se ruševiname tvrđave rasformirane u 16. veku. Postoji osam ulaza u grad koji su smešteni u unutrašnjem zidu koji datira iz dvanaestog i trinaestog veka. Glavne kapije su: Porta San Giovanni na jugu, Porta San Matteo na severozapadu i San Jacopo na severo-istoku. Glavne ulice u gradu su: Via San Matteo i ulica Via San Giovanni koje presecaju grad od severa do juga.

 Via St. Matteo

Prodavnica u San Mateo ulici, tradicionalno obeležena veprovom glavom

 Piazza della Cisterna

Ovo je glavni gradski trg na koji se dolazi iz ulice Svetog Jovana. U obliku je trougla i okružen je srednjovekovnim kućama različitih doba, među kojima ima lepih primera romantičkih i gotičkih palata. Na centru trga se nalzti bunar koji je u prošlosti bio glavni izvor snabdevanja vodom. Sada je to bunar želja kaže se, ko ubaci novčić u fontanu i poželi želju, sigurno će se ispuniti, (ista stvar kao sa veprom u Firenci) na trgu možete probati i jedan od najboljih sladoleda u Italiji. Struktura trga datira iz 1346. godine. Iako je većina renovirana tokom XX veka, neki delovi popločanog trga su iz XIII veka. 

 Piazza della Cisterna sa fontanom

 

Fontana - kažu ko ubaci novčić i poželi želju vratiće se.......e baš ćemo videti............

 Piazza della Duomo

Trg se nalazi severno od trga Cisterna i sa njim je povezan pasažem. Na zapadnom delu trga se nalazi crkva Kolegijata do koje se dolazi širokim stepenicama. Ime trga će vas asocirati na pomisao da je crkva nekada bila katedrala, ali iako je to možda bilo planirano, nije se ostvarilo. Ostale bitne građevine na trgu su opštinska palata Palazzo Comunale i gradska većnica Palazzo Podesta, sedište gradonačelnika.

Dok je u drugim gradovima, poput Firence, većina tornjeva srušena zbog ratova, prirodnih katastrofa ili menjanja urbanih celina, San Điminjano je uspeo da sačuva 14 kula različitih veličina i da zahvaljujući njima postane poznat širom sveta, Campanile della Collegiata, Torri degli Ardinghelli ,Torre dei Becci, Torre Campatelli, Torre Chigi, Torre dei Cugnanesim Torre del Diavolom, Torre Ficherelli or Ficarelli, Torre Grossa, Torre di Palazzo Pellari Casa-torre, Pesciolini Torre, Pettini Torre Rognosa, Torri dei Salvucci

Dve glavne crkve su crkva Kolegijata i crkva svetog Điminjana, oslikane su delima ranih italijanskih renesansih umetnika.

Piazza della Duomo

Stanovništvo

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva u opštini je živelo 7.677 stanovnika, mahom Italijana, mada se tokom proteklih decenija u grad doselilo mnogo doseljenika iz inostranstva.

 

 Od Sombora San Djiminjano udaljen je 1005 kilometara, a do njega možete doći i direktnim letom iz Beograda za Firencu.

 

 

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

* Iz Gradske uprave Grada Sombora, Odeljenja za skupštinske i izvršne poslove u našu redakciju danas je stiglo saopštenje u vezi sa rokom za uplatu prve rate poreza na imovinu koje objavljujemo u celosti:

Podsećamo građane Grada Sombora, obveznike lokalnih javnih prihoda, da rok za uplatu prve akontacine rate za 2020. godinu ističe dana 14. 02. 2020. godine.

Prvo akontaciono zaduženje za 2020. godinu u visini je obaveze za poslednje tromesečno zaduženje u 2019. godini.

Pozivamo poreske obveznike da redovno izmiruju obaveze u skladu sa zakonom.

Obveznici poreza na imovinu su imaoci prava svojine ili drugog prava iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti na teritoriji Grada Sombora koja je predmet poreske obaveze.

Urednim izmirivanjem poreza građani izvršavaju svoju zakonsku i građansku obavezu i izbegavaju obračun kamate, kao i naplatu obaveze u postupku prinudne naplate.

Sredstva naplaćena od lokalnih javnih priohoda na teritoriji Grada Sombora predstavljaju izvorni prihod Grada Sombora i koriste se za unapređivanje kvaliteta života građana grada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* A Kossa János MNYEOK év-végi programja Bánátban és Szerémségben

Székelykeve - Bánát

November 14-én - a magyar nyelv napja (13.) után - Székelykevén, a Žarko Zrenjanin Általános Iskola vendégei voltak a Kossa János Magyar Nyelvművelő Egyesület és Olvasóklub (MNYEOK) újvidéki tagjai, nyelvművelő, az anyanyelv éltetését, fejlesztését, az olvasást megkedveltető - énekes, verses, kis, tanulságos történeteket összefogó - műsorukkal. A programban részt vett szinte az iskola minden diákja - csaknem 80 tanuló. Jelen voltak tanítóik, tanáraik is. A műsorban részt vett: Krizsán Szilvia, az Újvidéki Színház művésznője, Fésűs Mária népdalénekes és Stanyó Tóth Gizella nyugalmazott újságíró. A jól sikerült program előtt az előadókat fogadta Salamon Géza igazgató, Binec Margit magyartanárnő és Márton Petronella nyugalmazott tanárnő, az iskola egykori diákja, majd 35 évig tanára. A Székelykeve történetét bemutató séta után vendéglátóink a viszontlátás reményében köszöntek el MNYEOK tagjaitól. Megígérték: Ha lehetőségnk adódik, szívesen eljönnek máskor is.

Maradék - Szerémség

December 18-án a Kossa János Magyar Nyelvművelő Egyesület és Olvasóklub újvidéki tagjai Maradékon, a református parókián működő magyar óvodában és napköziben adták elő nyelvművelő, az anyanyelv éltetését, fejlesztését, az olvasást megkedveltető - énekes, verses, tanulságos történeteket összefogó - műsorukat. Az adventi énekes, játékos anyanyelv-, hagyományápoló és -éltető műsorba aktívan bekapcsolódott csaknem húsz kisgyermek: kis- és nagy-óvodás, valamint a helyi Branko Radičević Általános Iskola magyar tagozatos kisdiákja. Józsa Mónika tanítónő, Forró Tamás óvóbácsi, Szabó Nóra, a Petőfi Sándor Program ösztöndíjasa elmondta, hogy a karácsonyi dalok, a versek egy részét mindig előre, már az adventi időszakban megtanítsák a gyermekeknek. A rendezvényen jelen volt a szülők egy része is, és Halász Dániel református lelkész a családjával. A műsorban részt vett: Krizsán Szilvia, az Újvidéki Színház művésznője, Fésűs Mária népdalénekes és Stanyó Tóth Gizella nyugalmazott újságíró.

Stanyó Tóth Gizella

~ . ~

* Unapređivanje maternjeg jezika - radost čitanja

Skorenovac - Banat

Dan posle mađarskog jezika (13), 14. novembra, u Skorenovcu novosadski članovi Mađarskog jezičkog društva i čitalačkog kluba "Janoš Koša" su bili gosti Osnovne škole "Žarko Zrenjanin" sa programom: Održavanje i unaprđjivanje maternjeg jezika, radost čitanja - kroz pesme, poeziju, poučne priče. U programu su učestvovali skoro svi učenici - njih 80. Bili su prisutni i učitelji/ce i nastavnici/ce. Program su predstavile: Silvia Križan, umetnica Novosadskog pozorišta, Maria Fešuš, pevačica narodnih pesama i Gizel Štanjo Tot, novinarka u penziji. Pre veoma uspešnog programa izvođače je primio direktor škole Geza Šalamon, nastavnica mađarskog jezika i književnosti Margit Binec i nastavnica u penziji Petronela Marton, nekedašnja učenica škole, a kasnije nastavnica tokom 35 godina. Nakon upoznavanja istorije Skorenovca kroz šetnju, gosti i domaćini su se pozdravili u nadi do ponovnog viđenja. Članovi su obećali: Po mogućnostima rado će gostovati i drugi put.

Maradik - Srem

Novosadski članovi Mađarskog jezičkog društva i čitalačkog kluba "Janoš Koša" 18. decembra u Maradiku, u mađarskom zabavištu i dnevnom boravku - u okviru reformatske parohije - predstavili su svoj program naslovljen: Održavanje i unapređivanje maternjeg jezika, radost čitanja - kroz pesme, poeziju, poučne priče. U adventskom zavičajnom i zabavnom programu su se aktivno uključila i deca - njih 20: iz male i velike grupe zabavišta, dnevnog boravka, kao i đaci mađarske nastave u mesnoj Osnovnoj školi "Branko Radičević". Učiteljica Monika Joža, vaspitač Tamaš Foro i stipendista Programa "Šandor Petefi" su potvrdili da deo božićne pesme unapred nauče s decom, već u adventskom periodu. Predstavu su pratili prisutni roditelji i reformatski sveštenik Daniel Halas sa porodicom. Program su predstavile: Silvia Križan, umetnica Novosadskog pozorišta, Maria Fešuš, intepretatorka narodnih pesama i Gizela Štanjo Tot, novinarka u penziji.

Gizela Štanjo Tot

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 3 od 549

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…