Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE, 21. maj 2022.

UOČI MEĐUNARODNOG DANA BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI

BEOGRAD - Ovogodišnji Međunarodni dan biološke raznovrsnosti obeležava se ove nedelje pod sloganom „Gradimo zajedničku budućnost za sve što živi”. Imajući u vidu zabrinjavajuće podatke koji ukazuju da biodiverzitet gubimo alarmantnom brzinom, njeno očuvanje mora postati prioritet svakog pojedinca.  

Bioraznovrsnost podrazumeva sav život na Zemlji, uključujući životinje, biljke, gljive, mikroorganizme, pa i nas, ljude. Svaka vrsta važna je nit u mreži koja održava prirodnu ravnotežu i pruža nam resurse neophodne za život - hranu, pitku vodu, čist vazduh i mesto za stanovanje. Poslednji Izvještaj o životu na planeti svetske organizacije za zaštitu prirode WWF pokazuje da smo od 1970. godine izgubili 68% populacija sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba.

Neodrživim praksama dovodimo našu planetu, a samim tim i sebe, u opasnost. Zagađivanjem sredine uništavamo prostor za život sebi i drugim živim bićima, krčenjem šuma direktno utičemo na smanjenje biološke raznovrsnosti i narušavamo sklad između ljudi i životinja, preteranim izlovljavanjem pustošimo okeane, a regulacijom reka dovodimo brojne vrste do ivice izumiranja.

Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije, poručuje: „Ljudski pritisak na planetu i njene resurse raste. Danas gotovo svakih sat vremena izgubimo jednu vrstu. Iako to zvuči zastrašujuće, pozitivno je da smo sada svesni svog uticaja na planetu i znamo da to možemo promeniti. Znamo da bez prirode ne možemo, ali pitanje je šta ćemo preduzeti da je očuvamo.”

Naš region je bogat bioraznovrsnošću, o čemu puno govori i podatak da od čak 20.000 vrsta pčela u svetu, kod nas živi čak 1000. Zanimljivo je da samo sedam od njih pripada medonosnim pčelama, dok su sve ostale solitarne pčele. Iako se veruje da je njihova najvažnija ekonomska vrednost pravljenje meda, to je zapravo - oprašivanje. Jedna solitarna pčela tokom svog života opraši onoliko biljaka koliko čak 120 medonosnih pčela. One su odgovorne za svaki naš treći zalogaj, zbog čega od njih zavisi i sigurnost hrane, a samim tim i naša budućnost. 

„Svako od nas ima važnu ulogu u očuvanju bioraznovrsnosti. Pčelama možemo pomoći vrlo lako - tako što ćemo saditi medonosno i začinsko bilje u svojim baštama i na terasama, ili izgradnjom naseobina od bambusa ili trske za solitarne pčele. I ostalim vrstama na planeti možemo da pomognemo održivijim korišćenjem resursa koje nam priroda svakodnevno pruža. Ako uzmemo samo ono što nam treba, dajemo prirodi vremena da se obnovi. Iskoristimo sutrašnji Međunarodni dan biološke raznovrsnosti kao početak naše održivije budućnosti”, zaključuje Kalauz.

...

O WWF-u: WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: www.wwfadria.org/sr

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Širom sveta radno je angažovano više od 160 miliona dece, što znači svako deseto dete uzrasta od 5 do 17 godina, a procena je da bi zbog rasta siromaštva i socijalne ugroženosti taj broj mogao da poraste za još 8,9 miliona već do kraja 2022. godine, ukazuje se u najnovijoj zajedničkoj studiji Međunarodne organizacije rada (MOR) i Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF)

Socijalna zaštita smanjuje porodično siromaštvo i ugroženost - ključne uzroke dečjeg rada, navodi se u tom dokumentu MOR-a i UNICEF-a uz ocenu da se premalo napredovalo u obezbeđivanju uslova da sva deca uživaju socijalnu zaštitu, preneo je portal Nezavisnost.org.

Širom sveta, 73,6 odsto, ili približno milijardu i po dece, uzrasta do 14 godina, ne prima porodičnu ili dečju novčanu naknadu. Taj veliki jaz u socijalnoj zaštiti mora se brzo eliminisati, zaključuju MOR i UNICEF. Vlade mogu sprovoditi niz politika za unapređenje socijalne zastite, ali ako kreatori politika ne budu delovali odlučno, pandemija COVID-19, aktuelni ratni sukobi, rastuće siromaštvo i klimatske promene samo će povećati rasprostranjenost dečeg rada, ukazuje se u studiji.

Više od 160 miliona dece širom sveta, što znači svako deseto dete uzrasta od 5 do 17 godina, i dalje je radno angažovano. Taj trend je postojao i pre krize COVID-19 ali je procenjeno da bi bez strategija za njegovo ublažavanje broj dece koja su prinuđena da rade mogao da poraste za 8,9 miliona već do kraja 2022. godine, zbog rasta siromaštva i socijalne ugroženosti.

- Postoji mnogo razloga za ulaganje u univerzalnu socijalnu zaštitu, ali eliminacija dečjeg rada mora biti jedan od najubedljivijih, s obzirom na njegov poguban uticaj na prava i dobrobit dece - izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

U cilju jačanja sistema socijalne zaštite za prevenciju i eliminaciju dečijeg rada, MOR i UNICEF su definisali niz preporuka:

- Zatvoriti jaz u pokrivenosti dece socijalnom zaštitom dece. To znači davanje prioriteta dečjim dodacima, kao i proširenje socijalne zaštite na dve milijarde radnika u neformalnoj ekonomiji, čime se podržava njihov prelazak iz neformalne u formalnu ekonomiju.

- Izgraditi integrisane sisteme socijalne zaštite. Smanjenje dečjeg rada biće lakše ako zemlje imaju sistem socijalne zaštite koji obezbeđuje adekvatne beneficije tokom čitavog životnog ciklusa, od dečjih, porodičnih i porodiljskih dodataka, preko naknada za nezaposlene do starosnih penzija, kao i zdravstvene zaštite.

- Obezbediti da program socijalne zaštite bude inkluzivan i osetljiv na rad dece kako bi on bio maksimalno smanjen.

- Nadograditi političku posvećenost za okončanje dečjeg rada i uspostavljanje univerzalne socijalne zaštite kako bi se ojačao društveni konsenzus za akciju. Agenda održivog razvoja i snažan konsenzus postignut na Međunarodnoj konferenciji rada 2021. godine, kao i ishod tek završene Pete globalne konferencije o dečem radu u Durbanu, mogu pomoći u koordinaciji međunarodnih inicijativa.

- Promovisati ulaganje u sisteme socijalne zaštite kao pokretače razvoja. Skoro sve zemlje imaju mogućnosti da mobilišu domaće resurse za progresivno ulaganje u jačanje svojih sistema socijalne zaštite posvećene deci.

Izvor: Nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* U subotu, 21. maja u 17 časova, u "Fabrici snova", na adresi Venac Radomira Putnika 2, biće prikazana predstava „Tri praseta“, Pozorišta “Čarapa” iz Beograda

Reč pisca: Priča ο tri praseta je odavno dobro poznata i obavezna "početna lektira" za decu. Prijemčiva i toliko šarmantno jednostavna da joj boš zbog toga nije neophodno osavremenjavanje da bi opstala u konkurenciji modernih „tehno-bajki". Naprotiv! Ova predstava poštuje upravo tu jednostavnost, čuva dobro poznate lajt-motive i dodaje još po neki lik, καο što, na primer, Beli zec i Šarena lopta, igrajući se „Tri praseta", otkrivaju pouku priče.

Reč reditelja: IGRA. Poput ljubavi - čarobna. Nezamenjiva. Jedinstvena spona sa maštom, sa drugima, sa detinjstvom, sa najboljim u nama. Ko odraste a sačuva u sebi dar da ume da se zaigra, ko sačuva DETE U SEBI, neizmerno je bogat. Mi se igramo lutkama. Kao i deca. Ako nam se deca budu pridružila u našem „zaigravanju", ako nas na trenutak puste u svoj svet, mi ćemo biti srećni. Zato, HAJDE DA SE IGRAMO TRI PRASETA !! Uz ovu,ali i sve ostale predstave u ČARAPI, deca se uče pravim vrednostima u životu, ali i u umetnosti. Predstava traje 40 minuta.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman u ponedeljak, 23. maja, u prostorijama Gradske uprave grada Sombora predstaviće monografsku studiju „Žene u parlamentarnom životu Vojvodine - Drugi vek“

O monografiji će govoriti prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova i Zoran Veljanović, istoričar i arhivski savetnik u Muzeju Vojvodine.

Početak promocije zakazan je za 13 časova.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Tradicionalno muzejsko dešavanje "Muzej u mom domu" u okviru manifestacije "Muzeji za 10" Gradski muzej Sombor priredio je trećeg majskog četvrtka, 19. maja, a pozvani učesnici od strane ’nulte’ javne gradske ustanove u oblasti kutlure su bili Evgenija Vasić, Siniša Stričević i Zoltan Radič. Gradski muzej Sombor se potrudio istovremeno i za originalna naslovljavanja za svakog od troje učesnika, u skladu su odabirom sopstvenih muzeologija koje su u muzej poneli iz svojih domova. Tako se ovo troje Somboraca predstavilo u svojevrsnoj ulozi građana-kustosa

Dom dobrih duhova čuvara - Evgenija Vasić

Evgenija (Viktorovna Sokolova) Vasić, naša sugrađanka ruskog porekla, i saradnica muzeja, koja nam je u pravom muzejskom maniru predstavila predmete-spone njenog starog doma u Samari, Rusija, i novog u Somboru.

Evgenija nam donosi predmete koje je sačuvala u svom koferu. Tako su se, na zanimljiv način, poklopili "Muzej u mom domu" i "Muzej u koferu", dva programa koji na Evgenijinom primeru govore o dragocenostima srca koje savremeni nomadi nose sa sobom čuvajući njihov identitet sećanjima i povezivanjima s prošlošću i poreklom.

Od Evgenije smo naučili o značaju porcelanskih figurina koje su proizvođene u SSSR, zatim o čuvenim lutkama babuškama koje u Rusiji zovu Matjuška i drugih sitnica koje imaju priču i vode nas velikim prostranstvima Rusije i Japana jer su i predmeti, baš kao i Evgenija i pripadnici njene porodice (otac i deda), povezani s ove dve velike i daleke zemlje.

Dom živih uspomena - Siniša Stričević

Siniša Stričević je čuveni somborski novinar, generacijama poznati glas sa Radio Sombora i danas - Novog Radio Sombora. On je i veoma zapaženi kulturni poslenik koji se rado odaziva i učestvuje u brojnim manifestacijama u sklopu svog NVO - Udruženja „PODIUM“ i doprinosi raznovrsnosti medijske i kulturne ponude u našem gradu.

"Muzej u mom domu" se dešava u maju, mesecu tablona. Siniša nam donosi tablone svoj, svojih roditelja i bake i dede. Tri generacije jedne porodice pričaju priču o nadanjima koje prate ispiti zrelosti, davne mature dragih ljudi kojih više nema. Tablone upotpunjuju venčane fotografije, starinska bakina pegla, dedin čirak koji je doneo iz starog zavičaja u Hercegovini, deo majčinih zaista vrednih i dobro očuvanih salveta koje je skupljala (ima ih više od šest stotina!), tu su i bakini stolnjaci i lanene salvete punog i sitnog veza i Sinišin globus koji mu je kao dečaku poklonio deda, poklon koji ga je simbolično uputio u novinarski poziv i ljubav prema putovanjima.

Muzej u Sinišinom domu živih uspomena je podsećanje na one koje smo voleli, njihov svet i lepe običaje, a predmeti koje vidimo predstavljaju i one koji nisu dospeli do našeg vremena, te govore i u njihovo ime.

Dom kao muzej odbačenih stvari - Zoltan Radič

Zoltan Radič je slikar, multimedijalni umetnik i muzičar koji živi na relaciji Sombor-London. Pripadnik je prve prave generacije avangardnih umetnika u Somboru. Očekuje svoju dugo priželjkivanu i zasluženu retrospektivnu izložbu i monografiju. Ovaj susret Zoltana i Gradskog muzeja Sombor je možda početak jednog divnog prijateljstva.

"Muzej u mom domu" Zoltana Radiča je specifičan jer on ima dva doma: somborski i onaj u Londonu. Ono što ih objedinjuje je jedan viši i širi dom koji se zove umetnost. Zoltan je rešio da nam pokaže skulpturu-objekat kao neku vrstu trodimenzionalnog kolaža (asamblaž), umetničko delo nastalo spajanjem delova starih, odbačenih stvari.

U svom konačnom obliku, te odbačene stvari grade novu realnost, umetničko delo. Svojom pričom Zoltan nas upozorava na svoj muzej sastavljen od starih predmeta koji dobijaju nov smisao u njegovoj umetnosti, ali i simbolično vraćaju nas nama samima jer i mi smo u izvesnom smislu asamblaži sastavljeni od novih i starih priča, aktuelnosti i sećanja.

Svim učesnicima programa VELIKO hvala!!! - poručuju zaposleni u Gradskom muzeju Sombor svojim gostima-domaćinima i naravno svim posetiocima među kojima su dominirali đaci od drugog razreda osnovne do maturanata somborskih srednjih škola, znatiželjni da saznaju sasvim nove detalje iz prošlosti ovoga grada. Naravno, troje građana-'kustosa' imalo je osim maksimalne stručne podrške ljudi u Muzeju i podršku bliskih prijatelja, saradnika, suseda, kolega, drugara iz detinjstva... a dvočasovno dešavanje nastavljeno je uz druženje i priču u prelepo uređenom dvorištu ove javne gradske ustanove kulture u Somboru.

- U dodatku, galerija slika - 

Tekst i fotografije: Gradski muzej Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 101. sednicu kojojm je predsedavao gradonačlenik Antonio Ratković a na čijem dnevnom redu se našlo osam tačaka. Između ostalog, Gradsko veće donelo je Odluku za raspisivanje Javnog poziva za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mera energetske sanacije stambenih objekata na teritoriji Grada Sombora za 2022. godinu

Na javni poziv moći će da se prijave privrednici koji se bave zamenom spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača sa odgovarajućim termičkim svojstvima prema negrejanim prostorijama za porodične kuće i stanove, postavljanjem i nabavkom materijala za termičku izolaciju zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru, postavljanjem i nabavkom materijala za termičku izolaciju ispod krovnog pokrivača za porodične kuće, nabavkom i instalacijom kotlova na prirodni gas i/ili biomasu (drvni pelet, briket, sečka), grejača prostora, ili zamena postojećeg grejača prostora (kotao ili peć) efikasnijim, za porodične kuće i stanove, zamenom postojeće ili ugradnjom nove cevne mreže, grejnih tela-radijatora i pratećeg pribora za porodične kuće i stanove, nabavkom i ugradnjom toplotnih pumpi i prateće instalacije grejnog sistema (grejač prostora ili kombinovani grejač) za porodične kuće, nabavkom i ugradnjom solarnih kolektora u instalaciju za centralnu pripremu potrošne tople vode za grejanje sanitarne potrošne tople vode i prateće instalacije grejnog sistema za porodične kuće.

Nakon što se završi ovaj javni poziv i budu odabrani privredni subjekti, biće raspisan javni poziv za domaćinstva koja žele svoj dom da učine energetski efikasnijim.

Gradsko veće je na 101. sednici, na osnovu zaključaka koje je donela Vlada Republike Srbije, prihvatilo predloge za dodelu dodatnih finansijskih sredstava Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“, Centru za socijalni rad i Centru za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora, radi isplate jednokratne novčane pomoći zaposlenima, u neto iznosu od 10.000 dinara.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Strana 4 od 1057

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…