- Beograd, 3. jula (autorski tekst)

* Dva reprezentativna sindikata – Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” donela su odluku da ne učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta Srbije sve dok se ne reše problemi zaštite zaposlenih i članova sindikata koji su izloženi pritiscima i pretnjama. Ili će ključni problemi biti stavljeni na dnevni red pa ćemo imati efektivni socijalni dijalog ili nećemo učestvovati u njegovoj simulaciji i imitaciji

Višemesečni štrajk zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu i represija koja je usledila nakon njega praktično su samo povod za ovu odluku – kap koja je prelila čašu. U međuvremenu, pređen je put od pacifikovanja zaposlenih smanjivanjem njihovih prava, preko marginalizacije (praksa držanja socijalnog dijaloga na sporednom koloseku) do otvorenog pritiska i diktata nad zaposlenima i sindikatima. Diktat uključuje i pretnje otkazima, pritiske kroz iščlanjenje iz “nepodobnih” i forsiranje njihovog gubitka reprezentativnosti, uz istovremenu podršku i direktno formiranje podobnih, svojih sindikata.

Nemušta i nekoordinirana reakcija Vlade opravdano postavlja pitanje da li se radi i o sprezi interesa i (skrivenim) poslovnim vezama i aranžmanima? Kako objasniti inače ignorisanje poteza sopstvenog resornog ministarstva rada koje je pokušalo da kanališe konflikt.

Nezadovoljstvo ukupnim stanjem socijalnog dijaloga je dugo prisutno. Njega osim domaćih aktera konstatuju kritički i izveštaji Evropske komisije.

O njegovom stvarnom značaju za predstavnike vlasti, odnosno dometu i tretmanu (ne)obavezne gnjavaže rečito govori i (ne)prisustvo na sednicama SESa ministara u Vladi koji imaju realni kapacitet da odlučuju.

Cinično zvuči najnoviji primer (inače problematičnog) predloga Zakona o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju koji je skinut sa dnevnog reda Socijalno-ekonomskog saveta jer se na sednici nije pojavio predstavnik predlagača – Ministarstva prosvete. Predlog je nakon toga otišao na Vladu što je jedinstven primer nagrađivanja za neučešće.

Ne radi se, međutim, o izolovanim, pojedinačnim slučajevima već o jasnom scenariju i razvijenoj strategiji. Zakonski projekti, po pravilu, ili zaobiđu aktere socijalnog dijaloga, ili su predmet obrnutog redosleda donošenja ili se stavljaju “u promet” i na programirane javne rasprave a da nije prethodno postignut konsenzus na zajedničkim radnim grupama.

Pri tome na donete odluke nadproporcionalni uticaj imaju oni koji oficijelno ne sede na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta, poput Saveta stranih investitora ili inostranih privrednih komora.

Sistemsko polazno slabljenje pozicije zaposlenih najbolje ilustruje član 51. Zakona o radu (2014) kojim se prošireno dejstvo kolektivnih ugovora uslovljava nemogućim uslovom da poslodavačka organizacija pokriva više od polovine zaposlenih u grani/sektoru. Da li onda čudi što ugovora nema u sektorima “realne” ekonomije. Od nemogućnosti da sklapaju kolektivne ugovore i štite zaposlene od “privremenih” smanjenja zarada i penzija do opravdanog pitanja čemu služe sindikati je samo jedan (polu)korak.

O pravosuđu i zaštiti radnih i sindikalnih prava možda najbolje govori sudbina 12 inicijativa koje je od 2012. godine Nezavisnost pokrenula pred Ustavnim sudom.

Istini za volju u ovoj praksi nema ničega novog što nije karakterisalo i ranije vlasti. Nove su razmere koje je zadobio politički klijentelizam i partijsko zapošljavanje koje nije ograničeno samo na javni sektor već se kroz praksu ostavljenih radnih mesta za potrebe lokalnih moćnika preliva u javno-privatna partnerstva i privatni sektor. Partijsko kreiranje zaposlenosti stoji iza ove neskrivene političke bahatosti i netolerancije.

Po pravilu se sopstvena sindikalna klijentela stvara u redovima onih koji treba da budu iz ugovornih aranžmana prevedeni u radni odnos. Država manje-više otvoreno u svim konfliktnim slučajevima staje na stranu vlasnika, osobito stranih kojima se izlazi u susret jer oni “ne vole da se petljaju” sa otkazima zaposlenima i zahtevima sindikata.

Posledično, na globalnom indeksu sindikalnih prava – godinama unazad dobijamo 4 što označava sistematsko kršenje sindikalnih prava. Ne radi se proizvoljnoj oceni već o složenom, kompozitnom indeksu koji se sastoji od 5 elemenata sa 97 pokazatelja. Njih upravo čine kolektivna prava zaposlenih na: (1) građanske slobode, (2) pravo na osnivanje sindikata, kao i prava na (3) sindikalne aktivnosti, (4) kolektivno pregovaranje i (5) štrajk.

Raspodela plena i dirigovano glasanje, kao i odvođenje na stranačko-državne manifestacije opasno premešta radne odnose u polje nedobrovoljne političke participacije. Naravno ni ranije nije bilo bitno drugačije ali ovoga puta iritira bahatost i nivo orkestracije antisindikalne klime.

Nećemo da budemo ikebana i da samo posmatramo sopstveno (od)umiranje.

Pozivamo sve autonomne sindikate, profesionalna udruženja, medije i NVO na solidarnost i podršku.

Solidarnost i autonomija i sloboda izbora i organizovanja su vrednosti koje se decenijama sistematski ubijaju, ali bez njih nema uspravnog hoda i ljudskog dostojanstva.

Zoran Stojiljković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Stručni skup je održan na salašu Kazneno-popravnog zavoda u Somboru. Skup je organizovao, u partnerstvu: Psihozon i Povernička kancelarija u Somboru/Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS i Kazneno-popravni zavod u Somboru/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS

Organizacioni odbor su činili: Saša Stojšić, Dragana Buzadžić i Aleksandar Hinić (na fotografiji iznad, sa upravnikom KPZ u Somboru, Slobodanom Medakovićem). U panel diskusiji su učestvovali eksperti iz oblasti prava, psihologije, socioterapije i psihoterapije, kao i drugi stručnjaci u oblasti rada sa ljudima, odnosno, osuđeničkom populacijom, kaznenom politikom i slično.

Vođenje panel diskusije:

Učesnici skupa bili su:

* Prof. dr Snežana Milenković, predsednica Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju/Beograd
* G-din Erik Tvait/Norveška, počasni član Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju/integrativni psihoterapeut, supervizor i trener sa dugogodišnjom praksom u radu sa pojedincima, porodicama i grupama.
*Prof. dr Goran Jovanić/Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd
* Bratislav Redžić/OEBS-Misija u Srbiji
* Jelena Srnić-Nerac/potpresednica Mreže za postpenalnu podršku Srbije
* Miljan Krstić, dipl.sociolog ,Kazneno-popravni zavod u Nišu/Centar za obuku i stručno osposobljavanje kadrova/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS
* Ana Kriško-Tomka, Integrativni art psihoterapeut pod supervizijom/Srpsko društvo za integrativnu art psihoterapiju
* Slobodan Medaković, upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Somboru/Uprava za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS
* Dragana Buzadžić, sci.kriminalistike/Poverenička kancelarija u Somboru/Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS
* Aleksandar Hinić, dipl.pedagog i psihosocijalni savetnik, načelnik Službe tretmana/Kazneno-popravni zavod u Somboru/Uprava za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstvo pravde RS
* Jovana Đurović, doktorantkinja interdisciplinarnih studija Jugoistočne Evrope/Univerzitet u Notingemu/Engleska; Psihozon/Sombor
* Saša Stojšić, dipl.psiholog, integrativni art psihoterapeut pod supervizijom/članica Srpskog drušrva za integrativnu art psihoterapiju/članica Društva psihologa Srbije/predsednica Psihozon-a/Sombor; Poverenička kancelarija u Somboru/Odeljenje za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS.

Gosti panel diskusije sa pažnjom su slušali sadržajna i suštinski bitna izlaganja

Skupu su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, institucija, organizacija i pojedinci koji su zainteresovani da daju svoj doprinos za bezbednost zajednice u kojoj živimo, sa fokusom na rešavanje problema nasilja u porodici. U vezi sa tim, na skupu je predstavljena i ideja pilot projekta "Kuća na pola puta" za nasilnike, koji je pokrenut na inicijativu Povereničke kancelarije u Somboru, Kazneno-popravnog zavoda u Somboru i Psihozon-a iz Sombora, koji se razvija uz podršku Grada Sombora.

Nakon skupa, gosti su imali priliku i da uživaju u vožnji gradom fijakerom, razgledajući znamenitosti našeg lepog grada Sombora - kažu domaćini u Psihozonu:

- Hvala Ružici Rakinić na značajnom angažmanu, posvećenosti i stručnosti u realizaciji ovog događaja. Hvala i medijima koji su odgovorno i profesionalno ispratili ovaj događaj, u pravcu informisanja i senzibilisanja javnosti u vezi sa ovako važnom temom i društvenom problematikom, kao što je nasilje u porodici. Hvala svima koji su svojim prisustvom i angažovanjem dopineli ovom skupu!  - Psihozon Sombor.

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor

~ . ~

* U Apatinu po osmi že biti održana Međunarodna filatelistička izložba u okviru popularne turističke manifestacije Apatinskih ribarskih večeri. Otvaranje izložbe je zakazano za utorak, 4. jul u 19 časova u Višenamenskoj sali Osnovne Škole "Žarko Zrenjanin" u Apatinu

Izložba traje od 4. do 7. jula svakim danom od 8:00 do 24:00 časa, a evo i preciznije: 4. 7. do 24:00; 5. 7. od 08:00 do 24:00; 6. 7. od 8:00 do 24:00 i poslednjeg dana, 7. 7. od 8:00 do 19:00. Predstaviće se izlagači iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Republike Srpske, Severne Makedonije, Rumunije i Slovačke. Izložba je jednovitrinska, bićr izloženo 36 filatelističkih izložaka.

Posetioci će moći da pogledaju mnogobrojne zbirke, od razglednica, maraka do maksimum karata. Apatinska izložba već ima tradiciju. Na jednoj od izložbi prvi put u Srbiji predstavljene su kao izložak filatelistički, personalizovane poštanske marke. Na tom izlošku bile su i 3 apatinske personalizovane poštanske marke, tako da je izložba i sam Apatin i ovim povodom ušao u istoriju filatelije Srbije.

Na izložbi će biti pokazana i personalizovana poštanska marka, izrađena povodom Ličke Olimpijade. Marku prati koverat (povodom Olimpijade) i poštanski žig, koji će se koristiti na pošti u Apatinu 6. jula 2019.godine.

Biće pokazan i koverat i žig (koji će se koristiti tog dana, 4. 7. povodom Izložbe i Ribarskih večeri).

Na izložbi se očekuju i mnogobrojni gosti sa kojima će zajedno biti obeležena još jedna lepa apatinska priča.

Takođe, u holu Osnovne Škole "Žarko Zrenjanin" u Apatinu, 6. jula će biti održan susret kolekcionara. Već su prijavljeni kolekcionari iz mnogih gradova Vojvodine. Ulaz je besplatan. Domaćini poručuju, da oni koji žele još mogu da upute svoje prijave - ako neko ima ponešto iz oblasti filatelije, starog novca, ordenja... Svi su dobro došli: Subota od 8:30 do 12:00.

Željko Popović

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip“ iz Sombora ove godine je domaćin Aktiva direktora srednjih medicinskih škola Republike Srbije. Skup je 1. i 2. jula protekao u somborskom Hotelu "Lodge-In"

Sombor je ove godine domaćin Aktiva direktora srednjih medicinskih škola Republike Srbije - savremeni ambijent Hotela Lodge-In

Na svečanom otvaranju Aktiva 1. jula prisutne je pozdravio zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

- Zadovoljstvo nam je što Sombor domaćin Aktiva direktora srednjih medicinskih škola održava. Sombor je, podsetiću, osim bogatog kulturnog nasleđa i zelenila, poznat i kao centar obrazovanja - istakao je ovom prilikom Ratković.

Direktorka SMŠ „Dr Ružica Rip“ Sombor Žužana Fridrih, zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković, predsednica Aktiva direktora srednjih medicinskih škola Republike Srbije Radica Stojanović i savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije dr Aleksandar Pajić

Savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije dr Aleksandar Pajić na ovom skupu rekao je da su mnoge promene urađene, kako u gimnazijskom, tako i u srednjem stručnom obrazovanju, da su mnogi zakoni doneti, ali i da se aktivno radi na donošenju novih kao i na strategiji obrazovanja za period do 2030. godine.

- Zadovoljstvo mi je kada se vidim sa kolegama i kada imamo priliku da razmenimo iskustva, ono što je dobro u našim obrazovnim ustanovama, ali i da čujemo probleme, ako ih ima i probamo zajednički da nađemo rešenja - naglasio je savetnik ministra dr Aleksandar Pajić.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na ovogodišnjem Vidovdanskom turniru u basketu, održanom po deveti put, u nedelju, 30. juna u popularnim somborskim Jamama učestvovalo je 10 seniorskih  ekipa iz Sombora i okoline

Ekipe su bile raspoređene u 3 grupe iz kojih su po dve prvoplasirane i dve najbolje trećeplasirane ekipe išle dalje u "nokaut fazu". Izražena je bila motivacija u borbi za prvo mesto i novčanu nagradu od 30.000 dinara, ali isto tako i za uzor, fer-plej tokom svih duela.

U finalu su se sastali prošlogodišnji pobednici, ekipa “Dalmatinskog podruma” i tim “Lagani momci”. Konačan rezultat je bio 19:16 za “Lagane momke” za koje su nastupali Stefan Gagić, Marko Miljević, Ognjen Jokanović i Nemanja Kovačević. U borbi za treće mesto ekipa "Picerija Art" je savladala sastav "Jame 3x3" rezultatom 21:17.

Za najboljeg igrača turnira je proglašen Ognjen Jokanović iz ekipe "Lagani momci".

U kadetskoj konkurenciji startovale su dve ekipe koje su igrale na 2 dobijene utakmice. Pobednik je ekipa "Godo Puba".  Za najboljeg igrača je proglašen Lazar Gagić iz pobedničkog tima.

* Novi Radio Sombor će u partnerstvu sa Ujedinjenim granskim sindikatima "Nezavisnost"-GS KUM (Granski sindikat kulture, umetnosti i medija) i somborskim lokalnim Koordinacionim odborom-Povereništvom ove reprezentativne srpske sindikalne organizacije, kao i svojim izdavačem, Udruženjem Podium, prirediti prvi Konkurs za foto godine, pod radnim nazivom "Želim da ovekovečim"

Ideja datira već duže, a cilj nam je da što više ljubitelja fotografije, zapravo, imaju svoju reč. Naravno, u obzir dolaze i profesionalni fotografi, ali i svi oni kojima je fotografija "drugo ja". S obzirom na dobro poznatu poslovicu, jedna slika - hiljadu reči, sigurni smo da će vaš odaziv biti lep. Pogotovo u ovo savremeno doba, kada svi želimo objektivom da zabeležimo trenutke koji su na nas ostavili poseban utisak.

Tako nam je - na našu elektronsku adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. svoju fotografiju danas poslao Aljoša Liščević, inače mladi somborski uspešni rvač, član najtrofejnijeg somborskog sportskog kluba, Rvačkog kluba Radnički a sa smislom za umetnost, fotografiju... (rođen 2. februara 2000. godine), sa svog putovanja i letnjeg odmora i napisao:

"Ovo je slika napravljena 27. 06. 2019. Na trajektu. Reč je o mom putovanju iz Uranopolisa ka Svetoj Gori Atonskoj odnosno Manastiru Hilandaru. U toku putovanja galebovi lete skoro čitavom dužinom obale do Svete Gore i vrlo su pitomi i 'razmazeni' a mogu i da se hrane. Tako je i nastala ova slika, pa bih je nazvao Moj galeb i ja".

Dakle, izbor je na vama, dragi naši prijatelji i čitaoci. U ovoj prvoj najavi, dakle podsećamo na našu e-adresu na koju nam je i Aljoša poslao svoju fotografiju. O svim drugim detaljima, načinima glasanja, rokovima, nagradama, obavestićemo detaljnije, veoma uskoro, do kraja prve polovine ovog meseca. Isto tako, preciziraćemo i o postavljanju albuma sa rednim brojevima, nazivima vaših fotografija i na stranici fejsbuka, kako redom, fotografije budete slali. Pri kraju godine, potrudićemo se da uradimo lepu priredbu... (u prvoj polovini decembra). 

Računaće se svi vaši glasovi kao i stručni žiri.

Želimo već sada, da ovaj konkurs postane tradicionalan.

Vaš Novi Radio Sombor