Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Na inicijativu Vukovarsko-srijemske županije u petak, 27. rujna u Vukovaru je održan sastanak Vijeća nacionalnih manjina Republike Hrvatske i Savjeta nacionalnih manjina Republike Srbije

Sastanak je imao za cilj predstaviti članovima tih državnih tijela mogućnosti financiranja projekata nacionalnih manjina kroz fondove Europske unije.

Razvojna agencija Vukovarsko-srijemske županije prikazala je projektni prijedlog kojim bi se uspostavilo dugoročno povezivanje nacionalnih manjina prekograničnog područja. U ime Hrvatskog nacionalnog vijeća sastanku je nazočio vijećnik Josip Bako.

Ivan Karan

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Pet župana i 13 zamjenika župana boravili su u trodnevnom posjetu Hrvatima u Srbiji

S predstavnicima Hrvatskog nacionalnog vijeća i mladim gospodarstvenicima u Republici Srbiji razgovarali su u Subotici i Tavankutu, a u Novom Sadu ih je primio predsjednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović. Izaslanstvo županija je boravilo na poziv Hrvatskog nacionalnog vijeća i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini te uz podršku Veleposlanstva Republike Hrvatske u Republici Srbiji Predsjednik Hrvatske zajednice županija i župan Šibensko-kninske županije Goran Pauk izjavio je da su dogovorene konkretne mjere za poboljšanje položaja Hrvata u Srbiji.

Predsjednica Hrvatskog nacionalnog vijeća Jasna Vojnić istaknula je kako je uspostavljena institucionalna suradnja te da je sustavna i kontinuirana potpora hrvatskoj zajednici u Republici Srbiji od strane institucija Republike Hrvatske od izuzetne važnosti za opstanak Hrvata na ovim prostorima. O položaju Hrvata u Vojvodini razgovaralo se i na sastanku s predsjednikom Pokrajinske vlade Vojvodine Igorom Mirovićem.

Istaknuto je da prekogranična suradnja regionalnih razina vlasti - županija i okruga - može biti pokretačka snaga razvoja naših regija, kao i da Europska unija konstantno radi na kreiranju novih i poboljšavanju postojećih politika.

Ivan Karan

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

ponedeljak, 07 oktobar 2019 19:54

Dani Smiljane Mandukić ovog oktobra u Beogradu

* Drugi deo umetničko-edukativne manifestacije posvećene velikoj koreografkinji Smiljani Mandukić počinje u petak, 11. oktobra u Bitef teatru predstavom „Teorija struna” i trajaće dva dana. Pred svaki program će biti održan flešmob „Trgovi plešu“ gde će svi imati priliku da uživaju i priključe se plesnim pokretima Smiljane Mandukić, na Trgu Mire Trailović

Petak, 11. 10. u 20 časova: TEORIJA STRUNA

Nakon predstave sledi razgovor sa učesnicima

Predstava „Teorija struna“ nastala je kao rezultat ko-autorskog rada žena starosne dobi između 50 i 60 godina, koje su nekada plesale u studiju Dubravke Maletić, nekadašnje igračice i učenice Smiljane Mandukić.

Sada, 30 godina nakon poslednjeg zajedničkog nastupa, okupile su se kako bi promišljale o sebi, promenama koje su se u međuvremenu dogodile, svojoj poziciji u društvu koje se takođe menja, očekivanjima od „žene određene dobi“ na koja ne pristaju i svojim intimnim pričama o kojima žele da govore.

Teorija struna: Foto Maja Ven

Ovaj ples je izvođenje stalne tenzije između opštih slika o ženi i specifičnosti ličnih istorija, stremljenja, odnosa prema sebi i životu. Teorija struna (koja se razvila u okviru fizike kao pokušaj opisivanja svih poznatih osnovnih sila i stanja materije) se koristi kao metafora "ženskog principa" i zajedništva, ali se rizomatski otvara i za drugačija čitanja.

Predstava je nastala u produkciji Centra za umetnost pokreta PERPETUUM. Koncept i dramaturgija: Marko Pejović. Koreografija i izvođenje: Branka Baretić Milenković, Danijela Radosavljević Pantić, Marina Nisić Maraš, Stanislava Maksimović Raičević, Svetlana Mojsilović Đurović.

~ . ~

Subota, 12. 10. u 18 časova: IVERJE

Premijera dokumentarno umetničkog filma

Nakon prikazivanja sledi razgovor sa učesnicima

U junu ove godine u Bitef teatru premijerno je izvedena plesna predstava „Iverje“ u okviru junskih „Dana Smiljane Mandukić“. Početna tačka procesa rada na predstavi je bila anamneza tri generacije članova porodica Kojadinović, Đorđević, Minić i Gallon, neizlečivo zaraženih igrom.

Plesni susret 20-godišnjeg Andrea Gallona, igrača Orlando Baleta (SAD) i njegove bake Natalije Đorđević, stare 95 godina, nekadašnje igračice Smiljane Mandukić i kasnije balerine u Narodnom pozorištu, kao i igrača više generacija, pokušaće da odgovori na pitanja: Da li postoji genetsko pamćenje pokreta? Da li se ljubav ka igri prenosi sa generacije na generaciju? Koja su fizička ograničenja koje godine donose, i da li se može jednako uzbudljivo i nadahnuto igrati rukama, glavom, očima?

Iverje: Foto Lidija Antonović

Sam proces rada na predstavi, kao i predstava i intervjui sa učesnicima zabeleženi su kamerom Milutina Labudovića. On, zajedno sa rediteljkom i koreografkinjom predstave Sanjom Krsmanović Tasić potpisuje režiju ovog filma. Jugoslav Hadžić je autor muzike.

Film „Iverje“, nakon filma „Telo pamti“ nastalog u prošlogodišnjoj produkciji „Dana Smiljane Mandukić“ i Umetničke Utopije, ima kao misiju očuvanje nematerijanog plesnog nasleđa savremene umetničke igre u Srbiji.

U filmu igraju i govore: André Gallon, Natalija Đorđević, Jelena Minić Gallon, Gordana Kojadinović Balić, Danica Gallon, Ljupče Đorđević, Sara Tasić, Divna Petrović.

Članovi grupe „Starogradska Srbija”: Stanislav Rakulj, Katarina Latinović, Voja Zlatanović, Bilja Ilić, Dragoljub Denić, Dušica Aleksov, Božidar Pribaković, Vesna Uskoković.

U filmu se koriste delovi baleta „Krcko Orašćić” („Щelkúnčik”) Petra Iljiča Čajkovskog, kao i varijacija iz baleta „Gusar” („Le Corsaire”) Adolfa Adama.

Predstava i film IVERJE su deo projekta Plesa zajednice koji je pokrenut na prvim „Danima Smiljane Mandukić“ 2017. godine.

~ . ~

Subota, 12. 10 u 20 časova: VRTENJE - Esej u pokretu

Priču o svojih 37 godina života na sceni Sanja Krsmanović Tasić će ispričati plesom i glumom kroz vrtenje, povezujući i isprepletajući umetničke, filozofske, spiritualne, antropološke i druge aspekte veštine koju razvija i usavršava više od 25 godina.

Forma predstave je esej u pokretu koji će sadržati fusnote, sastavni deo svakog eseja, koje će birati publika, time određujući sadržaj predstave, jer sve fusnote neće imati mogućnost da budu otkrivene tokom ograničenog vremena trajanja eseja-predstave.

Vrtenje: Foto Đorđe Tomić

Ovo je autorkin peti pozorišni esej nakon predstava „Priče hleba i krvi“, „O s(a)vesti“, „Sestre po oružju“ (Novi Zeland/Srbija) i „Smiljana Mandukić - Esej u pokretu“.

„Dani Smiljane Mandukić“ održani su prvi put u junu 2017. godine povodom četvrt veka od smrti te umetnice.

Manifestacija je osmišljena kao vid edukacije novih naraštaja o ličnosti i delu te važne koreografkinje, ali i zbog arhiviranja, digitalizovanja i čuvanja od zaborava važnog segmenta istorije i tradicije srpske umetničke igre, kao i zbog vidljivosti i podrške aktuelnim i budućim domaćim umetnicima, igračima i koreografima savremene igre.

Cilj projekta je podsećanje na život i delo Smilje Mandukić, na njenu ulogu i značaj u etabliranju savremene igre u Srbiji, ali i poziv na preispitivanje i kritički osvrt na položaj i situaciju savremene igre u Srbiji u 21. veku, na situaciju savremenih i samostalnih umetnika iz oblasti plesa onda i sada.

~ . ~

Smiljana Mandukić (1908-1992), plesačica, koreografkinja i plesna pedagoškinja, jedna od začetnica savremene umetničke igre u Srbiji.

Rođena je u Beču, ali je živela je stvarala u Beogradu, gde je osnovala i više od tri decenije vodila plesnu trupu Beogradski savremeni balet Smiljane Mandukić, u okviru koje je ostvarila više desetina vrednih koreografija.

Autorka je knjige „Govor tela“ o svom konceptu rada na pokretu.

Umetnički i pedagoški rad Smiljane Mandukić obeležio je mnoge stvaraoce i pedagoge savremene umetničke igre na domaćoj sceni. Udruženje baletskih umetnika Srbije od 2012. godine dodeljuje nagradu „Smiljana Mandukić” za najbolju interpretaciju savremene igre.

~ . ~

Još jedna atraktivna scena iz predstave Teorija struna: Foto Maja Ven

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

„PRAVILNA ISHRANA –  DOSTUPNA I PRISTUPAČNA SVIMA. ZA SVET BEZ GLADI”

* Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci.

Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu "za poneti". Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak - pandemija gojaznosti u brojkama znači da je više od 670 miliona odraslih i iznad 120 miliona dece uzrasta od 5 do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je čak više od 820 miliona ljudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene.

Ključne činjenice:

  • Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, iznad 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina je gojazno, dok je više od 40 miliona dece prekomerno uhranjeno.
  • Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a iznad 50 miliona smatra se neuhranjenim.
  • Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za oboljevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
  • Većina svetske populacije živi u zemljama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više ljudi nego glad - 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti.
  • Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život.
  • Od oko 6000 vrsta biljaka gajenih tokom ljudske istorije danas samo šest biljnih vrsta obezbeđuje više od 50% dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno.
  • Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između biljaka i patogena i menjajući veličinu riba.
  • Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uključujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova
  • Svetski dan hrane predstavlja priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu.

     

    Zašto je pravilna ishrana važna?

    Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna, govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a broj nažalost poslednjih decenija u stalnom je porastu.

    Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica (osim optimalne hranljive vrednosti sadrži i dijetna vlakna važna za regulisanje stolice). Poželjno je isključiti grickalice kao što su štapići, grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva - zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice mogu da se koriste kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso/ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva.

    Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati buter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin i slično. Preporuka je i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije - to bolje. Kada su u pitanju meso, riba i proizvodi, treba izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu. Važno je da se ukloni kožica sa živinskog mesa, odnosno vidljiva masnoća (beli delovi) sa ostalih vrsta mesa. Dovoljan unos tečnosti je takođe važan, pre svega vode i biljnih čajeva, 2-2,5 litra dnevno. Način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, te se i ovi opšti principi prilagođavaju individualnim potrebama.

    Kao i svake godine, u više od 150 zemalja širom sveta organizuje se veliki broj događaja - od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja, u cilju skretanja pažnje šire javnosti na značaj pravilne ishrane, smanjenje broja gladnih, ali i smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, pre svega prekomerne uhranjenosti i gojaznosti.

    Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine priprema obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobra, kao značajnog datuma u Kalendaru javnog zdravlja i kampanju Oktobar - mesec pravilne ishrane. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana – dostupna i prostupačna svima. Za svet bez gladi”, a biće organizovana i predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

    Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Povodom početka izrade „Strategije razvoja kulture Grada Sombora“ danas je u zgradi Županije održana konferencija na kojoj su govorili gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije Vuk Vukićević

- S obzirom da Grad Sombor slovi za grad kulture, naša želja je bila da u budućnosti sve svoje kulturne programe i aktivnosti kulturno-umetničkih društava, ali i samostalnih umetnika i celokupan kulturni razvoj na odgovarajući način iskoordiniramo i planiramo kroz jedan strateški dokument. I do sada je Grad Sombor radio na izradi brojnih strateških dokumenata u smislu strategija održivog razvoja, različitih sektorskih strategija, ali se do sada nikada zvanično nismo bavili strategijom kulturnog razvitka kao što planiramo u budućnosti da činimo - rekla je gradonačelnica Dušanka Golubović i dopunila:

- Za nas je značajno da u ovom procesu imamo jednog referentnog partnera, a to je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. S ozbirom da je Grad Sombor grad koji značajna budžetska sredstva izdvaja za realizaciju kulturnih programa, za podršku kulturno-umetničkih društava, ali i kulturni razvoj uopšte, za nas jeste značajno da se to čini u skladu sa odgovarajućim planom i da kroz ovaj proces planiranja uključimo što širi segment, kako stručne kulturne javnosti Grada Sombora, ali isto tako i svih onih koji su zainteresovani da učestvuju u izradi ovog strateškog dokumenta, pre svega kroz profilisanje kulturnih sadržaja koji će se nuditi u budućnosti.

Direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije Vuk Vukićević je rekao da bi Strategija razvoja kulture Grada Sombora trebalo da zaživi već od sledeće godine.

- Veoma mi je drago da imamo priliku da na ovom poslu radimo upravo u Somboru, u gradu koji dosta izdvaja za kulturu, mnogo više nego mnogi drugi gradovi u Srbiji. To je pokazatelj da vlast u Somboru vodi računa o kulturi i razvoju kulture. Takođe, Sombor je pokazao agilnost i u pogledu dobijanja dodatnih finansijskih sredstava za razvoj kulture iz različitih izvora - istakao je Vuk Vukićević i podvukao da mu je drago što će Sombor biti prvi grad u Srbiji koji će na osnovu Zakona o planskom sistemu Republike Srbije i na osnovu Zakona o kulturi izraditi lokalnu strategiju razvoja kulture grada.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Културни центар „Лаза Костић“ приређује отварање изложбе слика ауторке Љиљане Стризе Трајковић, под називом "Фестивал у врту боја", које ће бити уприличено у уторак, 8. октобра у Галерији КЦ "Лаза Костић" Сомбор, са почетком у 19 часова

Љиљана Стризе Трајковић рођена је 1970. године у Врању. Завршила је средњу уметничку школу "Ђорђе Крстић" у Нишу. Дипломирала је на Факултету уметности у Приштини, на одсеку за сликарство - у класи професора Хилмије Ћатовића и професора асистента Горана Ракића, 1995. године. Излагала је на више од 50 самосталних изложби и 13 пута самостално. Чланица је УЛУС-а.

“...Елементи слике, чинећи целину слика на овакав начин, исказују заокупираност саме уметнице Љиљане Стризе Трајковућ, њиховом игром разлика у односу на њену уграђену потребу за смислом и опстанком. Тако да се ту не ради о споменутим метафизичким претензијама или амбивалентности, неодлучности, неопредељености саме уметнице, него обузетости природним одређењима (смислом и опстанком) кроз перманентно потенцирање и истовремену минимизацију цртежа, боје, геста, плана или игром њихових разлика. Одредница се види и у самој чињеници, да се ствар не да разрешити кроз једну слику, већ захтева поновно улажење у простор/е платна. То је ново поље покушаја, а заправо неумитног свакодневног деловања уметнице уз сталну промену важности: боје, цртежа, геста, плана.. “ (Др Србољуб Димитријевић)

Изложба ће бити актуелна до 27. октобра!

Медијска пратња: Нови Радио Сомбор

Strana 7 od 509

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…