Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Akcijom prikupljanja odeće, obuće, igračaka i opreme za štićenice Sigurne kuće u Somboru i njihovu decu, nastavlja se višegodišnja saradnja Rotari kluba Sombor i ove ustanove

U ime Rotari kluba, sedamnaest paketa, dvoja kolica i stolicu za decu predali su Sonja Romić-Švec, sekretar i koordinator akcije, Saša Bošnjak, predsednik i Rafael Juhas, prethodni predsednik kuba. Uz ovu donaciju, biblioteka Sigurne kuće, ustanovljena 2018. godine uz pomoć Rotari kluba i mnogih drugih donatora, obogaćena je sa nekoliko novih naslova.  

Međusobno poverenje i podrška, već godinama odlikuju saradnju Sigurne kuće i Rotari kluba Sombor a aktivnosti koje zajednički sprovode su značajne, ne samo u materijalnom smislu, nego i u podizanju svesti o ranjivim i nezaštićenim kategorijama u našem društvu, deci i ženama, žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja.

(U segmentu galerije slika ispod rubrike pogledajte i poklone Rotari kluba Sombor Sigurnoj kući u Somboru)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

* Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na današnjem sastanku (utorak, 8. septembar) pregovaračkih timova nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalca u idućoj godini

Oni su ostali pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

- Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta - rekla je Andrićeva.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici Vlade, odnosno resornih ministarstava ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

- Unija poslodavaca dala je predlog da su spremni da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade - govori Vuković.

Dopunjuje da u sindikatima smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potročaške korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara:

- Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošaljemo poruku vladi i poslodavcima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačenje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu,

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković kaže da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum SES-a i sednica.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi kako kaže, da u privredi nisu stečeni uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od četiri do šest procenata i da očekivanja da on raste više nisu realna.

Ističe da su poslodavci za kompromisno rešenje, ali održivo, odnosno da ne dođe do ugrožavanja poslovanja većeg broja preduzeća.

Precizira, sa svoje strane, da se ne može više od toga povećati minimalna zarada jer se time povećavaju sve ostale zarade za sličan procenat iako privreda ne napreduje nekim većim skokovima.

- Ako bi povećanje išlo više od realnog, morali bismo da tražimo kompenzaciju za tu razliku, kako to ne bi išlo samo na teret privrede i ona bila najveći gubitnik već i uz pomoć državnih fondova - rekao je Atanacković.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće.

Završni razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

 - U Somboru organizovane dve akcije dobrovoljnog davanja krvi, jedna u Crvenom krstu, a druga na parkingu ispred LIDL-a. Na dve akcije došlo je ukupno 67 davalaca, posle lekarskog pregleda 51 davalac je dao krv, 14 žena i 3 prva davanja. Zahvaljujemo Kompaniji LIDL na saradnji -

~ . ~

* U Gradskoj organizaciji crvenog krsta u Somboru proticala je ovog lepog septembarskog utorka, 8. septembra, redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi. No jeste redovna, ali je i posebna. Pozdravljam Biljanu Klipa, sekretarku, zahvaljujući što ste nas i ovoga puta domaćinski primili. Pitam u ovoj našoj priči, po čemu je upravo ova današnja akcija - 8. septembra, a po čemu će ostati zabeležena u kalendaru dešavanja, naročita?

- Pre svega hvala vama što ste došli ovde kod nas da ispratite i današnju akciju i hvala vam što učestvujete u samoj promociji dobrovoljnog davalaštva krvi jer to je kako za nas tako i za sve pacijente kojma je ovaj vid pomoći potreban veoma značajna stvar. Današnja akcija je posebna po tome što je organizujemo na dve akcije dobrovoljnog davanja krvi, jedna je kod nas, redovno u prostorijama Crvenog krsta na Apatinskom putu broj 19, a drugu akciju paralelno imamo u saradnji sa Kompanijom Lidl na parkingu ispred Lidla kako bismo omogućili našim sugrađanima koji su u drugom djelu grada kojima nije zgodno da dođu u Crveni krst, kako zato što ovdje ipak ima mnogo više ljudi i bude gužva, tako i zbog toga prosto da i oni koji su spontani davaoci, koji će otići u prodavnicu, videće jednostavno, transfuziomobil, da mogu i oni da daju krv.

Govori u našem razgovoru s povodom za Novi Radio Sombor Biljana Klipa, rukovodilac ove humanitarno-društvene organizacije i nastavlja: - Naši sugrađani su zaista pokazali svoju humanost i sve više i više ih se odaziva na naše pozive, tako da mogu da kažem da smo izuzetno zadovoljni odzivom na same akcije. Samim tim, ovaj mjesec ćemo imati svake nedelje akciju, dakle osim današnjeg dana, već 14. septembra odnosno sledećeg ponedjeljka, kada organizujemo omladinsku akciju dobrovoljnog davanja krvi, u prostorijama Crvenog krsta (Centar za edukaciju) i naravno, pozivam sve naše mlade koji se osjećaju zdravo, koji su napunili 18 godina i koji žele da pomognu drugima da se odazovu akciji. Sledeća akcija je 24. septembra, pa 30. septembra, što se ovog meseca tiče - poslednjeg dana u septembru imamo ponovo dve akcije dobrovoljnog davanja krvi, jedna je akcija u prostorijama Crvenog krsta a druga u Kljajićevu gdje imamo dosta davalaca i gdje očekujemo isto tako dobar odziv.

* Naseljena mesta su posebno interesantna, ravnopravno pridajete pažnju njima, već ste i u tome imali iskustva naravno i koliko očekujete da će se i ovoga puta, već prema najavama, radovati tako da kažemo, žitelji Kljajićeva?

- Sigurno hoće, imamo i pokušavamo da oživimo i ona sela u kojima nemamo dovoljan broj davalaca, s tim što moram da napomenem, da mnogo naših sugrađana iz naseljenih mjesta dolazi i krv daje upravo u Somboru pošto su zaposleni, ili mladi pošto idu u škulu, jer naše akcije su uglavnom u prepodnevnim časovima, tako da ne možemo ni da očekujemo u svim naseljenim mjestima da imamo jako dobar odziv. Ali, naravno pokušavamo, evo i ova epidemiološka situacija je malo otežala i samu promociju dobrovoljnog davalaštva krvi kako u mjesnim zajednicama tako i u preduzećima, tako i u srednjim školama. Moram napomenuti da imamo izuzetno dobru saradnju sa svim srednjim školama i da naši mladi edukatori i motivatori iz oblasti dobrovoljnog davalaštva krvi svake godine dva puta godišnje rade na promociji dobrovoljnog davalaštva krvi u srednjim školama i da nam je to jedan ozbiljan resurs u, kako samom podmlađivanju, tako i omasovljavanju.

* Upravo ste me motivisali na to pitanje s obzirom da realizujemo evo treći put, godišnji gradski projekat LAP za mlade pod nazivom „Sve je lako kad si mlad“, gde ste prvi i osnovni partner. Srednjoškolci su dakle u prvom planu i u okviru ovoga projekta, pa koliko je to značajno i koliko će podići svest i među onim tako da kažem, možda malo stidljivijim srednjoškolcima?

- Vjerujem da hoće, svi projekti koji su usmjereni na mlade a svjesni smo da naš grad zaista posvjećuje pažnju mladima i organizuje različite projekte kako u samoj sredini tako i usmjereni njima, jer činjenica je da mladi hoće da se uključe u različite sadržaje i da hoće da učestvuju u svim našim manifestacijama kako Crvenog krsta tako i u drugim manifestacijama. Imamo zaista dobru omladinu i aktivnu omladinu u našem gradu. Tako da, sve jedan projekat koji organizujemo - naorčito, mi volimo da budemo partneri u takvim projektima, jer smatram da sve što je humano, što je posvećeno mladima, što će mlade usmjeriti na pravi put da treba da budemo partneri u takvim aktivnostima i vjerujem da će i ovaj projekat zaista doprineti da se mladi i angažuju i nauče nešto novo i budu još aktivniji u ovoj našoj zajednici.

* Hvala vam na podršci i partnersvu i ovom prilikom, projekat je smatramo specifičan, konkretno jer Udruženje Podium osim što smo zajedno i sa vama napravili do sada dosta humanitarnih manifestacija, a kao ujedno izdavač Novog Radio Sombora, pa smo zato spojili taj promotivni deo sa medijskim, što ste vi odmah razumeli; tu možemo da koristimo što više šansi kako na portalu tako i u progamu internet radija jer prednost interneta je da može da nas čuje ceo svet. Nameće mi se zato i pitanje-pa i kada dođu iz inostranstva, gde žive i rade, možda zbog korone sada manje dolaze, sugađani, ili njihovi rođaci, koji pohađaju školu ovde. Koliko je to značajno?

- Apsolutno, kako da ne, svjesni smo svega, ovo svakako nije prva aktivnost u kojoj mi sarađujemo sa Podiumom, organizovali smo i zajedničke aktivnosti iz oblasti socijalne zaštite, ne samo u radu sa mladima i ja koristim ovu priliku vam se zahvalim što ste u nama prepoznali organizaciju koja može i hoće da bude partner u takvim aktivnostima. Isto tako znamo da je Novi Radio Sombor slušan i da naši mladi vole da se uključe i da budu i tu, sa vama partneri i u smislu saradnje sa vašim i našim medijem.

* Volontere svakako i u ovom razgovoru ne možemo da izostavimo. Uvek su prisutni, na svakoj akciji, sada ću malo da se našalim, ipak ćemo i mi malo da ih ubuduće „zavrbujemo“, zajedno sa vama :-), a uskoro nadamo se da će biti mogućnosti za vidljivost-vidljive masovnije akcije, što je jako važno, zar ne?

- Apsolutno. Ja vjerujem da hoće, naši volonteri su uvek spremni da se uključe u sve aktivnosti koje realizujemo kako samostalno tako i u saradnji sa našim partnerima. Imamo veliki broj volontera koji su edukovani iz različitih oblasti rada kako prevencije trgovine ljudima, promocije humanih vrednosti, motivatora dobrovoljnog davalaštva krvi, naravno prvu pomoć ne smjemo da izostavimo, ne smjemo da izostavimo ni realistički prikaz povreda i oboljenja, tako da sasvim sigurno će biti spremni i vrlo rado učestvovati i u ovim našim zajedničkim budućim aktivnostima.

* I još samo da pitam, solidarnost je jedna od onih osnovnih premisa u vašem i našem radu. Upravo evo u toku našeg razgovora, zazvonio je telefon i pozvala je Čedanka Andrić, izvšrna sekretarka u reprezentativnom srpskom sindikatu, UGS „Nezavisnost“, u okviru kojeg ima sedamnaest grana, ona je izrazila želju da ponovo uskoro dođe na teren u Sombor, i eto mogućnosti spoja te saradnje s obzirom na medije da smo na jednoj od najnižih lestvica nažalost po standardu, a raditi se mora. Mnogi smo ostali bez posla, bez statusa i primarnih prava dok dužnosti novinara ispunjavamo, a znam da Vi to cenite jer među prvima ste i kao društveno-humanitarna organizaciji i lično podržavali opstanak jedinog regionalnog medija starog Radio Sombora čije je odlaženje u prošlost počelo pre skoro deceniju i po, sve do njegovog konačnog gašenja 2015, i evo priznajem drago mi je što ste maločas pomenuli Novi, s kojim ulazimo u petu godinu rada. Koliko tu vidite mogućnost da u toj korelaciji, sa radničko-klasnom borbom Sindikata, Crvenog krsta kao jednom neprofitnom humanitarnom organizacijom i nama medijima postanemo jedno zajedno saradničko solidarno telo?

- Vi znate da je uloga Crvenog krsta uvjek da pomogne svima onima koji se nalaze u nevolji i zaista nastojimo da kroz sve naše aktivnosti, kroz naš rad, kroz sve oblasti svakodnevnog delovanja, zaista promovišemo našu misiju i pomažemo onima kojima je pomoć potrebna. Bez obzira na naciju, na vjeru, na boju, na uzrast, na pol, tako da ono što možete da očekujete od Crvenog krsta jeste da će svoju misiju zaista ispunjavati i dalje i da ćemo uvjek raditi u skladu na principima solidarnosti i principima Crvenog krsta.

* Šta biste još u ovom momentu poručili, ovog interesantnog 8. septembra 2020. građanima i za slušaoce (intenet radija) a i čitaoce (portala) Novog Radio Sombora?

- Hoću još jednom da vam se zahvalim što nas pratite, što pratite sve naše aktivnosti, i hoću još jednom da napomenem ulogu naših naslednika i da zato pozovem sve mlade koji su napunili 18 godina, koji žele da pomognu da spasu nečiji život da dođu da daju krv, 14. septembra, dakle u ponedeljak od 9 do 13 časova u prostorije Crvenog krsta, Apatinski put 19 u Somboru.

(Pogledajte i galeriju slika odmah ispod rubrike u slajdu, Foto: Endi Vaš)

* Razgovor emituje i program Novog Radio Sombora, na linku: 

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (razgovarao: Siniša Stričević)

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

* Grad Sombor participativno budžetiranje sprovodi u okviru reforme poreza na imovinu uz pomoć Ministarstva finansija, Ambasade Švajcarske i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a uz tehničku podršku Stalne konferencije gradova i opština

Zbog pandemije koronavirusa, ove godine anketiranje građana biće organizovano na nešto drugačiji način u odnosu na prethodne godine. Glasanje će se proticati samo putem interneta. Početak glasanja planiran je za kraj septembra.

Participativno budžetiranje je način na koji građani direktno mogu da u učestvuju u procesu odlučivanja o trošenju sredstava grada, a osim toga, mogu da učestvuju i u kreiranju lokalnih politika kroz javne rasprave koje će biti organizovane prilikom donošenja najvažnijih odluka.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Grad Sombor u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom „Sombor“ doo Sombor i SECP-om organizuje akciju prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada na području Grada Sombora

Sakupljanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja organizovano je po sledećem rasporedu:

14. 9. 2020. 
15. 9. 2020. 
16. 9. 2020. 
17. 9. 2020.
18. 9. 2020.
21. 9. 2020.

Riđica 7:30-8:30
Stanišić 9:00-10:30
Svetozar Miletić 11:00-12:30
Aleksa Šantić 13:00-14:30

U svim naseljenim mestima mesto sakupljanje je ispred mesnih zajednica, a za mesne zajednice na području Grada Sombora kao i salaška i prigradska naselja, mesto sakupljanja je u objektu Poljoprivredne stručne službe „Sombor“ na obilaznici, Industrijska zona bb, JUG 3 (preko puta Hipodroma).

Sa ambalažom od sredstava za zaštitu bilja postupajte pravilno i odgovorno - kažu u gradskoj upravi Grada Sombora!!!

1. isperite ambalažu najmanje tri puta odmah nakon njenog pražnjenja,
2. bezbedno čuvajte na Vašem imanju i
3. predajte ovlašćenom operateru na lokaciji preuzimanja u zakazano vreme.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Oko 350.000 radnika prima oko 30.000 dinara mesečno, a opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada proširen je zbog virusa korona, pa se sve češće govori i o pola miliona radnika koji su na minimalcu

Minimalna zarada, koja bi trebalo da se isplaćuje radnicima angažovanim na najjednostavnijim poslovima, a prevashodno u periodu kada firma loše posluje, u Srbiji se veoma često zloupotrebljava. Za minimalac od trenutnih 30.000 dinara danas se neretko radi i u preduzećima koja sasvim dobro funkcionišu, a prema procenama sindikalnih organizacija, oko 350.000 radnika, to jest oko 15 odsto svih zaposlenih u zemlji, prima minimalac. Od tog broja, nešto manje od 30.000 zaposlenih u javnom sektoru takođe radi za minimalnu platu, a ima i onih koji u Srbiji rade za iznos niži od minimalca. Da je ukupan broj onih koji primaju minimalnu zaradu potcenjen, kao i da minimalac postaje pravilo, ne izuzetak, potvrđuje Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u Ujedinjenim granskim sidnikatima „Nezavisnost”.

- To što minimalnoj zaradi pribegava sve veći broj poslodavaca suprotno je Zakonu o radu, koji propisuje minimalac kao vrstu sigurnosti za zaposlene kada firma jedva opstaje. Nažalost, Srbija sebe promoviše kao zemlju jeftine i kvalitetne radne snage u koju je veliki broj investitora zato i došao, jer im se isplatilo da izvlače profit na račun upravo te jeftine radne snage. To svakako utiče i na prihode u budžetu. Ranije je možda i postojalo opravdanje za takav imidž Srbije, kada je bilo bolje da zemlja dobija prihode i po osnovu uplaćenih poreza i doprinosa na minimalnu zaradu nego da joj se ništa ne uliva u državnu kasu. Sada je ipak vreme da se odustane od takve slike Srbije kao zemlje sa jeftinom radnom snagom - smatra Ristić, podsećajući da za 176 sati rada u mesecu bruto minimalac iznosi 47.819 dinara, a neto 30.367 dinara, što je cena od 172,5 dinara po času rada. Ta razlika od oko 17.000 dinara zapravo predstavlja trošak za poslodavce po radniku, što znači da se na ime uplate poreza i doprinosa za minimalac za oko 350.000 radnika u državnu kasu svakog meseca slije oko šest milijardi dinara. Ukoliko bi minimalna zarada bila veća, dodaje Ristić, što bi svakako trebalo da bude, i čemu neprestano teže sindikati, logično je i da bi se više novca uplaćivalo u budžet, što bi bilo od veće koristi i za samu državu.

Da nizak minimalac i te kako šteti budžetu, jer se manje novca po osnovu poreza i doprinosa uplaćuje u državnu kasu, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- Osim za državu, tu je i šteta za zaposlene, koji od minimalca ne mogu da pokriju ni osnovne troškove za život. Iako svi znamo da bi poslodavac trebalo da isplaćuje minimalac samo ako je u poslovnim problemima, i to samo na ograničeni vremenski period, to ipak nije praksa u Srbiji. Niko se ne buni što je to tako. Država ne reaguje, kao ni radnici, pa čak ni inspekcije, a broj onih koji su na minimalcu drastično se povećava. Tome kumuje i kriza izazvana virusom korona, pa se proširio i opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada, a to su turizam, ugostiteljstvo, samostalne delatnosti... Zato već sada možemo da kažemo da oko pola miliona ljudi živi sa 30.000 dinara mesečno – ističe Ranka Savić.

Na minimalcu su uglavnom zaposleni u školstvu i zdravstvu koji rade na održavanju higijene, kao i radnici u nekim buticima, kafićima, prodavnicama, u niskoproduktivnim granama kao što je tekstilna industrija, ali i oni u mikropreduzećima koja ne isplaćuju veću zaradu od minimalne ne zato što neće, nego zato što nemaju.

- Minimalna zarada prisutna je u svim delatnostima, pa čak i u visokoprofitabilnim sektorima kao što je IT, gde poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a preostali deo koji bi trebalo da daju državi dele sa zaposlenim. To je kršenje zakona, ali ja nisam imao prilike da čujem da je ijedan zaposleni tužio poslodavca zbog takve situacije - podseća dr Zoran Ristić.

Problem je što je tržište rada takvo da su ljudi prinuđeni da prihvate bilo kakav posao da bi sebi obezbedili kakvu-takvu egzistenciju. Kada treba da izaberu između posla za koji će biti minimalno plaćeni ili da tuže poslodavca, veoma malo njih će se odlučiti na ovo drugo, dodaje Ristić. Iznos minimalne zarade za sledeću godinu biće poznat javnosti do sredine septembra. Međutim, iako pregovori Socijalno-ekonomskog saveta uveliko traju, već sada je poznato da će iznos minimalca biti manji od minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 37.500 dinara, što je inače glavna okosnica sindikalne borbe.

Izvor: Politika (Marija Brakočević)

Medijska pratnja: Novi Radio Somborr

Strana 17 od 635

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…