* Drage koleginice i kolege,

Medijska koalicija uputila Vladi predloge mera za pomoć medijima

Medijska i novinarska udruženja – NUNS, NDNV, ANEM, Lokal Press, AOM i Asocijacija medija, u saradnji sa Sindikatom „Nezavisnost“, uputila su Vladi Srbije predloge mera za ublažavanje negativnih posledica vanrednog stanja po ekonomski opstanak medija i zaštitu radnih prava novinara i medijskih radnika, kako bi bio osiguran nesmetan protok informacija i potpuno i pravovremeno informisanje javnosti.

U dopisu Vladi naglasili (u prilogu) smo da se mediji trenutno suočavaju sa brojnim problemima, od nedostatka opreme i dezinfekcionih sredstava za bezbedan rad do dramatičnog umanjenja prihoda usled gubitka prihoda od reklama i prolongiranje rokova za sprovođenje projektnog sufinansiranja i drugih javnih konkursa.
 
Zato je neophodno da državni organi predvide mere koje će ublažiti negativne efekte vanrednog stanja na rad medijskih kuća i novinara, a novinarska i medijska udruženja su predočila najhitnije mere koje se tiču bezbednosti na radu, radnih prava i ekonomske održivosti.
 
Naglašavamo da je veliki broj država već uveo mere za pomoć medijima i slobodnim novinarima i verujemo da će i Vlada Srbije pokazati razumevanje i uvažiti zahteve medijske i novinarske zajednice.
 
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Piše: Zoran Stojiljković

* Dva moguća scenarija postpandemijske krize u Srbiji

Sprečiti rast nejednakosti i bespravlja

Nema nam spasa bez održanja privrede, međutim rešenje nije samo u odlaganju obaveza koje se ne mogu platiti, već i u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama

Radni logor

Sve govori da će se kada prođe pandemija, već prisutna recesija i, posebno, dolazeća ozbiljna kriza, iz logike vanrednog stanja preći u zlokobnu tišinu radnog logora u kome će poluzaposleni i dodatno osiromašeni i zaplašeni biti usmereni na golo preživljavanje. U logor će se na Balkan dodatno, bar na neko vreme, vratiti i oni koji su izgubili nesigurne radne aranžmane u zemljama EU.

Prateće aktuelno suspendovanje demokratije može završiti u njenom dugoročnom simuliranju.

Dobar primer može biti suspendovanje ionako malih radnih prava donošenjem vanrednog, kriznog  zakona o radu, poput prakse nagoveštene u  Hrvatskoj. Pitanje je onda kada i kako se vratiti na postojeće odnose koji onda još mogu izgledati kao ideal.

Bez održanja privrede nema nam spasa. Danas treba podržati preduzetnike i privatni sektor, posebno njegove najugroženije delove, odnosno mikro, malo i srednje preduzetništvo.

Nije rešenje samo u odlaganju obaveza koje se ne mogu platiti. Rešenje je u razvojnim programima, investiranju i kreditima, ali i državnom preuzimanju dela obaveza prema zaposlenima i njihovim zaradama. Ključni kriterijum za dodelu sredstava mora biti socijalna klauzula, odnosno obaveza očuvanja radnih mesta i prava i zarada radnika. U suprotnom, na delu će biti logika rasta nejednakosti i bespravlja u kojoj opstaju samo najmoćniji i najkorumpiraniji.

Čak i iz logike ne naročito osetljivih ljubitelja novca i vlasti, ako po MAT analizama troškovi angažovanja radne snage u Srbiji ne prelaze desetinu ukupnih troškova poslovanja to nije nerazuman trošak jer smo već sebe učinili jeftinim. Drugo, primajući plate nastavljamo da trošimo. Treće, kao kupci roba, ali i izbornih  obećanja donosimo i prihode i glasove. Isplati se bar povremeno biti fin i solidaran. Najzad, budžetski novac je novac svih nas i bolje da ga uložimo u ljude nego u fontane i jarbole.

Poželjnije rešenje

Na drugoj strani, samo osećaj kolektivne ugroženosti i opasnosti, svest da smo svi na istoj barci, može ujediniti svet i probuditi nadu i uverenje da je zajedničkim naporima moguće prebroditi ovu krizu.

U tom cilju, nacionalne države  moraju, na duži rok, da urade dve ključne stvari.

Prvo, javni i netržišni sektor mora obezbediti pružanje univerzalnih osnovnih usluga i osnovnog dohotka. Treba li podsećati da teret borbe sa pandemijom nosi, ruinirani i osiromašeni, javni zdravstveni sektor.

Drugo, treba doneti zakone za razbijanje tehnoloških i tržišnih monopola i obeshrabriti poslovne modele ponašanja poput  finansijskih  špekulanata.

Istovremeno, osnaživanje socijalnog dijaloga i pregovora o platama i obezbeđivanje  besplatnih javnih usluga podstiču brzu automatizaciju privrede, rezultirajući padom radnog vremena potrebnog za reprodukciju ljudskog života.

Ovo ima duboke implikacije na tradicionalno razumevanje „ravnoteže posla i života“: promena ne može biti samo u smanjenju 1.700 sati prosečnog rada godišnje za jednu petinu.

Borba za ozakonjenje kraće radne nedelje, bez gubitka plate, ujedno socijalno promoviše automatizaciju i robotizaciju tako što uvođenje univerzalnih osnovnih prihoda i usluga pruža adekvatnu kompezaciju za proces gubitka poslova. To omogućava da ljudi prežive vremena kad dobro plaćeni posao postaje deficitaran – i poništava slabu pregovaračku moć rada.

Autor je predsednik Sindikata “Nezavisnost”

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Javno komunalno preduzeće „Prostor“, koje upravlja somborskim pijacama, obavestilo je sve građane da u skladu sa novim merama koje je propisala Vlada Republike Srbije, a u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa COVID-19, sve pijace bilo na otvorenom ili zatvorenom prostoru, prestaju sa radom do daljnjeg

Kako bi izašli u susret svim građanima grada Sombora, JKP „Prostor“ Sombor će se potruditi da obezbedi sve brojeve telefona prodavaca, koji bi prodavali od kuće ili putem dostave. Spisak prodavaca sa brojevima telefona biće objavljen na zvaničnoj stranici JKP „Prostor“ Sombor, a spisak će biti ažuriran, odnosno proširivati iz dana u dan.

Podsećamo na sajt Javnog komunalnog preduzeća "Prostor" Sombor: 

https://www.prostorsombor.rs/index.php

Ovim putem mole se takođe i svi prodavci koji su zainteresovani za ovakav vid prodaje da se jave na telefon: 064/849-21-64.

Dosadašnji aktuelan spisak prodavaca:

  • „Duky shop“ – prodaja voća, povrća i južnog voća, tel.025/428-404, adresa Miloša Obilića br.32
  • Milorad Lisica – prodaja voća i povrća, tel.064/189-10-58
  • Alena Jagoda – prodaja sezonskog voća i povrća, tel.064/389-23-42
  • Mira – prodaja smrznutog voća i povrća, tel.060/088-81-13
  • Tereza Žuljević – mlečni proizvodi (sir i mleko), tel.064/349-89-11, adresa Kljajićevački put br.94 (dostava i na kućnu adresu)
  • Jovica Josić – mlečni proizvodi (sir i mleko), tel.063/115-40-70, (dostava i na kućnu adresu)
  • Seidija Bakić – prodaja povrća, tel 061/158-33-60, adresa Vlade Ćetkovića br.1, (dostava i na kućnu adresu)
  • Vili Mirković – toalet papir i ubrusi, tel.064/189-33-13, adresa Monoštorska br.14, (dostava i na kućnu adresu)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Radnici Odeljenja parkovskog i javnog zelenila otpočeli su danas (ponedeljak, 30. mart 2020) ovogodišnju sezonu kosidbe javnih zelenih površina na području grada Sombora

Po Planu kosidbe i ustaljenoj praksi, kreće se od centra grada i venaca, a nastavlja ulivnim ulicama ka centru. 

Nakon košenja venaca i Parka heroja, uslediće i Staparski put, Vojvođanska ulica, Apatinski put, Konjovićeva ulica, Miletićeva, svi ostali gradski parkovi...

Iako je sezona tek počela, trimeri, kosačice, nove kubote, već su u punom pogonu, s obzirom na to da su vremenske prilike s kraja zime i početka proleća, pogodovale bržem rastu vegetacije nego ranijih godina...

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Putem firme Agri Business Partner d.o.o dobili smo sledeće saopštenje: 

~ . ~

U periodu od 31. marta do 30. aprila vršiće se suzbijanje štetnih insekata na usevima.

Preparat je otrovan za pčele.

Parcela K.O. Sombor 2, Zapadna Gradina, 23248, 26509/1, 26510, 26511.

Mole se pčelari da u tom periodu premeste svoje košnice!

U potpisu: Bajčev Maja, dipl. ing. zaštite bilja

PP Sombor d.o.o.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Dobro došli u Istanbul, grad na dva kontinenta, mesto gde se susreću istok i zapad, prestonicu nekoliko velikih carstava, grad  koji se sa svojim brojem stanovnika od preko 15 miliona, svrstava među 10 najvećih gradova sveta. Vizantion, Carigrad, Konstantinopolj, Istanbul.......grad koji je u dužinu ide neverovatnih 150 kilometara.....i da, grad koji definitivno morate posetiti.

Osnovan kao Vizantion na rtu Sarajburnu oko 660. godine pre n. e, grad po veličini i uticaju postaje jedan od najvažnijih u istoriji. Nakon što je ponovo osnovan kao Konstantinopolj 330. godine n. e, grad je bio carska prestonica za skoro 16 država, među kojima su Rimsko/Vizantijsko Latinsko i Osmansko carstvo. Grad je bio polazna tačka za širenje hrišćanstva tokom Rimskog i Vizantijskog carstva, pre osmanskog osvajanja 1453. godine, kada je pretvoren u  tvrđavu i središte Osmanskog carstva.

Među važnim karakteristikama Istanbula su strateški položaj na Putu svile, železnička mreža ka Evropi i Bliskom istoku, kao i jedina pomorska veza između Crnog i Sredozemnog mora.

Da bi raskinuo sve veze sa osmanskom Turskom, Kemal paša Ataturk 1923. godine izmešta prestonicu u Ankaru, koja postaje sedište nove sekularne turske države.

Istanbul - evropski deo

Geografija

 * Istanbul se nalazi na severozapadu Turske u Mramornoj regiji i prostire se na ukupno 5.343 km².  Bosfor, koji spaja Mramorno more sa Crnim morem, razdvaja grad na evropski deo na kome se nalazi istorijsko i ekonomsko središte i na azijski dio. Grad je dalje podeljen "Zlatnim rogom" , prirodnom lukom koja okružuje poluostrvo.

Klima

Istanbul se nalazi na granici sredozemne, vlažne suptropske i morske klime, najtopliji mesec je jul,  kada prosečna temperatura iznosi 41 °C, dok najniža u januaru iznosi 21 °C

Znamenitosti

Istanbul kao milionski grad i prestonica  nekoliko velikih carstava ima jako mnogo znamenitosti koje bi trebalo posetiti, nisam mogao da pobrojim sve, tako da navodim samo neke:

  • Kula Galat

Kula je podignuta 528. godine za vreme Justinijana I ali tokom četvrtog krstaškog pohoda biva uništena, kulu su obnovili 1348. godine.  Kula, kružne osnove, je smeštena na samom vrhu brda koje se uzdiže nad spojem Zlatnog roga i Bosfora i u potpunosti dominira nad celim krajem. Visoka je 61 m, prečnik iznosi  8.95 m od čega 3.75 m otpada na debljinu zida. Oko najvišeg sprata smeštena je uska terasica .

  •  Aja Sofija

Aja Sofija ili Sveta Sofija je bivša pravoslavna  crkva, kasnije carska džamija,a sada muzej (tur. Ayasofya Müzesi). Od vremena završetka gradnje 537. pa sve do 1453. godine, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha., džamija do 1935. godine, kada je Kemal Ataturk pretvra u muzej. Aja Sofija danas predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine i nalazi se na listi Uneska.

Aja Sofija

Najpoznatija freska: Car Justinijan, Bogorodica i Car Konstantin (s leva na desno)

među našim narodom populano nazvana "Jugovići"

Car Justinijan je rodom iz Skoplja, a Konstantin iz Niša

  • Dolombahće   

Dolmbahće je palata koja se nalazi  na evropskoj obali Bosfora,  služila je kao sedište sultana i bila je centar uprave Turske imperije od 1853. pa sve 1922 godine. Ovu palatu je sagradio sultan Abdulmedžid, tamo je preselio iz svog dvora, palate Topkapi.

Ova palata je bila približavanje turske imperije Evropi,  u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor mu je služila palata Luvr i Bakingemska palata.

  • Plava džamija

Izgradnja je otpočeta 1609.  a završena je 1616. godine za vreme vladavine sultana Ahmeda I. Poput svih ostalih džamija i Plava džamija sadrži grobnicu osnivača, predvorje i medresu. Džamiju je izgradio na mestu nekadašnje Konstantinove palate.

 

Plava Džamija

  • Taksim

Trg se nalazi se u istoimenoj četvrti u evropskom delu Istanbula. Taksim je najveća turistička i zabavna četvrt poznata po svojim restoranima, prodavnicama i hotelima. Taksim se smatra srcem modernog Istanbula. Na trgu Taksim nalazi se državni spomenik Cumhuriyet Aniti, izgrađen 1928 godine, te kulturni centar i opera

  • Hipodrom

Hipodrom je predstavljao jedno od najznačajnijih mesta prestonice Vizantije, Konstantinopolja, a nastao je krajem III veka za vladavine Septimija Severa ,po uzoru na Circus Maximus u Rimu, konačan oblik je  dobio za vreme  cara Konstantina Velikog 330. godine. Nekoliko puta je popravljan i renoviran, a nakon požara i pljačke koji su pratili krstaško zauzeće grada 1204. godine, je prepušten propadanju.  Danas njegovi ostaci sačinjavaju centralni gradski trg starog dela grada.

Hipodrom 

  • Prinčevska ostrva

Prinčevska ostrva predstavlaju arhipelag od devet ostrva koji se nalazi u Mramornom moru, danas se tu nalaze poznate plaže Istanbula a u vreme Vizantije su ostrva korišćena za slanje u egzil pretendenata na carski presto.

  • Kapali čaršija

Kapali šaršija predstavlja jednu od najvećih i najstarijih pokrivenih pijaca na svetu sa 61. pokrivenom ulicom i preko 3.000 prodavnica koje privlače između 250 i 400 hiljada posetioca dnevno. Bazar je napravljen nedugo posle osvajanja Konstantinopolja 1455.

Prodavnice začina u Istanbulu

Kumburgas 

* Kumburgas nalazi se na 60 kilometara udaljenosti od centra Istanbula i svih bitnih dešavanja. Zbog svojih predivnih plaža, plavog mora, zlatnog peska i sunca, predstavlja omljineno izletište stanovnika Istanbula.

Plaža u Kumburgasu

Sport

  • FK Bešiktaš (tur. Beşiktaş Jimnastik Kulübü) Klub je osnovan 1903. godine, a registrovan 13. januara 1910., kao prvi sportski klub u Turskoj. Bešiktaš igra na stadionu BJK Ineni koji ima kapacitet od 32.145 mesta.

 Prvenstvo Turske

  • Šampioni (15) : 1956-57, 1957-58 (pobede 57e i 58e nisu prava turska liga, već federacijski kup), 1959-60, 1965-66, 1966-67, 1981-82, 1985-86, 1989-90, 1990-91, 1991-92, 1994-95, 2002-03, 2008-09, 2015-16, 2016-17.
  • Drugoplasirani (14) : 1962-63, 1963-64, 1964-65, 1967-68, 1973-74, 1984-85, 1986-87, 1987-88, 1988-89, 1992-93, 1996-97, 1998-99, 1999-00, 2006-07.

Kup Turske

  • Šampioni (9) : 1975, 1989, 1990, 1994, 1998, 2006, 2007, 2009, 2011.
  • Finalisti (6) : 1966, 1977, 1984, 1993, 1999, 2002.

Superkup Turske

Šampioni (8) : 1967, 1974, 1986, 1989, 1992, 1994, 1998, 2006.

Finalisti (11) : 1966, 1975, 1977, 1982, 1990, 1991, 1993, 1995, 2007, 2009, 2016.

Stadion BJK Ineni 

  • KK Bešiktaš  KK Bešiktaš Beşiktaş Jimnastik Kulübü İstanbul je osnovan 1933. godine kao deo sportskog društva Bešiktaš. Tokom svoje istorije bio je učesnik prvog ranga košarkaških takmičenja u Turskoj svake godine, osim u sezoni 1988/89. Ipak, prvak Turske bio je samo 2 puta, a pored toga ima i dve titule u turskim kupovima. Na međunarodnoj sceni od značajnijih uspeha beleži jedno osvajanje Evročelendža - evropskog takmičenja trećeg ranga

Nacionalni

Prvenstvo Turske:

  • Prvak (2): 1975, 2012.
  • Viceprvak (7): 1972, 1976, 1977, 1982, 1983, 2005, 2017.

Kup Turske:

  • Pobednik (1): 2012.
  • Finalista (3): 1971, 1973, 2011.

Kup Predsednika:

  • Pobednik (1): 2012.
  • Finalista (1): 1987.

Međunarodni

FIBA EvročelendžPobednik (1): 2012.

  • FK Galatasaraj Klub je osnovan 1905. godine i takmiči se u Superligi Turske. Domaće utakmice igra na stadionu Turk Telekom Arena, kapaciteta 52.652 mesta. Galatasaraj je najtrofejniji turski klub, ima 22 titule prvaka države, 18 trofeja u nacionalnom kupu i 15 trofeja u domaćem superkupu. Galatasaraj je prvi fudbalski klub iz Turske koji je osvojio neko evropsko takmičenje u sezoni 1999/2000. osvojili su Kup UEFA pobedivši Arsenal u finalu, pobedom nad tadašnjim prvakom Evrope Real Madridom Galatasaraj je uspeo da osvoji i UEFA superkup

Nacionalni

Superliga Turske 

  • Prvaci (22) : 1961/62, 1962/63, 1968/69, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1986/87, 1987/88, 1992/93, 1993/94, 1996/97, 1997/98, 1998/99, 1999/00, 2001/02, 2005/06, 2007/08, 2011/12, 2012/13, 2014/15, 2017/18, 2018/19.

Drugoplasirani (10) : 1959, 1960/61, 1965/66, 1974/75, 1978/79, 1985/86, 1990/91, 2000/01, 2002/03, 2013/14 .

Kup Turske 

  • Osvajači (18) : 1963, 1964, 1965, 1966, 1973, 1976, 1982, 1985, 1991, 1993, 1996, 1999, 2000, 2005, 2014, 2015, 2016, 2019.

Finalisti (5) : 1969, 1980, 1994, 1995, 1998.

Superkup Turske 

  • Osvajači (15) : 1966, 1969, 1972, 1982, 1987, 1988, 1991, 1993, 1996, 1997, 2008, 2012, 2013, 2015, 2016.

Finalisti (9) : 1971, 1973, 1976, 1985, 1994, 1998, 2006, 2014, 2018.

Međunarodni

Kup UEFA

  • Osvajač (1) : 1999/00.

UEFA superkup

  • Osvajač (1) : 2000.

Kup evropskih šampiona / Liga šampiona

  • Polufinalisti (1) : 1988/89.

Četvrtfinalisti (5) : 1962/63, 1969/70, 1993/94, 2000/01, 2012/13.

Kup pobednika kupova

  • Četvrtfinalisti (1) : 1991/92.

FK Fenerbahce

FK Fenerbahce se trenutno u Superligi Turske. Fenerbahče igra na stadionu Šukru Saradžolu koji ima kapacitet od 50.509 mesta.

Nacionalni

Superliga Turske :

  • Prvak (19) : 1959, 1960/61, 1963/64, 1964/65, 1967/68, 1969/70, 1973/74, 1974/75, 1977/78, 1982/83, 1984/85, 1988/89, 1995/96, 2000/01, 2003/04, 2004/05, 2006/07, 2010/11, 2013/14.

Drugoplasirani (20) : 1959/60, 1961/62, 1966/67, 1970/71, 1972/73, 1975/76, 1976/77, 1979/80, 1983/84, 1989/90, 1991/92, 1993/94, 1997/98, 2001/02, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2011/12, 2012/13, 2014/15.

Kup Turske :

  • Osvajači (6) : 1967/68, 1973/74, 1978/79, 1982/83, 2011/12, 2012/13.

Finalisti (10) : 1962/63, 1964/65, 1988/89, 1995/96, 2000/01, 2004/05, 2005/06, 2008/09, 2009/10, 2015/16.

Superkup Turske :

  • Osvajači (9) : 1968, 1973, 1975, 1984, 1985, 1990, 2007, 2009, 2014.

Finalisti (9) : 1970, 1974, 1978, 1979, 1983, 1989, 1996, 2012, 2013.

Balkanski kup :

  • Osvajači (1) : 1966/67,

Međunarodni

UEFA Liga šampiona :

  • Četvrtfinale (1) : 2007/08.

UEFA liga Evrope :

  • Polufinale (1) : 2012/13.

Kup pobednika kupova :

  • Četvrtfinale (1) : 1963/64.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

AcanskiS:PHOTO ®

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

 

Nastavljamo priču, započetu juče, o proizvođačima koji na dobrovoljnoj bazi rade vizire, suštinski značajne zaštitne maske za zdravstvene radnike. Među dobrovoljno javljenim proizvačima je i Beograđanka Milica Ćorović

Na naslovnoj fotografiji možete da vidite takozvane plastike za vizire. Milica, inače vlasnica firme Strivami profesionalno izrađuje popularne modlice za kolače, a u ovim danima vanrednog stanja, kako kaže, okrenula se proizvodnji vizira da bi dala svoj doprinos u borbi protiv pobede nad pandemijom uzrokovanom koronavirusom. 

Delovi koje Milica Ćirović, poput drugih svojih sada istomišljenika i kolega, pravi za vizir maske jesu i efektni i efikasni. Moćna su zaštita za lekare, medicinske sestre i tehničko osoblje u zdravstvenom sektoru a osim ostalih gradova u Srbiji, ova donatorka svoje vizire uputila je i u Sombor. 

Podsećamo, da se sa svim detaljima možete upoznati i putem fejsbuk stranice Vizionari Srbije:

https://www.facebook.com/groups/vizionarisrbije/

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor

* U nedelju 29.marta od 4:00 do 7:00 časova otvoreni trgovinski objekti za snabdevanje građana starijih od 65 godina 

Trgovinski objekti na teritoriji grada Sombora  koji su previđeni za rad: 

SOMBOR
Delhaize-Maxi Trg Koste Trifkovića 8
Merkator Pariska 9
Merkator Staparski put bb
Lidl Josifa Pančića  6
Univerexport 21. Oktobra   11-13
Aman Sporstka bb
PerSu market Milete Protića bb
PerSu market Samka Radosavljevića 37-39
I.M. Matijević

Staparski put S-11

 

Venac Radomira Putnika 32

 

NASELJENA MESTA
PerSu Market Kljajićevo, JNA  47
PerSu Market Kljjajićevo, Moše Pijade  83
PerSu Market Stanišić, Oslobođenja 55
PerSu Market Svetozar Miletić .Somborska  6
Domaći trgovinski lanac Stapar, Ive Lole Ribara bb
Domaći trgovinski lanac Svetozar Miletić, Somborska 6
TR Sunce

 (radno vreme od 5:00 do 7:00)

 

Bački Breg, Braće Radić 1

 

 

TR PINK

 (radno vreme od 5:00 do 7:00)

Bački Breg, Jugoslovenska 49

Broj  potrošača u maloprodajnim objektima može biti jedan potrošač na četiri kvadratna metra uz poštovanje opštih mera prevencije i fizičke udaljenosti, a u skladu sa Zaključkom Vlade Broj: 53-2581/2020 od 17. marta 2020. godine.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Lekarska komora Srbije objavila je preporuke postupanja u različitim situacijama namenjene svim građanima. Ove preporuke se odnose na šta treba da se čini prilikom ulaska i izlaska iz kuće/stana i u slučaju da žive sa osobom koja je u riziku od zaraze

Neke od preporuka su da kada uđete u kuću skinete obuću; ključeve, novčanik i torbicu odložite u određenu kutiju odmah po ulasku i ne dodirujete ništa pre nego što operete ruke, da kada izlazite iz kuće pokupite kosu i ne nosite nakit; obučete odeću dugih rukava; navučete masku neposredno pre izlaska iz stana i ponesete sa sobom jednokratne maramice, a u slučaju da živite sa osobom u riziku od zaraze da spavate u odvojenim krevetima; ne koristite iste predmete; što češće perete veš; često dezinfikujete površine i predmete; provetravate prostorije.

Sve preporuke pogledajte na priloženim slikama.

Postupanjem prema ovim uputstvima svi možemo da utičemo na smanjenje širenja korona virusa, kako bi bolje zaštitili svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Meijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U danima sveopšte pažnje tokom vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa, u Srbiji već uveliko radi Grupa mejkera koja pravi 3D štampane vizire (face shields)

Reč je o zaštiti od kapljičnog prenosa sa namerom da ova spontano a nadasve zahvalno oformljena grupa srpskih humanitaraca, pomogne prvenstveno lekarima i medicinskom osoblju koji se - kako s pravom kažu - bore za sve nas!

Važna napomena: Grupa je u kontaktu sa nadležnim organima u vezi sa neophodnim potvrdama.

- Sve radimo uz konsultacije sa stručnjacima iz biomedicinskih disciplina kao i sa tehnolozima i hemičarima - s uvažavanjem smatraju suštinski važnim.

Ovo je naša prva medijska objava o svakodnevnom dvadesetčetvoročasovnom radu Grupe mejkera koja izrađuje 3D štampane vizire za zdravstveno osoblje, pa ćemo njihov posao pratiti redovno. 

Pojedinosti možete da pronađete i na zvaničnoj fejsbuk stranici Vizionari Srbije:

https://www.facebook.com/groups/vizionarisrbije/about/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 1 od 241

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…