* Povodom značajnog datuma u sferi zdravstva, iz Zavoda za javno zdravlje u Somboru dobili smo danas sledeće saopštenje, koje objavljujemo u potpunosti

~ . ~   * ~ . ~                        

                                 Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine

                                            „BUDI HEROJ SVOGA SRCA”

Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. To su ljudi iz svih sfera života širom sveta koji sada deluju kako bi oni i njihove porodice živeli zdravijim životom. Oni su se obavezali da će pripremati zdrave obroke i da će se pravilno hraniti, da će svojim primerom pokazati deci kako da budu fizički aktivnija, da će zabraniti pušenje u svojoj kući/stanu i pomoći drugima da prestanu sa ovom lošom navikom. Zdravstveni radnici će nastaviti da pomažu savetima svim pušačima da prestanu da puše. Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, svojim bolesnicima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvih sudova. Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) sa akcionim planom podržana je od strane donosioca odluka.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2017. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 19.664 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 187,8 na 100.000 stanovnika. Tokom 2017. godine od ovog sindroma u Srbiji su umrle 4624 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 40,4 na 100.000 stanovnika.

Epidemiološka situacija u Zapadnobačkom okrugu

Novooboleli od akutnog koronarnog sindroma  u 2017. godini na području Zapadnobačkоg oкрugа

Godina

AKS

Pol

Novooboleli (Incidencija)

Broj

% po polu

Stopa na 100 000 stanovnika

CR

ASR-E

ASR-W

2017

Infarkt miokarda

Ukupno

189

 

107,8

74,3

53,9

2017

Infarkt miokarda

Muški

122

65%

142,2

107,1

78,5

2017

Infarkt miokarda

Ženski

67

35%

74,8

43,3

30,3

2017

Nestabilna angina pectoris

Ukupno

21

 

12

8,5

5,9

2017

Nestabilna angina pectoris

Muški

14

67%

16,3

12,3

8,3

2017

Nestabilna angina pectoris

Ženski

7

33%

7,8

5,4

3,8

2017

Akutni koronarni sindrom

Ukupno

210

 

119,8

82,8

59,8

2017

Akutni koronarni sindrom

Muški

136

65%

158,5

119,4

86,9

2017

Akutni koronarni sindrom

Ženski

74

35%

82,6

48,7

34,2

CR=gruba stopa, ASR-E= dobno standardizovana stopa prema Evropi

ASR-W=dobno standardizovana stopa prema svetu

Umrli oд akutnog koronarnog sindroma u 2017. godini na području Zapadnobačkоg okrugа

Godina

AKS

Pol

Umrli (mortalitet)

Broj

% po polu

Stopa na 100 000 stanovnika

CR

ASR-E

ASR-W

2017

Infarkt miokarda

Muški

67

56

78,1

55,3

37,7

2017

Infarkt miokarda

Ženski

53

44

59,2

25,7

15,1

2017

Infarkt miokarda

Ukupno

120

 

68,4

39,9

26

2017

Nestabilna angina pectoris

Muški

7

33

8,2

5,1

2,8

2017

Nestabilna angina pectoris

Ženski

13

62

14,5

5,8

3,5

2017

Nestabilna angina pectoris

Ukupno

20

 

11,4

5,4

3,1

 

2017

Akutni koronarni sindrom

Muški

74

53

86,3

60,4

40,5

2017

Akutni koronarni sindrom

Ženski

66

47

73,7

31,5

18,6

2017

Akutni koronarni sindrom

Ukupno

140

 

79,8

45,3

29,1

Tokom  2017.godine, u Zapadnobačkom okrugu, od bolesti sistema krvotoka umrle su 1662 osobe, što je 55,4% ukupnog mortaliteta. Bolesti srca u mortalitetu bolesti sistema krvotoka zastupljene su sa 68,2%, ishemijska bolest srca sa 14,4%, bolesti krvnih sudova mozga sa 17,3%, a bolesti povišenog krvnog pritiska 5,8%

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest.

Promenjivi faktori rizika

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Normalnim  krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg (dijastolnog) manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89mm Hg.

Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

Upotreba duvana

Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača.

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.        

Fizička neaktivnost

Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 % veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.

Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

Nivo holesterola/lipida u krvi

Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno.

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)

Osim promenljivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

Godine starosti

Pol

Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.      

Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou celokupnog stanovništva kako bi smanjili učestalost KVB, uključujući:

  • Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
  • Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
  • Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
  • Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
  • Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

                           Pridružite se!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Vrata Somborskog prihvatilišta su za sve gradjane uvek bila otvorena

Životinje trebaju pomoć i ljubav i praznicima i vikendom, ne samo radnim danima. Posebno se intenziviralo tokom poslednjih godinu dana, jer su rađene kampanje za građane u vezi sa podizanjem svesti i potrebom za volonterima, kao i na proširenju prihvatilišta.

Putem stranice na popularnoj Fejsbuk društvenoj mreži, sajta Javnog komunalnog preduzeća "Čistoža", lokalne RTV, Somborskih novina, Novog Radio Sombora, informativnih portala i drugih, dnevnih časopisa značajno je promenjen način informisanja građana, gde svi mogu da vide pse iz Prihvatilišta, stanje psa kada je pronađen i kada je udomljen.

Sve je ovde transparentno i u somborskom Prihvatilištu otvoreni su za trajnu saradnju sa građanima.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Za snimanje filma "Očevi slobode" u režiji Darka Bajića, potreban je veći broj statista. Snimanje dela filma u Somboru bice u periodu od 17. do 19. novembru 2019. Za učešće po danu se plaća 1400 dinara

Dakle, 17, 18. i 19. novembra u Somboru su potrebni statisti. 

Za sve informacije, dostupna je fejsbuk stranica "Statisti Sombor" koju možete da pratite na linku:

https://www.facebook.com/groups/373299006950053/permalink/373321473614473/,

ili možete da se javite i u messenger Somborcu, saradniku na snimanju filma Joci Kolomparu - u njegov fejsbuk profil: 

https://www.facebook.com/joca.kolompar,

kao i na Viber 065/302-3-781. 

*****

"Očevi slobode" je predstojeći srpski film u režiji eminentnog i višenagrađivanog srpskog režisera Darka Bajića. Scenario potpisuje Milovan Vitezović. 

Producent: Zillion film; Izvršni producent: Košutnjak film

Snimanja su krenula ovih dana, na lokacijama u Beogradu, Vojvodini i Budimpešti, a premijera je planirana za februar iduće godine.

*****

Ovo je priča o borbi srpskog naroda za njegovu samostalnost i prispajanje Vojvodine Srbiji. Aktuelizovan je period u kojem su živeli i radili Svetozar Miletić, čika Jova Jovanović Zmaj...

Film je podržan odstrane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Filmskog centra Srbije, Pokrajinske VladeOdbora za obeležavanje prisajedinjenja Vojvodine…

~ . ~

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Nakon studiozne analize romske fonetike, odnosno glasova koji se javljaju u svim značajnijim dijalektima koji je, prethodno odabrala Međunarodna komisija, da bi bili od značaja i koristi za policentričnu standardizaciju romskog jezika utvrđeno je da se Romsko latinično pismo sastoji od 38 slova

Završena je, podsetimo - prošle godine u januaru, konačno i Gramatika romskog jezika čiji su autori predsednik Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka prof. dr Rajko Đurić i Zlatomir Jovanović, i najavili da će uskoro biti objavljeno ovo kapitalno djelo, prenosi portal FoNet.

Nakon studiozne analize romske fonetike, odnosno glasova koji se javljaju u svim značajnijim dijalektima koji je, prethodno odabrala Međunarodna komisija, da bi se koristili za policentričnu standardizaciju romskog jezika utvrđeno je da se Romsko latinično pismo sastoji od 38 slova.

Prvi put je utvrđeno da u romskom jeziku ima pet deklinacija. Tri deklinacije su važeće za imenice muškog, a dve za imenice ženskog roda. Srednji rod ne postoji u romskom jeziku.

Sistem padeža romskog jezika je dvostepen. Čine ga nezavisni padeži (nominativ, kosi padež i vokativ) i zavisni (genitiv, dativ, akuzativ - koji je podudaran sa kosim padežom - instrumental, lokativ i ablativ).

Oblici zavisnih ili dubinskih padeža su od nepromenljive osnove kosog padeža i promenljivih padežnih markera. Morfološko - sintaksička i semantička analiza ovih padeža u jednini i množini predstavljaju prvo jezgro morfologije romske gramatike.

Drugo jezgro čine glagoli, koji se, kao u sanskritu i novoindijskim jezicima, jele na tematske i atematske i stvaraju konjugacioni sistem koji se u znatnoj meri razlikuje od, recimo, konjugacionog sistema u srpskom jeziku, objasnili su sami autori.

Gramatika određuje sintaksu i semantiku romskog jezika. Semantika se prvi put tretira u ovoj knjizi, stoji u saopštenju Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka, a prenosi portal FoNet.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Uoči kalendarskog početka jeseni, zaposleni u somborskom Javnom komunalnom preduzeću "Prostor" intenzivno koriste poslednje letnje dane kako bi građani u naseljenim mestima i u gradu Somboru što kvalitetnije dočekali hladniji period

Novo autobusko stajalište u Kolutu

 

Radnici JKP „PROSTOR“ Sombor, u skladu sa planom izvođenja radova na rekonstrukciji autobuskih stajališta na području Grada Sombora, završili su montažu i postavljanje novog autobuskog stajališta u naseljenom mestu Kolut. Naime, u poslove upravljanja putevima, koje je Grad Sombor poverio JKP „PROSTOR“ Sombor između ostalih spadaju i poslovi u vezi sa uređenjem putnog pojasa i autobuska stajališta kao sastavni deo putnog pojasa.

Novopostavljeno autobusko stajalište je modernog izgleda, prekriveno leksanom, sa drvenom klupom. Ovim autobuskim stajlištem putnici koji koriste usluge javnog prevoza dobili su adekvatno autobusko stajalište. Radnici JKP „PROSTOR“ Sombor nastavljaju izradu i montažu autobuskih stajališta, a njihovo postavljanje biće obavljano po prethodno definisanom planu i prioritetima.

Košenje javnih zelenih površina u Čonoplji

 

Po spisku lokacije dostavljenom od strane nadležnih iz mesne zajednice, radnici JKP „Prostor“ Sombor, obavili su detaljno košenje javnih zelenih površina u naseljenom mestu Čonoplja.

Prema već ustaljenoj praksi na ovom spisku našle su se lokacije ispred napuštenih kuća, igrališta, stadiona, lokacije u raskrsnicama ulica i mnoge druge.

Uređenje Velikog pravoslavnog groblja u Somboru

 

Ekipa trimeraša JKP „Prostor“ Sombor, u okviru svojih redovnih aktivnosti, obavila je i košenje trave na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Tradicionalno, u susret novoj, punoj sezoni trenažnog i takmičarskog ciklusa, Karate klub "Dušan Staničkov" - Sombor, upisuje nove učenike u već odavno čuvenu sopstvenu Školu karate sporta

S obzirom da je ovaj klub rodonačelnik karatea u Vojvodini, koji je prošle godine napuinio zlatni jubilej, 50 godina i time kao prvi u pokrajini ujedno bio pokretač razvoja ovog nadalje sve popularnijeg borilačkog sporta, novi polaznici će biti u pravim rukama, stručnjaka - trenera sa majstorskim zvanjima, dugogodišnjim prvacima i tvorcima mnogih državnih, republičkih i pokrajinskih šampiona, Saše Kurđumova i Borislava Lakićevića i takođe, novog trenerskog pojačanja, takođe sertifikovanog diplomiranog trenera karatea, a to je Tamara Lakićević.

Za sve nove učenike Škole karate sporta KK "Dušan Staničkov" rezervisana je novoobnovljena fiskulturna sala Gimnazije "Veljko Petrović" sa svim uslovima za visokokvalitetan trening.

Početak upisa za nove i buduće nade karatea predviđen je za ponedeljak, 16 septembar 2019. Termini za treninge su tri puta nedeljno, ponedeljkom, sredom i petkom, od 19:15 do 20:15 časova. 

Dodatne informacije možete da dobijete na telefone: 064/840-1-036 ili 062/161-0-816. Ili na sajtu Kluba: http://www.kkdusanstanickov.com/

Uz Os, tradicionalni karate pozdrav, srećno svima!

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Vlada Srbije, sindikati i poslodavci nisu uspeli da se dogovore u vezi sa jednom od najvažnijih tema kada je reč o životnom standardu, visini "minamlaca" za narednu godinu, pa je Vlada Srbije presekla predlogom da minimalna cena rada bude povećana za 11,1 odsto u narednoj, 2020. godini. Na današnjoj sednici Vlada Srbije donela je Odluku o povećanju minimalne cene rada za 11,1 odsto, pa će minimalna mesečna zarada iznositi 30.022 dinara, umesto dosadašnjih 27.022 dinara, saopšteno je posle sednice Vlade

To znači da će sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, minimalna cena rada po radnom času biti 172,5 dinara. 

- Pojedinosti o ovoj računici -

Članom 112. Zakona o radu utvrđena je nadležnost Socijalno-ekonomskog saveta Srbije koji čine predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca, za utvrđivanje visine minimalne zarade, uz obavezu da se računaju ovi parametri:

Troškovi života, kretanje prosečne zarade u Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšte ekonomske razvijenosti zemlje.

U slučaju da na sednicama SES-a socijalni partneri ne postignu saglasnost o visini minimalne zarade, kao što je to bilo danas, odluku donosi Vlada Srbije, što je učinila i minule godine kada je odlučeno da neto cena radnog sata od januara do decembra u 2019. bude 155,33 dinara, jer socijalni partneri nisu uspeli o tome da se dogovore.

Minimalna zarada za 2019. godinu bila je povećana deset odsto i trenutno iznosi oko 27.280 dinara, a u poslednje dve godine kumulativno je veča 18,6 procenata.

Sindikati su za vreme pregovara insistirali da minimalac bude toliki da bar pokrije potrošačku korpu.

Podsetimo, nakon podužeg pregovaranja, još nije bilo konkretnog dogovora u vezi sa jednim od najegzistencijalnih pitanja, životnom standardu, a to je koliki će da bude "minimalac", jer tri strane - sindikati, poslodavci i država su imale različite zahteve. Ko koliko traži i zbog čega, govorilo se i na Okruglom stolu koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije. Ali, ni nakon dvočasovnih razgovora, stavovi nisu približeni.

Ministar finansija Siniša Mali, ipak, navodio je da će povećanje biti "bar dvocifreno" i uveravao: konačna odluka će biti doneta na prvoj sledećoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Trista pedeset hiljada ljudi u Srbiji prima minimalac. Njihova mesečna zarada je oko 27.800 dinara. Taj novac ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu.

- Piše da tročlana porodica može mesečno da potroši kilo i 400 grama paradajza, to znači da njih troje svakog dana mogu renesansno da podele 48 grama paradajza. Ili da potroše 1200 dinara za odeću i obuću, slatke muke kupiti nekome nešto za 1200 dinara ili toliko potrošiti za kulturu i rekreaciju - rekao je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.

Zato svake, pa i ove godine, vodi se borba oko iznosa minimalne zarade na relaciji sindikata, poslodavaca i države. Sindikati zahtevaju da minimalac bude veći za 20 odsto, ali poslodavci takav predlog ne prihvataju. Iz Unije poslodavaca Srbije kazu da je jedino povećanje od 6 odsto realano.

- Kako vidite da sa tih šest posto postignemo da izjednačimo u naredne dve godine sa minimalnom potrošačkom korpom? Ta matematika mi uopšte nije jasna, pokušavao sam da sastavljam. To bi značilo da bi nam trebalo nekih deset godina najmanje - izjavljuje Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

- Šest odsto nije nešto što smo mi odgovorili vama, nego da vas podsetim, mi smo prvi izašli kao Unija poslodavaca sa tim predlogom i pre nego što je Vlada rekla bilo šta i sindikati - kaže Miloš Nenezić iz Unije poslodavaca Srbije.

Ipak, iz države nude gotovo duplo više. Za toliko povećanje ekonomsko opravdanje ne postoji, kaže ministar finansija Siniša Mali, ali dopunjuje: postoji i socijalno i političko opravdanje.

- Neće biti kako poslodavci misle da treba, biće više kako zaposleni traže, kako sindikati traže. Biće minimalno dvocifrena povećanja minimalne cene rada i ove godine. A nama je svima cilj da zadržimo teško ostvarenu finansijsku stabilnost - podvukao je ministar finansija Siniša Mali.

- Da l bismo mi voleli da bude minimalna cena rada 37.000, evo da vam ja kažem - ja nisam zadovoljan sa tim. Evo da ja budem bolji od vas, ja bih voleo da bude 50.000, ali treba da budemo realni - kaže ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Pojedine članove sindikata takve najave nisu preterano obradovale, pa su iz publike stigli komentari da se ministri ponašaju kao "monarsi", umesto kao "monasi". To nije bila jedina kritika. 

- Gde su tokovi novca ispod ruke što se ljudima isplaćuju na ruke? Gde su pare? Recite? - čulo se na raspravi.

...........

Ministar finansija Siniša Mali, pre tačno mesec dana, podsetimo, rekao je da će prosečna decembarska plata u Srbiji biti iznad 500 evra, kao i da po njegovoj oceni dolaze najbolje godine po pitanju ekonomskog rasta i razvoja.

- U prvih sedam meseci ove godine suficit je 48,5 milijardi dinara, a planirali smo deficit, apsolutni uspeh - rekao je Mali za javni nacionalni servis, Radio-televiziju Srbije. - Očekujem značajno povećanje - dopunio je Mali, o minimalnoj ceni rada.

Mali je tom prilikom naveo da je na Vladi već doneta odluka o osnivanju Komisije za najavljeni investicioni ciklus, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i dodao da će predsednica te komisije biti premijerka Ana Brnabić, a član tima biće i predsednik Vučić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U pеtak, 13. sеptеmbra sa počеtkom u 9 časova u prostorijama Crvеnog krsta Sombor na adrеsi Apatinski put broj 19 realizovana je primoprеdaja 3 vozila

Sekretarka somborskog Crvenog krsta Biljana Klipa, dr Milan Zobenica i gradonačelnica Dušanka Golubović

Ona su nabavljеna u okviru mеra populacionе politikе jеdinica lokalnе samoupravе. Reč je o automobilma marke Dačija Logan

Vozila su namеnjеna za korišćеnjе u okviru mеra „Snižavanjе psihološkе cеnе roditеljstva – sеrvis za podršku roditеljima“.

Javnosti se i ovom prilikom obratila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović

U ime Grada Sombora primoprеdaji su prisustvovali gradonačеlnica Dušanka Golubović, zamеnik gradonačеlnicе Antonio Ratković i načеlnica Odеljеnja društvеnih dеlatnosti Nеvеna Rosić.

Najviše velikodostojnike grada i ovoga puta dočekali su uvek srdačni domaćini, sekretarka ove dugogodišnje društveno-humanitarne organizacije Biljana Klipa sa saradnicima i višegodišnji predsednik somborskog Crvenog krsta, doktor Milan Zobenica.

Tri nova vozila Crvenom krstu Sombor spremna za namensku upotrebu

Nastavljamo za vas i dalje da pratimo akcije Gradske organizacije Crvenog krsta Sombor.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

Za medije je izjavu dao i dr Milan Zobenica

Biljana Klipa, Nevena Rosić, dr Milan Zobenica, gradonačelnica Dušanka Golubović pri obraćanju medijima, Antonio Ratković

 

~ . ~

nedelja, 14 jul 2019 22:56

Káposzta a csomagtartóban

* Idén szerencsénk volt az üdüléssel, hazatéréskor két nappal megelőztük a tülekedést, amikor a nyugati világban dolgozó vendégmunkások elindulnak haza, a balkáni országokba, köztük a nyaralókkal, akik július elsejétől foglaltak szálláshelyet valamelyik adriai üdülőhelyen. Vén rókák vagyunk már ebben, ismerjük az időzítést, és az olyan kis határátkelőket, ahol a személyzet szinte örül, ha arra téved valaki, mert különben megölné őket az unalom a szolgálat ideje alatt

Bezzeg, zöldfülű korunkban jártunk másként is. Egy ismertebb magyarországi fürdőhelyet vettük célba, és mivel akkoriban a kisebb határátkelőhelyek nem léteztek, a legnagyobbat voltunk kénytelenek használni, ráadásul kifogtuk a szabadságról hazafelé tartók éppen időszerű stampedóját. Kezdetben folyamatosan járattuk a kiskocsi motorját, bizakodván, hogy csak mozdul a sor, majd letettünk erről, ha moccantak előttünk bekapcsoltuk a motort, araszoltunk, kikapcsoltuk. Végül szégyenszemre úgy kellett áttolni az autót a két határállomás között, mert nem hagyta magát újra beindítani. Ekkorra már igencsak kétségbeesettek voltunk, hiszen több száz kilométer állt még előttünk, hazafelé is száznál több, de a visszaúthoz be kellett volna állnunk újra a sorba, és semmiféle kommunikációs eszköz nem állt rendelkezésünkre. Reménytelennek tűnt a helyzetünk, ezt látván egy sofőr, civilben autószerelő, akkor éppen turista, megkönyörült rajtunk, kocsijával meghúzta az autónkat, aminek természetesen lemerült az akkumulátora, és azt is elmagyarázta, hogy a tűző napon azért is hasznos, ha járatjuk a motort, mert akkor folyamatos a hengerek olajkenése és nem sülnek be a dugattyúk.

Azóta nem történt velünk hasonló eset, igaz, amióta légkondicionált kocsink van, nem is kapcsoljuk ki szívesen a motort. Meg a tömeget is kerüljük, noha időről időre belefutunk a magyar, vagy a horvát határőrök leplezetlen forgalomlassító tétlenségébe, de mi ez azok kálváriájához képest, akik órákat kénytelenek a határátlépésre várni a felhevült bádogszekrényben, a hátsó ülésen bömböl a gyerek, az asszonynak pisilnie kell, mint általában mindenkinek a járműben, a sofőr meg azt számolgatja, miként pótolhatná a várakozással elvesztegetett időt.

A vendégmunkások és a tengerparton üdülők nyaranta több váltásban indulnak Északról Délre, és ezzel párhuzamosan Délről Északra.  Az adminisztratív határokat átlépők számát tekintve ez a mozgás valóságos népvándorlás, azzal a különbséggel, hogy ők visszatérnek kiindulási helyükre, természetes vagy teremtett otthonukba. A klasszikus népvándorlás célja az új otthon megteremtése volt, felénk a honfoglalás igencsak találó kifejezés, a területszerzés és a megélhetés biztosítása. A népek mozgását a hunok európai betörése váltotta ki a késő ókor és a korai középkor váltásának idején, és eltartott még 4–5 évszázadig, sőt, jóval tovább is, hiszen a tatárjárás is ilyen tömeges népességmozgást váltott ki Európában.

Manapság a tömeges népességmozgást migrációnak becézzük, és ugyanúgy rettegünk tőle, mint Dzsingisz kán mongol hordájától. Bár az újkori migránsok nem szervezett hordákban járnak, noha a televíziós tudósításokat elnézve ez egyáltalán nem kizárt. 2016 szeptemberében a horvát határőrök lezárták Szerbia felé a határátkelőt, mert a kiskőszegi hidat több mint másfélezer migráns szállta meg, mi meg a nejemmel a fiunk esküvőjére igyekeztünk volna Pécsre, így a násznépnek fél világot meg kellett kerülnie.

Magam is migráns voltam örök életemben, faluból kisvárosba, kisvárosból nagyvárosba ingáztam napi, heti, vagy havi rendszerességgel, miközben mindenütt berendeztem ideiglenes otthonomat, ráadásul folyamatosan úton voltam. Az úton levés a beatnemzedék filozófiája volt, valami módon, kései költésként én is beletartoztam ebbe a generációba. Jack Kerouac, a nemzedék egyik prófétája egy negyven méter hosszú papírtekercsre gépelte Úton című regényét az úton levésről, a száguldásról, a lázadásról, mint életformáról. Persze előképe is van a dolognak, például az ókori Navigare necesse est, vivere non est necesse szentencia, ami annyit tesz, hogy hajózni muszáj, élni nem. Ez a császári gondolat ugyan nem az úton levés életérzését dicsőítette, hanem a tengerészeknek szólt, akik viharban nem akartak hajóra szállni, hogy Szicíliából Rómába szállítsák a gabonát.

Az utazás az írók számára is ihlető forrás volt, már a XVII. század első harmadában megjelentek a külföldi egyetemeket látogató peregrinusok, akiket a tudásvágy és a politikai kapcsolatok megteremtése sarkallt az utazásra. A tollforgatók szívesen jártak egzotikus országokba, meg látogatták a fontos kultúra-központokat, ahonnét vagy lelkesedéssel, vagy kiábrándulva tértek haza.

A nyári hónapokban a határokat ideiglenesen megszállók a gastarbeiterek, a vendégmunkások, akik ilyenkor kapják meg a kollektív évi szabadságot, tanítási szünet van, így utazhat az egész família. Nem az Adriára vagy a görög tengerpartra, hanem Haza, bárhol is legyen az otthonuk. Tudják, ilyenkor menni kell.

A honvágy ugyanis leküzdhetetlen, ráadásul a nyugati világban szocializálódottakat fűti a megmutatkozás vágya, képesek anyagi helyzetüket meghaladó gépkocsit lízingelni, csakhogy idehaza villoghassanak, etetnek, itatnak boldog-boldogtalant, miközben külhonban sanyarognak.

A határátkelőkön néha ráfutok valamelyik kései vándorra, és amikor a vámtiszt előtt kinyittatják a járművük csomagtartóját, látom, itthonról viszik zsákban a fejes káposztát, vagy a sütni való, az ajvárhoz nélkülözhetetlen kápia paprikát.

Mert az nem került nekik pénzbe, kapták a rokonoktól. Jövőre is jönnek.
 
 
Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Vlada Srbije je nedavno donijela uredbu o kategorizaciji željezničkih pruga koje pripadaju javnoj željezničkoj infrastrukturi

Uredbom utvrđuje se kategorizacija javne železničke pruge u eksplataciji - piše u odluci Vlade Srbije. Pruge će biti označene trocifrenim brojem koji će ujedno biti i šifra pruge. Najvažniji železnički pravac, barem što se tiče somborskog kraja, biće magistrala 110.

Povezivat će Suboticu sa državnom granicom sa Hrvatskom (Erdut). Pruga, neizbježno, preko Sombora vodi do poslednje tačke u Srbiji, stanice Bogojevo. Regionalnu oznaku 207, jedinu u Zapadnobačkom upravnom okrugu, dobila je deonica Novi Sad - Odžaci - Bogojevo, dok će poslednji aktivna biti lokalna pruga 307. Povezivaće stanice Vrbas i Sombor.

Ivan Karan

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Strana 2 od 211

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…