* Komisija za raspodelu sredstava u oblasti sporta utvrdila je predlog raspodele sredstava u oblasti sporta, odnosno listu klubova koji će se sufinansirati iz sredstava obezbeđenih Odlukom o prvom rebalansu odluke o budžetu grada Sombora za 2017. godinu

Nadležna komisija pregledala je prijave prispele po javnom pozivu za sufinansiranje potreba u oblasti sporta za period jul-decembar 2017. godine i utvrdila predlog raspodele na sednici komisije, održane 28. avgusta.

Na predloženu raspodelu učesnici konkursa imaju pravo prigovora do utorka, 5. septembra 2017. godine. Prigovor se upućuje Komisiji za raspodelu sredstava u oblasti sporta posredstvom Odeljenja za društvene delatnosti, a podnosi se u pisanoj formi na šalterima, Uslužnog centra Gradske uprave grada Sombora (šalter 11 i 12), prizemlje zgrade „Županija“, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Komisija o prigovoru odlučuje u roku od 15 dana od dana njegovog prijema. Predlog raspodele dostupan je ovde, a originalan dopis o roku za prigovor ovde.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

* U Privrednoj komori Srbiji poslednjeg avgustovskog ponedeljka uručene prve licence za profesionalne upravnike u stambenim zgradama. Ispit je položilo 198 kandidata od kojih je 161 podnelo zahtev i steklo licencu. Razmatra se inicijativa da se u Komori osnuje Udruženje profesionalnih upravnika, najavio je Nemanja Žugić, potpredsednik PKS

Profesionalni upravnici, po dobijanju licence, biće upisani u registar koji vodi PKS i biti dostupni stambenim zajednicama kako bi pomogli stanarima da unaprede kvalitet života, objasnio je Nemanja Žugić, potpredsednik PKS. Komora će utvrđivati prava, dužnosti i etičke norme za profesionalne upravnike i organizovati sud časti.
 
U Privrednu komoru Srbije stiglo je nekoliko inicijativa da se osnuje Udruženje profesionalnih upravnika, potvrdio je Žugić i naglasio da će Komora upravnicima uvek biti partner i sagovornik, mesto za konsultacije kako bi što bolje i kvalitetnije odgovorili zahtevima profesije. Srbija je dugo čekala profesionalne upravnike stambenih zgrada koji će rešavati nagomilane probleme u zgradama, rekla je Jovanka Atanacković, pomoćnica ministra građevinarstva. Profesionalni upravnici biće angažovani ako se stanari ne dogovore da će sami brinuti o održavanju zgrade.
 
- Profesionalni upravnici biće spona između propisa i stanara i oni će učiniti da se vrati sloga u zgrade i poveća bezbednost stanara - objasnila je Atanacković i dodala da Srbiji treba više od 10.000 ljudi koji će se baviti profesionalnim upravljanjem. - Ovo je posao za sve, mlade i stare, žene i muškarce - istakla je pomoćnica ministra navodeći da najmlađi profesionalni upravnik, kojem je uručena licenca, ima 19 godina, a najstariji 71.
 
Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ustanovljena je profesija profesionalnog upravnika. Privredna komora Srbije dobila je ovlašćenja da vodi registar profesionalnih upravnika, dostupan na portalu Komore, organizuje polaganje ispita, izdaje i oduzima licence. Obuka za profesionalne upravnike stambenih zgrada počela je krajem maja ove godine u Privrednoj komori Srbije, a organizovana je i u regionalnim komorama.
 
Izvor: Privredna komora Srbije / S. S.

* Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković rekao je danas da je predlog tog sindikata da minimalna cena rada bude povećana do 15 odsto jer sadašnja cena od 130 dinara po satu ne obezbeđuje ni pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe

– Postoje realni parametri na osnovu kojih je moguće izračunati da minimalna cena rada treba da bude povećana najmanje 10 do 15 odsto – rekao je Stojiljković agenciji Beta.

Kako je objasnio, u Srbiji raste produktivnost, ali i cene, što su uslovi za povećanje „minimalca“ koji je sada oko 21.000 dinara, odnosno manje od 200 evra.

Po rečima Stojiljkovića, poslodavci u sektoru trgovine i usluga se najviše protive povećanju minimalne cene rada jer tvrde da sa sadašnjim parafiskalnim nametima ne mogu da izdrže troškove poslovanja pa povećanje uslovljavaju smanjenjem tih nameta.

Na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta postignut je dogovor da razgovori o minimalnoj ceni rada za 2018. godinu počnu već sutra, a trebalo bi, kako je rekao Stojiljković, da budu završeni do 15. septembra.

– To je kratak rok jer je dosadašnja praksa da Vlada posle višemesečnih razgovora sama donese odluku o novoj minimalnoj ceni rada. Bilo bi dobro da se postigne dogovor sindikata i poslodavca upravo zbog toga da Vlada ne utvrđuje cenu kojom radnici nisu zadovoljni – rekao je Stojiljković.

Postizanje dogovora o „minimalcu“, kako je istakao, opravdalo bi postojanje Socijalno-ekonomskog saveta u kojem su predstanici Vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.

Atanacković: Smanjiti namete

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković izjavio je agenciji Beta da je anketa koju je radila ta Unija pokazala da dve trećine poslodavaca smatra da se nisu stekli uslovi za rast minimalne cene rada, jer nisu dobili nikakvo finansijsko rasterećenje.

Anketa je sprovedena tokom jula u 100 kompanija.

– Pregovarački tim Unije poslodavaca će na sastancima o minimalnoj ceni rada da krene od toga, kao i da uporedo sa ovim vidimo koje su mogućnosti i da se smanje neka zahvatanja koja nam se godinama obećavaju – rekao je on.

On je istakao da će uvećavanjem minimalne zarade za bilo koji iznos, bez drugih olakšica, biti samo otežano poslovanje privrede u narednoj godini.

– Unija poslodavaca je za povećanje minimalne cene rada, ali uz određene promene dosadašnjeg odnosa države prema poslodavcima – rekao je Atanacković.

* Granski sindikat prosvetnih radnika Srbiije "Nezavisnost" objavljuje proglas povodom štrajka upozorenja, 1. septembra. O razlozima i zašto je ovaj granski sindikat UGS-a odlučio na ovaj vid manifestacije, donosimo izvorno, u celosti:

 

 

Izvor: https://nezavisnost.org/

 

* Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) Srbije u upozorenju o vremenu u periodu od 1. do 3. septembra 2017. godine najavljuje mogućnost kratkotrajnih vremenskih nepogoda u vidu intenzivnijih pljuskova sa grmljavinom, gradom, jakim i olujnim vetrom

U upozorenju RHMZ ističe se da se vremenske nepogode naročito mogu očekivati u subotu, 2. septembra na severu i zapadu Srbije.

RHMZ navodi da će temperatura na području Zapadnobačkog upravnog okruga 1. septembra iznositi oko 32 Celzijusova stepena, te da se po podne, uveče i tokom noći može očekivati grmljavina i kiša sa gradom, a količina padavina u periodu do tri časa može iznositi oko 10 litara po kvadratnom metru.

I u subotu, 2. septembra, uglavnom posle podne i uveče, mogu se očekivati intenzivniji pljuskovi sa grmljavinom, gradom i jakim olujnim vetrom, a u periodu do tri časa može pasti i do 20 l/m2.
Upozorenje RHMZ dostupno je ovde.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

* Somborac Čedomir Janičić, istoričar umetnosti, prethodno viši kustos Gradskog muzeja Sombor, nedavno unapređen u muzejskog savetnika, koji godinama uspešno piše i publikuje, a o kojem smo već sa zadovoljstvom objavljivali na našim stranicama, ostvario je novi uspeh: pobednik je na Konkursu renomiranog Književnog kluba"Kiprijan Račanin" iz Bajine Bašte. Konkurs je bio objavljen 21. marta i trajao do 30. juna, a rezultati su objavljeni 29. avgusta. Time je Janičiću pripalo još jedno priznanje kritike, te evo i kompletnih rezultata kao i prvonagrađenih pesama Čedomira Janičića:

Rezultati konkursa "Kiprijanov kladenac 2017"

ZLATNI KLADENAC:

Čedomir Janičić, Sombor – Lirski distih

SREBRNI KLADENAC:

Marica Ferhatbegović, Živinice Tuzla – Svečani ručak

POHVALE:

Branislav M. Vuković, Berane – Drino vodo

Nataša Đurović, Kraljevo - Kiprijanov kladenac

Verica Preda, Vršac - Obećanje

Vesna Radović, Herceg Novi - Ona

Ani Stajkova – Ivanova, Plovdiv, Bugarska - Blagozvučje

***************************

Čedomir Janičić

LIRSKI DISTIH


DAN PRVI

Tu malu sveću, titraj
u tami, Gospod
stvori iz svoga
tužnog srca.

Njen vapaj bio je
njena pesma.
Njen plač bejaše
njeno blagodarenje.

Mrak i led posvuda
behu ono ništavilo
odakle će sve biti
istrgnuto u postojanje.

Vetra nije bilo, samo
dah tog anti-sveta.
Plamičak se jedva
održavao i jednako plakao.

Tama nije mogla postati
svetlost, niti je plamičak
mogao sasvim gasnuti.

Novorođenče sveta,
uplakano nad
ćutljivim bezdanom.

U smrznutoj samoći
Gospodnje srce plačno
doziva druga srca vasione.

Ako ih i nije bilo, ljubav
je opraštala pustinji.

Milijardu večnosti
čekaš nečiji odgovor.

*
Ti hrabra, snažna,
najslabija ljubavi!

 

KOPELIJA

Nespretno je vuku kanapima.
Put do njih sav je u teškim čvorovima.

Bolje da je ne čuju;
Njihovo razumevanje zastrašuje.

Kratka trzanja njenih udova
Ponekad su smešna.

Ipak, ona je njihov gorki neuspeh.

I kad je, napokon, odbace,
Njeno lice ostaje ljupko.

Sva u gužvi kanapa i svojih udova,
Ona se raduje mesečini.

Kada ječe u teškim spavanjima,
Njen anđeo joj donosi pokret.

Ona tada pleše, blista, šalje poljupce...

Zle hiljade mešaju se s dobrima;
Oni je vide, oni joj plješću.

Tim svetlima mnogi se nadaju,
Ona se ne osvrće, mrak joj to govori.

Poklon će biti slava – bez slavlja!
Igra s anđelom, okret malih glava.

*
Ujutru – hladne kiše dozivaju noć.
Ujutru – opet grme na nju.

Ujutru – samo suzica.

.......................................................

 Čedomir Janičić, 1967. Zadar. Živi i radi u Somboru. Objavljuje u časopisima prozu i poeziju. E-knjiga Et in Arcadia Ego, u izdanju Media Art Content Ltd, Novi Sad, 2014.

xxx

S. Stričević

 

* Grad Sombor će i u školskoj 2017/18. godini regresirati troškove putovanja srednjoškolaca koji žive u somborskim selima i prigradskim naseljima, a pohađaju srednju školu sa sedištem u Somboru. Grad će regresirati i troškove putovanja učenika koji žive na teritoriji grada Sombora, a pohađaju srednju školu u Kuli, Apatinu, Odžacima, Subotici ili Bačkoj Topoli

Učenici koji pohađaju neku od srednjih škola sa sedištem u Somboru imaju pravo na regresirane mesečne karte u iznosu od 40 odsto cene mesečne autobuske karte za prvu i drugu zonu, odnosno 50 odsto za treću i četvrtu zonu. Na osnovu potvrde škole o statusu redovnog učenika i relaciji putovanja, đaci mogu svakog radnog dana na šalteru prevoznika „Severtrans“ Sombor AD preuzeti mesečne karte.

Đaci koji žive u somborskim selima ili prigradskim naseljima i čije su porodice korisnici novčane socijalne pomoći, imaju smetnje u razvoju ili su bez roditeljskog staranja – imaju pravo na 100 odsto regresiranu, odnosno besplatnu mesečnu kartu. Radi ostvarivanja prava na besplatnu mesečnu kartu učenici sekretarijatu škole moraju da dostave fotokopiju važećeg rešenja o pravu na novčanu socijalnu pomoć, smeštaju u starateljsku ili hraniteljsku porodicu, odnosno dokaz o smetnjama u razvoju. Navedena rešenja potrebno je školama dostaviti najkasnije do 8. septembra - za septembar, odnosno do kraja meseca za naredni mesec, kasnije u toku školske godine.

***
Učenici koji putuju u srednje škole u Kuli, Apatinu, Subotici, Odžacima ili Bačkoj Topoli, ostvaruju pravo na regresirane putne troškove u iznosu od 40 odsto cene autobuske mesečne karte na relaciji od mesta prebivališta do sedišta škole.

Srednjoškolci koji su bez roditeljskog staranja ili su iz porodica koje su korisnici socijalne pomoći ostvaruju pravo na besplatnu mesečnu kartu. Radi ostvarivanja besplatne mesečne karte potrebno je u Uslužnom centru Gradske uprave grada Sombora, šalter 11 i 12 (prizemlje zgrade lokalne samouprave - „Županija“, Trg cara Uroša 1, Sombor) podneti zahtev i sledeća dokumenta: potvrdu škole o upisu i redovnom pohađanju nastave, fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih za učenika ili rešenja nadležnog organa o starateljstvu ili hraniteljstvu podnosioca zahteva, prijavu prebivališta za učenika, prijavu prebivališta ili fotokopiju lične karte ili elektronski očitane lične karte za podnosioca zahteva.

Potrebno je dostaviti i fotokopiju tekućeg računa podnosioca zahteva, fotokopiju mesečne karte učenika i za učenika čija je porodica korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć fotokopiju rešenja Centra za socijalni rad o ostvarenom pravu na novčanu socijalnu pomoć. Originalno obaveštenje za učenike-putnike dostupno je ovde.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

* Pred poštovanu čitalačku publiku, somborska biblioteka je u prevodu učinila dostupnom drugu značajnu knjigu autora Albiona V. Smola, osnivača prve katedre za sociologiju u SAD. U pogovoru prof. dr Srđana Šljukića, u prvoj prevedenoj knjizi ovog sociologa na srpski jezik, Adam Smit i moderna sociologija, u izdanju Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru, profesor Šljukić je namenio prostor i za autora

Naime, s obzirom da je mnogima i samo ime Albiona Smola bilo nepoznato ili, verovatnije, nedovoljno poznato, profesor se potrudio i da obezbedi čitaoca pojedinim biografskim podacima. Kada je reč o ovom prevodu knjige pod nazivom Između era: od kapitalizma do demokratije, važno je istaći da su i ovu knjigu preveli Atila Sabo i Vladimir Jerković, da je potonji i urednik izdanja te da se uz biblioteku kao suizdavač ovde pojavljuje i Srpsko sociološko društvo, što predstavlja primer kvalitetne saradnje i suizdavaštva koje biblioteka čini sa ciljem najboljeg mogućeg plasmana knjige.

"Ovoga puta reč je o romanu, žanrovski posmatrano,objavljenom 1913. godine. Radi se o sasvim drugačijem tekstu za prevođenje kada ga uporedimo sa prvim prevodom, daleko zahtevnije štivo koje je prevođeno i redigovano tokom poslednje dve godine, kako bismo se osmelili pred čitaoce, ali i stručnu javnost, izaslati novu knjigu u Ediciji Konstantin, ediciji koja svake godine objavi knjigu prevoda, a što predstavlja još jednu specifičnost i jedinstvenost, kao obeležje somborske biblioteke, posmatrano na republičkom nivou. Ovaj roman je višeslojno slikovit, ali primetiće čitalac, i na veoma dobro osmišljen način koncipiran, da kroz vizuru pojedinaca, savremenika, predstavi upravo ono iz naslova: između era. Tematika je i danas više nego aktuelna, prožeta ličnim sudbinama, brojnim dijalozima, introspekcijama likova i podela koje neminovno, kao da je reč o sili samog kretanja čovečnoga u čovečanstvu, dolaze i menjaju, a kako u romanu to jeste jasno, i sprva – promenama unutar pojedinaca", piše u Uvodnoj reči urednik i jedan od prevodilaca Vladimir Jerković

U Pogovoru prof. dr Srđana Šljukića iscrpno su date analize i razmatranja među kojima izdvajamo da "probelm koji je Smol postavio, a koji se tiče napetosti koja postoji između kapitalizma i demokratije, danas je vrlo aktuelan. Moguće je da se on nadao da će demokratija u ovom sporu nadvladati i da će shvatanje da je jedina svrha kapitala da se neprestano uvećava biti potisnuto. Suprotno njegovim očekivanjima, poslednjih nekoliko decenija smo svedoci trijumfa kapitala nad radom i demokratijom, trijumfa koji se u ideološkoj sferi pojavljuje kao dominacija (neo)liberalizma. Takozvani `realni socijalizam` je odavno skršen, uloga sindikata bledi, radničku klasu sve više zamenjuje prekarijat, sačinjen od ljudi nesigurnog zaposlenja i niskih primanja. Naše vreme svedoči i pobunama protiv ovakvog stanja, pobunama koje nisu više pitanje podele na političku levicu i desnicu, ali jesu pitanje sukoba između međunarodnog kapitala i nacionalnih snaga. Upozorenja Albiona Smola, kao i njegovo ukazivanje na moguća rešenja postojećih protivrečnosti, treba u ovim borbama još kako da budu uzeta u obzir".

Dakle, osim štrajkova, sindikalne borbe, rada upravnih odbora velikih kompanija, uvida u suštinu podele u tom vremenu i na tom prostoru, pored maestralnog prikaza visoke društvene klase industrijalaca Amerike toga vremena, mi saznajemo mnogo više toga, imamo priliku uporediti doba, razumeti suštinu podele koja postoji u tom specifičnom kapitalizmu za kojeg Grejem, vođa radničkog pokreta u romanu, kaže da je on taj zloduh, dok za sam kapital tvrdi da je osnova svake zdrave demokratije.

Objavivši prevode dva kapitalna dela Albiona Smola, suizdavaštvom sa strukovnim udruženjem sociologa na državnom nivou, somborska biblioteka pokušava da učini svoj nevelik doprinos ovom jedinstvenom edicijom prevoda u kojoj su već objavljene 4 knjige dok osim tih prevoda poslednjih pet godina, biblioteka jeste objavila i dva dvojezična izdanja srpsko-mađarsko, kao i dva izdanja iz istorije grada na srpskom i engleskom jeziku. Prevedeni roman Između era: od kapitalizma do demokratije u predstojećim jesenjim i zimskim mesecima očekuje predstavljanje u suorganizaciji sa Srpskim sociološkim društvom.

Izvor: Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" Sombor / S. S.

* Na poziv predsednika Komore Trenčin, Jana Vaclava, Zoran Bulatović v.d.direktora PKS – Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalne delatnosti i investicije Grada Sombora, posetili su 24. avgusta Regionalnu privrednu komoru Trenčin

Cilј ove posete bio je obnavlјanje saradnje dveju komora koje imaju potpisan ugovor o privrednoj saradnji. Tokom boravka u Trenčinu delegaciji Regionalne komore Sombor i grada Sombora upriličen je veći broj susreta sa predstavnicima privrede ovog grada i regiona. Prezentovana je proizvodnja opruga za mašinsku industriju i proizvodnja proizvoda od plastike. Posetili su kompanije TERMANOVA, gde su obišli i upoznali se sa radom novog pogona za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi prerade biomase i sekundarnih sirovina i AQUATEC, kompaniju koja se bavi proizvodnjom savremenih prečistača za preradu otpadnih voda, od kućnih do fabričkih na bazi anaerobnih procesa.

Po obilasku pogona razgovaralo se o mogućem investiranju ovih kompanija u grad Sombor i region. Razgovorima u komori Trenčin učestvovali su i privrednici Bohuslav Placko Stanislav Neslusan, Radoslav Knazur, Slobodan Drašković, Michal Cuprian. S obzirom na iskazano interesovanje slovačkih privrednika za saradnju sa našim regionom dogovorena je poseta Zapadnobačkom upravnom okrugu od strane privrednika Trenčina koja će biti održana u naredna dva meseca.    

Izvor: RPK Sombor / S. S.

sreda, 30 avgust 2017 20:59

Tamara Lakićević, Sombor: Nova lica

* Tamara je simpatična, draga, druželjubiva somborska tinejdžerka. Potiče iz jedne od uzornih somborskih sportskih porodica, lepog vaspitanja

Šarmantnog osmeha i uvek učtivim svakodnevnim "dobar dan", ili "zdavo, kako si", ova srednjoškolka, odlična učenica, osvaja na prvi pogled. I sama je nosilac crnog pojasa u karateu :-) Otac, Borislav, već godinama poznati je kao što pišem na sportskim stranicama, karate trener u najstarijem somborskom kolektivu ovog popularnog borilačkog sporta "Dušan Staničkov", mlađa sestra Bojana pošla je sigurno njihovim takmičarskim stopama a majka Aleksandra skladno prati njeno "sveto trojstvo".

Ove prve modeling-art fotografije Tamare Lakićević, delo su veoma talentovane, takođe mlade, fotografkinje sa izrazitim potencijalima za uspeh, a reč je o još jednoj Somborki; to je Bojana Krejić. Srećno i Tamari i Bojani u karijerijama, a naš dvostruki elektronski medij naravno, daće im maksimalnu promotivnu i svaku drugu podršku! 

Novi Radio Sombor

Galerija:

 

 

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…