* U prostorijama UGS NEZAVISNOST u Beogradu održana zajednička sednica članova Programskog odbora za političko delovanje, civilno društvo i javne kampanje i članova Izvršnog odbora i Saveta UGS NEZAVISNOST

Na početku sednice, Maja Bobić, članica Saveta UGS NEZAVISNOST iz Evropskog pokreta Srbije, detaljno je upoznala prisutne sa sadržajem dokumenta “Beli papir o budućnosti Evropske unije” koji je 1. marta predstavio Jean-Claude Juncker, predsednik Evropske komisije, a koji sadrži pet mogućih scenarija u daljem razvoju Evropske unije. Bobić je objasnila da, za sada, najveću podršku razvijenih zemalja EU ima model “Evrope u više brzina” kojim, pak, nisu zadovoljne članice Višegradske grupe koje smatraju da bi, u slučaju ovog scenarija, postale “članice drugog reda”.

Sa aspekta strategije UGS NEZAVISNOST neophodno je, u narednom periodu, razmoriti potencijalne efekte svih pet scenarija na položaj Srbije u odnosu na Evropsku uniju, posebno ako se ima u vidu da se ni u jednom od njih ne predviđa politika proširenja EU. Za UGS NEZAVISNOST ostaje stalno otvoreno pitanje o tome kakvu Evropu želimo.

Predsednik Saveta UGS NEZAVISNOST Vukašin Pavlović upozorio je na činjenicu da u današnje vreme jačanja desnih i populističkih pokreta na tlu Evrope, te jačanja nacionalnih država na račun regionalnih prekograničnih integracija, postoji mogućnost regresije Evropske unije na njenu dominantno ekonomsku integraciju, pri čemu bi levo orijentisani socijalni model koji je EU promovisala mogao biti ozbiljno ugrožen.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST, takođe se založio za snažniju socijalnu dimenziju EU, kao kolevke modela socijalnog partnerstva, uz povećanje jednakosti, inkluzivnosti i transparentnosti. On je zaključio da će diskusija o ovom dokumentu ostati samo na nivou akademske rasprave, ukoliko se ne dotaknemo pitanja povećanja zarada i ukoliko ne budemo insistirali da kvalitetnom, a ne bilo kakvom, ekonomskom razvoju.

Učesnicima su, zatim, prezentovani nalazi poslednjeg istraživanja Ipsos Stratedžik marketinga (koje je obuhvatalo i bateriju sa devet pitanja o sindikatima) a koji pokazuju da je nepoverenje u sindikate i dalje dominantno raspoloženje građana Srbije. Ovaj utisak moguće je promeniti samo efikasnim radom u oblastima koje zaposleni percipiraju kao zadatak sindikata, a one obuhvaju četiri tradicionalna cilja sindikalnog delovanja: borbu za poštovanje prava radnika i unapređenje njihovog položaja, borbu za veće zarade, unapređenje bezbednosti, zaštite i zdravlja na radu i obezbeđivanje pravne zaštite članstvu. Među visoko vrednovane ciljeve, prema nalazima ovog istraživanja, takođe spadaju i: razvoj jednakosti, solidarnosti, tolerancije i rodne ravnopravnosti, borba protiv korupcije, razvoj sistema kolektivnih ugovora i razvoj radničke participacije u procesu odlučivanja.

Kada je reč o metodama sindikalnog delovanja, nameće se zaključak o neophodnosti kombinovanja pregovora i protesta. Isto istraživanje pokazuje i da bi bilo poželjno intenzivirati aktivnosti prema indirektnim ciljnim grupama, kao što su nezaposleni i penzioneri.

Prisutni na zajedničkoj sednici su raspravljali i o platformi UGS NEZAVISNOST za predsedničke izbore, jednoglasno se opredeljujući za stav da ne treba dati direktnu podršku nijednom predsedničkom kandidatu, već insistirati na što većoj izlaznosti i poštovanju demokratske izborne procedure, te javno osuditi svaki pokušaj njene zloupotrebe. Za UGS NEZAVISNOST ključno je razvijanje jasnih kriterijuma za odabir koji bi bili upućeni kao poruka vlastima. Kriterijumi bi bili razvijani oko sledećih osa: 1. zalaganje za Evropu jednakosti, solidarnosti i tolerancije; 2. zalaganje za novi model ekonomskog razvoja, baziran na vladavini prava, odgovornoj upravi, kvalitetnom sistemu obrazovanja i razvijenoj strategiji reformi; 3. razvoj ekonomske politike u pravcu ostvarivanja pune zaposlenosti i razvoja društva nauke i inovacija; 4.  politika zapoljavanja koja mora doprineti smanjenju obima neformalne ekonomije i povećanju stope zaposlenosti; 5. depolitizacija upravljanja javnim preduzećima; 6. utvrđivanje kriterijuma za nastavak privatizacije; 7. reforma poreskog sistema i uspostavljanje efikasnijeg sistema socijalne zaštite; 8. dalja demokratizacija političkog sistema u Srbiji.

Izvor: https://nezavisnost.org/ S. S.

 

 

* Beležimo još jedan publicistički uspeh somborskog književnog stvaraoca Čedomira Janičića; najaktulenije: njegova nova pesma objavljena (22. marta na Portalu za urbanu i kulturnu baštinu Korzo - u rubrici Analize i eseji. Ta pesma je, u neku ruku, kako za Novi Radio Sombor poručuje autor, podsećanje i na Svetski dan poezije, 21. mart:

Zinuh od bolnog čuda

Preseče me bol, zaborav mi

zauvek pade s očiju.

Slušam ono što

ne želim, ono što me

ne teši…

Bez straha sam lakši,

ali imam manje nade.

Plaču jorgovani,

otimači me zasmejavaju…

Julsko podne bez vetra

poleglo od krupne žege,

one sa vrućim plačnim licem,

kao da se sada rodilo.

Hteo sam još nešto da kažem.

Prazan papir čekaće strpljivo,

nema potrebe da nešto zbrzam.

Još sam vruć.

Mrtvo cveće guši sve u maloj sobi.

Ono što su

ubrali za mene,

spojili dve

cvetne smrti.

Ljiljani i trnje

zajedno spavaju.

Zvižde stari vozovi…

Zinuh od bolnog čuda.

Stihovi od bolnog čuda, Suština poetike, književni časopis, br. 38, 2017.

*****

Čedomir Janičić, istoričar umetnosti, objavljuje prozu i poeziju u književnim časopisima, na onlajn portalima. Objavio je e-knjigu priča „Et in Arcadia Ego“ (Media Art Content, Ltd Novi Sad, 2014). Viši kustos u Gradskom muzeju Sombor. Saradnik korzoportala, po drugi put gostuje kao pesnik. Naslovna fotografija snimljena u Ateljeu Marte Kiš Buterer.

Redakcija Novog Radio Sombora

* Ovaj dan, 24. mart je početak dugog Dana sećanja koji će trajati 78 svitanja i 78 zalazaka sunca i tokom kojeg ćemo svakog sata i svakoga dana evocirati uspomene na stradale u agresiji na Srbiju 1999. godine

Taj dugi Dan sećanja je istovremeno prilika da ne ostanu bez zaborava ni jedan od oko 3.500 ubijenih naših sugrađana, odnosno dan da se svake godine setimo svakog od 12.500 ranjenih i povređenih. Poseban osećaj bola izaziva svaki od nevino stradalih 90 mališana i 1.031 stradalog pripadnika vojske i policije – to je bio i čin najgrubljeg narušavanja međunarodnog prava.

Trenutak je takođe naravno, da na ovaj način ponovo odamo počast i prvoj žrtvi NATO bombardovanja Srbije: U kasarni „Radovan Medić“, u batajničkom naselju 13. maj, pre tri godine je baš 24. marta, svečano otkrivena bista zastavnika Radovana Medića, koji je na današnji dan od zločinačkog projektila izgubio život obavljajući svoju profesionalnu vojničku dužnost na vojnom aerodromu Garnizona Sombor.

(Grob poginulog zastavnika Radovana Medića na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru svake godine obilaze porodica, pripadnici Vojske Srbije, gradske vlasti...)

............................................................................................................................................................................................................................................................

Govoreći tada o tragično stradalom, mladom pripadniku 224. centra za elektronska dejstva, komandant te jedinice pukovnik Branislav Ljušić istakao je, da je Medić  bio nadasve hrabar i odlučan čovek koji je uspešno izvršavao sve zadatke i da je posthumno odlikovan Ordenom zasluga u oblastima odbrane i bezbednosti trećeg stepena.

– Radovan je dao ono najvrednije što ima, svoj život, za odbranu otadžbine i upisao se u knjigu večnosti, kao mnogobrojni vojnici, vitezovi i heroji s kojima je stao u stroj. Bio je i ostao vojnik, ali pre svega čovek, a to je najsjajnije od svih kruna i važnije od svih stolica – istakao je pukovnik Ljušić naglasivši da će svetli lik heroja te jedinice ostati u trajnom sećanju i svim budućim delima.

Bistu su tom prilikom otkrili Medićeva supruga Smiljana i načelnik Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove, brigadni general Ilija Todorovć (na naslovnoj fotografiji).

Skupu u kasarni "Radovan Medić" prisustvovali su osim brojnih građana i zamenik komandanta Združene operativne komande brigadni general Slavoljub Janićijević, zamenik načelnika Vojnogeografskog instituta pukovnik Zoran Srdić, predstavnici gradske opštine Zemun, Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije i porodica i prijatelji poginulog pripadnika 224. centra za elektronska dejstva. 

Sećanja i pomen beleži ekipa i redakcija Novog Radio Sombora

* Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i direktor Uprave za kapitalna ulaganja Nedeljko Kovačević uručili su u Pokrajinskoj vladi ugovore predstavnicima gradova, opština i zdravstvenih institucija, koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva za finansiranje i sufinansiranje projekata na konkursima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Ukupan iznos dodeljenih sredstava je 1.404.436.320,oo dinara i taj iznos dobiće 39 opština i 11 institucija za realizaciju 68 projekata

Stanovnici ulica Miloša Obilića, Branka Radičevića, Njegoševe, Srednje, Srpskih vladara i Kružnog nasipa u Apatinu, koje spadaju pod slivno područje „Dunavac“, dobro znaju sa kakvom se mukom susreću pri velikim padavinama, naročito ako se nalaze u nižim delovima naselja. Iz razloga što kanalizacija nema kapacitet da uspešno primi svu količinu vode dolazi do plavljenja objekata i kolovoznih površina.

Da bi se taj problem rešio, napisan je projekat za čiju realizaciju je Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine izdvojila 39.036.691,08 dinara.

Atmosferska voda, sakupljena predmetnim kanalizacionim sistemom evakuiše se u glavni kanal sistema za odvodnjavanje ,,Apatin'', a zatim se putem crpne stanice ,,9-3a Apatin'' prebacuje u reku Dunav.

Rekonstrukcijom atmosferske kanalizacije i rešavanjem problema odvođenja atmosferskih voda, sprečiće se buduće plavljenje najnižih delova naselja i stambenih objekata koji se nalaze u toj oblasti, a s tim što ubuduće neće dolaziti do zagušenja crpne stanice, biće poboljšan i kvalitet života građana opštine Apatin. Takođe, rešava se i problem odvodnjavanja atmosferalija sa kolovoznih i ostalih saobraćajnih površina i unapređenje kvaliteta i zaštita životne sredine.

Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodina odobrila je i 8,184,555.12 dinara za projekat sanacije i rekonstrukcije sportskih terena u gimnaziji „Nikola Tesla“ u Apatinu.

Sportski tereni, izgrađeni pre više decenija, usled minimalnih ulaganja u njihovo održavanje su u potpunosti devastirani. Teren za mali fudbal koji je pretrpeo najmanja oštećenja je jedini u funkciji, dok su košarkaški i odbojkaški teren neupotrebljivi.

Novim projektom predviđena je totalna rekonstrukcija prostora, pa će tako na trenutnom košarkaškom terenu biti postavljena teretana na otvorenom, dok će trenutni teren za odbojku promeniti namenu i postaće košarkaški.

Zamenica predsednika opštine Apatin Dubravka Korać (na fotografiji sa pokrajinskim premijerom Igorom Mirovićem prilikom uručenja ugovora) izjavila je da će tereni po završetku nastave biti dostupni građanima opštine Apatin koji se rekreativno bave sportom, kao i sportskim klubovima koji bi mogli da koriste teretanu na otvorenom, kao jedinu takve vrste na teritoriji opštine Apatin.

Izvor: Opština Apatin / S. S.

* Savet za bezbednost saobraćaja na putevima Grada Sombora u skladu sa odlukom da deluje preventivno i sprovodi akcije koje će doprinositi bezbednosti učesnika u saobraćaju, nastavio podelu svetlosnih setova biciklistima

Jesenas je biciklistima podeljeno 450, od ukupno 800 setova koliko je pripremljeno, a ostatak je podeljen ovih dana.

Uz asistenciju ekipe Odeljenja saobraćajne policije Policijske uprave Sombor, setove su delili Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja i Miroslav Kovačić, član Saveta i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije.

- Za podelu svetlosnih setova smo se opredelili zato što su biciklisti među najugroženijim učesnicima u saobraćaju. Smatramo da ćemo doprineti da se smanji broj saobraćajnih nezgoda vezano za bicikliste. Naredne nedelje posetićemo sva somborska sela i traktoristima ćemo podeliti rotaciona svetla za traktore - kaže Ratković i najavljuje još jednu akciju, namenjenu najmlađim učesnicima u saobraćaju u okviru koje će mališanima u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ biti podeljeni reflektujući prsluci.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

* Grad Sombor će podneti prijavu na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji se odnosi na sufinansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata u javnoj svojini i objekata fekalne kanalizacije

To je odlučeno na 52. sednici Gradskog veća, održanoj u sredu, 22. marta. Apliciraće se sa četiri projekta i to: Rekonstrukcija postrojenja za dezinfekciju vode na fabrici vode u Bezdanu, izgradnja vodovoda u delu Bloka 45, izgradnja kanalizacije otpadnih voda u delu ulice Matije Gupca i delu ulice Slavujev venac i sa projektom izgradnje kanalizacije otpadnih voda u ulici Filipa Kljajića u Somboru.

Gradsko veće je prihvatilo i predlog Komisije za dodelu dotacija socijalno-humanitarnim organizacijama sa teritorije grada po raspisanom konkursu. Komisija je, navedeno je u informaciji Gradskom veću, razmotrila prispele prigovore, ocenila ih kao neosnovane i ostala pri predlogu raspodele utvrđene na sednici Komisije, održane 9. februara 2017. godine. Komisija je odlučila, a Veće prihvatilo da dotacije za projekte dobije 27 socijalno-humanitarnih organizacija, za koje je u budžetu Grada opredeljeno 2.200.000,00 dinara.

Utvrđeno je i da će se u 2017. godini uraditi pojačano održavanje i sanacija atarskih puteva: Šikara – Josićki put, Staparski – Sivački put, deo Josićkog puta i Sretićev salaš.

Veće je prihvatilo program rada i usvojilo finansijski plan Gradske organizacije Crvenog krsta u Somboru, te odlučilo o imovinsko-pravnim, finansijskim i drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

* Sombor će biti domaćin manifestacije Dani ruske kulture, narednog meseca, od 10. do 13. aprila

Objavljujemo u ovoj prvoj najavi raznovstan i bogat raspored događanja: 

Utorak, 11. april 2017. Predavanje u 18 časova u Sali Skupštine Grada: A.V. Panteljejev i A.M. Bezgrešnjova
Panteleev Anatoliй Viktorovič - «Moя Rossiя. "Russkiй alьbom" - istoriя sozdaniя»
Bezgrešnova Alevtina Mihaйlovna – «Obrazы Sankt-Peterburga v tvorčestve Valeriя Ledneva i Alenы Vasilьevoй»

Sreda, 12. april 2017. u 11: Prijem u Skupštini Grada: predstavnici Ambasade Rusije, Gosti iz Santpeterburga, Ruski dom, Društva srpsko-ruskih prijateljstava iz drugih gradova

Sreda, 12. april 2017. u 13: Otvaranje Izložbe u Gradskom muzeju 
- SLIKE PETROGRADSKIH UMETNIKA Valeriй Lednev, Alena Vasilьeva» OTVARA AMBASADOR RUSIJE - 

Sreda, 12. april 2017. u 14: Narodno pozorište
Govor Ambasadora Rusije
Koncert ruske i srpske muzike

- Prikazivanje ruskih filmova u Gradskoj biblioteci (Dečje odeljenje) - ZA GRAĐANE SOMBORA -

Ponedeljak, 10. april u 18: film Mala Moskva

Utorak, 11. april u 18 sati: film Pet nevesta

Sreda, 12. april u 18 sati: Hvala za život

Četvrtak, 13. april u 18 sati: Ovde su noći tihe

- Prikazivanje ruskih dečjih filmova u Gradskoj biblioteci - Dečje odeljenje -

Ponedeljak, 10. april u 17  - film Mala Moskva
Utorak, 11. april u 17 - film Pet nevesta
Sreda, 12. april u 17 - Visocki, hvala što si živ
Četvrtak, 13. april u 17 - Ovde su zore tihe

 

Izvor: Gabrijela Zambo, prof. ruskog jezika / S. S.

* U petak, 24.marta u Srpskoj Čitaonici "Laza Kostić" u Somboru Zavičajno udruženje Srba "Korijeni" organizuje književno veče Biljane Živković

Biljana Živković je pisac, novinar, publicista a u Somboru će biti predstavljene njene knjige "Zapis" - svedočanstva o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji" a koja je do sada prevedena na francuski i ruski jezik, knjigu svedočanstava i kulturnih tragova "Primorsko pravoslavlje", kao i roman "Otac Dorotej" u izdanju Prosvete iz Beograda.

Osim promocije pomenutih knjiga čućemo i autentična svedočanstva sa brojnih putovanja ove cenjene novinarke koja je pisala za Politiku, Geopolitiku, Pečat, Pravoslavlje.

Početak dešavanja je u 19 časova, svi su dobrodošli, ulaz je slobodan.

Vlada Đurković

* Srbi i Bunjevci u Somboru zajedno žive vekovima. Zajedno su dve godine prikupljali rajnske forinte kako bi Somboru obezbedili status grada

Kada su sakupili 150.000 rajnskih forinti, carica Marija Terezija je 17. februara 1749. godine potpisala Elibertacionu povelju i Somboru dodelila status „Slobodnog i kraljevskog grada“.
Povelja kojom je Sombor proglašen „slobodnim kraljevskim gradom“ je jedina originalna sačuvana povelja.

Otuda i odluka gradonačelnice Grada Sombora Dušanke Golubović da prvu kopiju originalne Povelje, pokloni predsednici Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzani Kujundžić Ostojić, prilikom protokolarne posete.

Tokom protokolarnog susreta razgovarano je i o bunjevačkoj nacionalnoj zajednici danas, radu udruženja i drugim pitanjima od značaja za ovu nacionalnu zajednicu. I gradonačelnica Sombora i predsednica bunjevačke nacionalne zajednice su istakle da se bunjevačka nacionalna zajednica u Somboru neguje, da postoji dobra volja za saradnju i podršku bunjevačkim udruženjima.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S.S.

* Radio-televizija Vojvodine angažovala nekoliko novih prezentera koji sa pokrajinskim javnim servisom trenutno nemaju potpisan bilo kakav ugovor o radnom angažovanju, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE)

Nekoliko zaposlenih koji su želeli da ostanu anonimni rekli su za VOICE da se pet do šest osoba već desetak dana svakodnevno pojavljuje na RTV-u, gde se obučavaju za nove prezentere, ali da rade na crno.

- Njih je pre dve nedelje odabrao direktor informativnog programa Budimir Marković nakon drugog kruga audicije za nova TV lica. Oni su pozvani da za nekoliko dana dođu na posao kako bi se obučili za skori izlazak pred kamere. Pre tri dva dana izvesna Tamara Jevtić čitala je jutarnje vesti što je izazvalo burnu reakciju v. d. glavne i odgovorne urednice Prvog programa televizije Nade Kalkan - rekao je za VOICE jedan od zaposlenih koji je želeo da ostane anoniman.

Zaposleni navode da je upitno i na koji način osobe koje rade na crno svakodnevno više sati borave na televiziji, jer je ulazak ljudi u zgradu RTV strogo kontrolisan. Zaposleni se prilikom ulaska u zgradu prijavljuju identifikacionom karticom ili se upisuju u knjigu na portirnici u kojoj ostavljaju lične podatke, tačno vreme dolaska i odlaska sa televizije. Svi ostali predaju neki lični dokument i dobijaju obeležje da su gosti televizije. Novi prezenteri takva obeležja nisu imali vidljivo istaknuta.

Dolazak novih prezentera nije dočekan sa simpatijama na televiziji, posebno s obzirom na neizvesnu sudbinu više od stotinu ljudi koji su do februara bili angažovani preko agencije Optimum, a sada rade kao honorarci. Prvo je posao vredan 100 miliona dinara RTV opet potpisao sa agencijom Optimim, ali se drugorangirani ponuđač žalio. Pošto je Komisija za zaštitu prava ponuđača usvojila prigovor, RTV je novom odlukom ugovor o angažovanju dela zaposlenih u RTV-u dodelio grupi ponuđača Kadarplus iz Beograda i Studentskoj zadrugi Student Novi Sad. Međutim, neizvesno je kada će zaposleni potpisati ugovor sa njima jer je 16. marta prigovor uputila agencija Optimum.

Koprivica: Ministarstvo finansija ne da nam da zaposlimo 115 radnika

Generalni direktor RTV Miodrag Koprivica konačno je pre nekoliko dana progovorio o ovoj temi. Na to su ga „naterali“ predstavnici Sindikata UGS NEZAVISNOST RTV-a, koji su u više navrata insistirali da menadžment pokrajinskog javnog servisa zaposli te ljude na neodređeno vreme, jer se Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ne odnosi na RTV i RTS.

Iako tvrdi da javni servisi nisu izuzeti iz obaveze da traže dozvolu za zapošljavanje od vladine komisije, Koprivica je priznao da njihovo angažovanje preko posrednika više košta RTV, nego da su zaposleni na neodređeno vreme. Takođe je ocenio da je trenutna situacija „neprijatna i za više od stotinu radnika i za sve u kući“.

- Svaki put raspisujemo javnu nabavku i dovodimo radnike u neprijatnu situaciju. Neprijatno je novinare angažovati putem javnih nabavki. Verujem da i Ministarstvo finansija ima ulogu u tome što nas odbijaju, ali ovakvo stanje nas i više košta nego da oni budu zaposleni. Kolege iz RTS-a dobili su odobrenje za zapošljavanje oko 370 novinara i medijskih radnika, uz dogovor i plan kako da se vremenom oslobode određenog broja zaposlenih. Spremni smo i mi da napravimo plan da polako smanjujemo broj radnika, što kroz prirodni odliv, što kroz otpremnine - rekao je Koprivica Udruženju novinara Srbije.

Uz insistiranje na tvrdnji da javni servisi nisu izuzeti iz obaveze da traže dozvolu za zapošljavanje jer u suprotnom ni RTS ne bi tražio odobrenje od vladine komisije, Koprivica je rekao i to da medijski javni servis Vojvodine „već godinu dana svakog meseca podnosi Komisiji zahtev za zapošljavanje novinara i medijskih radnika, ali svaki put biva odbijen“.

- Kao korisnici budžetskih sredstava mi ne možemo da zapošljavamo radnike na neodređeno bez odobrenja. Trenutno imamo problem sa oko 115-117 radnika. Neki od njih su na autorskim ugovorima, neki rade na ugovorima o privremeno-povremenim poslovima, a nekima uskoro ističe ugovor na određeno koji je bio potpisan na dve godine i mi njih ne možemo više da primimo ni na jedno radno mesto. U poslednje dve godine dobili smo odobrenje samo za jednog radnika - podvlači generalni direktor RTV Koprivica.

VOICE je došao u posed pomenutog odobrenja koje je potpisano nedavno, 10. marta ove godine, preciznije svega pet dana pre Koprivičine izjave. Pozivajući se na Zakon o budžetskom sistemu i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja, pomenuta komisija odobrila je RTV-u zaposlenje jedne osobe na neodređeno vreme. Bez navođenja imena i konkretnog radnog mesta, Komisija je u obrazloženju navela da je u pitanju popunjavanje upražnjenog radnog mesta i da RTV ne može da za tu osobu traži dodatne budžetska sredstva.

Dopisnicima linearno smanjeni honorari za 10 odsto

Nezadovoljstvo nije zaobišlo ni honorarne saradnike RTV-a koji su angažovani u Dopisničkoj mreži. Njima je odlukom menadžmenta linearno smanjen honorar za deset odsto. Neki od nezadovoljnih dopisnika požalili su se da su bili stavljeni pred svršen čin jer im je bukvalno rečeno: Uzmi ili ostavi!

- U Dopisnickoj mreži na RTV-u je potpuni haos! Ovih dana potpisujemo ugovore za mart, sa umanjenim honorarima za 10 odsto. Bez objašnjenja, jer rukovodioci nemaju vremena da nam se obrate. Nekoliko novinara radi preko Televizije Banat i honorari im kasne po par meseci, jer je RTV dužan toj televiziji novac - navodi se u pismu koji je redakciji VOICE-a poslao jedan od dopisnika koji je želeo da mu se ne pominje ime.

On je istakao njihov doprinos emisiji „Vojvodinom“, koju prave isključivo dopisnici, a koja je najgledanija na RTV-u. - Činjenicu da smo najgledanija emisija potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja. Mnogi od nas rade i izveštavaju koristeći sopstvenu opremu, bez dnevnica, iako pokrivamo i druge opštine u okruženju! Uz to, od (bednih) honorara moramo da plaćamo i gorivo - naveo je pomenuti novinar i precizirao da su honorari dopisnika pre smanjenja iznosili 20-30.000 dinara.

Čudno je i to što pojedini dopisnici dobijaju honorare preko pomenute Televizije Banat iz Vršca koje ima ugovorni odnos sa RTV-om kao dopisništvo za teritoriju nekoliko opština u južnom Banatu. U konkretnom slučaju, to znači da se dopisnik RTV-a iz nekog grada u Bačkoj vodi kao honorarni saradnik TV Banat!? Uz sve to, honorari im kasne po nekoliko meseci.

Jedan od urednika na RTV-u, čije ime je poznato redakciji, ocenio je da je položaj dopisnika neravnopravan u odnosu na ostale honorarce, jer mnogi od njih skoro svakog dana šalju priloge za informativni program, bez obzira na vikende i praznike. - Za razliku od njih, novinari u Novom Sadu neretko danima nisu angažovani, ali uredno dobijaju znatno veće honorare. Uz to, njihove priče su često i zanimljivije od novosadskih, jer u Novom Sadu u poslednje vreme uglavnom pokrivamo konferencije za novinare i promocije političara i funkcionera - rekao je pomenuti urednik za VOICE.

Problema u sferi plata i radnih odnosa na RTV-u, čini se, ima na pretek. Kako saznaje VOICE, nedavno su zaposleni u televizijskoj tehnici održali hitan sastanak sa rukovodstvom na kojem su razgovarali samo o jednoj tački dnevnog reda – plati. Direktor Jovan Bačić im je rekao da para za povećanje plata nema. Nezadovoljstva ima i u drugim organizacionim celinama jer plate nisu menjane godinama, a mnogima su u julu 2015. i umanjene za 10 odsto. Istovremeno neki drugi ljudi u poziciji su da sebi povećavaju mesečna primanja i uživaju druge privilegije.

/Izvor: Vojvođanski istraživačko-analitički centar - Ekipa VOICE/, UGS NEZAVISNOST

 

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…