* Plesna grupa Inanna iz Sombora učešćem na Međunarodnom online plesnom takmičenju u organizaciji 5678 zajednice koje je realizovano putem Zoom aplikacije predstavila je svoj grad među brojnim učesnicima
 
Ovaj online festival inače okuplja više od 150 takmičara iz Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Finske i Rumunije, pokrenut je u vreme pandemije COVID19 kada je osnivač festivala "5678 community" iz Beograda odlučio da nastavi rad na razvoju ideje podrške novog pristupa igri koja okuplja ljubitelje plesa širom sveta i eminentne stručnjake iz ove oblasti.
 
Na takmičenju plesna grupa Inanna predstavila se koreografijom "Fallen army" Brankice Ćurčić i osvojila je prvo mesto u kategoriji oriental performance kids (5 do 11 godina). Pet talentovanih devojčica, Laura Jožef, Tamara Micić, Ena Jožef, Sara Bala i Maša Borković prvorazredno su predstavile svoju plesnu grupu među brojnim učesnicima. 
 
Festivali u organizaciji "5678 community" namijenjeni su mlađim i starijim igračima, a njihovi ciljevi su da umetnost igre na prostorima našeg regiona podignu na viši nivo; obrazovanje, umrežavanje, inspirisanje i usmeravanje mladih talentovanih igrača, kroz podsticanje mira i tolerancije uz zajednički ples i druženje među pojedincima, ekipama i zemljama.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

* Objavljujemo zaokružujući tekst u ovom serijalu u okviru oblasti rodne ravnopravnosti, a tema čini se, nikad aktuelnija ni interesantnija: "Kako rad na promociji ženskih prava učiniti vidljivim?"

Rad ženskih organizacija civilnog društva potrebno je učiniti vidljivijim kako bi javnost imala veći uvid u to čime se one bave i koje vrednosti zasupaju. Vidljivost se uglavnom najuspešnije postiže kombinacijom marketinga i odnosa s javnošću (i medijima), o čemu smo pisali u prošlom tekstu.

Udruženje građanki FemPlatz i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG), u periodu od septembra 2018. do juna 2019. godine realizovale su projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji, koji je podržao UN Women u okviru programa „Autonomija, glas, učešće osoba sa invaliditetom”.

Program je uspešno realizovan, a promotivna kampanja projekta našla se u užem izboru za nagradu Najdobra kampanja, kao jedna od zapaženjiih u regionu te godine.

Kako su to uspele?

S obzirom na to da je reč o pilot projektu, koji se prvi put realizovao u Srbiji, za promociju projekta u široj javnosti, kao i afirmaciju u okviru ciljne grupe projekta (žene sa invaliditetom) bilo je neophodno unapred misliti o vidljivosti projektnih aktivnosti i rezultata.

Na samom kraju Lekcije 5 spomenuli smo planiranje, realizaciju, analizu i izveštaj kao važne aktivnosti odnosa s medijima (i javnošću). Pitanja koja prethode planiranju (šta promovišemo i šta time želimo da postignemo, kome se obraćamo i koje medije biramo, koliko traje promocija i koliki nam je budžet) i odgovori koje na njih dobijemo čine osnov svakog plana kampanje odnosa s javnošću.

Za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji naši odgovori su izgledali ovako:

1. Promovišemo projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom tako što ćemo promovisati cilji rezultatprojekta, ali i pojedinačne projektne aktivnosti(mentorke, konkurs za mentorine, prezentaciju projekta u Novom Sadu, iskustvo mentorki i mentorina).

 2. Promocijom želimo da: a) pozovemo žene sa invaliditetom da učestvuju u projektnim aktivnostima njima namenjenim; b) obavestimo javnost o postojanju prvog ovakvog programa i c) uverimo donatore i potencijalne donatore da je projekat važan i uspešan i da zaslužuje dalji nastavak i razvoj.

3. Obraćamo se ženama sa invaliditetom, stručnoj i široj javnosti, donatorima i potencijalnim donatorima.

4. Biramo nacionalne medije (jer se projekat, a samim tim i kampanja, realizuju na nivou Srbije). Biramo i lokalne medije iz Pančeva, imajući u vidu da su organizacije koje projekat realizuju iz tog grada. Biramo i jedan specijalizovani medij (posvećen temama civilnog društva), koji će pratiti našu promotivnu aktivnost predstavljanja mentorki. Kampanju za bolju vidljivost programa vodićemo i kroz druge kanale komunikacije koji su nam na raspolaganju (društvene mreže, sajt...).

5. Promocija traje koliko i sam projekat.

6. Nemamo budžet za promociju, osim budžeta za honorar saradnice za odnose s javnošću.

Odabir kanala komunikacije s javnošću

Imajući u vidu da se u ovoj Lekciji bavimo pitanjem vidljivosti rada na promociji ženskih prava, pored medija, o kojima smo već pisali u Lekciji 5, uključićemo i druge važne kanale i alate komunikacije koji nam mogu pomoći da dopremo do šire javnosti.

Najčešći kanali komunikacije koje koriste ženske OCD u Srbiji kako bi svoj rad učinile vidljivijim i doprli do ciljnih grupa svojih projekata (ali i šire javnosti) su:

 - mediji (tradicionalni i novi);

- društvene mreže;

- vebsajt organizacije;

- događaji;

- elektronska, pisana (štampana) i direktna komunikacija

U našoj kampanji za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji planirale smo sve navedene kanale komunikacije, osim pisane (štampane) komunikacije. Za potrebe ove Lekcije, usredsredićemo se na povećanje vidljivosti putem medija i društvenih mreža, imajući u vidu da vebsajt organizacije, događaje i elektronsku, pisanu i direktnu

Mediji

Kampanja za Mentorski program vođena je u nacionalnim medijima u Srbiji, lokalnim medijima u Pančevu i u jednom specijalizovanom mediju koji se bavi temama civilnog društva. Realizaciji kampanje prethodilo je sastavljanje liste kontakata u medijima (takozvana adrema, adresar medija), priprema materijala za distribuciju medijima (saopštenja, najave, izveštaji, pozivi, vizuali, fotografije...) i liste osoba zaduženih/raspoloženih za gostovanja u medijima.

Lista kontakata u medijima podrazumeva niz informacija o medijima kojima želite da pošaljete informacije i uglavnom uključuje sledeće podatke: naziv medija, fiksni telefon redakcije, mejl redakcije (u našem slučaju informativne i redakcije koja prati društvo i/ili „ženske teme”), ime i prezime urednika/ce redakcije, lični mejl urednika/ce, mobilni telefon, ime i prezime novinara/ke sa kojima kontaktiramo u redakciji (naš, lični kontakt), mejl i telefon novinara/ke i sl. U listu kontakata poželjno je upisati redakcijske, ali i personalizovane mejlove novinara/ki.

Lista kontakata u medijima najčešće se pravi u Ekselu, jer on omogućava da sve kontakte iz jedne kolone jednostavno kopiramo i unesemo u za to predviđen prostor u mejlu (koristimo uvek bcc opciju, umesto cc). Takođe, lista kontakata u medijima pravi se posebno za svaki projekat u odnosu na cilj projekta i komunikacije na projektu, a najčešće se za to koriste već postojeće liste i adresari organizacije, uz dopunu novih kontakata i izostavljanje onih koje nismo odabrali za ovu kampanju.

Kvalitet i kvantitet podataka unetih u listu kontakata u medijima zavisiće od toga koliko je vremena, znanja i truda organizacija uložila u negovanje odnosa s medijima. Upravo od toga, u najvećoj meri, zavisiće i uspešnost promotivne kampanje. Ukoliko lista sadrži samo redakcijske mejlove i podatke, to znači da organizacija nije ulagala kontinuirani trud i znanje u izgradnju odnosa s medijima. U tom slučaju, da bi promotivna kampanja putem medija bila uspešna, potrebno je ili angažovati osobu za odnose s javnošću (koja kao profesionalac/ka već poseduje bogatu listu ličnih profesionalnih kontakata) ili platiti reklamnu kampanju u medijima. Većina se odlučuje za ovo prvo jer je višestruko jeftinije.

Pravila korektnog poslovanja nalažu da se liste kontakata u medijima, posebno ukoliko sadrže lične podatke novinara (privatni mejlovi i telefoni), ne ustupaju drugima (organizacijama i pojedincima) na korišćenje bez dozvole lica čije podatke želimo da ustupimo. Takođe, osobe (PR menadžeri/ke i drugi profesionalci/ke) koje se bave odnosima s javnošću (i medijima) godinama kontinuirano rade na građenju odnosa s novinarima/kama i urednicima/cama, od toga „žive i zarađuju za život”, te je najbolji način da se do njihovih kontakata dođe upravo njihovim angažovanjem na projektu.

Materijal za distribuciju medijima

Pre nego što napravimo detaljan Plan realizacije promotivne kampanje u medijima, potrebno je da isplaniramo, osmislimo, izradimo i napišemo materijale koje koristimo u komunikaciji s javnošću. Čak i ako nemamo iskustva u novinarskom i poslu odnosa s medijima, posmatranjem formi vesti koje mediji objavljuju sami možemo napraviti popis materijala koji su nam potrebni za kampanju.

- tekstualni (saopštenja, najave, pozivi, izveštaji, intervjui, komentari, reagovanja...);

- vizualni (vizuali, fotografije, video-klipovi...);

- audio (snimljene audio izjave za radio program...).

 Materijali koje šaljemo medijima mogu biti:

Kada planiramo slanje informacija u medije, uvek razmišljamo o odgovarajućoj tekstualnoj formi – od toga šta želimo da promovišemo zavisi da li ćemo slati saopštenje, poziv novinarima (na neki događaj ili konferenciju za medije), najavu događaja ili aktivnosti, izveštaj sa već održanog događaja/aktivnosti ili reagovanje, komentar.

Za potrebe promotivne kampanje u medijima Mentosrkog programa za žene sa invaliditetom izrađeni su i distribuirani medijima sledeći tekstualni materijali:

 

- saopštenje za medije o programu;

- saopštenje za medije o konkursu za mentorine;

- najava promocije konkursa u Novom Sadu;

- poziv za novinare/ke da prisustvuju događaju koji je rezultirao medijskim objavama sa događajai izveštajima;

- izveštaj za medije(koji je pripremila osoba zadužena za odnose s medijima) sa promocije konkursa u Novom Sadu

Vizualni materijali po pravilu prate tekst, sa ciljem da vizualno na najbolji (i najatraktivniji) način predstave i/ili dopune informacije koje šaljemo. Prateće vizualne materijale za promociju najčešće je potrebno izraditi namenski za to, a ponekad možemo koristiti i fotografije koje posedujemo iz prethodnih projekata/aktivnosti, ukoliko se uklapaju u našu kampanju.

Za izradu vizualnih i audio materijala potrebno je angažovati profesionalce/ke (dizajnere/ke, fotografe/kinje, snimatelje/ke...), kako bi se zadovoljili profesionalni strandardi koje većina medija ima.

Za potrebe komunikacije s medijima u okviru Mentorskog programa urađeni su sledeći vizuali: 

- poster (plakat);

- vizual za konkurs;

- fotografije sa događaja.

- saopštenje za medije o užem krugu za nagradu Najdobra kampanja;

- predstavljanje mentorki

Fotografije mentorki korišćene u izjavama prikupljene su od njih i objavljene uz njihovu saglasnost, a za fotografisanje događaja u okviru izveštaja za medije angažovani su resursi saradnice za odnose s javnošću (promocija u Novom Sadu) i usluge profesionalne fotografkinje (projektne aktivnosti).

Nekoliko korisnih saveta za pripremu materijala za medije:

1. Nikada se medijima ne šalje samo tekst, jer tako rizikujemo da se uz informacije koje smo poslali medijima pojave vizuali ili fotografije koje nemaju veze sa temom ili su čak i u suprotnosti sa ciljevima projekta i promocije.

2. Tekstualne informacije trebalo bi svesti samo na one koje su neophodne i odnose se na razlog/temu naše komunikacije. Jedna do jedne i po A4 strane (veličina fonta 11-12) sasvim su dovoljne. 

3. Uz informacije koje šaljemo važno je uključiti i link do teksta na sajtu organizacije koji govori o projektu ili ga podrobnije objašnjava.

4. Saopštenje, vest, najavu potrebno je poslati uvek u telu mejla koji šaljemo, kao i u posebnom Vorddokumentu (attachment). Tako ćemo biti sigurni da je informacija poslata, čak i ako se prilog u Vordunekim slučajem izgubi ili ne pošalje.

5. Fajlove koje šaljemo najbolje je prilagoditi veličini i kvalitetu za objavu u medijima (fotografije loše rezolucije neće biti objavljene, a ukoliko je fajl preveliki vratiće se mejl zbog ograničenja pojedinih servera).

6. Fotografije koje šaljemo neophodno je potpisati imenom i prezimenom fotografa/kinje zbog autorskih prava, što podrazumeva da smo od autora/ki prethodno dobili dozvolu za objavljivanje u medijima. Može se i naglasiti u mejlu da je dozvola za objavljivanje dobijena 

7. Šaljemo samo neophodne materijale,za dodatnu dokumentaciju koristimo WeTransferlink koji ćemo uključiti u mejl.

8. U mejlu koji šaljemo neophodno je ostaviti podatke osobe koja šalje mejl (ime i prezime, funkcija u organizaciji, mobilni telefon).Mediji ponekad žele dodatnu izjavu ili intervju, i u tom slučaju potrebno je da mogu da nas odmah pozovu i ugovore dalju saradnju.

Osim saopštenja, najava i izveštaja, u okviru Mentorskog programa za žene sa invaliditetom promocija u medijima uključivala je i zakazivanje gostovanja, izjava i uključenja u programe nacionalnih radio i televizijskih stanica.

Pre same realizacije kampanje u medijima, a nakon pripreme liste kontakata i planiranja i kreiranja (većine) materijala za distribuciju, neophodno je napraviti što detaljniji plan realizacije kampanje. Plan uglavnom uključuje datum planirane promotivne aktivnosti, naziv medija (ili liste medija ukoliko se svima šalje informacija), planiranu promotivnu aktivnost (opis), materijal koji se šalje, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i moguće napomene.

Kada je plan spreman i usvojen od projektnog tima, prelazi se na realizaciju plana. Plan realizuju osobe zadužene za odnose s javnošću (i medijima) uz asistenciju celog projektnog tima. Nakon završene promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu pres klipinga i/ili linkova sa objavljenim informacijama), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju).

Na kraju kampanje u medijima o Mentorskom programu za žene izvestilo je 51 različitih medija u Srbiji u okviru 64 medijskih formata (vest, TV prilog, izveštaj, radio gostovanje...). Medijske objave praćene su i sakupljane zahvaljujući radu pres kliping agencije, koju je u okviru svog angažmana obezbedila osoba za odnose s javnošću. Plan realizacije ispunjen je u potpunosti, uz veliko zadovoljstvo projektnog tima, spoljnih saradnica, učesnica projekta i donatora.

Društvene mreže

Prisustvo i aktivno učešće na društvenim mrežama postalo je uobičajena pojava za sve organizacije koje žele da svoje svoj rad približe javnosti (postojećim ili potencijalnim korisnicima, široj javnosti, partnerima i donatorima, pa čak i medijima koji redovno prate mreže). Cilj komunikacije na društvenim mrežama jeste podsticanje kontakta sa našim ciljnim grupama. Društvene mreže pogodne su i za dvosmernu komunikaciju koju promocija putem medija ne omogućava, i u tom smislu, one su nešto najbliže pravom, direktnom, kontaktu „uživo”.

Poslednjih nekoliko godina postalo je gotovo obavezno da organizacije redovno održavaju svoje stranice na društvenim mrežama jer postoji sve više korisnika koji provode mnogo vremena na njima i mnogi smatraju da, ukoliko vas tamo nema, „ne postojite”. Osim toga, društvene mreže postale su deo našeg svakodnevnog života i svojim prisustvom na njima, osim što promovišemo svoj rad, pokazujemo da idemo u korak sa vremenom. Ukoliko se, na primer, organizacija bavi mlađom populacijom, devojčicama i mladim ženama, društvene mreže su njen glavni kanal komunikacije jer je ciljna grupa svakodnevno onlajn.

U Srbiji su trenutno među stanovništvom najpopularnije društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tik Tok, platforma za kratke, zabavne video-klipove, u svetu je veliki hit, a u Srbiji svakodnevno dobija veliki broj novih korisnika među tinejdžerima/kama.

Većina ženskih organizacija u Srbiji ima Fejsbuk, poneke koriste Instagram, dok je Tviter, zbog svog specifičnog koncepta koji zahteva aktivnu razmenu stavova, najmanje zastupljen.

U promociji svakodnevnih aktivnosti, organizacije treba da koriste sve društvene mreže na kojima imaju naloge. Ukoliko ih nemaju, trebalo bi da ih naprave i redovno održavaju, što će uključivati pripremu materijala za objave i nova zaduženja za članove/ce tima ili angažovanje osobe zadužene za digitalni/social media marketing (pojedini menadžeri/ke za odnose s javnošću bave se i digitalnim marketingom). Ne postoji pravilo koliko često morate objavljivati informacije, ali je poželjno da utvrdite neku dinamiku: jednom nedeljno kada nemate neke posebne aktivnosti, jednom ili dva puta dnevno kada ste u promotivnoj kampanji.

Kada je reč o posebnim promotivnim kampanjama (za određeni projekat ili pojedinačnu aktivnost), trebalo bi razmisliti o tome koje su društvene mreže najpogodnije i ne insistirati na korišćenju svih ukoliko to nije moguće ili neophodno. Takođe je poželjno unapred odrediti koja društvena mreža „nosi” kampanju, a koje će u promociji biti „ispomoć”, imajući u vidu da uglavnom nemamo budžet za kampanje na svim društvenim mrežama. Za onu koja nosi kampanju treba izabrati mrežu na kojoj se u najvećoj meri nalazi ciljna grupa. Kampanja se može voditi sa već postojeće stranice/naloga organizacije, a za neke promotivne kampanje potrebno je otvoriti nove stranice, namenjene jednom projektu ili čak jednoj promotivnoj kampanji u okviru projekta.

Tu vam takođe mogu pomoći pitanja i odgovori koje ste pripremali za kampanju u medijma, samo što ćete se sada koncentrisati na ciljne grupe i društvene mreže.

Na primer, kampanja za Mentorski program žena sa invaliditetom vođena je putem Fejsbuka, uz objave na Instagramu.

Fejsbuk se zbog svoje kombinacije teksta, slika i linkova uvek čini odgovarajućim i u najvećem broju slučajeva materijal koji se priprema za medije može se koristiti za deo kampanje na društvenim mrežama. Za razliku od Fejsbuka, za Instagram je neophodno pripremiti raznovrstan i atraktivan vizualni materijal, a manje teksta. Za Tviter je potrebno da ste pre ulaska u promotivnu kampanju izgradili imidž uticajnog tviteraša/ice. Sve ovo treba uzeti u obzir kada pravite budžet za promociju u javnosti.

Za vođenje kampanje na društvenim mrežama potrebne su lista potencijalnih partnera, materijal za distribuciju i plan realizacije kampanje na društvenim mrežama. Ako se odlučimo da vodimo intenzivnu kampanju na više društvenih mreža, neophodno je da planiramo i budžet i vreme za to, jer svaka mreža ima svoje specifičnosti i nećemo moći sav materijal koristiti podjednako uspešno na svim društvenim mrežama. Priprema materijala i planovi rade se posebno za svaku društvenu mrežu, a vreme koje se uloži u to udvostručava se i utrostručava, ukoliko ih imamo više. Samim tim, to mnogo više košta.

Lista potencijalnih partnera slična je listi kontakata u medijima, s tim što za društvene mreže uključuje profile partnerskih i potencijalnih partnerskih organizacija (i pojedinaca), za koje procenjujemo da bi želeli i mogli da dele (šeruju) naše objave (postove) i tako pomognu u promociji i većoj vidljivosti. U ovu listu je dovoljno uneti naziv organizacije i link do zvaničnog Fejsbuk profila.

Fejsbuk lista potencijalnih partnera za Mentorski program za žene sa invaliditetom uključivala je profile 110 organizacija i inicijativa koje su u vezi sa ženama i osobama sa invaliditetom. Kada je bilo potrebno, menadžerka za odnose s javnošću kontaktirala je sa svakom organizacijom pojedinačno, poslavši link do konkursa, uz molbu da objave tekst/poziv na svojim profilima. Praćenjem opcije share, utvrđeno je da su minimum 43 organizacije sa naše liste objavile vest o konkursu.

Pravljenje liste potencijalnih partnera koji će podeliti neku objavu i njihovo kontaktiranje može se izbeći ukoliko smo u budžetu projekta planirali novac za sponzorisanje postova.

Materijal za objave na društvenim mrežama

Pre nego što napravimo detaljan plan realizacije promotivne kampanje na društvenim mrežama, potrebno je da isplaniramo i pripremimo materijale koje ćemo koristiti. Situacija je slična kao sa materijalima za distribuciju medijima, s tim što pri izradi uzimamo u obzir format prilagođen društvenim mrežama, znajući da se dimenzije za naslovnu (cover), profil i ostale materijale razlikuju od mreže do mreže.

Na primer, za potrebe Fejsbuk kampanje promocije Mentorskog programa izrađeno je ukupno 32 vizuala, i to: profile i cover fotografija, vizual za konkurs, vizual za promociju u Novom Sadu, vizuali za predstavljanje mentorki (10), vizuali za najavu gostovanja (3), vizuali za odbrojavanje do završetka konkursa (5), vizuali mentorina i mentorki o projektu (10).

Plan realizacije kampanje na društvenim mrežama

Po istom principu kao i za promotivnu kampanju u medijima, promocija na društvenim mrežama mora biti planirana. Za to nam služi plan realizacije kampanje na društvenim mrežama, koji se uglavnom sastoji od datuma objave, sadržaja objave, opisa materijala koji uz to ide, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i mogućih napomena, koje mogu uključivati iznos kojim se objava sponzoriše ili neke druge važne informacije.

Sponzorisanje objava na društvenim mrežama, praćenje analitike i kreiranje Strategije oglašavanja spada u posebna znanja i veštine, koje se danas izučavaju u okviru digitalnog marketinga. Uglavnom je za te poslove neophodno angažovati menadžera/ku za digitalni marketing, ali postoje i menadžeri/ke za odnose s javnošću obučeni i za sprovođenje uspešnih marketinških kampanja.

Nakon što projektni tim usvoji plan, prelazi se na realizaciju. Po završetku promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu skrinšotova objava) i izveštaj o rezultatima uloženog novca (ukoliko su objave sponzorisane), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju).

U okviru Mentorskog projekta za žene sa invaliditetom, ukupno je realizovano 135 objava na društvenim mrežama, od čega 53 na stranici FemPlatz-a i 23 na ŽMIG stranici na Fejsbuku, 16 na Instagram nalogu FemPlatz-a i 43 objave na Fejsbuk stranicama drugih organizacija. O ovome smo takođe izvestili na našoj Fejsbuk stranici.

text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl. turizmolog

* Prvenstvo Srbije i Vojvodine u mini kajaku (za dečake i devojčice 2008. godište i mlađe) održano u subotu, 29. avgusta u Bačkoj Palanci u organizaciji Kajakaškog saveza Srbije i Kajak kanu saveza Vojvodine doneo je radosti za jedan od najmlađih somborskih sportskih kolektiva - KK Sombor

Kajak klub Sombor je imao uspešan debitantski nastup kada je u pitanju ova najmlađa kategorija.

Kako zbog trenutne zdravstvene situacije nije održan veliki broj takmičenja u ovoj kalendarskoj godini, ovo prvestvo je sa nestrpljenjem dočekano od strane velikog broja mališana iz čitave zemlje.

Na jezeru “Tikvara” mladi somborski takmčari, njih šestoro, predstavilo se u četiri discipline:

  • U disciplini devojčice MK1 na 1000m, godište 2011. i mlađe
    • Anastasija Kostić
    • Milica Bosnić
  • U disciplini devojčice MK1 na 1000m, godište 2010.
    • Tamara Kosanović
  • U disciplini devojčice MK1 na 1000m, godište 2009.
    • Anastasija Gubica
    • Lenka Golubović i
  • U disciplini dečaci MK1 na 1000m, godište 2009.
    • Nemanja Pašrtović

U trećoj trci dana devojčice Kajak kluba Sombor, Anastasija Kostić i Milica Bosnić su prve prošle kroz cilj čime su donele i prve medalje sa Prvenstva Srbije. Kako su trke bodovane i za Prvenstvo Vojvodine osvojena je zlatna, odnosno srebrna medalja i u konkurenciji devojčica 2011. godište i mlađe iz Vojvodine.

Osim ovog velikog uspeha i ostali predstavnici Kluba su imali zapažene rezultate.

Kada je reč o poretku koji je bodovan za Prvenstvo Vojvodine, Tamara Kosanović je zauzela 5. mesto, Anastasija Gubica 7, Lenka Golubović 11. kao i Nemanja Paštrović, svako u svojoj konkurenciji.

U galeriji slika ispod teksta pogledajte još nekoliko fotografija sa ovog odličnog uspeha najmlađih somborskih kajakaških i sportskih uzdanica.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije počeli su kao što redovno izveštavamo, pregovore o minimalnoj ceni rada za 2021. godinu, a završni razgovori isplanirani su za 14. septembar

Prva faza pregovora je završena - dogovor nije postignut. Kako će proticati razgovori tokom naredne dve sedmice i šta bi bilo najbolje prihvatljivo rešenje? 

Predlog sindikata je da minimalna zarada sa trenutnih 30.000, bude poveća na 37.500 dinara, a to znači da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,5 dinara na blizu 217.

-To je poznata procedura utvrđivanja minimalne zarade koja nije naša specifičnost nego evropska praksa. Do nje se dolazi putem nekih šest indikatora - od kretanja društvenog proizvoda, inflacije, zaposlenosti, kretanja produktivnosti, do tog socijalnog kriterijuma koji se bavi time da li je ta minimalna zarada dovoljna za pristojnu egzistenciju tročlane porodice - podvlači Zoran Stojiljković, predsednik reprezentatitivnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

Stojiljković dopunjuje da sindikati pregovaraju o tim kriterijumima i pokušavaju da dođu do kompromisa između socijalnih partnera, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, a vlada posreduje.

Ljiljana Pavlović (Unija poslodavaca Srbije) naglašava da Unija - kao tripartitni činilac Socijalno-ekonomskog saveta, uobičajeno u ovo vreme organizuje šire konsultacije sa privrednicima i da uzima u obzir uključivanje dijaloga poslodavaca iz različitih regiona i iz različitih preduzeća, kako bi uočili kakvo je njihovo mišljenje u vezi sa rastom minimalne cene rada.

- Ova godina je donela to da svega 15 odsto poslodavaca jeste za rast minimalne cene rada. Uobičajeno, prethodnih godina, to je bilo na granici od oko 50 odsto - potvrđuje Pavlović.

Ona tvrdi da je to direktno u vezi sa koronavirusom, odnosno padom prometa i krizom, a da zbog toga poslodavci nisu u mogućnosti da isplaćuju veću minimalnu cenu rada.

Izvor: Beta

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U nedelju trčimo za malu Lanu, za njene prve korake, za njen osmeh. Za njeno lečenje potrebna je ogromna svota novca, ali nije nemoguće. Oči roditelja su okrenute ka nama. Njihova nada je u nama. Pomozimo ovim divnim ljudima, i ovoj prelepoj devojčici. U nedelju, 30. avgusta, 40,50, 60 nije važno koliko ljudi trči štafetni maraton od Sombora do Novog Sada. Otkupite naše kilometre. Jedan SMS za jedan kilometar. Pošalješ sms na 3030, tekst poruke 195. Cena poruke je 200 dinara! Ako želite da otkupite majicu u kojoj ću trčati = pošalji poruku u inbox. Gde otvaram licitaciju. Najveća ponuda će biti prihvaćena. I sredstva će biti usmerena na račun za lečenje Lane. Početna cena je 500 dinara. Idemo ljudi! - Napisao ja na svom fejsbuk profilu Somborac Mirko Erdelji, tvorac najmlađeg (ujedno i humanitarno) sportskog kolektiva u Somboru, Atletsko sportskog udruženja ARSU "SLEDI ME", a da bi bilo još jasnije kako Mirku da pošaljete vaše vaše ponude još, evo i Mirkovog fb profila:

https://www.facebook.com/mirkoerdelji

A ovo je na svom profilu napisao još jedan dobro nam poznati maratonac i kreator osim ostalog, Kulske lige, frontmen Atletskog kluba Hajduk, Zdravko Mišović iz Kule:

* Hvala svim trkačima (preko 40) koji sutra, 30. 08. 2020. trče za malu Lanu od Sombora do Novog Sada. Hvala kafićima koji podržavaju ovaj humani ultramaraton: Casper Crvenka, Sport kafe Kula, Astorija, Retro Pub, Basta, Panorama svi iz Vrbas i ENMON Novi Sad koji donira majice u kojima trčimo. Pratite nas a do tada šaljemo sms 195 na 3030. Budimo ljudi, budimo Humani ?♥️

Somborskim i kulskim, pridružiće se i sportske kolege, trkači iz Vrbasa, dobrodošli su svi. Start je u 8 časova na Gradskom hipodromu u Somboru. Okuplanje je u 7:30 časova, na istome mestu.

Ovako solidarno i udruženo - možemo!

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

* Gradsko veće grada Sombora održalo je u petak, 28. avgusta drugu sednicu, kojom je predsedavao gradonačelnik Antonio Ratković

Članovi Gradskog veća odlučivali su o šest tačaka dnevnog reda.

Gradsko veće usvojilo je Zaključak za obezbeđivanje dodatnih sredstava za „Dezinsekciju (komarci)“, kao i izmenu Programa sistemskog suzbijanja komaraca za 2020. godinu.

S obzirom na povećanu brojnost komaraca na čitavoj teritoriji AP Vojvodine, koja je izazvana visokim vodostajem svih reka, povećanom količinom padavina, kao i meteorološkim uslovima koji pogoduju razvoju komaraca, uvećana je potreba za njihovim suzbijanjem. Kako bi bili obezbeđeni dodatni tretmani komaraca sa zemlje, izmenjen je Program sistematskog suzbijanja komaraca na teritoriji Grada Sombora u 2020. godini i za tu svrhu odobrena su dodatna sredstva u iznosu od 2.415.120,00 dinara bez PDV-a.

Na drugoj sednici, Gradsko veće usvojilo je i Odluku o odobrenom predlogu projekta po Javnom konkursu za izradu lokalnog akcionog plana za decu.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

* Veliki šok dogodio se u jutarnjem programu Radio televizije Srbije, kada je kao specijalna gošta u studio stigla Jelisaveta Lela Pavlović (92), prvi rukovodilac Centra dokumentacije TV Beograd

Ona je rekla da danas ima mnogo zamerki na rad Javnog servisa, ali je veoma kulturno i na način koji joj priliči odbila da odgovori na pitanje kako joj danas izgleda rad televizije.
 
Žena koja je učestvovala u stvaranju televizije, na pitanje kako joj danas izgleda televizija šokirala je javnost i odgovrila:

 

- Znate šta, da vam kažem. Ostaću vam dužna taj odgovor, imam mnoge prigovore.

* Na pitanje voditeljke, Zašto, odgovorila je:

- Ne, ne bih. Znate, ovo je ipak svečani dan… Kada bi me pozvali da im kažem mnogo toga bih imala zamerki…

Ove reči popularne Lele Pavlović ostavile su bez teksta voditeljku i u studiju je zavladao muk, a njene reči postale su apsolutni hit na drštvenim mrežama.

.....

(Helena Djordjevic
 
@HDjordjevic
Moja obożavana tetka... 92 godine, svaki dan na četvrti sprat bez lifta, dostojanstveno i hrabro kroz sve jugoslovenske i srpske bure i sada koronu. Organizovana, odgovorna, temeljna - kraljica arhive.) - napisala je potom na svom tviter nalogu njena sestričina Helena Đorđević.
 
Ona je naime prenela post (pošto su se društvene mreže nakon kratke-ali britke Jelisavetine izjave, usijale), sa tviter naloga: SofronijeUE - ODGOVORNI, tog slavljeničkog dana za javni servis, RTS (23. avgust) a sa svoje strane je među brojnim drugim komentarima, napisao:
 
G-đa je Jelisaveta Lela Pavlović, prvi rukovodilac Centra dokumentacije TV Beograd. Jutarnja moša za RTS /post trenutno ima više 3 hiljade dvesta lajkova. 
 
.....
 
Jelisaveta Lela Pavlović, prvi je rukovodilac Centra dokumentacije Televizije Beograd, učestvovala je u razvijanju televizije u Srbiji i stvaranju RTS-a. Gostovala je u jutanjem programu 23. avgusta 2020. godine, na dan početka redovnog emitovanja programa Televizije Beograd (23. avgust 1958. iz Studija na Sajmu).
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
 

* Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će Vlada Srbije do do kraja naredne nedelje izaći sa predlogom o visini minimalne zarade za 2021. godinu. Mali je istakao da će se tražiti kompromisno rešenje kojim će, u trenutnoj krizi izazvanom koronavirusom, biti zadovoljni i radnici i poslodavci

Siniša Mali je rekao za srpsku novinsku agenciju Tanjug da je povećanje minimalca pitanje kompromisa, jer, kako navodi, sindikati traže veće povećanje minimalne zarade, a s druge strane poslodavci gledaju šta je za njih realno.

- Pogotovo sada, imajući u vidu da smo mi danas u jednoj velikoj ekonomskoj krizi, ne samo Srbija, već cela ekonomija globalno. Zbog toga moramo biti oprezni i pametni. Radimo analize, Vlada Srbije će do kraja naredne nedelje izaći sa predlogom minimalne zarade, pa ćemo na kraju sesti i sa poslodavcima i sindikatima da nađemo kompromis - rekao je Mali.

Dopunjuje da minimalna zarada u glavi građana Srbije znači da se životni standard poboljšava, a s druge strane, kaže, treba imati u vidu i interese poslodavaca, jer preveliko povećanje minimalca vodi u sivu zonu i otpuštanje radnika.

- Zbog toga je balans veoma važan. Ja se minimalnom zaradom bavim poslednje dve godine, uvek smo nalazili dobro i kompromisno rešenje, tako da nemam sumnju da ćemo naći i ove godine - naveo je ministar Mali.

Podseća da je prošle godine minimalna zarada povećana za najveći apsolutni iznos od 3.000 dinara, i da sada iznosi 30.022 dinara.

Mali je podsetio i da su pregovori oko minimalca za 2021. godinu već počeli i da su i sindikati (oba reprezentativna srpska sindikata - Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije) i poslodavci izneli svoje stavove.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta zvanično su u utorak, 25. avgusta kao što smo već izvestili, počeli pregovore u vezi sa visinom minimalne zarade za 2021. i na sastanku su sindikati zatražili da minimalna zarada bude u iznosu minimalne potrošačke korpe od 37.500 dinara, a poslodavci da rast minimalca ne padne na teret privrede.

Na sastanku su bili pregovarački timovi Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost, Unije poslodavaca Srbije, kao i Ministarstva za rad i Ministarstva finansija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Centar za edukaciju i ranu intervenciju "Kefalo" organizuje i sprovodi individualni i grupni rad sa decom predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta

Rad je organizovan u vidu individualnih tretmana ili malih grupa dece usklađeni prema uzrastu, potrebama i stepenu usvojenosti znanja i veština. Program rada se kreira za svako dete posebno na osnovu procene stručnjaka koji sprovode proces edukacije.

Centar nudi savetodavni, konsultativni i radioničarski rad sa porodicom deteta.

U saradnji sa Udruženjem "Kreativni Rajić" koje se bavi likovno - umetničkim radom sa decom i mladima, očuvanjem i podučavanjem starim zanatima i negovanjem tradicije kroz edukativni i praktični deo osmislili smo program za decu osnovnoškolskog uzrasta "Kreativna kefalica".

Kreativna kefalica je program koji zadovoljava edukativne, intelektualne, kreativne i sportsko - rekreativne potrebe deteta.

Za sve informacije obratite se na telefone:

Bojana  0601536571

Jelena  0642378422

 

Zoran Kovačić

.....

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Strana 7 od 270

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…