* Grad Sombor i ove godine sprovešće proces participativnog budžetiranja. Tim povodom, radna grupa održala je sastanak na kojem je odlučeno da će anketiranje građana biti organizovano online zbog epidemiološke situacije koju je izazvao kovid 19

Glasanje je planirano da krajem septembra i početkom oktobra.

Participativno budžetiranje je jedinstven proces koji građanima daje mogućnost odlučivanja o utrošku sredstava iz gradskog budžeta na projekte od značaja za lokalnu zajednicu. Grad Sombor proces participativnog budžetiranja sprovodi od 2014. godine.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* O Nikoli Furtuli (rođen 11. septembra 1997. u Somboru) već smo pisali. S dobrim razlozima. Mladi fudblaski talenat već je dobijao pozive saveznih selektora za mlađe selekcije nacionalnog fudbalskog tima Srbije. Ove nove, jesenje sezone takmičarske 2020/21. godine obreo se u Fudbalskom klubu Hajduk 1912 iz Kule koji mu je tokom prelaznog roka ponudio i najbolje uslove

Maksimalno je već na samom startu nove trke za bodovima u ovom rangu, Srpskoj ligi - grupa Vojvodina, stastiti ofanzivac Nikola Furtula opravdao poverenje. U sve tri utakmice - dao je po gol, ubeležio dakle svoju prvu „trojku“ i sasvim sigurno počeo da ispunjava obećanja. A golovi utoliko značajniji što ih je postigao baš u presudnim momentima prvenstvenih utakmica ove fudbalske jeseni - ili bi učinio da njegova ekipa povede, ili izjednači ili pak dovede do totalnog preokreta u rezultatu u korist Hajduka. U klubu, koji je 19. avgusta obeležio redak jubilej, 95 godina uspeha i postojanja, svi su zadovoljni. A evo šta Nikola, koji je u Kuli naprečac stekao popularnost publike i navijača, u stilu pravih asova - trezveno, mirno i staloženo (kakav je i na terenu) kaže, kada smo ga upitali za izjavu:

- Prethodno sam dao izjavu da idem na 15 golova ove polusezone, tako da je cilj isti... Ne letim, nastavljam dalje, samo Bože zdravlja i sve je dostižno. Drago mi je što pobeđujemo jer smo potcenjeni kao ekipa, a sad mislim da drugačije svi razmišljaju o nama.

Bravo, Nidžo. Prvi gol je posvetio majci Slađani Dronić, proslavljenoj i nezaboravnoj rukometašici koja će nakon preranog odlaska zauvek ostati u srcima brojnih navijača i ljudi, drugi gol ocu Goranu Furtuli, takođe ranije vrsnom protagonisti džudoa i borilačkih sportova, a treći gol - sestri Aleksandri, od milošta, Bubi.

Imao je dakle od koga itekako, vižljasti Nikola da nasledi sportske gene. Pre svega, izuzetno vaspitan, skroman a radan, pleni pažnju kako svojim ponašanjem, tako i pojavom, gde god da se nađe. Rođeni Somborac, sasvim sigurno, može da postane pravi fudbalski profesionalac i na široj sceni fudbalskog sporta. I da, dopunjuje da je posebno zadovoljan i činjenicom što je i njegov drugar od prvih fudbalskih koraka Milan Matijević (sin takođe ranije rukometašice somborskog prvoligaša, Tanje Keča), a sa kojim je ponikao u čuvenoj somborskoj Školi fudbala Spektra na čelu sa prvim trenerom u karijeri, Banetom Žakićem, takođe odlučio da ove polusezone zaigra u kulskom Hajduku pa su tako dvojica mlađahnih talentovanih Somboraca po rođenju, opet zajedno. Kako na terenu, nerazdvojni su i van igrališta.

Atraktivnim potezima, lucidnim i efektnim golovima, ovaj 1,91 visoki ofanzivac, "izaziva" skandiranja sa tribina, Nikola, Nikola i u novoj sredini... poput njegove majke... u prepunoj somborskoj "Mostongi" u tim najboljim danima somborskog ženskog superligaša devedesetih, popularne Slađe, inače kao što je poznato dva puta proglašavane najboljom klupskom igračicom Evrope kada je nastavila vanredno uspešnu i internacionalnu karijeru, u bečkom gigantu Hipobanci gde je nosila i kapitensku traku, te u drugim najjačim klubovima Evrope. Slično se sada smeši i njenom sinu Nikoli.

Upotpunimo, da kulski Hajduk 1912 nakon tri prvenstvena kola deli prvo, drugo i treće mesto na tabeli (2 pobede uz jedan nerešen rezultat) sa 7 bodova, koliko imaju i novosadska Mladost i "1. maj" iz Rume. Somborski predstavnici, inače najviše kotirani fudbalski klubovi sa područja Grada Sombora, Radnički 1912 i čonopljanska Sloga zauzimaju trenutno jedanaestu poziciju sa 4, odnosno 15. mesto sa 2 boda u konkurenciji dvadeset klubova.

Što se prijatnih iznenađenja od strane mladog Furtule tiče, on će se za njih dalje pobrinuti. A i mi za vas, dragi čitaoci, kada je o Nikoli reč. Najavimo sada tek toliko, da je naočiti fudbaler već pristao da se nađe i na stranicama naše posebne oblasti, modelinga. Srećno!

Na fotografijama u galeriji slika:

1) Nikola u karakterističnom prodoru

2) Radost u svlačionici posle pobede

3) Saigrači u istom timu, nerazdvojni privatno: Nikola Furtula i Milan Matijević

4) Zašto da ne - paralelno neka krene i karijera fotomodela, daje Nikola zeleno svetlo

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (Siniša Stričević)

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

* Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora, članica Gradskog veća za oblast sporta, omadline, dece i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, gradski većnik za socijalnu zaštitu Darko Smiljanić i zamenik predsednika Skupštine grada Sombora Radovan Leković dali su danas (sreda, 26. avgust) krv, u društvu sa građanima Sombora u okviru redovne akcija dobrovoljnog davanja krvi u Centru za edukaciju Gradske organizacije Crvenog krsta u Somboru

Gradonačelnik Antonio Ratković se zahvalio dobrovoljnim davaocima krvi podvukavši glavni cilj a to je pacijenti ne moraju da čekaju na tečnost koja život znači. Angažman ove somborske humanitarne organizacije za višedecenijskom tradicijom, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za transfuziju pravi je svetao primer u Srbiji.

- U svakom slučaju meni je drago što sam ličnim primerom imao priliku da ukažem da je krv dragoceni resurs i naš zajednički cilj je da povećamo broj dobrovoljnih davalaca krvi - krv treba da čeka pacijenta a ne pacijent krv - reči su gradonačelnika Antonija Ratkovića.

*  Primećujemo da je sve više sportista među dobrovoljnim davaocima koji su ujedno dobri animatori, zar ne?

- Imali smo priliku da se i prethodnih godina uveravamo da je sve više sportista ali prevashodno takođe želimo da u ime Grada uključimo što više funkcionera da svojim primerom pokažu koliko je bitno da svi mi budemo dobrovoljni davaoci krvi. Takođe mi je drago što smo tokom 2019. imali veliki porast mladih koji su davali krv i vidim da su i nastavili jer su svesni koliko je to bitno. Hvala i našim dragim damama - kaže gradonačelnik Ratković za Novi Radio Sombor.

* U svom radu ravnopravno forsirate naeseljena mesta. Ima li mogućnosti da se i u naseljena mesta nadalje izađe sa ovakvim akcijama?

- Svakako Crveni krst Sombora i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine su posećivali naša naseljena mesta, tu ćemo sigurno imati najviše posla da animiramo te ljude s obzirom da je u selima manji broj ljudi, ali su humani isto kao i ljudi u gradu i siguran sam da ćemo zajedno sa Crvenim krstom kao i svim drugim aktivnostima biti uspešni – zaključuje nakon još jedne veoma uspešno sprovedene akcije dobrovoljnog davanja krvi u somborskom Crvenom krstu gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Među današnjim dobrovoljnim davaocima krvi bila je i koleginica Vanja Kahrimanović, dopisnica RTS-a iz Sombora. Naravno, sve je i ovom prilikom proteklo uz popularne mekike kao i odgovarajuća osveženja za davaoce ali i posetioce, od strane vredne ekipe domaćina, Crvenog krsta u Somboru na čelu sa srekretarkom Biljanom Klipa.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Prema nalogu upravljača puta JKP „Prostor“ Sombor, radnici „Vojput” doo iz Subotice, izvode radove na sanaciji odnosno krpljenju udarnih rupa na frekventnim saobraćajnicama u Somboru

Trenutno se izvode radovi u Vojvođanskoj ulici i na Vencu vojvode Radomira Putnika. - Ovim putem apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da prilagode brzinu kretanja svog vozila uslovima na putu - naglašavaju u Javnom komunalnom preduzeću "Prostor" Sombor.

(Pogledajte i galeriju fotografija)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Gradsko veće grada Sombora održalo je danas (utorak, 25. avgust) u sali 108 zgrade Županije konstitutivnu sednicu kojom je predsedavao gradonačelnik Antonio Ratković

Članovi Gradskog veća na prvom zasedanju u novom sazivu odlučivali su o pet tačaka dnevnog reda.

Između ostalog, na prvoj sednici Gradsko veće usvojilo je Predlog Rešenja o prvim izmenama i dopunama Rešenja o imenovanju članova Štaba za vanredne situacije grada Sombora. Donošenjem ovog Rešenja gradonačelnik Antonio Ratković postavljen je za komandanta Štaba za vanredne situacije grada Sombora. Takođe, u sastav Štaba imenovani su i ostali članovi izvršne vlasti, u skladu sa funkcijama koje su im poverene.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije danas (utorak, 25. avgust) su završili prvu rundu pregovora u vezi sa povećanjem minimalne cene rada za 2021. godinu. Konačan dogovor nije postignut, već su izneti samo stavovi, a nastavak razgovora je predviđen za sledeći utorak, izjavio je član radne grupe sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić

Dr Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja ovog reprezentativnog srpskog sindikata, za Betu je potvrdio da su sindikati, Ujedinjeni granski sindikati (UGS) „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u svojstvu Socijalno-ekonomskog saveta (SES) zastupali stav da minimalna zarada treba da bude povećana sa sadašnjih 30.022 dinara na 37.500 dinara, koliko košta minimalna potrošačka korpa.

To bi, kako je notirao Ristić, značilo da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,54 dinara na 216,75 dinara.

Razlog za povećanje cene rada uprkos krizi zbog pandemije virusa COVID-19 je, kako ističu sindikati i činjenica da je prošle godine u trpartitanom telu, SES-u postignut dogovor da minimalna zarada dostigne vrednost minimalne korpe u 2021. godini.

Predstavnici poslodavaca su se, prema njegovim rečima, na današnjim pregovorima zalagali da se minimalna cena rada poveća u skladu sa projektovanim rastom bruto domaćeg proizvoda za sledeću godinu, od šest odsto.

Članovi radne grupe za pregovore koji zastupaju Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izneli su statističke podatke o makroekonomskim kretanjima, ali se nisu izjasnili da li se zalažu za povećanje minimalca.

Zoran Ristić dopunjuje da se očekuje da se predstavnici Vade Srbije izjasne u sledećoj rundi pregovora.

Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije kao članovi SES-a, treba da finalizuju dogovor 14. septembra za kada je zakazana sednica SES-a, a ako ne postignu dogovor o povećanju minimalne cene rada, odlučiće, kako je predviđeno zakonskim propisom, Vlada Srbije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

utorak, 25 avgust 2020 17:37

"Susreti" u Galeriji somborskog muzeja

* U Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, u ponedeljak 24. avgusta, održana je probna radionica za đake osnovne škole u okviru programa “Susreti” koji su osmislili Svetlana Lazić, nastavnica likovne kulture iz Osnovne škole “Avram Mrazović” u Somboru i Čedomir Janičić, muzejski savetnik istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor

Program “Susreti” je kurs tumačenja umetničkog dela u muzeju s praktičnim radionicama za đake osnovnih škola. Polaznici se upoznaju s osnovnim pojmovima: umetnost, muzej, zbirka, umetnik, kustos, izložbe. Dalje, upoznaju se sa konkretnim radom na stalnoj izložbi ili zbirci, biografijom umetnika, stilom, vremenom i okolnostima u kojima delo nastalo.

Na osnovu izabrane teme vezane za jedan rad iz stalne muzejske postavke savremene umetnosti “Likovna jesen” deca osmišljavaju svoj doprinos tako što u prostoru galerije intervenišu svojim pojedinačnim ili grupnim radovima i/ili skicama i na taj način dobijaju priliku da ostvare “muzej u muzeju” ili “izložbu u izložbi” koju će tumačiti publici kao pravi autori-kustosi.

Program je planiran za oktobar. U ovom, “nultom” susretu, osmoro đaka iz OŠ “Avram Mrazović” saznalo je ponešto o muzeju i specifičnom odnosu i vrednovanju umetničkog dela u muzejskoj zbirci. Đaci su, zatim, bili detaljno upoznati s programom, a potom su radili na praktičnom problemu galerijskog prostora i njegovom (pre)osmišljavanju. Na kraju je usledio veoma zanimljiv razgovor. 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Sloboda izražavanja i informisanja od ključne su važnosti za napredak svakog društva. Istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje javnosti putem medija, doprinosi razmeni informacija, ideja i mišljenja, jačanju vrednosti demokratskog društva i negovanju ljudskih prava i tolerancije. Samo oni mediji koji imaju punu slobodu izražavanja i kritikovanja i mogućnost da ovo svoje pravo odbrane, u obavljanju svog posla drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju i obradi informacija, svoje izvore informisanja i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije, mogu da ostvaruju ovaj izuzetno važan društveni posao


Sloboda izražavanja garantovana je mnogim međunarodnim i domaćim propisima , kojima je propisana sadržina ovog prava, kao i granice prava.


Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima


Garantovana je sloboda izražavanja, odnosno, sloboda traženja, primanja i širenja
obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem
štampe, u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po izboru. Sloboda
izražavanja povlači sa sobom određene dužnosti i odgovornosti, a ograničenja
slobode izražavanja moraju bi ti izričito utvrđena zakonom, biti neophodna radi
poštovanja prava ili ugleda drugih lica ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog
poretka, javnog zdravlja ili morala.


Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda


Propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu
posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez
mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Sloboda izražavanja se može podvrgnuti
formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, ako je to
neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijal nog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala,
zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja
obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti
sudstva.


Sloboda izražavanja,
posebno putem masovnih medija, predstavlja snažno i uticajno sredstvo koje utiče na javnost. Svi moramo biti svesni da izražavanje može da pobudi nasilje, proširi mržnju i ugrozi bezbednost pojedinca/ki. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stavove o odgovornosti za objavljivanje i neuklanjanje komentara na internet portalima, koji mogu biti rasistički i uvredljivi.
Brojni domaći propisi (Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, Kodeks novinara Srbije) regulišu slobodu izražavanja u medijima, kao i prava i obaveze novinara i novinarki kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zabrani diskriminacije.

U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, a uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

U daljem tekstu su ukratko predstavljeni mehanizmi zaštite koji se mogu koristiti u Srbiji u kontekstu medijskog izveštavanja.Obraćanje uredniku ili urednici

Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđuje se odgovornosti urednika/ce i novinara/ka za štetu koja je prouzrokovana njihovom krivicom i propisuje pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štetu. Ukoliko je putem medija preneta vest koja vređa pravo ili interes osobe o kojoj se izveštava, od urednika/ce se može zahtevati objavljivanje odgovora da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Takođe, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku/ci naredi da bez naknade objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.

Savet za štampu

Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare/ke. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca/ki i institucija na sadržaje štampanih medija. U nadležnosti saveta je i medijacija, kao i javne opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na jačanju uloge medija u Srbiji.
Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova, internet portala i novinskih agencija. Svaki pojedinac/ka, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim sadržajem imaju pravo da podnesu žalbu, a odluka se donosi u roku od 45 dana od prijemažalbe. Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Žalba je moguća na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na njihovim veb-sajtovima, na informativnim portalima i novinskim agencijama, kao i na pisma ili komentare čitalaca. Savet prihvata samo žalbe onih koji su direktno povređeni objavljenim tekstom ili fotografijom ili žalbe koje su podnete uz njihovu pisanu saglasnost, dok ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca. Žalbe na sadržaje onlajn medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti. Žalbe moraju biti potpisane, podnete u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom. Važno je znati da nije u nadležnosti Saveta za štampu: primedbe na televizijske i radio programe, primedbe na reklame i druge marketinške sadržaje, primedbe na sadržaje knjiga i slično.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM)

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna državna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Služba za nadzor i analizu programa Regulatornog tela za elektronske medije (REM), između ostalog, stara se o poštovanju obaveza utvrđenih Zakonom o elektronskim medijima, Kodeksom ponašanja emitera i drugim preporukama REM-a i sprečavanjem emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje.
Prijava je pisani akt kojim se podnosilac/teljka obraća REM-u i kojim ga obaveštava da smatra da je određeni pružalac medijske usluge svojim programskim sadržajem vređao ili ugrožavao njegov lični interes ili opšti interes, a REM ima zakonsku obavezu da odlučuje o takvim prijavama. Prijavu može podneti svako fizičko i pravno lice, uključujući tu i pružaoca medijske usluge, ukoliko smatra da se programom vređa ili ugrožava njegov lični interes ili opšti interes. Prijava se podnosi protiv pružaoca medijske usluge, najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, koji je objavljen na internet stranici Regulatornog tela za elektronske medije, uz poštovanje određenih pravila, odnosno, uz poštovanje obavezne sadržine prijave.


Primeri iz prakse Saveta za štampu:

Narušavanje dostojanstva žrtveNarušavanje dostojanstva žrtve

Brojne žalbeBrojne žalbe zbog narušavanja privatnosti maloletne žrtvezbog narušavanja privatnosti maloletne žrtve

SkandalozneSkandalozne naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“


Ukoliko REM utvrdi da je postojala povreda, izriče mere pružaocu medijske usluge, odnosno, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka ili iniciranje drugog postupka pred nadležnim državnim organom, a podnosioca/teljku prijave upućuje na koji način može da ostvari i zaštiti svoje pravo. Na sajtu REM-a nema dostupnih odluka o povredi prava žena, seksizmu, mizoginiji i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti


Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom nadležnošću da promoviše ravnopravnost građana/ki, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, sprovodi postupak po pritužbama, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere i upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, sarađuje sa medijima, a istovremeno, kada proceni da je potrebno, reaguje u slučajevima kada mediji krše zabranu diskriminacije.
Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju. Pritužba se podnosi u pisanoj formi, a izuzetno i usmeno na zapisnik. Postupak po pritužbi je jednostavan i lišen preteranih formalnosti, a završava se u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. Postupak se završava mišljenjem o tome da li je došlo do diskriminacije, a ukoliko je utvrđena diskriminacija, uz mišljenje se daju i preporuke o načinu otklanjanja povrede prava.


Primeri iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti


- Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete predsednika Republike Srbije Novom Bečeju predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „izjavio je da se „mađarski jezik mađarski jezik najbolje uči spavanjem sa Mađaricomnajbolje uči spavanjem sa Mađaricom“. Udruženje građanki “. Udruženje građanki FemPlatzFemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je utvrđena diskriminacija na u kome je utvrđena diskriminacija na osnovu pola, nakoosnovu pola, nakon čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu n čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu „Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.„Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.

- Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledećekonferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledeće: : Žena Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota. ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota.


Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem ni boljem i milijem.milijem. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je u kome je utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenidruštvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili m obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.


Da bi se mehanizmi zaštite koristili, potrebno je da celo društvo poboljša svoju medijsku pismenost, zbog čega je neophodno započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.


text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizmolog

* Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 26. avgusta organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi

Akcija će proticati od 9 do 13 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19.

Mole se sugrađani da, ukoliko imaju prehladu, kašalj, kijanje, povišenu telesnu temperaturu, ili su bili u kontaktu sa bolesnom osobom čiji simptomi liče na infekciju korona virusom, ne dolaze na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Svakako, Katica Želi, specifično je ime u svakom pogledu na našoj glumačkoj, dramskoj sceni. Pre svega komičarka. Svojim talentom ipak je napravila role i u drugim žanrovima. Sada je očekuje TV premijera u novoj humorističkoj (konačno) seriji, "Ljubavni zalogaji"

Premda ističe, da je pre svega “komična glumica“ kako voli da kaže i da je najviše raduju baš humoristične serije, svojom nepresušnom pozitivnom i isključivo pozitivno ponavljamo, energijom, uspe da razveseli i nasmeje, vrati raspoloženje svima oko sebe i privatno, kada je i "daleko" od teatarskih "dasaka" ili kakve filmske ili tv uloge. Eto desilo se na svu našu a naravno da i njenu sreću upravo ovih svima prilično turobnih “korona” letnjih dana, dobila dobila jednu od nekoliko ponuda naspram "starijih" glumaca, od strane našeg iskusnog i proslavljenog reditelja Milorada Milinkovića - da se priključi snimanju - najzad u Srbiji toliko dugo očekivane, konačno nove, humorističke serije “Ljubavni zalogaji”.

Prihvatila je, što bi se reklo, "na prvu". Utoliko pre, što je kao retka predstavnica iskusnih glumaca, ušla u “kolo” sa novom plejadom veoma perspektivnih mladih glumačkih talenata a to je za nju, kako takođe jasno i glasno ističe, poseban izazov.

- Serija se zove: Ljubavni zalogaji - referiše nam popularna Kaća. - Ima (za sada) čak oko 70 epizoda, a serija ce se davati u udarnom terminu na 1. programu RTS-a. Početak je planiran za oktobar. Reditelj Milorad Milinković pravi je režiserski “dasa”, a glumci, sve mladi koji itekako obećavaju: Ivan Đorđevic-Džudi, Anja Mit, Isidora Građanin, tumači inače glavnih uloga isto kao i Snežana Aksentijević koja je kao što znamo inače jedno vreme uspešno vodila na Pinku popularnu emisiju DNK... i još mnogi drugi...

Snimanje traje već dva meseca i snimljeno je dvadesetak epizoda do sada. 

A na fotografijama, koje nam je Kaća poslala ekskluzivno za Novi Radio Sombor, u pauzama između scena, sve sami - mladi glumci, oko nje…

* Tebe ti mladi glumci baš izgleda, jako vole … Ti njih znaš jako da ohrabriš, kako stvari stoje :-)

- Da, da... baš me vole mladi glumci... hahahaaa... - u svom stilu smeje se od sve neke urođene mladosti a i nana kako godinama uspeva, vrati osmeh na lica... te ništa lepše, zapažamo, kad mladi bivaju tako okupljeni kao oko Kaće.

- Sada sam na snimanju... dok vas ovo izveštavam - nastavlja Želi- Eto da i ja postanem “neki” reporter, hehe... I dopunjuje: - U Beogradu smo snimali na Dorćolu u kafani Pab-Žirafa...

I nastavlja opet u svom duhovitom maniru: - A ja se juče baš umorila… ceo dan na snimanju do 10 uveče... a ono vrućinčina..

Nećemo za sada otkrivati, naravno, sve detalje, nove zanimljivosti još predstoje, a verujemo da se svi vi radujete što će na TV ekranima građani Srbije moći konačno da vide nakon silnih repriza, dakako popularnih serija ranijih decenija, nešto posve novo. Naslov takođe sam po sebi, “Ljubavni zalogaji”, već dovoljno nagoveštava.

Podsetimo tek nekih crtica iz života i karijere Katice Želi. Što se filma tiče, tu je volela da igra najviše epizodne uloge, kao u klasicima “Variola Vera”, “Balkan Ekspres”, “Pas koji je voleo vozove”... u TV serijama bila je neizostavna kada su dramaturgije Nušićevih večno aktuelnih dela u pitanju, no najveće domete ostvarila je u svakako najautentičnijem podijumu kada je dramski glumac u pitanju, pozorištu. Tu je redovno igrala glavne uloge. Afirmaciju prvakinje drame stekla je još kao dvadesetogodišnjakinja, u Narodnom pozorištu Sombor, početkom sedamdesetih. Vlasnica je najprestižnijih priznanja kada govorimo o pozorištu, na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, toj glavnoj festivalskoj smotri i bivše velike države, Sterijine nagrade za uloge Devojke u legendarnoj “Žendibi i udadbi”  Sterije Popovića koja je igrana rekordnih 300 puta, od Sombora, do Rio de Žaneira i gotovo svih drugih meridijana, zatim je osvojila Ćurana na Danima komedije u Svetozarevu (danas Jagodini) u mjuziklu “Andra i Ljubica” kada je iskazala osim glumačkog i pevački talenat, te kao jedina je iz praizvedbe somborske predstave kao gost igrala taj mjuzikl na muziku plodonosnog kompozitora Vojkana Borisavljevića na sceni Pozorišta na Terazijama.

Potom je i ostala u Beogradu kao slobodni umetnik što je sebi mogla da dozvoli, ali je ujedno i rastužila time svoje Somborce. No, šta reći - kad njeni Somborci saznaju da im se Kaća kako je odlučila, vraća... Za nju se baš u Somboru priprema i prva ženska monodrama, ali o tom - uskoro, potom. Pa kako ne voleti Sombor, u tom gradu rodila je i sina jedinca, Marka, koji je itekako nasledio šarm i ležernost mamine duhovitosti.

Za sada ipak vratimo se “Ljubavnim zalogajima”, seriji koju svi s nestrpljenjem isčekujemo za koji mesec i - još jedan Kaćin kam-bek na TV ekrane: Tako, u fotogaleriji odmah ispod teksta, možete da pogledate i pojedine fotografije iz uvoda ove rubrike - sa mladim glumcima koji se tokom snimanja serije jednostavno “lepe” uz svoju iskusnu koleginicu koja im redovno spremno pruži koristan savet, pre svega ih ohrabri, sledi zatim zagrljaj, onaj ne baš sasvim "naslovni", ljubavni a u bilo kojoj konotaciji te ljubavi, te najlepše reči na svetu, zar ne :-)

Fotografije u galeriji slika:

1) Sa Anjom Mit

2) Miljana Popović i Katica

3) Kaća i Isidora Građanin

4) Sa rediteljem Miloradom Milinkovićem

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (Siniša Stričević)

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Strana 8 od 270

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…