* У  основној школи Братство Јединство у Сомбору током септембра библиотекарка Нада Љепојевић је у сарадњи са учитељицом 1-1, Горданом Везмар и учитељицама продуженог боравка Валеријом П. Николић и Снежаном Јовић одржала два огледна часа српског језика „Прича о писмености српског народа“ са ученицима од 1-4. разреда

Током предавања о писмености нашег српског народа истакла је да је Међународни дан писмености установљен још давне 1965. године и да га славимо сваког 8. септембра. Ћирилица је словенско писмо настало крајем деветог века у данашњој Бугарској.

Име је добила по Ћирилу, једном од словенске браће који су ширили хришћанство међу Словенима. Сматра се да је ћирилицу створио Климент Охридски, један од ученика Ћирила и Методија. Постоје неки истраживачи који тврде да је њен творац Константин Преславски, односно цар Симеон Велики.

Ћирилица је створена по угледу на грчко уставно писмо. Из овог писма су узети и знаци, а за гласове којих није било у грчком језику начињене су графеме по угледу на грчка и глагољска слова.

Као једноставније писмо од глагољице, која је старија по постанку, ћирилица је потискивала глагољицу и устаљивала се у Бугарској, Србији, Македонији, Русији.

Најстарији сачувани писани споменици на ћирилици су Бугарски натпис из 943. године пронађен у Добруџи, у Румунији, и Самуилов натпис из 993. године пронађен у селу Герману код Преспанског језера у Македонији.

Српски ћирилички споменици су Мирослављево јеванђеље с краја 12. века, Вуканово јеванђеље старца Симеона из прве деценије 13. века и Писмо Стефана Немање Хиландару из 1198.године.

Вук Стефановић Караџић (1787-1864) извршио је реформу српске ћирилице почетком 19. века. У избацивању полугласника и увођењу графема Њ и Љ Вук је наставио реформе које је започео Сава Мркаљ. Вукова фонетска азбука (назив према називу слова: А-аз, Б-буки) са 30 графема званично је прихваћена 1868. године. Данас је службено писмо у Србији.

Прва српска ћирилична књига је Октоих, осмогласник (текстови за литургијско појање у осам гласова у православној цркви). То је прва ћирилицом штампана књига објављена 1491.године у Кракову. Јеромонах Макарије штампао је Октоих 1494.године у штампарији Црнојевића на Цетињу. Ове књиге су инкунабуле, назив за све књиге штампане до 1500.године.

Током предавања је вођена дискусија о томе колико је писменост важна у разумевању света и свега што нас окружује, о учењу на даљину и важности дигиталне писмености и извођење закључка о лепоти и јединствености нашег језика.

Закључак је да нам писменост помаже у бољем разумевању света и стварности. Дигитална писменост нам шири границе читања књига и прикупљања информација и чињеница током образовања.

Након предавања први разред 1-1 Гордане Везмар  је нацртао-Једно слово, предмет и реч, а разреди од 1-4. из продуженог боравка су цртали украсно слово. На крају часа је направљен пано и изложба радова. Проглашен је најлепши рад и похваљено најлепше нацртано слово, а договорено је и да се током школске године у школској библиотеци настави истраживање и да се тако прошири знање о писмености, писму и језику нашег народа.

Бележи: Нада Љепојевић

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор
(Сва ауторска права евентуалног даљег објављивања ове рубрике и њеног целовитог садржаја постављено на порталу Новог Радио Сомбора без упита и дозволе било које стране или појединца заштићена и задржана свим релевантним правним механизмима!)