Na Međunarodni dan slobode medija Novi Radio Sombor poručuje: Dobro došli u slobodni kraljevski grad Sombor!

* Kada je 17. februara 1749. godine uz visoku cenu (150.000 rajnskih forinti uplaćeno u carske trezore, što je sa pratećim taksama i prispelim kamatama teško opteretilo grad dugovima, koje će potpuno otplatiti tek 1806. godine), carica Marija Terezija potpisala Povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova i koja je na svečan način predata Somborcima 24. aprila 1749. godine, naš grad  je od tada samo potvrdio da diše evropskim plućima a taj 17. februar od pre, danas evo jubilarnih već 270 godina, uzet je u ovo savremeno doba kao Dan Sombora. Simbolično. Sombor je ovim činom dobio mnogo. Avram Mrazović u istom tom interesantnom rekao bih za Somborce po mnogo čemu 18. veku, dakle 1778. godine osniva školu „Normu“, sa prvim tečajevima za obrazovanje srpskih učitelja. Zatim istorija osim mnogih detalja priljubljenih uz Sombor, činjeinično tvrdi da je od 1786. godine Sombor postao i sedište Bačke (kasnije Bačko-bodroške) županije. Po prvom zvaničnom popisu (eto nas već na tren i u 19. veku, 1849. godine, Sombor je bio najveći grad jugoslovenskih prostora sa svojih tada 37.000 stanovnika, veći i od Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, Skoplja… U Somboru danas živi nešto manje od 49 hiljada ljudi…

Mi Somborci se mnogo ponosimo na svoj grad. Ne samo zato što je kako kažu ljudi od struke, najopevaniji grad u pesmama, najzeleniji grad Evrope, grad iz kojeg je potekao (opet nešto “naj” za Sombor), najviše – čak osam sportova odavde na Balkanu, grad ko što u uvodu ispisah (više istorija nego naravno ja) potekoše prvi učitelji, prve zanatlije, prvi umetnici što su kičicom zamakli do svetskih prestonica umentnosti poput Pariza…

Ne bih više o brojkama, već vraćajući se u sadašnjost, svesni smo svi kako živimo a istovremeno da je najlepša činjenica upravo to što nam je život podaren. U kojem god kraju i gradu sveta, život teče. Kao u Somboru što ne teče više presahla reka Mostonga, ali teku mnoge druge reke i mora. Ma okean ljubavi neke čudesne, u spletu viševekovnog međurazumevanja čeljadi dvadeset dve nacije i bratskih ruku dobrih komšija.

Mlađi kolega, zadužen za tehničke poslove u našem (i prvenstveno vašem) Novom Radio Somboru, ushićeno mi danas reče, držeći novi, od sada u vlasništvu nam dvostrukog elektronskog medija, sav srećan i ozaren a usput ga još i jedna fina gospođa kako veli dok je fotografisao grad prepoznala, “jao baš su dobre ove fotografije, je l da…”

Jesu. Odlične su. Pohvalim ga, treba mlađem kolegi dati dodatnog samopouzdanja. Solidarnost. Pa to i jeste jedna od osnovnih komponenti našeg po mnogo čemu “sindikalnog radija”, reč, pojam, nadasve shvatanje pripadnosti, koja prosto hteli-ne hteli, vuče napred. U trenucima dok je oduševljeno fotografisao Sombor a te fotografije možete u ovoj rubrici da gledate, sigurno nije ni bio svestan, da je (trenutno, opet, daj Bože što kraće) u pauzi primanja plata čekajući na novi, treći produžetak ugovora o radu te pomislih a da ne čuje, u sebi, samo da nam gradski medijski projekat uspe. Zbog solidarnosti jakako, a kao odgovorni urednik – TU pre svega moram da budem odgovoran. 

I dok je Dejan (39) jurcao sa novim Canon fotoaparatom po Somboru ne bi li zabeležio što više kadrova već dobrano aprilsko-majski ozelenjenog i uređenog nam grada, dotle je Srđan (38), inače diplomirani turizmolog, a u N. R. Somboru zadužen za novinarske saradničke i teren poslove, “upao” u redakciju isto nekako ozaren, a razlog - zato što je uspeo da otputuje juče čak do Čuruga pa malo tako “otkine” od prvomajskih praznika (mislim otkine, vremena) :-), jedva pritom onako drmajući se nestrpljivo na stolici pored mene u isčekivanju da se ja što pre odmaknem od mašine pa da počne da kuca i radi… za danas… za sutra, prekosutra…

Ovo što sam za njih dvojicu inače napisao u brojkama su njihove godine života, a kad bih napisao u zagradama isto brojke, ali staža, bila bi to samo jedna jednocifrena brojka ali ukupno za obojicu. A obojica na 3. maj eto ozareni nešto, srećni, ushićeni, Bože šta im li je, mislim se u sebi.

I neka im je. Neka je svakome takvih saradnika. A plata? Nijedan ih je nije spomenuo. Vidim, moraću da ih nateram na to. Slobodno radite deco, evo imate prostoriju, imate grad, ljude, zemlju, imate čitav svet da širite prijateljstva ko što znate, u najboljim ste godinama. No kako i naš predsednik, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Zoran Stojiljković reče na prvomajskom tradicionalnom višedecenijskom protestu u srpskoj prestonici, “minimalne zarade moraju da prate barem minimalnu prosečnu korpu u Srbiji od 72 crvene”.

Koliko smo daleko od toga? Toliko koliko i blizu zahvaljujući volji za rad. Možda malo idealizujem? Čim postavljam i samome sebi to pitanje, da ne padnem ne d'o Bog u kontradiktornost, znači da postoji i odgovor i da i ne. Ali ideal je i lepa reč. Da ne bi ostalo samo na lepoti, hajde ipak da dižemo moral - uz nju, biće brže. Volju, Volju za radom. Ne moraju “odmah”, te dve 72 crvene... ali ako ne odmah ono već po starom dobrom hitu, “Sutra je novi dan”. Na Međunarodni dan slobode medije, 3. maj, dakle, lepo je i neophodno pisati, pričati i štampati o tome kako je slobodno novinarstvo i izveštavanje ponajpre potrebno i jedino logično, kako ga valja izdići ia pijedestal prvenstvenih interesa kako onih koji za druge rade, pišu, govore i fotografišu, tako i njihovih konzumenata. Obostrano. Ali ono, pre svake slobode da bi sloboda mogla da bude autentično i ostvariva, jesu upravo te dve simbolično opet da ponovim, “72 crvene”, koliko je i realno, SVAKOME danas potrebno da bi "otprilike", mogao normalno da živi. Sve dotle, dok se kao na primer moje mlade kolege solidarišemo, pod geslima, budimo više (jer sutra je novi dan) jedni uz druge, udružimo se što bi se reklo, narodski, zdrave i trezne glave, zaukajmo se. Pridodao bih još, kako i naša sindikalna šefica Eržika (Tot Batori Eržebet) uvek smireno zna da kaže, Sombor je evropski grad – zaključujući ona danas tim rečima konačno otkupninu slobode Terezijanske, s početka teksta – jer lakše nam je zajedno kako tvrdi a ja joj verujem, Eržebet, da prekograničnom saradnjom udružujući civilnu sferu, sindikat i logistiku lokalne uprave uvek dobrodošle, podržavajući jedni druge možemo ući u novo dobro sutra pa da i mladi ljudi, steknu “zapravo” plate. Ali stalne i dostojne života. Tako će i svima nama biti bolje.

I dobro nam došli u Sombor, svi koji ovo čitate a možda još u tom Somboru niste bili, pozivaju vas vaši uvek dobri domaćini Somborci.

Siniša Stričević

Fotografije: Dejan Horvat

Uvek uz vas Novi Radio Sombor

Fotogalerija:

Pročitano 1092 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…