Sredom u sredu (2) Tranzicija i dalje traje: 1991-2001. godine koje su pojeli skakavci.....ili apokalipsa tek dolazi

*Nastavljamo seriju tekstova, sredom u sredu..........ali ovog puta u četvrtak, u ovom tekstu obrađaujemo privatizaciju u Srbiji, u periodu od početka rata 1991. godine, do pada režima Slobodana Miloševića i početka mafijaške privatizacije.....

Za vreme vladavine Slobodana Miloševića, doneto je nekoliko zakona vezanih za promenu vlasništva državnog kapitala i to:

  • (1991) Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. Službeni glasnik Republike Srbije 48 i br. 75
  • (1994) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. Službeni glasnik Republike Srbije 51
  • (1996) Zakon o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala. Službeni list SR Jugoslavije (čl. 11, čl. 30)

Prvi zakon je donet dok je Srbija bila deo SFRJ, a ostala dva zakona dok je bila u državnoj zajednici sa Crnom Gorom, posle Žabljačkog ustava 27.04.1992. godine..

Slovenija i Hrvatska proglašavaju nezavisnost od Jugoslavije, juna 1991. godine počeo je rat u Sloveniji, a ubrzo se preneo u Hrvatsku i u BiH 1992…bez rata je jedino prošlo u Crnoj Gori i Makedoniji.

Posle eksplozije granate u redu za hleb na pijaci Markale u Sarajevu, uvode se sankcije SRJ,  a građani Srbije upoznaju pravo značenje čuvene poslovice „Imati pa nemati“ sa prosečne plate 1990. godine od 950 DM za kratak period dolazimo na nivo od samo 5 DM. Nije teško sami izračunajte koliko je to posto........tu dolazimo do čuvene izreke Ante Markovića, da ćemo zablude skupo plaćati......

Nastupa period gladi nemaštine nestašica hrane,  vode, pa kasnije i struje, jer je neko odlučio da je kod nas struja jako jeftina i da je treba prodavati hrvatima i ako smo u ratu, u kojem zvanično nismo bili.....

Jako malo vremena je prošlo između perioda kada smo za vreme vladavine Ante Markovića imali prosečne plate 950 dm kupovali televizore, video rekordere muzičke linije za 1500-2000 DM, do perioda, kada bukvalno nismo imali šta da jedemo i plata od 5 DM. Problem nastaje ako ne potrošiš odmah, sutra nisi mogao kupiti ništa, a sve i da si imao pare, opet nisi mogao kupiti ništa, jer su radnje bile prazne. Tu kreće siva ekonomija i šverc, još ako dodamo ratove u bivšim republikama, neko je lepo tu zaradio, znate ono „nekom rat nekom brat“.

Pojedinici će upravo taj novac da iskoriste za kupovinu preduzeća posle 5.oktobra i smene Slobodana Miloševića.

*Još jedan interesantan primer, 1990. godine za kupovinu novog Juga nam je trebalo 5 meseci rada, a već 1993. godine taj period se popeo na 8 godina.....kasnije, a evo i do dana današnjeg se zadržalo da je nov auto „misaona imenica“ za većinu građana Srbije....većina je nov auto mogla da priušti na kredite negde tamo od sredine, pa do kraja 80tih godina prošlog veka.

Neko se lepo dosetio da krene sa privatizacijom u ovo vreme, kada je ljudima bilo na pameti jedino da prežive. Pojedinici su na sumnjive načine dolazili do vlasništva nad preduzećima, uglavnom zahvaljujući inflaciji. Kupe deonice deo u vlasništvu, i dok ispalate to više nije to, nije to više ta vrednost, zato što je pojela inflacija. Ova privatizacija najverovatnije je vršena prema zakonu iz 1991. godine (Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine)

Novčanica od 500.000.000 dinara sa likom Jovana Jovanovića-Zmaja UNC, iz 1993. godine, za kartu do Sivca ili kupovinu dnevnih novina trebalo je ovakvih 9 novčanica

(jedna od retkih novčanica iz doba inflacije koja ima neku vrednost, lična kolekcija AcanskiS)

Nakon reformi i nove monetarne politike, uvođenja odnosa 1:1 dinar/marka, Dragoslava Avramovića 1994. godine, u skupštini se usvaja Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. Privatizacija se revidira i poništava.

*Eto predloga “iz Slobinog doba” ako ova privatizacija, od 2001. godine privatizacija nije valjala, što je niste poništili, nego ste nastavili raditi po njoj….

Jer kao što smo rekli privatizacija nije završena sve dok se ne proda i zadnja firma, a ako se ne varam u Srbiji još 70 firmi čeka da se proda, uključujući i Telekom koji vredi 3, 5 milijarde evra što je vrednost jednaka odprilike svim prodatim preduzećima u Srbiji.

*Karta za Sivac koji je udaljen od Sombora 25 km, iznosila je neverovatnih 4.500.000.000.000 dinara koliko je iznosila i cena dnvenog lista Politika.

Novčanica od milijardu dinara Narodne Banke Republike Srpske, najverovatnije štampana u Topčideru,

na papiru na kojem su za vreme SFRJ štampane novčanice od 10 dinara,

na novčanici je vodeni žig devojčice

(RETKO! iz lične kolekcije AcanskiS)

Godine 1996. u Saveznoj skupštini se usvaja Zakon o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala” u čijem pisanju je učestvovao i professor Božo Drašković kojeg sam imao prilike da upoznam.

Verovali ili ne ovo je jedan od boljih zakona o privatizaciji koji smo imali, naime ovaj zakon je insistirao na tome da se deo akcija podeli radnicima zaposlenima u samom preduzeću,  kada krene trgovina na berzi da ih mogu prodati.

Po ovom modelu je prodato svega par preduzeća uključujući i Apatinsku pivaru, oko čega sam diskutovao sa profesorom.

Složili smo se da je tajna dobre privatizacije Apatinske pivare pre svega “domaćinsko” upravljanje firmom gospodina Svilara, inače dobrog pozanika profesora, gde nije dao da se prevare radnici, i gde je insistriao da svako dobije ono što mu pripada, pa čak i više. Pod tim mislim i na serije akcija Apatinske pivare koje su mogli da kupuju samo zaposleni u pivari.

Rade Svilar, najuspešniji direktor Apatniske pivare

Na kraju sam dodao da me ne bi ni malo čudilo da dobije spomenik u Apatinu. Gde bi mi somborci bili da smo imali jednog Smiljanića ili Svilara, sada se najbolje vidi koliko im fale i šta se sve dešava, ali to je druga priča.

Mladost iz Apatina se jedno vreme takmičila u najvišem rangu takmičenja, sećam se bogami na stadionu kod Dunava jedva Zvezda prođe 2:1!!!

al` ok finansirala je pivara oba kluba....

Rezime:

U ovom periodu do 2001. godine, nije ni bilo puno volje za privatizacijom, Milošević kao socijalista po opredeljenju nije verovao u privatni kapaital i privatizaciju, tako da se firme čiji su delovi privatizovani u ovom periodu mogu izbrojati na prste jedne ruke.

Pravi problemi nastupaju tek posle.......

 

 

 

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor

(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)

 

accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Pročitano 382 puta
Tagovano

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…