Odštampajte ovu stranicu
EU - civilno društvo u Srbiji: Zajednička deklaracija

* Zajednički konsultativni odbor sastavljen od predstavnika socijalnih partnera i civilnog društva iz Republike Srbije i predstavnika Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (u daljem tekstu: ZKO), jedno je od tela osnovanih u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. ZKO omogućuje organizacijama civilnog društva (u daljem tekstu: OCD) sa obe strane da prate napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji i da donose preporuke namenjene Vladi Republike Srbije i institucijama Evropske unije. U smislu članstva u ZKO, pod građanskim društvom se podrazumevaju organizacije poslodavca, sindikati kao i organizacije koje zastupaju ostale ekonomske, društvene i građanske interese

ZKO ima 18 članova, po devet sa svake strane, koji predstavljaju Evropski ekonomski i socijalni komitet (u danjem tekstu: EESK) i civilno društvo iz Srbije. Trenutno, ZKO-om predsedavaju gospodin Laurentiu Plošćeanu, član EESK-a i predsednik rumunskog Udruženja građevinskih preduzetnika (ARACO) i potpredsednik Generalne unije rumunskih industrijalaca (UGIR) i gospodin Boško Savković, generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije.

Ovaj sastanak je održan virtuelno. ZKO je razmatrao trenutno stanje odnosa između EU i Srbije, trenutnu situaciju u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu, situaciju u civilnom društvu u Srbiji i vladavinu prava.

1. Situacija u odnosima EU - Srbija i proces pristupanja

1.1. ZKO sa žaljenjem konstatuje da od poslednjeg sastanka ovog tela, Srbija nije otvorila nova pregovaračka poglavlja i da dalje ima 18 otvorenih pregovaračkih poglavlja (od čega su dva privremeno zatvorena). ZKO ponovo upućuje svoj poziv organima Republike Srbije da povećaju napore da „pokažu da imaju političku volju i da značajno ubrzaju rad na reformama i postignu konkretne i opipljive rezultate“ u fundamentalnim oblastima, kao što su poglavlja koja se odnose na vladavinu prava (Poglavlja 23 i 24) i funkcionisanje demokratskih institucija, javne uprave i ekonomske reforme.

1.2. ZKO čestita Evropskoj uniji na podršci koju je pružila Srbiji u kontekstu globalne pandemije izazvane virusom Kovid-19, uključujući 93,4 miliona evra bilateralne pomoći za hitne potrebe zdravstvenog sistema i za ekonomski i društveni oporavak, 455 miliona evra za regionalni paket za ekonomsku reaktivaciju kao i 1,7 milijardi evra koji su stavljeni na raspolaganje regionu od strane Evropske investicione banke. Uz navedeno, ZKO pozdravlja usvajanje paketa od 70 miliona evra pomoći od strane Evropske komisije, u sklopu IPA II programa, radi pomoći partnerima sa Zapadnog Balkana u pristupu vakcinama za Kovid-19 koje su nabavljene od strane zemalja članica EU i omogući Srbiji da započne vakcinaciju paralelno sa zemljama članicama Evropske unije.

1.3. ZKO poziva institucije Evropske unije i države članice da nastave da pružaju podršku politici proširenja EU. U tom svetlu, članovi ZKO pozdravljaju tri izuzetno važna saopštenja Evropske komisije iz 2020. godine (o metodologiji pristupa, politici proširenja i sveobuhvatnom Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan) . Osim toga, upućuje poziv Portugaliji kao trenutnom predsedavajućem Savetom EU kao i Sloveniji koja će preuzeti predsedavanje od Portugalije u drugoj polovini godine, da nastave da daju snažan podsticaj procesu proširenja i da što pre budu domaćini međuvladine konferencije sa Srbijom, na kojoj će se razmatrati naredni koraci u skladu sa novom metodologijom pristupanja.

1.4. ZKO pozdravlja činjenicu da su državni organi Republike Srbije prihvatili izmenjenu metodologiju pristupanja i ohrabruje ih da nastave da rade na ostvarivanju evropske budućnosti Srbije i da i dalje budu za nju opredeljeni, kao i da jasno pokažu da postoji snažna politička volja da se ubrzaju reforme, posebno u domenu klastera koji se odnosi na osnovna prava. ZKO podseća da će napredak u oblasti osnovnih prava odrediti put pregovora u celini i ističe vitalnu ulogu građanskog društva u primeni osnovnih prava.

1.5. ZKO pozdravlja pozitivne trendove u ekonomskom sektoru u Srbiji i način na koji je Srbija odgovorila na uticaj Kovida-19 na privredu. Srbija je kreirala skup mera podrške u koje spadaju i fiskalne olakšice i direktna plaćanja, i mere za očuvanje likvidnosti privatnog sektora.

1.6. ZKO podržava predloženi Ekonomski i investicioni plan, uključujući formiranje Zajedničkog regionalnog tržišta sa pratećom Zelenom agendom, pošto su rad na restrukturiranju privrede i ulaganje u povezanost, održivi razvoj, energetska i digitalna transformacija veoma važni za razvoj regiona. ZKO napominje, međutim, da je neophodno da taj proces obezbedi ekonomski rast i socijalnu sigurnost građanima Srbije i da mora da istinski bude koristan za ljude.

1.7. ZKO čestita poslovnoj zajednici zemalja Zapadnog Balkana, Komorskom investicionom forumu šest privrednih komora Zapadnog Balkana (KIF ZB6) na njihovoj akciji zalaganja za bolje poslovno okruženje kroz regionalnu saradnju i promociju regiona kao jedinstvene destinacije za investiranje. ZKO pozdravlja napore ove grupe u inicijativama koje imaju za cilj kreiranje regionalnog ekonomskog prostora Zapadnog Balkana, kao što je Regionalni akcioni plan za zajedničko tržište. KIF ZB6 je učestvovao u pisanju ovog plana i kontinuirano učestvuje u njegovim aktivnostima. Dodatno, u toku pandemije izazvane Kovidom-19, zemlje regiona radile su zajedno da bi brzo i efektivno uspostavile zelene trake (zajedničke prolaze) na kritičnim granicama /zajedničkim graničnim prelazima, osiguravajući neometano kretanje roba u toku krize. ZKO pozdravlja inicijativu za kreiranje zelenih traka (zajedničkih prolaza) kao uspešan primer saradnje, motivišući region da započne novu regionalnu inicijativu koja će imati za cilj približavanje Zapadnog Balkana unutrašnjem tržištu EU. ZKO poziva države članice EU da počnu sa implementacijom Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište za period od 2021. do 2026. godine, koji će uvezati zelene trake na Zapadnom Balkanu za zelenim trakama u Evropskoj uniji, radi daljeg unapređenja protoka robe iz regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i obratno.

1.8. Kao što je bilo predviđeno u Deklaraciji iz marta meseca 2020. godine, ZKO konstatuje nalaze OEBS/Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (KDILjP) da „su se izbori sproveli efikasno uprkos izazovima koje je postavila pandemija izazvana Kovidom-19“, ali žali što je uprkos međustranačkom dijalogu u Srbiji uz posredovanje Evropskog parlamenta i nekih poboljšanja izbornog postupka, „dominacija vladajuće stranke, uključujući u medijima, zabrinjavajuća.“ Apeluje na državne organe RS da reše nerešena pitanja u vezi sa izborima, ubrzaju napore da se primene sve preporuke OEBS-a i više angažuju u drugoj fazi međustranačkog dijaloga imajući u vidu najavljene izbore u 2022. godini.

1.9. ZKO izražava zabrinutost što se u novom sazivu Narodne skupštine Srbije ne odražava istinski pluralizam i nema stvarne opozicije vladajućoj stranci. Ponovo upućuje poziv da se prestane sa upotrebnom „provokativnog načina izražavanja uperenog protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju suprotstavljene političke stavove tokom rasprave u Narodnoj skupštini.“ U takvim se okolnostima ističu presudni značaj i uloga snažnog i aktivnog građanskog društva, što treba obezbediti sa potrebnim prostorom i uslovima za to da se njegov glas čuje i istinski uzme u obzir, naročito u nadzoru koji Narodna skupština vrši nad radom izvršne vlasti. Građansko društvo može da u kombinaciji sa većim platformama kao što su Nacionalni konvent za EU, ostvari dodatni pritisak ukoliko postupanje državnih institucija odstupa od proklamovanih ciljeva i demokratskih načela.

1.10. ZKO traži konkretne predloge i opipljive rezultate rada od novoformiranog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Štaviše, pozdravlja napore nove Vlade RS ka na rodnoj ravnoteži, ali traži da se preduzmu konkretnije obaveze, u šta spada i donošenje dugo očekivanog Zakona o rodnoj ravnopravnosti kao pravnog merila u pregovorima za pristupanje EU, rešavanje pitanja rodno-zasnovanog nasilja, sve većeg broja slučajeva femicida, razlike u visini zarade žena i muškaraca i polnog uznemiravanja na radu.

1.11. ZKO čestita državnim organima RS na vraćanju dijalogu sa Kosovom uz posredovanje EU sa ciljem da se postigne dogovor i na kraju detaljan pravno obavezujući sporazum koji će utrti put članstvu u Evropskoj uniji, kao i na potvrđivanju deklaracije EU kojom se državni organi Belorusije osuđuju zbog nasilnog delovanja na razbijanju demonstracija posle održanih predsedničkih izbora u avgustu. ZKO smatra da se dosledniji i veći koraci moraju praviti u nastojanju da se postepeno postigne usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

1.12. ZKO još jednom upućuje zahtev državnim organima RS i Evropskoj komisiji da se postaraju da se sve informacije od značaja za proces pristupanja, pa tako i izmenjena metodologija, izveštaji o eksternoj evaluaciji i ekspertske analize, budu blagovremeno javno dostupni, da bi građani Srbije, novinari i nezavisni stručnjaci i zaštitnici ljudskih prava mogli da uzmu učešće u demokratskom posmatranju procesa reformi koji se odvija na čelu sa Vladom.

2. Izveštaj o Srbiji

3.1. ZKO pozdravlja izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu, konstatuje Zajedničku izjavu datu po održanoj sednici Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije na dan 17. decembar 2020. godine i raduje se predstojećem izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji.

3.2. Kao što je istaknuto u prethodnoj deklaraciji, ZKO je saglasan sa analizom napretka Srbije na putu ka priključenju, uključujući pozitivne ekonomske pokazatelje, ali i što se tiče objektivnog odsustva napretka na rešavanju pitanja vladavine zakona, reforme pravosuđa i javne uprave, slobode izražavanja, unapređenju istinskog socijalnog dijaloga, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i njene sposobnosti uopšte da preuzme obaveze koje proističu iz članstva.

3.3. ZKO naglašava potrebu da državni organi RS pokažu svoju istinsku opredeljenost i povećaju napore za usklađivanje spoljne politike i vrednosti Srbije sa onima Evropske unije, uz istovremeno zauzimanje pozitivnijeg načina izražavanja i ispravnog saopštavanja građanima Srbije o znatnoj finansijskoj podršci koju je obezbedila EU, i prednostima i dobrim stranama puta ka članstvu u Evropsku uniju za razliku od alternativnih partnerstva sa trećim zemljama. Takođe poziva institucije Evropske unije da pojačaju vidljivost svog rada u Srbiji.

3.4. ZKO apeluje na državne organe RS da pažljivo izvrše analizu sadržaja izveštaja i da formulišu jasan plan budućih mera, i istovremeno osnaže civilno društvo da doprinese da se isti efikasno primeni donošenjem Nacionalne strategije i akcionog plana koje je odavno trebalo doneti u cilju stvaranja povoljne sredine za OCD, uz veću i sistematičniju upotrebu Nacionalnog konventa za EU i poverenika organizacija civilnog društva u javnim institucijama i lokalnoj samoupravi.

3.5. Članovi ZKO odražavaju stanovište EESK, kao što je istaknuto u njegovim mišljenjima i izveštajima Stalne studijske grupe o osnovnim pravima i vladavini prava, i konstatuju značaj Izveštaja o vladavini zakona za 2020, godišnjeg mehanizama izveštavanja o vladavini zakona i osnovnim pravima u svim Državama članicama EU. ZKO naglašava da samo doslednom primenom njenih internih mera kojima se prevazilaze izazovi u EU i njenim državama članicama, EU može da bude uverljiv i nepopustljiv promoter vladavine zakona u pregovorima za pristupanje Srbije EU.

4. Situacija po pitanju Osnovnih prava u Srbiji

6.1. Pošto su vladavina prava i sloboda izražavanja glavne vrednosti na kojima počiva EU, koje su okosnica i Procesa proširenja i Procesa stabilizacije i pridruživanja, ZKO izražava zadovoljstvo što se poseban naglasak stavlja na klaster Osnovih prava u izmenjenoj metodologiji proširenja i poziva Evropsku komisiju i države članice da pomognu društvu Republike Srbije da otkloni elemente stanja tzv. otete države koje je konstatovano u Saopštenju o politici proširenja za 2019. godinu.

6.2. ZKO pozdravlja što su u julu 2020. godine državni organi Srbije doneli izmenjeni Akcioni plan za poglavlje 23 i 24 posle održanih konsultacija sa OCD i komentara Evropske komisije, ali sa žaljenjem konstatuje da konačna verzija dokumenta sadrži samo mali broj komentara koje je dalo civilno društvo i izražava zabrinutost zbog odbačenih komentara u oblasti depolitizacije pravosuđa i policije, kao i borbe protiv korupcije, uz preporuku da se uzmu u obzir.

6.3. ZKO sa radošću očekuje rezultate predstojeće procene Evropskog revizorskog suda o delotvornosti mera koje EU preduzima da bi poduprla vladavinu zakona, kao neosporivi uslov članstva u EU u procesu pristupanja, na Zapadnom Balkanu.

6.4. ZKO ističe da važno naravoučenije treba da se izvuče iz jedinstvenih okolnosti pandemije izazvane Kovidom-19 s obzirom na to kako njima upravljaju državni organi RS, od kojih su neki doveli do protesta i nezadovoljstva zbog odsustva transparentnosti što se tiče statističkih podatka pre održavanja izbora u junu, postupanja u medijima ili pristupa javnosti dokumentaciji o nabavkama i ostalim dokumentima u vreme proglašenog vanrednog stanja.

6.5. ZKO još jednom Vladi RS upućuje glasan apel da stvori uslove za snažno, samostalno i pravedno funkcionisanje nezavisnih institucija, posebno Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti, Poverenika za ravnopravnost, Državne revizorske institucije, Agencije za sprečavanje korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije. Imenovanja u ove organe, kao i njihov rad, treba da budu transparentni i u potpunosti nepristrasni, sa jasnim kriterijumima usaglašenim sa civilnom društvom i stručnim licima u toku postupka konsultacija. ZKO izražava zabrinutost zbog mogućeg snižavanja stepena akreditacije Zaštitnika građana RS od strane Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava zbog toga što nije u potpunosti usklađen sa Pariškim načelima u vezi sa Statusom nacionalnih institucija i poziva Zaštitnika građana i Vladu da hitno otklone nedostatke koje je Alijansa utvrdila .

6.6. ZKO još jednom izražava svoju zabrinutost zbog političkih uticaja na pravosuđe i apeluje da se hitno preduzmu mere za neophodne ustavne reforme za uspostavljanje veće samostalnosti, uključujući za imenovanje sudija i tužilaca.

6.7. Članovi ZKO još jednom apeluju na Vladu RS da pravilno i transparentno primenjuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije koji je na snazi od 1. septembra 2020. godine. ZKO ističe da Agencija za borbu protiv korupcije, kao glavna institucija za delotvorniju borbu protiv korupcije, treba da ima veću ulogu ne samo na papiru, čime bi postala u potpunosti nezavisna i dobila jasna ovlašćenja za utvrđivanje i sprečavanje korupcije. ZKO poziva državne organe RS da sarađuju sa Agencijom i da reaguju na njene izveštaje i uputstva koja daje u skladu sa zakonom i da joj daju duže rokove za preduzimanje mera u slučaju potencijalnih zloupotreba na izborima.

6.8. ZKO još jednom apeluje i na Evropu kao i na državne organe RS da uzmu u obzir i da reaguju shodno izveštaju Human Rights Watch u kojem se navodi da se malo napredovalo na zaštiti ljudskih prava u Srbiji tokom 2019. godine, da za gonjenje ratnih zločina na sudovima u zemlji nije bilo političke volje, da sistem azila u Srbiji i dalje ima nedostatke, da su novinari u Srbiji i dalje izloženi napadima i pretnjama, da su mediji koji su usklađeni sa strankom na vlasti doveli u pitanje medijski pluralizam i da je postupanje u Srbiji sa manjinama i osobama sa invaliditetom pitanje zbog kojeg se treba zabrinuti.

6.9. Što se tiče nacrta predloga izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ZKO još jednom upućuje svoj zahtev Vladi RS da omogući građanima slobodan pristup informacijama bez nepotrebnih ograničenja, uključujući označavanje informacija kao tajnih ili ograničavanje pristupa tim informacijama kada je reč o državnim preduzećima, Trezoru i Narodnoj banci Srbije.

6.10. ZKO ponavlja svoju zabrinutost u vezi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti jer ne pruža smernice za primenu istog i zanemaruje akutne probleme, kao što su video nadzor i obrada biometrijskih podataka. ZKO još jednom osuđuje neodgovorno korišćenje podatka o ličnosti od strane državnih organa i neovlašćeno objavljivanje ličnih podataka građana, OCD, medija i aktivista sindikata koji naglašavaju probleme u vlasti.

6.11. ZKO sa žaljenjem konstatuje da sloboda medija i izražavanja nastavlja da opada, kao što je izneto u izveštaju Reportera bez granica, Fridom Hausa i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), a što je posebno bilo izraženo tokom vanrednog stanja i u sklopu mera koje su se preduzimale tokom pandemije. ZKO snažno osuđuje napade, hapšenja i neopravdano kršenje prava novinara, medijskih organizacija i OCD.

6.12. ZKO još jednom izražava zadovoljstvo zbog donošenja nove Medijske strategije u januaru 2020. godine i pripadajućeg Akcionog plana u decembru 2020. godine, ali traži da se ona primeni u praksi, daleko veću nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, a posebno njegove upravljačke strukture (Saveta i Kancelarije REM), jasniju i nepristrasniju metodologiju i transparentno finansiranje medija. ZKO žali što se pokazalo da izveštavanje medija u predizbornom periodu i u vezi sa pandemijom nije uravnoteženo u značajnoj meri i da ima pristrasnog izveštavanja i traži od državnih organa RS da hitno preduzmu mere da se ta situacija otkloni. ZKO apeluje na državne organe RS da ne ponavljaju greške u primeni prethodne Medijske strategije iz 2011. godine, čiji mnogi aspekti naknadno nisu uzimani u obzir, među kojima i obaveza da se okonča državna kontrola medija.

6.13. ZKO poziva na priznavanje načela dostojanstvenog rada, na osnovu pisanih ugovora, bezbednosti, kao i pristojne i blagovremene zarade, i adekvatno rešavanje pitanja tržišta rada kao što su uređivanje rada na daljinu i neformalne ekonomije. ZKO apeluje na državne organe Republike Srbije preduzmu neophodne mere i aktivno uključe socijalne partnere u obezbeđivanje dostojanstvenih uslova rada za njene građane u zdravom poslovnom okruženju bez korupcije i sa većim stepenom zaštite radnog odnosa da bi se prevazišli najveći izazovi na srpskom tržištu rada, među kojima je najveći odliv mozgova i iseljavanje radne snage.

6.14. ZKO je zabrinut zbog vizije koja se podstiče u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2021-2026. godine na predlog Vlade RS. RG za socijalnu politiku i zapošljavanje Nacionalnog konventa za EU je ovaj predlog ocenila kao korak unazad budući da nema sredstava za unapređenje socijalnog dijaloga, da je broj grupa u osetljivom položaju koja treba da se uključe u tržište rada smanjen samo na četiri i zbog nedovoljno planiranih sredstava opredeljenih za mere aktivne politike zapošljavanja koje su projektovane na samo 0,2% BDP u 2026. godini. Nacionalni konvent je pomenuo i odsustvo mera za podsticanje socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, a Strategija zapošljavanja uopšte ne predviđa primenu mera zapošljavanja s obzirom na održiv razvoj.

7. Pregled stanja u civilnom društvu u Srbiji

8.1. Uz davanje podrške obavezi za sva tela javne uprave u Srbiji da Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom podnose godišnji plan javnih nabavki za finansiranje OCD, ZKO traži da se bolje prati njegova realizacija u praksi i bolje definišu kriterijumi javne finansijske podrške. ZKO ističe da se pandemija izazvana Kovidom-19 i preusmeravanje sredstava tokom vanrednog stanja ne mogu koristiti kao osnov da se ne primenjuju postupci za dodelu bespovratnih sredstava za OCD, čime bi se oslabio njihov položaj.

8.2. ZKO sa žaljenjem konstatuje da se stalno smanjuje prostor za civilno društvo u Srbiji i da sve više raste aktivnost organizacija civilnog društva u organizaciji vlade (VNVO), kao što su primetile organizacije kao što je CIVIKUS, po kojima prepreke vladaju u prostoru za civilno društvo, svrstavajući Srbiju među zemlje sa najozbiljnijim preprekama za slobodni razvoj OCD na Balkanu. ZKO izražava zabrinutost što se tiče broja konkretnih primera takvih prepreka, uz navođenje zahteva koji je Uprava za sprečavanje pranja novca u julu 2020. godine dostavila bankama da dostave podatke o finansijskim transakcijama jednog broja organizacija, medija i pojedinaca, bez davanja obrazloženja ili zakonskog osnova za sumnju. ZKO deli zabrinutost eksperata Ujedinjenih nacija za ljudska brava koji su 11. novembra 2020. godine izrazili zabrinutost, zatim i zabrinutosti Radne grupe za finansijsku akciju (Financial Action Task Force (FATF)) i MoneyVal-a i snažno osuđuje neopravdano korišćenje sprskog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma za ometanje sposobnosti civilnog društva da zakonito ostvaruje slobode izražavanja i okupljanja i pravo na učešće u javnim poslovima.

8.3. ZKO snažno osuđuje napade na predstavnike OCD od strane predstavnika Vlade, Narodne skupštine i medija koji se finansiraju državnim sredstvima, i poziva državne organe RS da učine sve u njihovoj moći da privedu pravdi počinioce i one koji su naredili takve napade.

8.4. ZKO još jednom ističe da se jedna od najvažnijih obaveza zemlje kandidata odnosi na stvaranje povoljnih uslova da OCD učestvuju u neophodnim reformama, ne samo u procesu koji se odnosi na pregovore već i u svim procesima odlučivanja na svim nivoima vlasti. U vezi sa tim, ZKO konstatuje da je došlo do opadanja broja zakona koji su doneti po hitnom postupku i traži da se takav trend nastavi i bude snažniji budući da hitnost postupka onemogućava javnu raspravu i mogućnost pravljenja izmena, oba neophodna u demokratskom postupku donošenja zakona. ZKO još jednom traži da se produže rokovi javnih rasprava, i da se bolje uzimaju u obzir i uvažavaju komentari na nacrt zakona. Po donošenju, primena treba da se na odgovarajući način motri i procenjuje, uz veliko učešće civilnog društva.

8.5. Članovi ZKO još jednom ističu potrebu za ranim uključivanjem socijalnih partnera u izradu nacrta zakona u resornim ministarstvima, čime se povećava kvalitet razmatranja u Socijalno-ekonomskom savetu (SES). Oni ističu da treba uključiti i preporuke i mišljenja SES-a koji nisu u skladu sa većinom stavova da bi članovi koji su glasali protiv ili se suzdržali od glasanja mogli odgovarajućim donosiocima odluke da izraze svoja mišljenja. Nacrt nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021-2026. godine nije uopšte predvidela mere za unapređenje kapaciteta socijalnih partnera niti samog SES-a. ZKO moli da se, kada se podnose Narodnoj skupštini, predlozi zakona o kojima se raspravlja na SES-u dostavljaju sa preporukama i mišljenjima SES-a.

8.6. Članovi ZKO još jednom ističu potrebu da državni organi RS vode istinski, a ne samo formalni tripartitni socijalni dijalog u okviru SES-a, da se konsultuju sa Nacionalnim konventom o EU i drugim odgovarajućim platformama civilnog društva na detaljniji i sistematičniji način u svim fazama i po svim relevantnim poglavljima pregovora za pristupanje EU.

8.7. ZKO nalaže svojim ko-predsedavajućima da proslede ovu zajedničku deklaraciju Savetu za stabilizaciju i pridruživanje, Skupštinskom odboru za Stabilizaciju i pridruživanje, i Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), Evropskoj komisiji i Vladi RS.

* * *

U skladu sa Poslovnikom ZKO EU-Srbija, predmetna zajednička deklaracija je usvojena sa 17 glasova za, 0 glasova protiv i 1 uzdržanim.

Sledeći sastanak ZKO održaće se u Beogradu u drugoj polovini 2021. godine. Kao što je dogovoreno na prethodnim sastancima, procena pogodnog okruženja za civilno društvo i ispunjavanje kopenhaških kriterijuma za pridruživanje su stalni deo dnevnog reda sastanaka ZKO.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Pročitano 498 puta
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…