Sarita Bradaš: Srpsko društvo počiva na eksploataciji ženskog rada

* Virusna epidemija više utiče na žene jer su najbrojnije među zaposlenima na „prvoj liniji“, pri čemu su dodatno opterećene radom u kući, brigom o deci, starima i nemoćnima. I dok mnoge države, međunarodne organizacije i nevladin sektor preduzimaju akcije kako bi se sprečio specifičan uticaj COVID-19 krize na prava žena, naša je vlast rodno slepa, jednako kao i ranije, izjavila je psihološkinja Sarita Bradaš za portal UGS Nezavisnost

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju u razgovoru povodom Osmog marta rekla je da brojni domaći i strani izveštaji ukazuju na veoma nepovoljan položaj žena u Srbiji.

- Na posrednu diskriminaciju ukazuju podaci i indikatori u svim oblastima koje meri evropski indeks rodne ravnopravnosti: rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje. Žene u Srbiji su neravnopravne u svim oblastima, a njihov nepovoljan položaj najviše je izražen u domenima moći (37,3) i vremena (48,7). Iako su mnoge zemlje EU daleko od ostvarenja rodne ravnopravnosti, u poređenju sa prosekom EU-28, Srbija najviše zaostaje u domenima novca (20,4 poena), vremena (17 poena) i moći (16,2 poena) - navela je istraživačica.

Objasnila je da su i pre pandemije žene na tržištu rada Srbije bile u znatno nepovoljnijem statusu od muškaraca, što potvrđuju podaci o razlikama u stopama zaposlenosti muškaraca i žena (12,9 procentnih poena), razlikama u stopama nezaposlenosti (1,5 procentnih poena) i razlikama u stopama neaktivnosti (13,7 procentnih poena).

Najviše žena radi u sektoru usluga (68,6% od ukupnog broja zaposlenih), a znatno manje u industriji i građevinarstvu (19,9%) i poljoprivredi (11,5%). Unutar sektora usluga najveći broj žena zaposlen je u trgovini (212.000), obrazovanju (134,700) te zdravstvu i socijalnoj zaštiti (119.200). U sektorima zdravstva i socijalne zaštite žene čine 75% od ukupno zaposlenih, pri čemu je njihovo učešće u zanimanjima medicinskih sestara i tehničara 81,4%, a među lekarima 73%.

Žene čine i većinu u zanimanjima tzv. nižeg statusa (61%) gde su loši uslovi rada i niske zarade, pri čemu su najzastupljenije među prodavcima i zanimanjima ličnih usluga (69%), kao i među čistačima i pomoćnim osobljem (83%).

Navedeni podaci, prema rečima Sarite Bradaš, upućuju na to da je epidemija imala veći uticaj na žene budući da su upravo one brojnije među zaposlenima na „prvoj liniji“.

- Naše društvo počiva na eksploataciji ženskog rada kako u privatnoj tako i u javnoj sferi. Na stotine autora/ki feminističke ekonomije od 70-ih godina prošlog veka do danas upozoravaju na to da modeli rasta koji se zasnivaju na neoliberalnom konceptu deregulacije i privatizacije učvršćuju nejednake odnose moći između žena i muškaraca, reprodukuju rodne nejednakosti i eksploatišu neplaćeni ženski rad. Ako je to slučaj sa razvijenim kapitalističkim zemljama šta možemo da očekujemo u zemlji na poluperiferiji kapitalizma - naglasila je Sarita Bradaš. 

Ona je navela da najnoviji podaci o razlikama u zaradama muškaraca i žena pokazuju da se u 2018. taj jaz produbio u odnosu na 2014. godinu.

- Zarade žena su manje od zarada muškaraca i u privatnom i javnom sektoru, manje su na svim obrazovnim nivoima i u svim zanimanjima i u gotovo svim sektorima delatnosti. Povećanje broja žena u prerađivačkoj industriji nije pokazatelj smanjenja rodnih nejednakosti već posledica toga da muškarci napuštaju slabo plaćene poslove motača kablova, a žene ih prihvataju jer bolje ne mogu da nađu - rekla je Bradaš.

Osim eksploatacije, žene su posebno izložene i nasilju.

- Nešto više od petine žena od navršenih 15 godina doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje bilo od strane partnera ili drugih osoba, psihičko nasilje od strane partnera iskusilo je 44% žena, dok je seksualnom uznemiravanju od navršenih 15 godina bilo izloženo 42% žena, a svaka deseta je bila žrtva proganjanja. Trećina žena je prijavila iskustvo nekog oblika nasilja tokom detinjstva - ukazala je Bradaš.

Podsetila je na GREVIO izveštaj (Ekspertska grupa Saveta Evrope) u vezi sa primenom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. U izveštaju se konstatuje da su u Srbiji preovladavajući patrijarhalni stavovi i stereotipi u vezi sa ulogama, odgovornostima i očekivanim ponašanjima žena i muškaraca u društvu i porodici.

- Uspostavljanje normativnog okvira, kako to pokazuje primer Srbije, ne znači i ostvarivanje jednakih prava žena i muškaraca u svakodnevnom životu. Razloge za neravnopravan položaj žena u svim oblastima vidim u nepostojanju političke volje da se sprovedu mere neophodne za uklanjanje diskriminacije i izostatak bilo kakvih sankcija za kršenje zakona - rekla je psihološkinja.

Bradaš je posebno istakla „slepilo inspekcije rada“ koja je zadužena da kontroliše primenu Zakona o ravnopravnosti polova. Naime, rezultati tih inspekcija suprotni su brojnim istraživačkim nalazima o veoma izraženoj rodnoj diskriminaciji na tržištu rada. Prema dostupnim izveštajima Inspektorata za rad, u 2015. godini inspektori su obavili 3.157 nadzora i doneli samo dva rešenja o otklanjanju nedostataka. Za 2016. godinu nema podataka, dok u 2017. godini u 2.153 nadzora nije utvrđen nijedan nedostatak. U 2018. izvršeno je 1.721 nadzora i doneto 7 rešenja, a u 2019. je posle 1.039 nadzora doneto samo jedno rešenje.

Bradaš ukazuje da se nova strategija zapošljavanja, kao ni prethodna, ne bavi problemom usklađenosti porodičnog i poslovnog života, iako je briga o deci, starima i nemoćnima jedan od glavnih razloga neaktivnosti žena na tržištu rada.

Takođe, indikativno je i to što je Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost istekla prošle godine, a da se još nigde ne pominje izrada nove.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Pročitano 341 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…