MOR: Više od 4 milijarde ljudi širom sveta bez ikakve socijalne zaštite

* Uprkos do sada neviđenoj ekspanziji socijalnih mera širom sveta tokom krize COVID-19 više od 4 milijarde ljudi i dalje nema nikakvu socijalnu zaštitu, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne organizacije rada o kojem piše portal sindikata UGS Nezavisnost

Pandemija COVID-19 otkrila je i dodatno proširila jaz u socijalnoj zaštiti između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Međunarodna organizacija rada (MOR) ukazuje da je odgovor na pandemiju bio neujednačen i nedovoljan, i da “ogromnom delu svetske populacije nije obezbeđena socijalna zaštita kakvu zaslužuju sva ljudska bića”.

Pod socijalnom zaštitom se podrazumeva pristup zdravstvenoj zaštiti i osiguranju prihoda za porodice sa decom, za starije ljude, u slučajevima nezaposlenosti, bolesti, invaliditeta, povreda na radu, kod materinstva ili gubitka glavnog primaoca prihoda.

- Zemlje su na raskrsnici. Ovo je ključni trenutak za odgovor na pandemiju koji bi obuhvatio izgradnju nove generacije sistema socijalne zaštite zasnovane na pravima ljudi. To može značajno da umanji probleme ljudi u budućim krizama i da radnicima i preduzećima pruži sigurnost kako bi se lakše suočili sa tranzicijama koje ih očekuju. Moramo priznati da efikasna i sveobuhvatna socijalna zaštita nije bitna samo za socijalnu pravdu i pristojan rad, već i za stvaranje održive i otporne budućnosti - izjavio je Gaj Rajder, generalni direktor MOR-a.

Svetski izveštaj o socijalnoj zaštiti 2020-22. (World Social Protection Report 2020-22: Social protection at the crossroads - in pursuit of a better future ) daje globalni pregled najnovijih kretanja u sistemima socijalne zaštite, uključujući i granice socijalne zaštite, i pokriva uticaj pandemije COVID-19. Izveštaj identifikuje praznine u zaštiti i postavlja ključne preporuke za politike, uključujući i vezu sa ciljevima Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

Prema izveštaju, danas je samo 47 odsto svetske populacije efektivno pokriveno barem jednim davanjem socijalne zaštite, dok 53 posto (4,1 milijarda) ne ostvaruje nikakve prihode iz svog nacionalnog sistema socijalne zaštite.

Evidentirane su veoma velike regionalne nejednakosti u socijalnoj zaštiti. Merama zastite najšire su pokriveni stanovnici Evrope i centralne Azije (84 %), žitelji Amerike su takođe iznad globalnog proseka (64,3 %), dok su ispod proseka stanovnici Azije i Pacifika (44 %), arapskih država (40 %). Ubedljivo najmanju socijalnu zaštitu imaju žitelji Afrike (17,4 %).

Širom sveta velika većina dece još nema efikasnu socijalnu zaštitu - samo jedno od četvoro dece (26,4 odsto) koristi beneficije socijalne zaštite. Tek 45 odsto žena sa novorođenčadima širom sveta prima novčanu nadoknadu za porodilje. Samo jedna od tri osobe sa teškim invaliditetom (33,5 odsto) širom sveta prima invalidninu. Još je niža pokrivenost naknadama za ljude bez posla - samo 18,6 odsto nezaposlenih radnika širom sveta prima naknade. Na prvi pogled bolja je situacija sa socijalnom zaštitom starijih jer 77,5 odsto starijih od starosne granice za penziju primaju neki oblik starosne penzije. Međutim, kod najstarije populacije postoje velike razlike u penzijama po regionima, između ruralnih i urbanih područja, kao i između žena i muškaraca.

Državna potrošnja na socijalnu zaštitu takođe značajno varira. U proseku, zemlje troše 12,8 posto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na socijalnu zaštitu (isključujući zdravstvo). Međutim, zemlje sa visokim prihodima troše 16,4 posto, a zemlje s niskim prihodima samo 1,1 posto svog BDP-a na socijalnu zaštitu.

Izveštaj MOR-a ukazuje da bi zemlje sa niskim prihodima morale bi da ulože dodatnih 77,9 milijardi dolara godišnje kako bi se ljudima garantovala barem osnovna socijalna zaštita. U istom cilju, zemlje sa nižim srednjim prihodom trebalo bi da ulože još 362,9 milijardi, a zemlje sa višim srednjim prihodom dodatnih 750,8 milijardi dolara godišnje.

- Postoji ogroman pritisak na zemlje da pređu na fiskalnu konsolidaciju, nakon velikih javnih rashoda njihovih mera za odgovor na krizu, ali bi smanjenje socijalne zastite bilo veoma štetno za ljude. Naprotiv, sada je potrebno dodatno ulaganje kako bi se podržalo bolje zdravlje i obrazovanje, obezbedila veća ravnopravnost i poštovanje osnovnih prava, i pomogla održivost ekonomskih sistema - izjavila je Šahra Razavi, direktorka Odseka za socijalnu zaštitu MOR -a.

Portal Nezavisnost.org podseća da su posebne mere za promovisanje univerzalne socijalne zaštite istaknute u nedavnom Globalnom pozivu na akciju za oporavak od pandemije COVID-19. Reč je o pozivu na akciju, sa sveobuhvatnim planom za oporavak, koji su u junu jednoglasno podržale države članice Međunarodne organizacije rada, odnosno njihove delegacije koje čine predstavnici vlada, poslodavaca i sindikata.

Izvor: Nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Pročitano 230 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…