Prikazivanje članaka po tagu žene

* Pogram "Budi zdrava - vežbaj sa nama" koje se realizuje u saradnji sa Sportskim savezom Srbije, pod pokroviteljstvom grada Sombora protiče i u naseljenom mestu Aleksa Šantić

Termini su: ponedeljkom i petkom, od 19 časova u sali Vrtića u Aleksa Šantiću.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva prava autora teksta i fotografija zaštićena i zadržana!)

Objavljeno u Sport

* Pod pokroviteljstovom grada Sombora u organizaciji Sportskog saveza grada Sombora i Sportskog saveza Srbije protiče 21. Ciklus Besplatne sportske rekreacije za žene u Somboru Budi zdrava - vežbaj sa nama 

U okviru plana i programa za 2021. godinu a u prolećnom ciklusu, termini su obezbeđeni u sali gradske mesne zajednice Nova Selenča, i to ponedeljkom i sredom, od 18 časova. Programom je predviđeno ciljno realizovanje po napisanom ciklusnom planu koji traje 100 dana a odnosi se na prolećni odnosno jesenji period, u vremenu od februara do juna, te od septembra - do decembra.

Programe sprovode sportski stručnjaci sa završenim visokim obrazovanjem u oblasti sportske rekreacije i fitnesa i sa odgovarajućim licencama od strane nacionalnih granskih saveza. Programom rukovodi Nataša Babić Bojana Marić - doktorke sporta i fizičke kulture i Iris Deak, master sporta i fizičkog vaspitanja.

Koordinator projekta je Ilija Lalić.

Ciljevi programa su osmisleni u omasovljenju žena u rekreativnom sportu, dostupnosti rekreativnog vežbanja svim ženama u gradu Somboru i naseljenim mestima, pod stručnim vođenjem instruktora i praćenja rezultata vežbanja, prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kao i podizanju fizičke spremnosti na viši nivo.

Što se napomenutih top osobina tiče, reč je o besplatnom učešću tokom čitavog realizovanja programa, stručnom vođenu, praćenju rezultata i tekreaciji u kranjoj funkciji javnog zdravlja.

-----------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U prostorijama Doma kulture u selu Kljajićevu održana je radionica dekupaža povodom 8. marta, praznika Dana žena

Radionicu su organizovale i realizovale članice lokalnog Udruženja „Rubac“. Bogatim izborom dezena i šema, prisutne su ukrašavale različite predmete od drveta, stakla i gline, oslikavajući tako, svaka na svoj način, vlastiti pečat vrednih ruku.

Aktivnosti su prisustvovale žene svih generacije, a samom radu doprinos su dali i neki mlađi članovi. Članice su organizovale radionicu i druženje pridržavajući se propisanih epidemioloških mera, u nadi da će ovakvih i sličnih aktivnosti i radionica biti moguće održati tokom cele godine, uz prisustvo i nekih novih članova!

Piše: Dejana Kulešević

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje

(Galerija slika ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Treći sektor

* Virusna epidemija više utiče na žene jer su najbrojnije među zaposlenima na „prvoj liniji“, pri čemu su dodatno opterećene radom u kući, brigom o deci, starima i nemoćnima. I dok mnoge države, međunarodne organizacije i nevladin sektor preduzimaju akcije kako bi se sprečio specifičan uticaj COVID-19 krize na prava žena, naša je vlast rodno slepa, jednako kao i ranije, izjavila je psihološkinja Sarita Bradaš za portal UGS Nezavisnost

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju u razgovoru povodom Osmog marta rekla je da brojni domaći i strani izveštaji ukazuju na veoma nepovoljan položaj žena u Srbiji.

- Na posrednu diskriminaciju ukazuju podaci i indikatori u svim oblastima koje meri evropski indeks rodne ravnopravnosti: rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje. Žene u Srbiji su neravnopravne u svim oblastima, a njihov nepovoljan položaj najviše je izražen u domenima moći (37,3) i vremena (48,7). Iako su mnoge zemlje EU daleko od ostvarenja rodne ravnopravnosti, u poređenju sa prosekom EU-28, Srbija najviše zaostaje u domenima novca (20,4 poena), vremena (17 poena) i moći (16,2 poena) - navela je istraživačica.

Objasnila je da su i pre pandemije žene na tržištu rada Srbije bile u znatno nepovoljnijem statusu od muškaraca, što potvrđuju podaci o razlikama u stopama zaposlenosti muškaraca i žena (12,9 procentnih poena), razlikama u stopama nezaposlenosti (1,5 procentnih poena) i razlikama u stopama neaktivnosti (13,7 procentnih poena).

Najviše žena radi u sektoru usluga (68,6% od ukupnog broja zaposlenih), a znatno manje u industriji i građevinarstvu (19,9%) i poljoprivredi (11,5%). Unutar sektora usluga najveći broj žena zaposlen je u trgovini (212.000), obrazovanju (134,700) te zdravstvu i socijalnoj zaštiti (119.200). U sektorima zdravstva i socijalne zaštite žene čine 75% od ukupno zaposlenih, pri čemu je njihovo učešće u zanimanjima medicinskih sestara i tehničara 81,4%, a među lekarima 73%.

Žene čine i većinu u zanimanjima tzv. nižeg statusa (61%) gde su loši uslovi rada i niske zarade, pri čemu su najzastupljenije među prodavcima i zanimanjima ličnih usluga (69%), kao i među čistačima i pomoćnim osobljem (83%).

Navedeni podaci, prema rečima Sarite Bradaš, upućuju na to da je epidemija imala veći uticaj na žene budući da su upravo one brojnije među zaposlenima na „prvoj liniji“.

- Naše društvo počiva na eksploataciji ženskog rada kako u privatnoj tako i u javnoj sferi. Na stotine autora/ki feminističke ekonomije od 70-ih godina prošlog veka do danas upozoravaju na to da modeli rasta koji se zasnivaju na neoliberalnom konceptu deregulacije i privatizacije učvršćuju nejednake odnose moći između žena i muškaraca, reprodukuju rodne nejednakosti i eksploatišu neplaćeni ženski rad. Ako je to slučaj sa razvijenim kapitalističkim zemljama šta možemo da očekujemo u zemlji na poluperiferiji kapitalizma - naglasila je Sarita Bradaš. 

Ona je navela da najnoviji podaci o razlikama u zaradama muškaraca i žena pokazuju da se u 2018. taj jaz produbio u odnosu na 2014. godinu.

- Zarade žena su manje od zarada muškaraca i u privatnom i javnom sektoru, manje su na svim obrazovnim nivoima i u svim zanimanjima i u gotovo svim sektorima delatnosti. Povećanje broja žena u prerađivačkoj industriji nije pokazatelj smanjenja rodnih nejednakosti već posledica toga da muškarci napuštaju slabo plaćene poslove motača kablova, a žene ih prihvataju jer bolje ne mogu da nađu - rekla je Bradaš.

Osim eksploatacije, žene su posebno izložene i nasilju.

- Nešto više od petine žena od navršenih 15 godina doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje bilo od strane partnera ili drugih osoba, psihičko nasilje od strane partnera iskusilo je 44% žena, dok je seksualnom uznemiravanju od navršenih 15 godina bilo izloženo 42% žena, a svaka deseta je bila žrtva proganjanja. Trećina žena je prijavila iskustvo nekog oblika nasilja tokom detinjstva - ukazala je Bradaš.

Podsetila je na GREVIO izveštaj (Ekspertska grupa Saveta Evrope) u vezi sa primenom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. U izveštaju se konstatuje da su u Srbiji preovladavajući patrijarhalni stavovi i stereotipi u vezi sa ulogama, odgovornostima i očekivanim ponašanjima žena i muškaraca u društvu i porodici.

- Uspostavljanje normativnog okvira, kako to pokazuje primer Srbije, ne znači i ostvarivanje jednakih prava žena i muškaraca u svakodnevnom životu. Razloge za neravnopravan položaj žena u svim oblastima vidim u nepostojanju političke volje da se sprovedu mere neophodne za uklanjanje diskriminacije i izostatak bilo kakvih sankcija za kršenje zakona - rekla je psihološkinja.

Bradaš je posebno istakla „slepilo inspekcije rada“ koja je zadužena da kontroliše primenu Zakona o ravnopravnosti polova. Naime, rezultati tih inspekcija suprotni su brojnim istraživačkim nalazima o veoma izraženoj rodnoj diskriminaciji na tržištu rada. Prema dostupnim izveštajima Inspektorata za rad, u 2015. godini inspektori su obavili 3.157 nadzora i doneli samo dva rešenja o otklanjanju nedostataka. Za 2016. godinu nema podataka, dok u 2017. godini u 2.153 nadzora nije utvrđen nijedan nedostatak. U 2018. izvršeno je 1.721 nadzora i doneto 7 rešenja, a u 2019. je posle 1.039 nadzora doneto samo jedno rešenje.

Bradaš ukazuje da se nova strategija zapošljavanja, kao ni prethodna, ne bavi problemom usklađenosti porodičnog i poslovnog života, iako je briga o deci, starima i nemoćnima jedan od glavnih razloga neaktivnosti žena na tržištu rada.

Takođe, indikativno je i to što je Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost istekla prošle godine, a da se još nigde ne pominje izrada nove.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Poštovane sugrađanke, drage dame,

- Međunarodni dan žena priča je o običnim ženama koje su stvarale istoriju - piše u tekstu Ujedinjenih nacija o istorijatu i genezi praznika žena.

Čitava istorija pokreta za emancipaciju, osvešćivanje i ohrabrivanje žena, nije ništa drugo do priča o običnim ženama. Čitava istorija čovečanstva nije ništa drugo već priča običnih žena koje su svojim velikim, snažnim, pametnim, hrabrim idejama, potezima, odlukama i činjenjem pomerale granice.

Industrijska revolucija je podstakla one obične žene, koje su dane provodile u fabričkim halama, štamparijama, predionicama da naprave iskorak i postanu lučonoše promena koje su se dogodile naglo i gotovo svuda i doprinele da od pokreta i borbe žena za pravdu, jednakost, mir i razvoj, po značaju, načine svetski pokret.

Poslednjih godina, žene su značajno napredovale u uspostavljanju ravnopravnosti s muškarcima. Povećao se broj obrazovanih žena kao i kvalitet zdravstvene zaštite, sve više je zaposlenih žena, sve više je zakona koji garantuju ravnopravne mogućnosti ženama i poštvovanje ženskih ljudskih prava.

Međutim, još uvek, negde u svetu, žene ne mogu da se pohvale da na svim poljima imaju ista prava i mogućnosti kao muškarci…

Zato u društvu uvek postoji neka oblast ljudskih prava, ili ženskih prava, ili dečjih prava koja bi trebalo da se nadograđuju i usavršavaju.

Negovanjem tradicije Osmog marta kao Dana žena i simbola ženskih prava, obezbeđujemo ambijent i atmosferu u kojima se ona poštuju jer je Osmi mart dan koji daje dodatni smisao svakodnevnoj borbi za ravnopravnost polova. Taj dan je prilika da se podsetimo potrebne hrabrosti za takvu borbu, ali i da ukažemo na činjenicu da ništa manja hrabrost nije potrebna za svakodnevni, običan život.

U svetlu svih napora koje kao lokalna vlast činimo u našoj maloj sredini da bismo uspostavili principe ravnopravnosti, pune uključenosti žena i dubokog poštovanja njihove svakodnevne borbe,

Drage majke, prijateljice i sugrađanke, čestitam Vam praznik - 8. mart Međunarodni dan žena! - stoji u čestitki gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

KONKURS ZA STIPENDIJE ZA MLADE NAUČNICE

* Mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka i ove godine mogu da konkurišu za Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal-UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal - UNESCOFor Women in Science). Konkurs za 2021. godinu je u toku i prijave su otvorene do 30. aprila ove godine. U okviru jedanaestog ciklusa ovog programa u Srbiji, najtalentovanijim mladim naučnicama biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti

Za stipendije „Za žene u nauci“ mogu da konkurišu naučnice koje se bave naučno-istraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i završene ili upisane doktorske studije. Prijave se podnose elektronskim putem, a na vebsajtu:

www.zeneunauci.co.rs

moguće je naći više informacija o samom programu i načinu prijavljivanja, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2021. godinu.

Program Nacionalnih stipendija deo je velikog globalnog programa L’Oréal - UNESCO „Za žene u nauci“ koji kroz različite vidove podrške nastoji da promoviše talentovane žene u svetu nauke, njihovu ulogu u društvu, kao i doprinos naučnom napretku. Trenutno program postoji u više od 50 zemalja, a u Srbiji je pokrenut 2010. godine i realizuje se u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L'Oréal Balkan.

Svake godine stipendije se dodeljuju sa ciljem daljeg naučnog i profesionalnog usavršavanja mladih naučnica, pružajući im podršku da, u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru, unaprede svoj rad i nastave da se bave naukom u Srbiji. Učešćem u programu, ovim talentovanim i posvećenim ženama, omogućen je i pristup međunarodnoj zajednici žena u nauci.

Kroz lokalni program „Za žene u nauci“ u Srbiji je do sada za svoj izuzetan naučno-istraživački rad nagrađeno čak 29 srpskih naučnica, u ukupnom iznosu koji prevazilazi 15 miliona dinara. Pod parolom „Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene“,L'Oréal Balkan, zajedno sa partnerima u ovom programu poziva mlade naučnice u Srbiji, da se i ove godine prijave na konkurs i postanu deo zajednice žena koje svojom izuzetnošću menjaju svet.

O svetskom programu "Za žene u nauci"                                                                                   

Samo 28% istraživača u svetu su žene (Izveštaj UNESCO o nauci do 2030, iz 2015. godine), a manje od 3% su dobitnice Nobelove nagrade iz oblasti nauke.

L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ je jedinstveni, svetski poznat program kreiran da promoviše i ohrabri žene koje daju svoj doprinos naučnom napretku u svetu. Postoji od 1998. godine kada su ustanovljene Nagrade „Za žene u nauci“, koju godišnje dobija pet najuspešnijih naučnica u svetu. Danas ovaj program, pored nagrada, obuhvata i inicijativu „Internacionalne zvezde u usponu“ (International Rising Tallents), kao i regionalne i nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ koje se svake godine dodeljuju mladim naučnicama širom sveta. Inicijativa „Za žene u nauci“ postala je referentna tačka za međunarodna naučna dostignuća, vrsta javnog foruma i neprocenjiv izvor motivacije, podrške i inspiracije ženama u oblasti nauke.

www.forwomeninscience.comwww.facebook.com/forwomeninscience

www.twitter.com/4womeninsciencewww.youtube.com/forwomeninscience

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Rodna ravnopravnost
Strana 1 od 12

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…