Prikazivanje članaka po tagu Banat

* Ušuškani u banatsku ravnicu u neposrednoj blizini rumunske granice, svoje mesto, jedan pored drugoga našla su oba Itebeja, nešto stariji Srpski, i ko što mu samo ime kaže noviji, Novi Itebej, tako da počinjemo sa pričom….

Itebej je smešten na krajnjem istoku Banata, pored Begeja, udaljen je od Sombora 150 kilometara, uz samo mesto prolazi i biciklistička staza, koja spaja Zrenjanin i susedni Temišvar u Rumuniji

Srpski Itebej je najstarije selo u Banatu, osnovano je 1219. godine, jako interesantna godina, poklapa se sa dobijanjem autokefalnosti Srpske Pravoslavne Crkve.

Itebej, panorama sela, pogled sa Begeja

Srpski Itebej zapravo je Benediktanski manastir “Vitubu” vremenom gubi slovo “v” a daljim promenama izgovora dolazi se do “Itebei” dokument o postojanju sela nalazi se u državnom arhivu u Budimpešti.

Posede oko sela kupila je porodica Čanad 1276. godine, nakon čega menja svoje prezime u Itebejski. Po drugoj verziji nastanka imena sela, mesto je dobilo ime za vreme cara Trajana, koji je gradio rimska utvrđenja po Panoniji, kao spoj reči “Iteri” što je značilo dan jahanja i same utvrde bej što u konačnici ispada “Iterbej” što je malo verovatno, a opet nije isključeno.

Itebej se spominje i u Kruševačkom pomeniku 1319. godine. Austrijski carski revizor Erler je 1774. godine konstatovao da se mesto "Itebe" nalazi u Bečkerečkom okrugu i distriktu, čije je stanovništvo bilo srpsko.

U letopisu Temišvarske eparhije pominje se da Itebej ima 3.690 stanovnika i da je jako važno geostrateško mesto na putu od Temišvara do Velikog Bečkereka (Zrenjanina), Velike Kikinde (Kikinde) i Vršca, a kada je završena regulacija Begejskog kanala, postao je važno pristanište.

U međuvremenu sam Begej je dosta zapušten i dugo se nije koristio za plovidbu, tek nedavno zahvaljujući donacijama mađarske vlade počelo je izmuljavanje dna kanala i čišćenje drezge, tako da se može uskoro očekivati, kako meštani kažu da se Begeju vrati stari sjaj.

Postoji lađica koja Begejom vozi nizvodno do Zrenjanina i ušća Tise, a Begej je plovan i uzvodno do Temišvara.

Živopisna priroda, Begej kod Itebeja

U Itebeju su boravili i poznati putopisci, Tube, Grizeliniji, Evlija Čelebija. Dositej Obradović je često boravio u Crkvi Svetog Save, Đura Jakšić i Jovan Jovanović Zmaj svraćali su na čuveni vašar, a i Miloš Crnjanski, koji je po dedi Itebejac, u selu i dalje postoji njegova kuća sa spomen tablom.

Pravoslavna crkva izgrađena je 1769. godine, ikonostas je radio Dimitrije Popović iz Velikog Bečekereka (Zrenjanjina). Katoličku crkvu su sagradili veleposednik Imre Jenovaji i parlamentarni poslanik Pal Demko krajem XIX veka, osveštena je 23. septembra 1898. godine.

Srpska književna zadruga u selu osnovana je 1892. godine, KUD "Zora" i Pevačko društvo 1891. godine. Sedište opštine se sve do 1959. nalazilo u Srpskom Itebeju, koji tada postaje nalazište nafte i gasa, eksploatacija je počela je 1970. godine, kada je izgrađena sabirna stanica.

Danas se Srpski Itebej nalazi u opštini Žitište, aministrativno pripada Srednjebanatskom upravnom okrugu u Republici Srbiji, prema popisu iz 2011. godine ima 1.919 stanovnika, sa tendencijom smanjenja.

Novi Itebej je dosta mlađe naselje od Srpskog Itebeja. Formirano je oko 660 godina posle njega, tačnije 1786. godine, i to doseljavanjem Mađara iz županije Bekeš.

Kada je Srpski Itebej sa okolnim mestima kupio industrijalac Isak Kiš, došlo je do velikog otpora kod lokalnog stanovništva, ubrzo zatim počelo je iseljavanje. Tako da je industrijalac morao da dovede novu radnu snagu, nova radna snaga dovedena je iz Bekeščabe.

Prvobitni naziv mesta je bio Bekeš, po imenu županije odakle su doseljeni prvi stanovnici, zatim Donji Itebej, a potom i Mađarski Itebej. Posle I svetskog rata menja ime u Novi Itebej, kako se i danas zove.

Novi Itebej kao i Srpski Itebej pripadaju opštini Žitište u Srednjebanatskom upravnom okrugu i ovde je kao i u Srpskom Itebeju prisutna tendencija stalnog opadanja broja stanovnika, prema popisu iz 2011. godine bilo je oko 1.300 stanovnika.

Boje prirode, voćnjak

Zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto 

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!) 
Objavljeno u Prva vest

* A Kossa János MNYEOK év-végi programja Bánátban és Szerémségben

Székelykeve - Bánát

November 14-én - a magyar nyelv napja (13.) után - Székelykevén, a Žarko Zrenjanin Általános Iskola vendégei voltak a Kossa János Magyar Nyelvművelő Egyesület és Olvasóklub (MNYEOK) újvidéki tagjai, nyelvművelő, az anyanyelv éltetését, fejlesztését, az olvasást megkedveltető - énekes, verses, kis, tanulságos történeteket összefogó - műsorukkal. A programban részt vett szinte az iskola minden diákja - csaknem 80 tanuló. Jelen voltak tanítóik, tanáraik is. A műsorban részt vett: Krizsán Szilvia, az Újvidéki Színház művésznője, Fésűs Mária népdalénekes és Stanyó Tóth Gizella nyugalmazott újságíró. A jól sikerült program előtt az előadókat fogadta Salamon Géza igazgató, Binec Margit magyartanárnő és Márton Petronella nyugalmazott tanárnő, az iskola egykori diákja, majd 35 évig tanára. A Székelykeve történetét bemutató séta után vendéglátóink a viszontlátás reményében köszöntek el MNYEOK tagjaitól. Megígérték: Ha lehetőségnk adódik, szívesen eljönnek máskor is.

Maradék - Szerémség

December 18-án a Kossa János Magyar Nyelvművelő Egyesület és Olvasóklub újvidéki tagjai Maradékon, a református parókián működő magyar óvodában és napköziben adták elő nyelvművelő, az anyanyelv éltetését, fejlesztését, az olvasást megkedveltető - énekes, verses, tanulságos történeteket összefogó - műsorukat. Az adventi énekes, játékos anyanyelv-, hagyományápoló és -éltető műsorba aktívan bekapcsolódott csaknem húsz kisgyermek: kis- és nagy-óvodás, valamint a helyi Branko Radičević Általános Iskola magyar tagozatos kisdiákja. Józsa Mónika tanítónő, Forró Tamás óvóbácsi, Szabó Nóra, a Petőfi Sándor Program ösztöndíjasa elmondta, hogy a karácsonyi dalok, a versek egy részét mindig előre, már az adventi időszakban megtanítsák a gyermekeknek. A rendezvényen jelen volt a szülők egy része is, és Halász Dániel református lelkész a családjával. A műsorban részt vett: Krizsán Szilvia, az Újvidéki Színház művésznője, Fésűs Mária népdalénekes és Stanyó Tóth Gizella nyugalmazott újságíró.

Stanyó Tóth Gizella

~ . ~

* Unapređivanje maternjeg jezika - radost čitanja

Skorenovac - Banat

Dan posle mađarskog jezika (13), 14. novembra, u Skorenovcu novosadski članovi Mađarskog jezičkog društva i čitalačkog kluba "Janoš Koša" su bili gosti Osnovne škole "Žarko Zrenjanin" sa programom: Održavanje i unaprđjivanje maternjeg jezika, radost čitanja - kroz pesme, poeziju, poučne priče. U programu su učestvovali skoro svi učenici - njih 80. Bili su prisutni i učitelji/ce i nastavnici/ce. Program su predstavile: Silvia Križan, umetnica Novosadskog pozorišta, Maria Fešuš, pevačica narodnih pesama i Gizel Štanjo Tot, novinarka u penziji. Pre veoma uspešnog programa izvođače je primio direktor škole Geza Šalamon, nastavnica mađarskog jezika i književnosti Margit Binec i nastavnica u penziji Petronela Marton, nekedašnja učenica škole, a kasnije nastavnica tokom 35 godina. Nakon upoznavanja istorije Skorenovca kroz šetnju, gosti i domaćini su se pozdravili u nadi do ponovnog viđenja. Članovi su obećali: Po mogućnostima rado će gostovati i drugi put.

Maradik - Srem

Novosadski članovi Mađarskog jezičkog društva i čitalačkog kluba "Janoš Koša" 18. decembra u Maradiku, u mađarskom zabavištu i dnevnom boravku - u okviru reformatske parohije - predstavili su svoj program naslovljen: Održavanje i unapređivanje maternjeg jezika, radost čitanja - kroz pesme, poeziju, poučne priče. U adventskom zavičajnom i zabavnom programu su se aktivno uključila i deca - njih 20: iz male i velike grupe zabavišta, dnevnog boravka, kao i đaci mađarske nastave u mesnoj Osnovnoj školi "Branko Radičević". Učiteljica Monika Joža, vaspitač Tamaš Foro i stipendista Programa "Šandor Petefi" su potvrdili da deo božićne pesme unapred nauče s decom, već u adventskom periodu. Predstavu su pratili prisutni roditelji i reformatski sveštenik Daniel Halas sa porodicom. Program su predstavile: Silvia Križan, umetnica Novosadskog pozorišta, Maria Fešuš, intepretatorka narodnih pesama i Gizela Štanjo Tot, novinarka u penziji.

Gizela Štanjo Tot

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u A nap hírei

* Povodom obeležavanja Dana prisajedinjenj (13. novembar) članovi Gradskog veća Grada Sombora Sava Dojić, Miroslav Kovačić i Silard Janković i predstavnici 1. Centra za obuku Vojske Srbije u Somboru, položili vence na Spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu i na Spomenik majoru Iliću Bajki

Većnici Grada Sombora Miroslav Kovačić, Sava Dojić i Silard Janković poklanjaju se pred grobom majora Nikole Ilića Bajke na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru

Major Nikola Ilić Bajka je sa četom ušao u Sombor na današnji dan. Žitelji Sombora tako ovaj dan prihvataju danom prisajedinjenja Sombora matici Srbiji.

Bajki, po kojem u Somboru postoji i jedna od najdužih ulica, na ovaj dostojan način tako je i ove godine odata počast a time istovremeno i vojnicima koji su poginuli oslobađajući Sombor od Austrougarske vlasti, pre 101 godine, 13. novembra 1918.

Vojvodina je matici Srbiji pripojena 25. novembra 1918. godine, kada je na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i svih Slovena, usvojena odluka da Kraljevini Srbiji budu pripojeni Bačka, Banat i Baranja.

Poštu majoru Bajki su odala i venac položila i delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije u Somboru

Činu polaganja venaca majoru Bajki, prethodilo je polaganje venaca i na Spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu. Takođe - među počivaocima na Velikom pravoslavnom groblju grada Sombora.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…