Prikazivanje članaka po tagu Crna Gora

* Svi poljoprivredni proizvođači koji su odlučili da se bave plasteničkom proizvodnjom, dobiću podršku kada je u pitanju nabavka plastenika, saopštili su na pres konferciji koja je održana u sali SO u Bijelom Polju, gdje prezantovan agro budžet za ovu godinu

Nebojša Veločković državni sekretar za poljoprivredu i vodoprivredu, je kazao da je Ministarvo poljoprivrede usvojilo agro budžet koji je predviđen za više od 60 mjera podrške poljoprivrednim proizvođačima u svim oblastima. Povećana su finasijska sredstva, tako da iako su zadovoljni iznosima, kako su istakli pojedini poljoprivredni proizvođači, od vlade očekuju više sluha za rješavanje njihovih problema.

Agro budžet za ovu godinu iznosi 44,8 miliona eura, ističe Veličković. On dodaje da se vodilo računa o svim segmentima poljoprivredne proizvodnje, kako velikim tako i malim proizvođačima. Veličković kaže, da će se ulagati u nabavku opreme, osiguravanjem gazdinstava i proizvoda i po prvi put će se finasirati nabavka plastenika:

- Samo za direktna plaćanja povećali smo ove godine iznos na dva milona eura, što se tiče mjera za ruralni razvoj najveći je opredijeljen iznos, sa najvećim brojem mjera i najvećim mogućnostima za naše poljoprivredne proizvođače. Značajna sredstva se opredijeljuju za unapređivanje prerade gazdinstava, za rekonstrukciju objekta i kupovinu opreme, gdje će država finasirati do 80 odsto.

U sektoru mljekarstva su povećane premije, važno je da je za ovaj sektor oprijediljeno skoro devet miliona eura - kazao je još Veličković.

Dopisnik iz Crne Gore: Jovan Šćekić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Crna Gora

* Bjelopoljsko Udruženje paraplegičara Bijelo Polje i Mojkovac u patnerstvu sa štamparijom ,,Vbr Grafika'', uspješno su sproveli realizaciju projekta ,"Zapošljavanje lica sa invaliditetom uz finasijsku podršku Fonda" koji je trajao godinu dana, kazali su na konferenciji za medije

Nakon okončane realizacije projekta, pet osi dobile su radni angažman na periodu od 12 mjeseci u Zaštinoj radionici i štampariji  "Vbr grafika".

Milka Šćepanović, kordinator na projektu, predsjednica Udruženja paraplegičara Bijelo Polje i Mojkovac, je istakla da su realizacijom ovoga projekta imali za cilj da otvore nova radna mjesta za osobe sa invaliditetom, kako bi stekli uslove na tržištu rada i pružili jednaku mogućnost.

Ona je kazala, da su četiri osobe sa invaliditetom usavršene za zanimanje konfekcionar, a četiri knjigovezac u štampariji kod patnera, koje je trajalo svega četiri mjeseca.

Vule Rakočević, partner na projektu, štamparije "Vbr grafika'' istakao je da je za vrijeme realizacije ovoga projekta, saradnja bila na dobrom nivou:

- Polaznici ove obuke su dali sve od sebe, veoma sam zadovoljan. Ubijeđen sam da će i u narednom periodu dobro sarađivati.

Aco Filipović, polaznik obuke nije krio zadovoljstvo; ističe da je zadovoljan uslovima tokom projekta. On je istakao da je tokom ove obuke stekao znanje, koje će mu biti neophodno za dalji rad.

Jovan Ščekić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Crna Gora

* Rajko Jeftović (80), penzioner iz sela Bosman koji pripada Mjesnoj zajednici Bistrica, više od dvije godine ne uspijeva da riješi problem koji ima sa trafostanicom koja se nalazi u njegovom dvorištu. Jeftović kaže da je vodio dosta sudskih parnica, ali sve je ostajalo po starom ,trafostanica je i ostala u njegovom dvorištu

- Ovo za moju porodicu nije život nego veliko mučenje. Sada pod stare dane nadam se da će ova nova vlast i ovi mladi ljudi shvatiti koliko problem nam pravi ova trafostanica i da će pomoći da se ovaj više godišnji problem okonča. Zato sam i odlučio da se javnosti obratim preko portala ''Fenjer tv'.

Za sve ove godine koje sam se obraćao javnostima ništa se nije promijenilo, mi smo izgubili zdravlje, a trafostanica je i dalje na istom mjestu, ističe Jeftović i dodaje da su trafostanicu postavili na prevaru jer su tada druške govorili.

On je uputio apel na nadležne institucije da riješe ovaj problem, da iz njegovog dvorišta uklone energetski objekat. - Nema nikavih indicija da će u skorije vrijeme ovaj problem biti riješen i trafostanica biti premeštena na neku drugu lokaciju, ovo je samo naš san - kazao nam je Jeftović.

Autor: novinar, dopisnik iz Crne Gore Jovan Šćekić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Crna Gora

* Predstava "Vlast i njena opozocija", koju je po tekstu Nebojše Romčevića režirao Zoran Rakočević primjerno je izvedena u bjelopoljskom Centru za kulturu, povodom 13. jula Dana državnosti Crne Gore

Glumci Bjelopoljskog pozorišta na ovaj način su čestitali građanima Dan državnosti, ali i najavili učešće na jednom od prestižnijoh festivala u Trebinju.

Glumac Predrag Vukojević, je kazao da 13. jul, u Crnoj Gori slave svi. - Zato smo i odlučili a upravo izvođenjem predstave ''Vlast i njena opozicija", i mi obilježimo ovaj važan datum, uz nadu da će naše izvođenje predstave dati dobar pečat zajedništvu koje nam je prijeko potrebno, odnosno svemu onome što nas čini jakim, boljim i plemenitijim - kazao je glumac Predrag Vukojević.

On je kazao da ih čekaju i brojna gostovanja po Crnoj Gori, kao i odlazak na Festival festivala u Trebinju, na kojom ćemo kako reče, kao najbolja pozorišna predstava predstavljati Crnu Goru. - Inače taj festival okuplja pobjednike pozorišnih smotri iz regiona, koji su fokusirani na to i očekujemo da dobro odigramo i da na lijep način prezentujemo naše pozorište, Bijelo Polje i naravno Crnu Goru - rekao je Vukojević.

Pozorišni komad, "Vlast i opozicija'' bjelopoljska publika je ispratila brojnim apaluzima, kao i sjanju glumačku ekipu koju čine Predrag Vukojević, Slađana Merdović, Lena Šebek, Jusuf Bajramspahić, Vlado Tomović i Sanja Čirović.

Autor i foto: novinar, naš dopisnik iz Crne Gore Jovan Šćekić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Crna Gora

* Regionalna konferencija „Održivost (omladinskih) organizacija u pandemijskom i postpandemijskom periodu“ - Konferencija će biti održatna 10. marta 2021. od 11:30 do 15:00 na ZOOM platformi

Koronavirus doneo je mnoga kašnjenja u realizaciji aktivnosti na terenu i finansijsku nestabilnost za organizacije civilnog društva, posebno za manje lokalne organizacije. S druge strane, organizacije su ključni akteri u pružanju podrške najugroženijim grupama građana. Regionalna konferencija biće posvećena skretanju pažnje na trenutni položaj (omladinskih) organizacija i mapiranju ključnih izazova sa kojima se suočava civilni sektor.

Konferencija se sastoji od regionalnog panela koji se održava na engleskom i 5 paralelnih nacionalnih panela koji će biti održani na lokalnim jezicima.

AGENDA

Regionalni panel: Kako podržati organizacije civilnog društva na svim nivoima?

- G-đa Liselotte Isaksson, DG NEAR, Direktorka sektora za civilno društvo i socijalnu inkluziju
- G-đa Sylvia Ivanova, zamenica direktora Evropske omladinske fondacije Saveta Evrope
- G-din Jan Zlatan Kulenović, programski direktor Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO)
- Dr, g-din Gjergj Murra, izvršni direktor Fonda za Zapadni Balkan (WBF)

Pet paralelnih nacionalnih panela: Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Turska i Srbija.

Kao i na ranijim konferancijama i ovde će nas predstavljati novinar Srđan Ačanski.

Konferenciju organizuje Mreža Omladinski Hub Zapadnog Balkana i Turske  (YHWBT) i podržana je od strane Evropske komisije, kao deo svojih napora da konstantno unapređuje odnos javnih vlasti prema mladima.

 

......

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

 

 

 

Objavljeno u Prva vest

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović 

* Sa novom minimalnim cenom rada za 2021. godinu od oko 32 hiljade dinara, Srbija nije promenila svoje osrednje žalosno mesto u regionu, a posebno brine činjenica da je sve manja razlika između najniže i prosečne zarade. Ne zbog naglog rasta životnog standarda onih na dnu, već činjenica da je njih mnogo, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, još toliko njih samo desetak procenata više, a čak 60 odsto je ispod prosečne zarade. Nije utešno što je slična statistika u Makedoniji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu, mada nisu svi pokazatelji isti. Izdvajaju se Hrvatska i Slovenija gde minimalac tretiraju kao obavezu koju poslodavci primenjuju retko i kratkoročno, na samo nekoliko procenata zaposlenih, ali koji obezbeđuje prostojan život

Sledeći uputstva nimalo nadležnog u meritumu stvari predsednika Srbije i vladajuće stranke Aleksandra Vučića, Vlada Srbije - kojoj su mandat i ovlašćenja istekla poodavno - mimo volje socijalnih partnera, odlučila je da minimalna cena rada naredne godine bude od 29.428,80 do 33.843,12 dinara, zavisno koliko mesec ima radnih sati, odnosno 6,6 odsto više nego ove. Po satu.

Reprezentativni sindikati i poslodavci nisu uspeli tokom višenedeljnjih razgovora-pregovora da se usaglase, pa pred formalno nadležan Socijalno-ekomonski savet (čiji su članovi) nisu izašli sa kvalifikovanim predlogom. Sindikati su, podsetimo, hteli dvocifreno uvećanje do vrednosti tzv. minimalne (redukovane do praga siromaštva) potrošačke korpe, oko 37.5000 dinara, a poslodavci da se stavi moratorijum na tu obavezu i zadrži postojećih tridesetak hiljada dinara.

PRESEČENO: Premda, u konstelaciji akutne ekonomske krize izavane koronavirusom, ali i realnih ekonomskih parametara ni 30, ni 32, a ni 37 hiljada dinara ne garantuju ono što se zove iole dostojanstvenim životom, s jedne strane, a s druge bitno ugrožavaju opstanak mnogih malih firmi.

Privremeno kao trajno

Vlada je, malo po babu, malo po stričevima, iako bez mandata, “presekla” da ne bude ni nula (do četiri odsto) ni 12 odsto (do 15 procenata), već oko 6,6. Uz navodno popuštanje poslodavcima povećanjem za oko dve hiljade dinara neoporezovanog dela zarade, čime se donekle amortizuje trošak istog tolikog povećanja minimalca. Pri čemu je, zapravo, tzv. država najviše sebi učinila uslugu i snizila izdatke za poreze pošto je sama najveći poslodovac formalno oko 350.000 zaposlenih koji su na najnižoj ceni rada. Treba li naglasiti godinama, iako bi ta mera zakonski trebalo da bude privremena i povremena, dok se ne prevaziđe akutna kriza u poslovanju.

Izgledi da se taj fundus bedno plaćene radne snage promeni su dvojaki; sa istekom obaveze poslodavaca koji su prihvatili državnu pomoć u minimalcima tokom trajanja koronavirusa (tri meseca neto po radniku, plus dva po 18.000 neto) da ne otpuštaju zaposlene - može ih biti nešto manje. Pritom, ako reše da zadrže zaposlene mnogi poslodavci će biti prinuđeni da se uključe u mini-plate, čime se broj onih koji će raditi za garantovani iznos značajno povećati. Procene idu i do pola miliona, što je četvrtina ukupno zvanično zaposlenih.

Taknuto-maknuto, šahovski rečeno, a ko preživi pričaće.

Izvesno je da će i naredne jeseni, kao i prethodnih godina, reprezentativni sindikati tražiti izjednačavanje najniže cene rada i najjeftinije potrošačke korpe, a poslodavci predah ili minimalne korekcije uz povećanje neoporezovanog dela zarada (svih, ne samo minimalne). A, u nastojanju da 2025. prosečna zarada bude 900 evra, vlast će sve više primicati minimalnu i prosečnu zaradu. Pri čemu se niko neće truditi da objasni da u prosečnoj plati učestvuju i izvršitelji i notari sa desetinama hiljada evra mesečno, za razliku od nekih ranijih godina kad ih nije bilo, a odnos minimalne zarade i prosečne plate nije bio kao sada jedva jedan prema dva, već 1:3, kao 2008.

POČECI: Valja biti realan i reći da minimalna cena rada poslednjih godina “skače” redovno, ponekad kao lane ubedljivo (dvocifreno), pa vlastima omogućava samohvalu da je za manje od decenije udvostručena, no cena toga je sve izraženija uravnilovka. Taj već zaboravljeni termin iz socijalističkog doba opisuje težnju da se plate za sve poslove i sve zaposlene, bez obzira na kvalifikaciju, znanje i zalaganje, “uravnoteže”, bezmalo izjednače, da se upkos proklamovanom neokapitalizmu paradigma vlasti da su svi “jednaki” izdigne na nivo principa. Pa makar bili jednaki u siromaštvu, ako ne u raspodeli opšteg dobra, o čemu najbolje svedoči činjenica da više od 60 odsto zaposlenih prima tzv. referentu zaradu koja je tek nešto veća od minimalca.

Nonsens je da se ta takozvana socijalistička paradigma prilično razlikuje od stvarne, pošto je pred kraj počivše četvrte Jugoslavije (SFRJ), u kojoj je obnovljeno kolektivno pregovaranje i ugovaranje, krajem devete decenije XX veka u okviru firme bio predviđen raspon zarada jedan prema sedam. Pri čemu “kec” nije bio nužno na nivou zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom zajamčene/zagarantovane zarade, već u skladu sa ekonomskim moćima firme, pa i čitavnih grana, što se regulisalo posebnim kolektivnim ugovorima.

Pregovaračko nasleđe

Na nesreću, a i sramotu, danas čak ni analitičari radnih i socijalnih odnosa i prava ne znaju da Srbija - a i ostale države u regionu nastale na temeljima zajednički srušene SFRJ - tripartitno pregovaranje i formalni socijalni dijalog baštini upravo iz tog vremena kada su partneri bili (državni) sindikati i privrednici udruženi u privrednu komoru, a kao treći element država, poslodavac dobrom delu zaposlenih. I, naravno, kapo di kapo, što se bar ovde održalo i 2020, uprkos formalnoj promeni svojinskih i radnih odnosa i samog sistema.

Istorija kaže da su prva kolektivna ugovaranja uslova rada, uključujući nadnicu, priznata u Engleskoj 1891. godine, Nemačkoj 1918. i Francuskoj 1919. Tri godine posle Francuske i tri godine pre Italije, Kraljevina Jugoslavija, a time i Srbija, uvode taj institut, koji definitivno postaje opštevažeći princip 1935, kada je u SAD donet Vagnerov zakon. U prvim kolektivnim ugovorima sindikati i poslodavci bili su bukvalno na dve strane barikade, pri čemu barikade nisu bile samo figurativne; u ime svetosti privatne svojine i kapitala, poslodavci nisu dopuštali mešanje u “svoje” poslove, dok su sindikati zahtevali da se valorizuje učešće rada u konačnoj ceni proizvodnje. Sa barikadama ili pored njih.

POREĐENJA: Ovako formulisane osnovne pregovaračke pozicije održane su i danas, u zemljama bivšeg spocijalizma, realnog i posebno onog našeg samoupravnog, umnogome su čak istovetne, sem što su nekim čudom centralizma sile pregovarača prilično oslabile. Poslodavci, podsetimo, na nacionalnom nivou u Srbiji imaju samo jedno reprezentativno udruženje Uniju poslodavaca Srbije, a sindikati dve centrale sa pravom pregovaranja Ujedinjene granske sindikate Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije.

Jedini posle 2000. godine doneti Opšti kolektivni ugovor odavno je u penziji, a novog nema na vidiku, iako ni pređašnji nije mnogo značio, čak ni sa tzv. proširenim dejstvom, odnosno obavezom svih poslodavaca da ga primenjuju iako nisu u članstvu formalnih pregovarača - Unije i oba sindikata.

Praksa nastala na temelju SFRJ sa manje ili nešto više izmena ostala je na snazi u svim novonastalim državama, što nije ni čudno pošto je tada započet proces bio u skladu sa evropskim zakonodavstvom i praksom MOR-a i međunarodnih sindikalnih centrala. No, razlike u privrednoj snazi koje su se i tokom života SFRJ osećale uvećane su, pa je i praksa minimalne cene rada, kao i ukupna platna politika različita.

Srbija je, valja odmah reći, upkos svim pričama o nikad boljem standardu i neviđenom rastu najvećem ne samo u regionu već i diljem evropskih, pa i svetskih meridijana, u jadnoj regionalnoj sredini, bar kada je visina minimalne cene rada u pitanju.

Po učestalosti njene isplate je pri vrhu, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalac. I to godinama.

Slovenački maksi minimalac

U svemu prednjači, naravno, Slovenija u kojoj je na snazi minimalac od za nas neverovatnih 940,58 evra (prošle godine nešto više od 886 evra). Pri čemu plava koverta kod njih ne podrazumeva samo tu svotu - ona se uvećava za noćni i prekovremeni rad, kao i za rad tokom praznika. I u skladu sa najboljim socijalističkim (sic!) načelima, u minimalnu zaradu nije moguće uračunati obavezne troškove poslodavca za obrok i prevoz, a naravno ni službena putovanja, nagrade, otpremnine… Što, istina, formalno važi za sve zemlje regiona, uključujući Srbiju, ali zakon ide drumom, a praksa šumom, pa se malo gde primenjuju te odredbe o minimalcu uvećanom za uvećano radno angažovanje (i pripadajuća prava).

Za naše prilike zvuči čudno da je prosečna plata u Sloveniji veća od minimalne za samo oko 300 evra, odnosno nešto više od četvrtine, ali je to više nego logično ako se zna da u deželi samo četiri odsto zaposlenih prima minimalac. U Sloveniji se minimalna zarada redovno koriguje, slično kao i kod ostalih, u skladu sa troškovima života i rastom BDP-a (sa izuzetkom Crne Gore).

U Hrvatskoj je na snazi minimalac nešto veći od 400 evra. Poređenja radi, prvi Opći kolektivni ugovor, na osnovu saveznog zakona o radnim odnosima, Hrvatska je usvojila 1989, a najniža “osnovna plaća”, utvrđena je tada na 2.800 dinara, odnosno 15,38 dinara po satu rada. Za neupućene, nemačka marka je te godine vredela između sedam i osam dinara (pre minihiperinflacije Ante Markovića), odnosno minimalac je bio oko 400 maraka, što je ekvivalent današnjih 400 evra. Ove godine u Hrvatskoj minimalac od 3.250 kuna prima manje od tri odsto zaposlenih, ali je prosečna zarada u skladu sa drugim ekonomskim pokazateljima više nego dvostruko veća i iznosi oko 850 evra.

Crna Gora, pak, ima prosečnu zaradu veću nego u Srbiji, oko 520 evra, ali minimalac je minimalniji, pa je od 2018. na oko 220 evra, pri čemu je godinama pre toga bio “stabilnih” oko 190 evra.

U Bosni i Hercegovini prosečna i minimalna zarada slične su onima u Srbiji, mada entiteti samostalno određuju vrednost minimalca.

Severna Makedonija je na začelju eks-ju statistike sa prosečnom zaradom od oko 420 evra i bezmalo upola manjim minimalacem od 234 evra, koji propagandno dva meseca primaju i svi državni funkcioneri da bi se solidarisali sa najsimorašnijim radnicima.

Ako se prave validna poređenja jedan od glavnih parametara mora biti koliki je procenat ljudi na najnižoj zaradi pa da utvrdimo znanje; lane je u Srbiji od 2,16 miliona zaposlenih još aktuelnih 350.000 radnika bilo u minizoni, u Sloveniji je oko 3,7 odsto od ukupno 885.700 (slično je i sada), a u Hrvatskoj samo 2,25 odsto zaposlenih. Goru statistiku od Srbije beleže BiH, Makedonija i Crna Gora. U BiH ukupan broj zaposlenih je 820.000, a minimalac nešto veći od 210 evra prima bezmalo svaki treći radnik, kao i u Crnoj Gori (28 odsto). U Makedoniji je 26.000 denara garantovano za oko 70.000 od ukupno 247.200 radnika (28 odsto).

Još je jedno poređenje bitno - koliko minimalac stvarno vredi: u Srbiji ne doseže ni tu redukovanu potrošačku korpu od koje niko ne može da preživi, a za prosečnu su potrebne 2,4 minimalne zarade. Njena vrednost je slična i u Crnoj Gorti, pa su tamo potrebna tri minimlca za prosečan život, u Hrvatskoj dva (potrošačka korpa teži 895 evra mesečno). S tim što Hrvati, kao ni Slovenci, ne znaju za redukovanu potrošačku korpu. U BiH bezmalo beleže regionalni rekord, jer je potrebno više od tri minimalca da se napuni korpa za četvoročlanu porodicu.

Na kraju, u većini evropskih zemalja zakonom je propisana minimalna plata koja predstavlja donju granicu za poslodavce. Kako navodi Eurostat, osim Danske, Italije, Kipra, Austrije, Finske i Švedske, sve ostale članice Evropske unije imaju nacionalnu minimalnu platu, kao i sve zemlje kandidati za članstvo u EU. Raspon minimalnih plata u zemljama EU na kraju 2018. godine kretao se od 261 evra u Bugarskoj do 1.999 evra u Luksemburgu. Ovaj prvi podatak zvuči utešno, ako se siromaštvo uzima kao mera života.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…