Prikazivanje članaka po tagu EU

PODRŠKA EVROPSKE UNIJE SOCIJALNOM STANOVANJU I AKTIVNOJ INKLUZIJI

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

* Sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji mogu se prijaviti za tehničku podršku putem javnog poziva programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ 

Evropska unija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u okviru programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ (EU SHAI) objavljuju Javni poziv jedinicama lokalne samouprave (JLS) za dostavljanje prijava za pružanje tehničke podrške u razvijanju ili reviziji lokalnih stambenih strategija.

Cilj Javnog poziva je unapređenje kapaciteta do 30 JLS za razvoj ili reviziju lokalnih stambenih strategija i akcionih planova, u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada. Proces je osmišljen tako da unapredi kapacitete JLS da identifikuju i analiziraju potrebe lokalnog osetljivog stanovništva.

Gradovi i opštine čije prijave budu uspešne, dobiće tehničku podršku u uspostavljanju opštinskih/gradskih multisektorskih radnih grupa i razvoju ili reviziji lokalnih stambenih strategija i akcionih planova. Takođe, podrška će biti obezbeđena i za uspostavljanje mehanizama za praćenje i evaluaciju implementacije strategija, razvoj procedura za saradnju lokalnih pružalaca usluga i lokalnih samouprava, kao i reorganizaciju gradova i opština kako bi se obezbedila jasno određena struktura ili zaposleni koji se bave pitanjima socijalnog stanovanja i komplementarnim merama aktivne inkluzije, ukoliko je to potrebno.

Javni poziv je otvoren za sve gradove i opštine u Srbiji, a rok za prijavu je 10. februar 2022. godine.

Sve informacije i dokumentacija za prijavljivanje dostupni su na internet stranici programa: 

https://social-housing.euzatebe.rs/rs/konkursi

Javni poziv se raspisuje u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji”, za koji je Evropska unija izdvojila 27 miliona evra. Program sprovodi UNOPS u partnerstvu sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* Nakon višegodišnje uspešne saradnje na različitim projektima i aktivnostima, deleći slične stavove i sa ogromnim entuzijazmom, nastavnici Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“ u Somboru kroz neformalnu grupu „Aktivator“ nastavljaju sa aktivnostima kojima se trude da unaprede položaj i poboljšaju kvalitet života dece i mladih iz ugroženih grupa u našoj lokalnoj zajednici

U toku je realizacija projekta „Darvinovi istraživači“ koji je podržan je od strane EU* u okviru projekta „Zeleni inkubator“ koji sprovode Mladi istraživači Srbije zajedno sa Beogradskom otvorenom školom i Inženjerima zaštite životne sredine. Aktivnosti se oslanjaju na iskustveno učenje, organizuju se odlasci i boravak učenika u prirodi na različitim lokalitetima u gradu, u školskom dvorištu i u senzornom vrtu škole.

Učenici se podstiču da prate životni ciklus zasađenog biljnog materijala, da vode brigu o biljkama, uređuju školsko dvorište, takmiče se u baštovanstvu i sličnim korisnim aktivnostima. U saradnji sa Osnovnom školom Bratstvo Jedinstvo u Somboru realizovane su i kreativne radionice, na kojima su učenici od starih odevnih predmeta kroz proces sečenja, krojenja i modelovanja, izrađivali upotrebne predmete.

Ova aktivnost predstavlja primer ekološkog otiska koji osim osnovnog cilja zaštite životne sredine ima za cilj i razvoj saradnje, kooperativnog učenja, usvajanja veštine rada u grupi, toleranciju i preduzetnički duh. Neophodno je naučiti svakog učenika da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu, i da taj uticaj najčešće nije mali koliko mislimo.

- U dodatku, pogledajte još nekoliko zanimljiv slajd-set fotografija -

Piše: Snežana Grozdanović

*(Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3,6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje

* Od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala se u 14 od ukupno 27 država članica Evropske unije, upozorila je Evropska konfederacija sindikata i zatražila hitno donošenje Direktive o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju

U poslednjoj deceniji u većini zemalja Evropske unije (EU) porastao je jaz u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih Evropljana, zaključak je novog izveštaja koji je objavila Evropska konfederacija sindikata (EKS). Tim povodom najveća evropska sindikalna centrala pozvala je EU da što pre donese najavljenu Direktivu minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju i preduzme energične mere kako bi se nejednakosti smanjile. Izveštaj o „nejednakoj Evropi“ koji je pripremio Evropski istraživački institut EKS pokazuje da se od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala u 14 od ukupno 27 država članica EU.

Jaz je najviše povećan u Mađarskoj, zatim Španiji i Belgiji, a nešto manje u Danskoj, Estoniji, Bugarskoj, Italiji… Na drugom polu su članice EU u kojima je raskorak u platama smanjen, najviše u Grčkoj, Litvaniji i Nemačkoj, zatim Švedskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Austriji… Povećanje nejednakosti plata rezultat je smanjenja udela radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, ali i posledica pada ili zamrzavanja relativne vrednosti minimalnih zarada, objašnjavaju stručnjaci koji stoje iza ovog izveštaja.

Pokrivenost radnika kolektivnim pregovaranjem opala je u 22 od 27 zemalja članica EU od 2000. godine kao rezultat politika koje vode EU i države članice koje su osmišljene da rad učine manje sigurnim. Nejednakost plata se povećala u 8 od 14 zemalja u kojima je relativna vrednost zakonske minimalne zarade pala ili zamrznuta od 2010. godine. Do ovih nalaza stručnjaci su došli uoči završnih pregovora o Nacrtu direktive EU o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju nakon što je Evropski parlament podržao snažnu akciju u borbi protiv rastuće nejednakosti plata, saopšteno je iz EKS.

Dodaje se da bi povećanje minimalnih plata značajno smanjilo i jaz u platama između žena i muškaraca. EKS poziva države članice EU da tzv. prag pristojnosti zakonom garantovane plate podignu na najmanje 60 odsto srednje (medijalne) plate i 50 odsto prosečne plate. Najveća evropska sindikalna centrala, takođe, zahteva da se zabrani svaki pristup javnom (budžet) novcu kompanijama koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore.

Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč ocenila je povodom tek objavljenog izveštaja da je EU sve dalje od „ekonomije koja radi za ljude“ koju je obećala Evropska komisija. - Jasno je da su politike vođene na nivou EU i na nacionalnim nivoima tokom poslednje decenije povećale nejednakosti na štetu mnogih radnika. Direktori mogu da priušte više luksuza, dok se milioni zaposlenih muče da plate račune za grejanje, moraju da jedu hranu lošijeg kvaliteta i primorani su da se zadužuju da bi plaćali kiriju - kazala je Linč.

Dopunila je da ne iznenađuju porast društvenih i političkih polarizacija tokom poslednje decenije. Prema njenim rečima, izveštaj EKS pokazuje da su rešenja problema jednako jasna kao i njegovi uzroci - adekvatne minimalne zarade su ključne za smanjenje nejednakosti, a jače kolektivno pregovaranje je najbolji način za istinski pravedne plate.

- Direktiva EU o minimalnim platama je šansa da se isprave greške iz prošlosti i osigura da milioni zaposlenih i njihovih porodica više ne žive u siromaštvu. Lideri EU i nacionalni lideri moraju da reaguju hitno jer to zahteva situacija opisana ovim izveštajem i da što pre završe pregovore o direktivi - naglasila je Ester Linč.

Novinar: S. Raković

Izvor: EKS/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Evropski parlament radi na predlogu Evropske komisije koji treba da osigura da minimalne plate u EU obezbeđuju pristojan život

Pandemija korona virusa ponovo je ukazala na potrebu pravičnih minimalnih plata u Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju Parlamenta.

Podseća se da za minimalac rade mnogi od radnika koji su bili na „prvoj liniji odbrane“ od pandemije, poput negovatelja, onih koji brinu o deci, zdravstvenih radnika, čistačica.

Iako sve članice EU imaju određenu praksu minimalne plate, ta naknada često ne pokriva troškove života, pa sedam od deset radnika sa minimalnom platom u EU teško je „spajalo kraj sa krajem“ u 2018.

Dodaje se i da je oko deset odsto evropskih radnika u riziku od siromaštva, kao i da žene čine gotovo 60 odsto onih koji rade za minimalac u EU.

Iznos minimalne plate u EU veoma se razlikuje od zemlje do zemlje i u 2020. je išao od 312 evra u Bugarskoj do 2.142 evra u Luksemburgu. Jedan od glavnih razloga za tako široki raspon je razlika u troškovima života u zemljama EU.

U članicama EU postoje dve vrste minimalnih plata - zakonom propisane, kakve su u većini članica, i kolektivno ugovorene. Kada je reč o kolektivno ugovorenim minimalnim platama, koje ima šest članica EU, plate se utvrđuju kolektivnim ugovorima između sindikata i poslodavaca koji uključuju, u određenim slučajevima, minimalne zarade.

U oktobru 2019. Parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva Evropsku komisiju da predloži zakonski instrument za pravičnije minimalne plate u EU.

Parlament je u izveštaju usvojenim u decembru 2020. istakao da direktiva o pravičnim platama treba da doprinese uklanjuju siromaštva zaposlenih i podstakne kolektivno pregovaranje. Komisija je potom 2020. predstavila predlog direktive čiji je cilj da se unapredi adekvatnost minimalnih plata u EU.

Cilj je, kako se navodi, ne samo zaštita radnika u EU, već i uklanjanje jaza u platama između muškaraca i žena, jačanje podsticaja za rad i stvaranje jednakih uslova na jedinstvenom tržištu.

U predlogu se uzimaju u obzir nadležnosti i ugovorne slobode socijalnih partnera i ne postavlja se nivo minimne plate. Za zemlje koje imaju zakonom utvrđene minimalne plate, cilj je da se osigura da one budu na odgovarajućem nivou s obzirom na socijalno-ekonomske uslove, kao i regionalne i sektorske razlike.

Odbor Parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja radi na Komisijinom predlogu i očekuje se da o njemu glasa u septembru nakon čega će se glasati i u Evropskom parlamentu.

Izvor: Beta; UGS "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
Tagovano

* Evropska komisija (EK) je pozvala države članice Evropske unije da Covid-19 klasifikuju kao profesionalnu bolest i da se ozbiljnije pozabave zdravstvenim i bezbednosnim propustima koji ugrožavaju živote radnika, objavio je portal UGS Nezavisnost

U svojoj novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji, EK poziva države članice i da se „pozabave trendom smanjenja broja inspekcija rada“.

Evropska “vlada” je tako praktično prihvatila zahtev Evropske konfederacije sindikata (EKS) koja je još pre više od godinu dana od država članica EU zatražila da se radnicima pruži dodatna zaštita od virusa i da se Covid-19 proglasi profesionalnim oboljenjem. 

Evropska sindikalna centrala je u aprilu ove godine objavila istraživanje koje je pokazalo da je od 2010. godine broj inspekcija bezbednosti na radnom mestu u zemljama članicama EU opao za petinu, a da je u 17 država smanjenje inspekcija i do 55 odsto.

U EKS su odluku EK ocenili kao dobar korak ka pristupu „nulte vizije“ smrtnih slučajeva povezanih sa radom, jer se pouzdano zna da su mnoge od preko milion žrtava Covid-19 u Evropi zaražene na radnom mestu. EKS ukazuje i da više od 100.000 ljudi godišnje umire od raka vezanog za karakter posla koji obavljaju, te da se iz godine u godinu povećava broj smrtnih nesreća na radnom mestu.

Komentarišući novu strategiju, zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč rekla je da dobre namere nisu dovoljne kako bi se značajno povećala bezbednost radnika.

- Skandalozno je to što su inspekcije bezbednosti na radnom mestu u poslednjih deset godina bile najmanje upravo u vreme Covida, što je verovatno koštalo mnogo života i pomoglo širenju bolesti. Komisija je uputila snažnu poruku državama članicama da se ova opasna situacija više ne može tolerisati, ali dobre namere Komisije ne prati dovoljan broj mera. Potrebna su nam jača pravila i njihovo efikasno sprovođenje kako bi se osiguralo da ljudi mogu ići na posao sa uverenjem da će se sigurno vratiti kući - izjavila je Linč.

U evropskoj sindikalnoj centrali pozdravljaju najnoviju odluku EK, ali i upozoravaju da je nova zdravstvena i bezbednosna strategija EU u nekim oblastima “ispod svog ambicioznog cilja”.

S tim u vezi, ukazuje se da strategija traži postavljanje obavezujućih ograničenja izloženosti na još nekoliko supstanci koje uzrokuju rak - ali ne i za sve. Trenutno je ograničeno samo 27 od ukupno 50 takvih prioritetnih kancerogena kojima su radnici u Evropi široko izloženi. Takođe, u novoj strategiji izostaje kombinovana izloženost opasnim hemikalijama.

EKS upozorava i da u novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji nedostaju zakonske inicijative o mentalnom zdravlju i mišićno-skeletnim poremećajima koji nastaju na radnom mestu. U tom dokumentu, ne spominje se ni potreba za maksimalnim radnim temperaturama u svetlu klimatskih promena.

Izvor: Nezavisnost.org

Novinar, Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

(Saopštenje za javnost)

* Verujući da lokalne zajednice imaju dovoljno resursa i potencijala da postanu bolja mesta za život, Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) sa partnerima, Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, raspisuje konkurs Institucionalni grantovi u okviru kojeg će podržati do 5 inicijativa u iznosu od 10.000 do 40.000 evra. Želimo da podržimo autentične lokalne inicijative koje predstavljaju društvenu inovaciju i koje imaju dugoročnu viziju promene u zajednici u oblastima vladavine prava i kulturne raznolikosti.

Konkurs predviđa i materijalnu i nematerijalnu podršku usmerenu na strateški, programski i finansijski razvoj autentičnih lokalnih inicijativa i realizuje se uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji. Inicijative mogu podneti prijave preko platforme promeni.rs u okviru konkursa Institucionalni grantovi.

Podrška u institucionalizaciji usmerena je na lokalne inicijative koje imaju iskustvo i prethodne rezultate u mobilizaciji zajednice, koje deluju u skladu sa konkretnim potrebama građana/ki, rade na umrežavanju sa drugim akterima u zajednici i usmereni su na ostvarenje sopstvene vizije promene u cilju razvoja zajednice.

U oblasti vladavine prava podržaćemo inicijative koje u radu sa građanima kroz usluge, servise, programe i resurse povećavaju građansku participaciju i podstiču razvoj demokratije. U oblasti kulturne raznolikosti podržaćemo inicijative koje kroz usluge, servise, programe i resurse kontinuirano doprinose razvoju zajednica kroz promovisanje praksi i sadržaja koje podstiču dijalog između građana, institucija, civilnog društva i medija i jačaju društveni pluralizam u javnom životu.

Rezultat podržanih inicijativa treba da bude unapređeni mehanizmi i prakse za stabilan rad i održivost već formiranih društvenih centara i/ili usluga, servisa, programa i resursa koji će kontinuirano raditi na obezbeđivanju razvoja zajednica kroz aktivnosti koje su zasnovane na potrebama građana a koje promovišu vrednosti solidarnosti, transparetnosti, participativnosti, uvažavanje različitosti, odgovornosti, vladavine prava i kulturne raznolikosti. Posebna pažnja će biti posvećena održivosti društvenih centara i/ili usluga, servisa, programa i resursa u zajednici kroz njihovo strateško, programsko i finansijsko razvijanje. Više informacija kako aplicirati i o uslovima konkursa možete naći na sledećem linku.

Konkurs je otvoren do 30. juna 2021. i aplikacije primamo preko platforme promeni.rs.

******************************

Projekat ,,Lokalni poziv ka EU’’ koji realizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju sa partnerima Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, osnažuje lokalne inicijative za doprinos procesima pridruživanja EU, stvarajući decentralizovano društvo koje neguje kulturnu različitost i participatornu demokratiju. Ovaj projekat finansira Evropska unija.

Kontakt osoba: Milan Zirojević - Koordinator odnosa sa javnošću - 062 651 661

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Treći sektor
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…