Prikazivanje članaka po tagu Evropska unija

Beograd, 15. januar 2022 - Evropska unija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u okviru programa „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’ (EU SHAI) objavljuju Javni poziv jedinicama lokalne samouprave za podnošenje predloga infrastrukturnih projekata manjeg obima

* Cilj Javnog poziva je da se kroz realizaciju intervencija manjeg obima u delu komunalne i socijalne infrastrukture, unaprede i poboljšaju uslovi života najugroženijih žena i muškaraca, dečaka i devojčica koji žive u podstandardnim naseljima, i da se poboljša njihov pristup javnim uslugama

Predlozi projekata treba da obuhvate unapređenje i poboljšanje postojeće socijalne infrastrukture (rekonstrukcija i unapređenje uslova korišćenja javnih objekata obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kulture i sporta) i rekonstrukciju i izgradnju tehničke/komunalne infrastrukture (vodovod i kanalizacija, elektroenergetske instalacije, grejanje, upravljanje otpadom, javni prostori, zelene i rekreativne površine, pristupne saobraćajnice, javno osvetljenje i drugo).

U okviru EU SHAI programa, u 18 gradova i opština već se sprovode projekti socijalnog stanovanja i aktivne inkluzije, koji će za 378 porodica obezbediti krov nad glavom i podršku u oblasti obrazovanja, unapređenja zapošljivosti, zapošljavanja i samozapošljavanja i pristupa različitim uslugama socijalne zaštite. Upravo raspisanim Javnim pozivom za podnošenje predloga projekata infrastrukturnih radova manjeg obima obezbediće se dodatni uslovi za poboljšanje kvaliteta života onih koji su u najvećem riziku od siromaštva - osoba sa invaliditetom, Roma, žena žrtava porodičnog nasilja, mladih bez roditeljskog staranja i ostalog ugroženog stanovništva.

Ukupan budžet za projekte izabrane ovim Javnim pozivom je milion evra, a moguće je prijaviti se do 28. februara 2022. godine. Pravo učešća imaju sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji.

Sve informacije o Javnom pozivu i dokumentacija za prijavljivanje dostupni su na internet stranici programa ‘’Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji’’.

Svim zainteresovanim jedinicama lokalne samouprave biće omogućeno da dobiju odgovore na pitanja o Javnom pozivu na onlajn informativnim sesijama koje će biti organizovane 24. i 26. januara, u terminu od 11:00 do 13:00. Javni poziv je deo programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji”, za koji je Evropska unija izdvojila 27 miliona evra.

Program sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Brisel, 20. oktobar 2021. godine - Evropska unija objavila je juče svoje godišnje izveštaje u kojima ocenjuje napredak država Zapadnog Balkana na putu ka pridruživanju uniji. U kontekstu klimatskih promena, zajednička poruka za sve zemlje naglašava ograničen napredak i potrebu da se pojačaju napori ka ostvarenju ciljeva Pariškog sporazuma. Izveštaji pozivaju zemlje Zapadnog Balkana da usvoje tačne datume za postepen prelaz sa uglja na obnoviljive izvore energije; uspostave realne tržišne cene uglja; usklade nacionalne politike sa Sporazumom o energetskoj zajednici za jugoistočnu Evropu; i da rade na koheziji sa EU zakonodavnim okvirom kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2050. godine. U suprotnom regija će biti suočena sa teškim ekonomskim posledicama kasnog ukidanja fosilnih goriva, kao i trgovinskim preprekama poput Mehanizma obeštećenja za povećanu emisiju ugljen-dioksida (CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism).

Zadaci pred nama su veoma izazovni s obzirom na rastuće zagađenje vazduha širom regiona, slabo sporovođenje klimatskih, ekoloških i energetskih planova, velika ulaganja u gasnu infrastrukturu kao i nove projekte na ugalj. Upravo zbog toga proces pristupanja zahteva snažno vodstvo EU, uključujući potavljanje jasnog vremenskog okvira, kako bi zadržali momentum i motivaciju za reforme, posebno u poglavljima 15 (energija) i 27 (zaštita prirode i klima) EU zakonodavnog okvira. To znači, između ostalog, postavljanje pravnog okvira za ublažavanje i prilagođavanje na klimatske promene, te usvajanje dugoročnih strategija sa realnim akcionim planovima. Osim toga, region mora da usvoji nacionalne platforme putem kojih će pratiti, izveštavati i proveravati emisije gasova staklene bašte.

- Preporuke date u EU izvještajima za proširenje će svakako pomoći zemljama Zapadnog Balkana da usvoje pravni okvir unije. Međutim, potrebno je da poruke budu jasnije uz tačno zadat vremenski okvir i definisane buduće korake. Ovaj proces ne sme da izgubi zamaha, jer u suprotnom ćemo obezvrediti dosadašnji trud i napredak koji je postignut vezano za klimatske i ekološke politike. Svakako, zemlje Zapadnog Balkana treba da nastave da sarađuju i da pojačaju napore kako bi brže i efikasnije usvojile EU zakonpdavni okvir kaže Viktor Berishaj iz Evropske Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe).

Ublažavanje razornih posledica klimatskih promena je najhitnije pitanje našeg doba. Većina država članica EU najavila je postupno ukidanje uglja do 2030. godine i decidno ide u pravcu energetske efikasnosti, upotrebe obnovljivih izvora energije i održivosti. Klimatske promene već značajno utiču na region zapadnog Balkana zbog čega je veoma važno uložiti sve napore kako bi se smanjila predviđena šteta. Provođenje evropskih politika može biti samo od koristi za ovaj region, u kome svedočimo pogoršanje ekonomske i društvene situacije, eskalaciju energetskog siromaštva i zagađenja vazduha, što je uzrok skoro 12.000 smrtnih slučajeva širom regiona kao i susednim zemljama članicama unije.

------------------------

Evropska Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) je vodeća evropska koalicija nevladinih organizacija koja se bori protiv opasnih klimatskih promena. Sa više od 170 organizacija-članica aktivnih u 38 evropskih zemalja, koje predstavljaju iznad 1500 nevladinih organizacija i više od 47 miliona građana, CAN Europe promoviše održivu klimu, energetske i razvojne politike širom Evrope.

- English version-

PRESS RELEASE

20 OCTOBER 2021

Reinforced impetus to the EU enlargement process - a crucial element for the climate and energy reforms in the neighbourhood

Brussels, 20 October 2021 - The European Union released yesterday its annual enlargement country reports on the progress of the Western Balkan states on the road towards joining EU members. Focusing on climate change, the joint message for all countries is that progress is limited and more needs to be done in terms of staying in line with Paris Agreement goals. The reports call on the Western Balkans to set coal phase out dates, establish a carbon pricing framework, comply with the Energy Community Treaty, and work on cohesion of the legislative framework in order to reach climate neutrality by 2050. Failing to do so, the region faces dire economic consequences of late fossil fuel phase-out, as well as trade barriers such as the Carbon Border Adjustment Mechanism. 

The tasks at hand are challenging considering region wide rocketing air pollution, lack of implementation of climate, environment and energy plans, heavy investments into gas infrastructure while new coal is still on the horizon. This is precisely why the accession process requires strong EU leadership, including a clear timeline, in order to retain the momentum and motivation for reform, in particular on chapters 15 (energy) and 27 (environment and climate) of the EU legislative framework. This means, inter alia setting a legal framework for climate action and adaptation and adopting long-term strategies with realistic action plans. Moreover, the region must introduce national platforms that will monitor, report and verify greenhouse gas emissions.

While the progress reports show that the EU is providing recommendations which should help countries fully comply with the EU acquis, the messages on enlargement should be clearer and turn into time-defined action. The process should not lose momentum otherwise it risks hampering the progress made so far, including on climate and environmental policies. This of course does not mean that the Western Balkans countries should delay cooperation and obligations to transpose and enforce EU law - says Viktor Berishaj from CAN Europe. 

Slowing down and mitigating destructive consequences of climate change is the most urgent issue of our time. Most EU states have announced coal phase-out by 2030, and are moving towards energy efficiency, renewables and sustainability. The WB region is already being substantially affected by the adverse impacts of climate change and needs to rapidly deploy all its efforts to minimise the current and the anticipated damage. Putting into place European Union policies will only be beneficial for this economically and socially deteriorating region, where energy poverty is escalating, and air pollution caused nearly 12000 related deaths both in the region and in the neighbouring EU states. 

----------------------------------

About CAN Europe

Climate Action Network (CAN) Europe is Europe's leading NGO coalition fighting dangerous climate change. With over 170 member organisations active in 38 European countries, representing over 1.500 NGOs and more than 47 million citizens, CAN Europe promotes sustainable climate, energy and development policies throughout Europe.

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Prvi sastanak povodom osnivanja Saveza udruženja Grada Sombora održan je u Somboru 29. septembra u 16 časova u prostorijama Poljoprivredne stručne službe

Na ovom događaju Somborski edukativni centar je predstavio projekat i naredne aktivnosti. Nakon ovoga, razmotren je predlog nacrta Statuta budućeg Saveza. 

Događaju su prisustvovali predstavnici sledećih udruženja:

Somborski edukativni centar, Ženska alternativa, Centar za pedagoške inicijative, Pokret gorana Sombor, SUBNOR, Radio klub Nikola Tesla, PSIHOZON, CEDRA, Centar za razvoj zajednice LINK, Udruženje slepih Sombor, URVI, OOIR, Fondacija Gimnazije Veljko Petrović, Udruženje MS Sombor, Centar PEB, Udruženje Podium i So Open.

Nakon ovog događaja sledi niz sastanaka predstavnika udruženja, a zatim i formalna registracija Saveza udruženja. Pozivamo zainteresovane predstavnike udruženja sa područja Grada Sombora da se prijave za učešće u narednim sastancima tokom kojih će se raditi na izradi nacrta Statuta - poručuju u SEC-u.

Zainteresovani predstavnici udruženja građana sa područja Grada Sombora treba da se prijave za učešće putem mejla:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

najkasnije do 14. oktobra.

U mejlu je potrebno navesti ime i prezime učesnika/ce kao i naziv udruženja ispred kog dolaze.

Aktivnosti se realizuju u sklopu projekta “Dijalog za razvoj Grada Sombora” koji realizuje Somborski edukativni centar u partnerstvu sa Centrom za pedagoške inicijative, NVO „Ženska alternativa“ i Udruženjem Roma „Beli Golub“

Projekat je finansiran kroz projekat “Dijalog promena: Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti” kojim koordinira Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije, Republičkim sekretarijatom za javne politike Vlade Republike Srbije, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu, Olof Palme Centrom kao i u saradnji sa Uredom za udruge Vlade Republike Hrvatske, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

- U dodatku, slajd-fotografije sa ovog događaja -

Beleži: novinarka-saradnica, Ružica Rakinić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U velikoj sali zgrade Županije danas su svečano uručeni ugovori o dodeli paketa građevinskog materijala za 40 izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, koje imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora

Prisutne su pozdravili Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije, Gerhard Salcer, predstavnik Delegacije EU u Srbiji, Jovan Lazarov, u ime Jedinice za upravljanje projektima i Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Sombora. Zamenica gradonačelnika ovom prilikom zahvalila se Devetom potprojektu Regionalnog stambenog programa u Srbiji i Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije jer su potrebe Sombora prepoznali i uvrstili u svoj program podrške stambenom zbrinjavanju izbeglih i prognanih, kojim je omogućeno da još 40 porodica dobije građevinski materijal kojim će poboljšati kvalitet stanovanja u svojim domovima i u kojima će se osećati i bezbedno i udobno.

Porodicama su u okviru Regionalnog stambenog programa (RSP) u Republici Srbiji, dodeljeni građevinski paketi u vrednosti od 4.500 do 9.000 evra. Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Sprovodi se uz podršku OEBS-a, UNHCR-a i Banke za razvoj Saveta Evrope,  a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.

Fondom RSP inače upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope.

 

 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Pratio, beleži Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Socijalna zaštita

* Prema najnovijoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije, privreda u EU trebalo bi do kraja godine da poraste za 4,8 odsto, dok bi 2022. stopa rasta trebalo da budeo 4,5 odsto. Nova prognoza je i da će se realni bruto društveni proizvod (BDP) vratiti na nivo pre pandemijske krize u poslednjem tromesečju ove godine, objavljeno je na portalu UGS Nezavisnost

Evropska komisija je objavila prognozu da će se evropska ekonomija oporaviti brže nego što se ranije očekivalo, jer su privredni rezultati u prvom tromesečju premašili očekivanja, a poboljšana zdravstvena situacija podstakla je brže ublažavanje antipandemijskih mera i ograničenja u ​​drugom tromesečju.

Očekuje se da će ekonomski rast podstaći nekoliko faktora. Osim privrednih aktivnosti koja su u prvom kvartalu godine premašila očekivanja, ekonomiju podstiče efikasna strategija suzbijanja virusa i napredak u vakcinaciji koji su doveli do opadanja novih infekcija i hospitalizacija. Taj trend suzbijanja virusa omogućio je članicama EU da ponovo otvore svoje ekonomije u drugom kvartalu, što je posebno koristilo preduzećima u uslužnom sektoru.

Rezultati optimističnih anketa među potrošačima i preduzećima, kao i mobilnost u praćenju podataka, sugerišu da je već u toku snažan rast privatne potrošnje. Uz to, postoje dokazi o oživljavanju turističkih aktivnosti unutar EU, čemu bi trebalo da doprinese novi EU digitalni COVID sertifikat koji se primenjuje od 1. jula.

U Evropskoj komisiji očekuju da će privatna potrošnja i investicije biti glavni pokretači ekonomskog rasta, podržani zapošljavanjem koje raste uporedo sa većim ekonomskim aktivnostima.

Prognoza inflacije za ovu i narednu godinu takođe je značajno revidirana. Očekuje se da će ove godine na rast potrošačkih cena uticati rast cena energije i robe, “uska grla” u proizvodnji usled ograničenja kapaciteta i nedostatka nekih sirovina u industriji, kao i povećana potražnja na evropskom i drugim tržištima.

Procena je da bi tokom 2022. ovi pritisci trebalo da slabe uporedo sa rešavanjem proizvodnih ograničenja i postepenim usklađivanjem ponude i potražnje. U skladu sa tim očekivanjima, predviđa se da će inflacija u EU ove godine u proseku iznositi 2,2 odsto, odnosno 1,6 odsto 2022. godine.

Najnovija ekonomska prognoza Evropske komisije ukazuje i na rizike a pre svih na eventualno novo širenje verzija virusa COVID-19 zbog čega se naglašava važnost daljeg ubrzanja kampanja vakcinacije. Ekonomski rizici se odnose i na reagovanje preduzeća i domaćinstava na ublažavanje pandemijskih ograničenja. Na primer, inflacija može biti veća od prognozirane ukoliko se nastavi ograničena ponuda roba na tržištu i ako se ne smanje pritisci proizvođačkih cena na potrošačke cene.

Valdis Dombrovski, izvršni potpredsednik Evropske komisije izjavio je da se evropska ekonomija snažno oporavlja.

- Trgovina se dobro održala, a domaćinstva i preduzeća su takođe pokazala veću prilagodljivost životu pod COVID-19 nego što se očekivalo. Nakon mnogo meseci ograničenja, povećano je i poverenje u turizam, mada se zbog pretnje nove varijante virusa putovanja moraju pažljivo organizovati kako bi bila bezbedna - ističe Dombrovski.

On je dopunio da “kao i uvek, moramo da imamo na umu razlike: neke države članice videće da se njihova ekonomska proizvodnja vraća na nivo od pre krize već u trećem kvartalu 2021, dok će neke morati da čekaju duže”.

Paolo Gentiloni, evropski komesar za ekonomiju, podvlači da će “ekonomija EU ove godine zabeležiti svoj najbrži rast poslednjih decenija, podstaknut snažnom potražnjom kako kod kuće tako i širom sveta, i bržim ponovnim otvaranjem uslužnih sektora”.

Međutim, upozorio je Gentiloni da je širenje Delta verzije virusa korona “oštar podsetnik da još nismo izašli iz senke pandemije”, i naglasio da je od ključne važnosti da se udvostruče napori u vakcinaciji“.

Komentarišući najnoviju prognozu EK, sekretarka Evropske konfederacije sindikata Lina Kar rekla je da se ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo zahvaljujući većoj potrošnji. Zato bi, prema njenim rečima, “povećanje zarada kroz kolektivno pregovaranje trebalo da bude važan deo snažnog i bržeg oporavka ekonomije”.

Visoka predstavnica najveće evropske sindikalne centrale ukazala je i da je privredni oporavak omogućen suspenzijom pravila EU o visini budžetskog deficita i javnog duga čime su omogućeni uspešni nacionalni programi zaštite radnih mesta i zarada.

- Činjenica da je suspenzija fiskalnih pravila Unije olakšala oporavak pokazuje da su u osnovi ta pravila nekompatibilna sa ekonomskim rastom koji je potreban za dostojanstvena radna mesta i bolji životni standard. Pogrešna fiskalna pravila treba kompletno reformisati pre njihovog ponovnog aktiviranja 2023. godine. Tako bi se premostile ekonomske praznine između država članica i obezbedilo finansiranje hitno potrebne tranzicije u zelenu ekonomiju, na pravedan način prema radnicima - rekla je Lina Kar, kako je preneo portal nezavisnost.org.

Izvor: www.nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Kompanijama koje grubo eksploatišu radnike i krše osnovna međunarodno priznata prava zaposlenih ne bi trebalo da bude dozvoljeno da se takmiče na jedinstvenom tržištu Evropske unije, saopšteno je iz Evropske konfederacije sindikata 

Povodom namere Evropske komisije da donese uredbu o stranim subvencijama, Evropska konfederacija sindikata (EKS) je ocenila da prisilan rad, eksloatacija dece i nepoštovanje osnovnih prava, kao što je pravo na organizovanje radnika, predstavljaju nelojalnu konkurentsku prednost na jedinstvenom tržištu Evropske unije.

- Evropska komisija mora široko da gleda na strane subvencije. Moraju postojati jasna pravila za identifikovanje preduzeća koja subvencionišu države i koja će ih sprečiti da koriste nepravednu prednost, uključujući grubo iskorišćavanje radnika i životne sredine - izjavila je Izabela Šuman, konfederalna sekretarka EKS.

„Pravila EU o nelojalnoj konkurenciji za preduzeća sa prostora EU daleko su od savršenih, ali bar postoje. Ta pravila ne važe unutar EU za državne subvencije kompanijama iz zemalja koje nisu članice EU. EKS nije protiv stranih državnih preduzeća, ali jeste protiv korišćenja subvencija iz zemalja koje nisu članice EU na način koji narušava konkurenciju na unutrašnjem tržištu, uključujući i subvencije zasnovane na bruto eksploataciji. Kompanije koje koriste prisilni ili dečji rad ili ilegalno smanjuju zarade ne bi trebalo da budu u mogućnosti da koriste svoju nemoralnu dobit ulaganjem ili kupovinom kompanija iz EU ili dobijanjem javnih ugovora. Konkurentnost se nikada ne sme graditi na lošim ekološkim i socijalnim standardima“, navodi se u saopštenju EKS - najveće sindikalne asocijacije u Evropi.  

EKS smatra da “strane subvencije ne smeju ugroziti autonomiju evropskih industrija i pristojne poslove“. U saopštenju se navodi da je u 2016. godini 35 odsto ukupne imovine i 16 miliona radnih mesta u EU bilo u kompanijama koje su u vlasništvu ili pod kontrolom investitora koji nisu iz Evropske Unije. Poslednjih godina raste i udeo stranih preduzeća u državnom vlasništvu i investitora iz tzv. poreskih oaza.

Evropska komisija je 5. maja predložila uredbu za rešavanje negativnih efekata stranih subvencija na jedinstvenom tržištu. Cilj predložene uredbe je da popuni regulatornu prazninu jedinstvenog tržišta EU, odnosno da spreči zloupotrebe subvencija koje dodeljuju vlade država koje nisu članice EU i koje uglavnom prolaze nekontrolisano, dok subvencije koje dodeljuju države članice podležu pažljivom nadzoru. Nova uredba treba da onemogući strane subvencije koje remete jednake uslove na jedinstvenom tržištu. Namera EK je da ovom uredbom u okviru ažurirane industrijske strategije EU, koja je takođe usvojena istog dana, “promoviše pošteno i konkurentsko jedinstveno tržište, čime se postavljaju pravni uslovi za napredak evropske industrije”, objašnjeno je na službenom sajtu EK.

Izvršna potpredsednica EK Margaret Vestager izjavila je da je u 2019. godini vrednost stranih direktnih investicija bila veća od 7.000 milijardi evra. 

- Otvorenost jedinstvenog tržišta je naša najveća prednost, ali ta otvorenost zahteva pravičnost. Već više od 60 godina imamo sistem kontrole državne pomoći kako bismo sprečili trke subvencija između naših država članica. I danas usvajamo predlog za borbu protiv distorzivnih subvencija koje dodeljuju zemlje koje nisu članice Evropske Unije. U tim izazovnim vremenima je utoliko važnije osigurati jednake uslove za podršku oporavku ekonomije EU - podvukla je Vestager

Izvršni potpredsednik EK Valdis Dombrovskis rekao je da su nelojalne prednosti subvencija dugo bile pošast međunarodne konkurencije, i da je zato suzbijanje nepoštenih praksi prioritet EK. 

Komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton rekao je da je jedinstveno tržište izuzetno konkurentno i atraktivno za strane investitore i kompanije. 

- Ali otvorenost prema svetu podrazumeva da svi koji su aktivni na jedinstvenom tržištu, ulažu u Evropu ili konkurišu za javno finansirane projekte, igraju po našim pravilima. Danas smanjujemo prazninu u našim pravilima kako bismo bili sigurni da se sve kompanije ravnopravno takmiče i da se stranim subvencijama ne mogu podrivati jednaki uslovi i evropska konkurentnost - izjavio je komesar Breton

Evropski parlament i države članice će u roku od 8 nedelja raspravljati o predloženoj uredbi nakon čega će se pristupiti njenom usvajanju.

Beleži: novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…