Prikazivanje članaka po tagu Evropska unija

* U velikoj sali zgrade Županije danas su svečano uručeni ugovori o dodeli paketa građevinskog materijala za 40 izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, koje imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora

Prisutne su pozdravili Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije, Gerhard Salcer, predstavnik Delegacije EU u Srbiji, Jovan Lazarov, u ime Jedinice za upravljanje projektima i Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Sombora. Zamenica gradonačelnika ovom prilikom zahvalila se Devetom potprojektu Regionalnog stambenog programa u Srbiji i Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije jer su potrebe Sombora prepoznali i uvrstili u svoj program podrške stambenom zbrinjavanju izbeglih i prognanih, kojim je omogućeno da još 40 porodica dobije građevinski materijal kojim će poboljšati kvalitet stanovanja u svojim domovima i u kojima će se osećati i bezbedno i udobno.

Porodicama su u okviru Regionalnog stambenog programa (RSP) u Republici Srbiji, dodeljeni građevinski paketi u vrednosti od 4.500 do 9.000 evra. Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Sprovodi se uz podršku OEBS-a, UNHCR-a i Banke za razvoj Saveta Evrope,  a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.

Fondom RSP inače upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope.

 

 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Pratio, beleži Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Socijalna zaštita

* Prema najnovijoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije, privreda u EU trebalo bi do kraja godine da poraste za 4,8 odsto, dok bi 2022. stopa rasta trebalo da budeo 4,5 odsto. Nova prognoza je i da će se realni bruto društveni proizvod (BDP) vratiti na nivo pre pandemijske krize u poslednjem tromesečju ove godine, objavljeno je na portalu UGS Nezavisnost

Evropska komisija je objavila prognozu da će se evropska ekonomija oporaviti brže nego što se ranije očekivalo, jer su privredni rezultati u prvom tromesečju premašili očekivanja, a poboljšana zdravstvena situacija podstakla je brže ublažavanje antipandemijskih mera i ograničenja u ​​drugom tromesečju.

Očekuje se da će ekonomski rast podstaći nekoliko faktora. Osim privrednih aktivnosti koja su u prvom kvartalu godine premašila očekivanja, ekonomiju podstiče efikasna strategija suzbijanja virusa i napredak u vakcinaciji koji su doveli do opadanja novih infekcija i hospitalizacija. Taj trend suzbijanja virusa omogućio je članicama EU da ponovo otvore svoje ekonomije u drugom kvartalu, što je posebno koristilo preduzećima u uslužnom sektoru.

Rezultati optimističnih anketa među potrošačima i preduzećima, kao i mobilnost u praćenju podataka, sugerišu da je već u toku snažan rast privatne potrošnje. Uz to, postoje dokazi o oživljavanju turističkih aktivnosti unutar EU, čemu bi trebalo da doprinese novi EU digitalni COVID sertifikat koji se primenjuje od 1. jula.

U Evropskoj komisiji očekuju da će privatna potrošnja i investicije biti glavni pokretači ekonomskog rasta, podržani zapošljavanjem koje raste uporedo sa većim ekonomskim aktivnostima.

Prognoza inflacije za ovu i narednu godinu takođe je značajno revidirana. Očekuje se da će ove godine na rast potrošačkih cena uticati rast cena energije i robe, “uska grla” u proizvodnji usled ograničenja kapaciteta i nedostatka nekih sirovina u industriji, kao i povećana potražnja na evropskom i drugim tržištima.

Procena je da bi tokom 2022. ovi pritisci trebalo da slabe uporedo sa rešavanjem proizvodnih ograničenja i postepenim usklađivanjem ponude i potražnje. U skladu sa tim očekivanjima, predviđa se da će inflacija u EU ove godine u proseku iznositi 2,2 odsto, odnosno 1,6 odsto 2022. godine.

Najnovija ekonomska prognoza Evropske komisije ukazuje i na rizike a pre svih na eventualno novo širenje verzija virusa COVID-19 zbog čega se naglašava važnost daljeg ubrzanja kampanja vakcinacije. Ekonomski rizici se odnose i na reagovanje preduzeća i domaćinstava na ublažavanje pandemijskih ograničenja. Na primer, inflacija može biti veća od prognozirane ukoliko se nastavi ograničena ponuda roba na tržištu i ako se ne smanje pritisci proizvođačkih cena na potrošačke cene.

Valdis Dombrovski, izvršni potpredsednik Evropske komisije izjavio je da se evropska ekonomija snažno oporavlja.

- Trgovina se dobro održala, a domaćinstva i preduzeća su takođe pokazala veću prilagodljivost životu pod COVID-19 nego što se očekivalo. Nakon mnogo meseci ograničenja, povećano je i poverenje u turizam, mada se zbog pretnje nove varijante virusa putovanja moraju pažljivo organizovati kako bi bila bezbedna - ističe Dombrovski.

On je dopunio da “kao i uvek, moramo da imamo na umu razlike: neke države članice videće da se njihova ekonomska proizvodnja vraća na nivo od pre krize već u trećem kvartalu 2021, dok će neke morati da čekaju duže”.

Paolo Gentiloni, evropski komesar za ekonomiju, podvlači da će “ekonomija EU ove godine zabeležiti svoj najbrži rast poslednjih decenija, podstaknut snažnom potražnjom kako kod kuće tako i širom sveta, i bržim ponovnim otvaranjem uslužnih sektora”.

Međutim, upozorio je Gentiloni da je širenje Delta verzije virusa korona “oštar podsetnik da još nismo izašli iz senke pandemije”, i naglasio da je od ključne važnosti da se udvostruče napori u vakcinaciji“.

Komentarišući najnoviju prognozu EK, sekretarka Evropske konfederacije sindikata Lina Kar rekla je da se ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo zahvaljujući većoj potrošnji. Zato bi, prema njenim rečima, “povećanje zarada kroz kolektivno pregovaranje trebalo da bude važan deo snažnog i bržeg oporavka ekonomije”.

Visoka predstavnica najveće evropske sindikalne centrale ukazala je i da je privredni oporavak omogućen suspenzijom pravila EU o visini budžetskog deficita i javnog duga čime su omogućeni uspešni nacionalni programi zaštite radnih mesta i zarada.

- Činjenica da je suspenzija fiskalnih pravila Unije olakšala oporavak pokazuje da su u osnovi ta pravila nekompatibilna sa ekonomskim rastom koji je potreban za dostojanstvena radna mesta i bolji životni standard. Pogrešna fiskalna pravila treba kompletno reformisati pre njihovog ponovnog aktiviranja 2023. godine. Tako bi se premostile ekonomske praznine između država članica i obezbedilo finansiranje hitno potrebne tranzicije u zelenu ekonomiju, na pravedan način prema radnicima - rekla je Lina Kar, kako je preneo portal nezavisnost.org.

Izvor: www.nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Kompanijama koje grubo eksploatišu radnike i krše osnovna međunarodno priznata prava zaposlenih ne bi trebalo da bude dozvoljeno da se takmiče na jedinstvenom tržištu Evropske unije, saopšteno je iz Evropske konfederacije sindikata 

Povodom namere Evropske komisije da donese uredbu o stranim subvencijama, Evropska konfederacija sindikata (EKS) je ocenila da prisilan rad, eksloatacija dece i nepoštovanje osnovnih prava, kao što je pravo na organizovanje radnika, predstavljaju nelojalnu konkurentsku prednost na jedinstvenom tržištu Evropske unije.

- Evropska komisija mora široko da gleda na strane subvencije. Moraju postojati jasna pravila za identifikovanje preduzeća koja subvencionišu države i koja će ih sprečiti da koriste nepravednu prednost, uključujući grubo iskorišćavanje radnika i životne sredine - izjavila je Izabela Šuman, konfederalna sekretarka EKS.

„Pravila EU o nelojalnoj konkurenciji za preduzeća sa prostora EU daleko su od savršenih, ali bar postoje. Ta pravila ne važe unutar EU za državne subvencije kompanijama iz zemalja koje nisu članice EU. EKS nije protiv stranih državnih preduzeća, ali jeste protiv korišćenja subvencija iz zemalja koje nisu članice EU na način koji narušava konkurenciju na unutrašnjem tržištu, uključujući i subvencije zasnovane na bruto eksploataciji. Kompanije koje koriste prisilni ili dečji rad ili ilegalno smanjuju zarade ne bi trebalo da budu u mogućnosti da koriste svoju nemoralnu dobit ulaganjem ili kupovinom kompanija iz EU ili dobijanjem javnih ugovora. Konkurentnost se nikada ne sme graditi na lošim ekološkim i socijalnim standardima“, navodi se u saopštenju EKS - najveće sindikalne asocijacije u Evropi.  

EKS smatra da “strane subvencije ne smeju ugroziti autonomiju evropskih industrija i pristojne poslove“. U saopštenju se navodi da je u 2016. godini 35 odsto ukupne imovine i 16 miliona radnih mesta u EU bilo u kompanijama koje su u vlasništvu ili pod kontrolom investitora koji nisu iz Evropske Unije. Poslednjih godina raste i udeo stranih preduzeća u državnom vlasništvu i investitora iz tzv. poreskih oaza.

Evropska komisija je 5. maja predložila uredbu za rešavanje negativnih efekata stranih subvencija na jedinstvenom tržištu. Cilj predložene uredbe je da popuni regulatornu prazninu jedinstvenog tržišta EU, odnosno da spreči zloupotrebe subvencija koje dodeljuju vlade država koje nisu članice EU i koje uglavnom prolaze nekontrolisano, dok subvencije koje dodeljuju države članice podležu pažljivom nadzoru. Nova uredba treba da onemogući strane subvencije koje remete jednake uslove na jedinstvenom tržištu. Namera EK je da ovom uredbom u okviru ažurirane industrijske strategije EU, koja je takođe usvojena istog dana, “promoviše pošteno i konkurentsko jedinstveno tržište, čime se postavljaju pravni uslovi za napredak evropske industrije”, objašnjeno je na službenom sajtu EK.

Izvršna potpredsednica EK Margaret Vestager izjavila je da je u 2019. godini vrednost stranih direktnih investicija bila veća od 7.000 milijardi evra. 

- Otvorenost jedinstvenog tržišta je naša najveća prednost, ali ta otvorenost zahteva pravičnost. Već više od 60 godina imamo sistem kontrole državne pomoći kako bismo sprečili trke subvencija između naših država članica. I danas usvajamo predlog za borbu protiv distorzivnih subvencija koje dodeljuju zemlje koje nisu članice Evropske Unije. U tim izazovnim vremenima je utoliko važnije osigurati jednake uslove za podršku oporavku ekonomije EU - podvukla je Vestager

Izvršni potpredsednik EK Valdis Dombrovskis rekao je da su nelojalne prednosti subvencija dugo bile pošast međunarodne konkurencije, i da je zato suzbijanje nepoštenih praksi prioritet EK. 

Komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton rekao je da je jedinstveno tržište izuzetno konkurentno i atraktivno za strane investitore i kompanije. 

- Ali otvorenost prema svetu podrazumeva da svi koji su aktivni na jedinstvenom tržištu, ulažu u Evropu ili konkurišu za javno finansirane projekte, igraju po našim pravilima. Danas smanjujemo prazninu u našim pravilima kako bismo bili sigurni da se sve kompanije ravnopravno takmiče i da se stranim subvencijama ne mogu podrivati jednaki uslovi i evropska konkurentnost - izjavio je komesar Breton

Evropski parlament i države članice će u roku od 8 nedelja raspravljati o predloženoj uredbi nakon čega će se pristupiti njenom usvajanju.

Beleži: novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) sa partnerima, Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, raspisuje konkurs za autentične lokalne inicijative koje rade u svojim zajednicama u oblastima vladavine prava i kulturne raznolikosti, predstavljaju inovaciju u kreiranju društvenih promena i koje imaju dugoročnu viziju promene u zajednici. Putem platforme promeni.rs inicijative mogu prijaviti svoje akcije u okviru konkursa Razvojni grantovi - sistematična rešenja u zajednici, a koji se realizuje uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji

U okviru projekta Lokalni poziv ka EU“, biće podržano do 16 inicijativa u iznosu od 5.000 do 10.000 evra koje su usmerene na konkretne potrebe građana u svojim zajednicama u oblastima vladavine prava i kulturne raznolikosti. Kroz oblast vladavine prava podržavamo lokalne akcije usmerene na promovisanje vladavine zakona i razvijanje demokratije. Kroz konkurs podržavamo i lokalne akcije koje su usmerene na polje kulturne raznolikosti sa fokusom na jačanje svesti o delu istog društva u celini, stvaranju trajnih oblika političke i društvene integracije.

Aktivnosti koje lokalne inicijative predlažu treba da budu usmerene na sistematična rešenja u zajedinici zasnovana na konkretnim potrebama građana i građanki i da imaju potecijal izgradnje partnerstava sa drugim akterima u zajednici. Predložene aktivnosti treba da omoguće aktivno uključenje građana i građanki u planiranje i realizaciju aktivnosti, povećanje učešća građana u odlučivanju kao i promenu, primenu ili monitoring javnih politika, unapređenje rada i/ili kreiranjem društvenih servisa usmerenih na zadovoljenje potreba većeg broja ljudi.

Konkurs je kontinuirano otvoren i ideju autentične lokalne inicijative mogu poslati stalno preko platforme promeni.rs, a najkasnije do 1. septembra 2021. godine ili ukupne potrošnje predviđenih sredstava u okviru konkursa opredeljenih za 2021. godinu.

Duboko verujući da lokalne zajednice imaju dovoljno resursa i potencijala da postanu bolja mesta za život, mi obezbeđujemo materijalnu i nematerijalnu podršku da ljudi prepoznaju lokalne resurse i potencijale, kao i da rade na unapređenju kvaliteta života ljudi u zajednicama.

******************************

Projekat ,,Lokalni poziv ka EU’’ koji realizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju sa partnerima Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, osnažuje lokalne inicijative za doprinos procesima pridruživanja EU, stvarajući decentralizovano društvo koje neguje kulturnu različitost i participatornu demokratiju. Ovaj projekat finansira Evropska unija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Raspisan je sedmi po redu konkurs „Evropske škole debate“  za sve srednjoškolce i studente, u organizaciji EU info centra i Otvorene komunikacije

Školu debate je u prethodnih šest godina pohađalo više od 600 mladih iz preko 30 gradova širom Srbije, a organizovano je više od 20 javnih debata.

Brojni polaznici su posvedočili kako su im mehanizami za građenje argumenta koristili u svakodnevnom životu i komunikaciji sa svojim vršnjacima, prijateljima i profesorima. Taj mehanizam, postavljanje pitanja zašto je nešto bitno ili tačno, ne samo da je put ka pravljenju ubedljivijih argumenata, nego i put ka dubljem razumevanju sebe i drugog. Takođe, način na koji polaznici počinju da posmatraju sadržaj sa kojim dolaze u kontakt postaje kritički, jer ne samo da na radionicama vežbaju kako da uoče logičke greške, već prepoznaju i floskule i na koji način percepcija o nečemu može više da oblikuje stvarnost od same stvari.

Ove godine tri grupe pohađaće ukupno 8 radionica, od marta 2021. do maja 2021. Radionice će se održavati jednom nedeljno, svake subote u trajanju od 3 sata.

Izabrani kandidati/kinje će pohađati radionice o veštini debatovanja, argumentaciji, javnom nastupu i funkcionisanju Evropske unije, evropskim institucijama kao i procesu EU integracija. Nakon radionica, polaznici će učestvovati u javnim debatama u organizaciji Informacionog centra Evropske unije. Javne debate će biti organizovane u skladu sa epidemiološkom situacijom, uživo ili online.   

Konkurs je otvoren do petka, 26. februara 2021. godine. Prijave se vrše isključivo putem online formulara koji možete pronaći ovde.

Tročlani žiri sastavljen od debatnih trenera će odlučivati o onima koji će biti izabrani da učestvuju na Evropskoj školi debate.

U nastavku možete pogledati kratki video ili pročitati iskustva jednog odranijih polaznika.

Evropska škola debate je projekat koji organizuju Informaciona mreža Evropske unije i debatna akademska mreža Otvorena komunikacija, uz podršku Delegacije Evropske unije. Cilj ovog projekta je edukacija srednjoškolaca/-ki i studenata/-kinja o Evropskoj uniji, procesu evropskih integracija i veštini debatovanja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije prepodne (petak, 19. februar) su svečano uručeni ugovori za useljenje u 13 kupljenih stanova, izbegličkim porodicama koje imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora. Ugovore su potpisali članovi porodica Manojlović, Bogovac, Graora, Stupar, Poštić, Cvetićanin, Milić, Šakić, Bilić, Korolija, Brđanin, Radočaj, a u ime novih vlasnika stanova zahvalio se korisnik, Miroslav Radočaj (fotografija 1 u slajdu ispod teksta), koji je u Sombor sa porodicom došao iz rodneLike

U obraćanju, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, istakao je optimistično da se uskoro očekuje dodela još 20 stanova izbegličkim porodicama na teritoriji Grada Sombora. Evropska Unija najveći je donator, pa tako i porodicama koje su u Sombor došle Hrvatske i Bosne i Hercegovine. - Uprkos dugogodišnjoj podršci koja je kroz različite programe stambenog zbrinjavanja pružana našim sugrađanima koji su to postali ne svojom voljom, već spletom životnih okolnosti, interesovanje je uvek bilo višestruko veće od onoga što je bilo na raspolaganju u tom trenutku. Upravo zbog toga sam neizmerno zahvalan Regionalnom stambenom programu Vlade Republike Srbije i Komesarijata za izbeglice koji su potrebe Sombora prepoznali i uvrstili nas u svoj 7. potprojekat kojim je omogućeno da još 13 porodica dobije svoj krov nad glavom u kome će se osećati i bezbedno i udobno - upotpunio je gradonačelnik Ratković.

Stanovi su kupljeni u okviru potprojekta 7 Regionalnog stambenog programa (RSP) kojeg u Srbiji, kao vodeća institucija, sprovodi Komesarijat za izbeglice i migracije.

Događaju su prisustvovali i Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije, Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR u Srbiji, Stefan Standstad, drugi sekretar ambasade Norveške, Jovan Lazarov, šef kabineta direktora Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, kao i predstavnici međunarodnih i drugih organizacija i institucija. 

Zamenica komesara Svetlana Velimirović naglasila je da je Grad Sombor, u saradnji sa Komesarijatom i donatorima, mnogo radio na rešavanju egzistencijalnih problema izbeglica iz ratova devedesetih kojih je 1996. godine u ovaj grad došlo više od 14.000. - Zahvaljujem se donatorima ovog programa uz čiju podršku smo u mogućnosti da rešavamo egzistencijalna pitanja najugroženijih ljudi koji su u ratovima devedesetih ostali bez svega što su imali - podsetila je Velimirović.

Inače, Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je prvenstveno donatorskim sredstvima Evropske unije, zatim Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke. Fondom upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…