Prikazivanje članaka po tagu Evropska unija

* Kompanijama koje grubo eksploatišu radnike i krše osnovna međunarodno priznata prava zaposlenih ne bi trebalo da bude dozvoljeno da se takmiče na jedinstvenom tržištu Evropske unije, saopšteno je iz Evropske konfederacije sindikata 

Povodom namere Evropske komisije da donese uredbu o stranim subvencijama, Evropska konfederacija sindikata (EKS) je ocenila da prisilan rad, eksloatacija dece i nepoštovanje osnovnih prava, kao što je pravo na organizovanje radnika, predstavljaju nelojalnu konkurentsku prednost na jedinstvenom tržištu Evropske unije.

- Evropska komisija mora široko da gleda na strane subvencije. Moraju postojati jasna pravila za identifikovanje preduzeća koja subvencionišu države i koja će ih sprečiti da koriste nepravednu prednost, uključujući grubo iskorišćavanje radnika i životne sredine - izjavila je Izabela Šuman, konfederalna sekretarka EKS.

„Pravila EU o nelojalnoj konkurenciji za preduzeća sa prostora EU daleko su od savršenih, ali bar postoje. Ta pravila ne važe unutar EU za državne subvencije kompanijama iz zemalja koje nisu članice EU. EKS nije protiv stranih državnih preduzeća, ali jeste protiv korišćenja subvencija iz zemalja koje nisu članice EU na način koji narušava konkurenciju na unutrašnjem tržištu, uključujući i subvencije zasnovane na bruto eksploataciji. Kompanije koje koriste prisilni ili dečji rad ili ilegalno smanjuju zarade ne bi trebalo da budu u mogućnosti da koriste svoju nemoralnu dobit ulaganjem ili kupovinom kompanija iz EU ili dobijanjem javnih ugovora. Konkurentnost se nikada ne sme graditi na lošim ekološkim i socijalnim standardima“, navodi se u saopštenju EKS - najveće sindikalne asocijacije u Evropi.  

EKS smatra da “strane subvencije ne smeju ugroziti autonomiju evropskih industrija i pristojne poslove“. U saopštenju se navodi da je u 2016. godini 35 odsto ukupne imovine i 16 miliona radnih mesta u EU bilo u kompanijama koje su u vlasništvu ili pod kontrolom investitora koji nisu iz Evropske Unije. Poslednjih godina raste i udeo stranih preduzeća u državnom vlasništvu i investitora iz tzv. poreskih oaza.

Evropska komisija je 5. maja predložila uredbu za rešavanje negativnih efekata stranih subvencija na jedinstvenom tržištu. Cilj predložene uredbe je da popuni regulatornu prazninu jedinstvenog tržišta EU, odnosno da spreči zloupotrebe subvencija koje dodeljuju vlade država koje nisu članice EU i koje uglavnom prolaze nekontrolisano, dok subvencije koje dodeljuju države članice podležu pažljivom nadzoru. Nova uredba treba da onemogući strane subvencije koje remete jednake uslove na jedinstvenom tržištu. Namera EK je da ovom uredbom u okviru ažurirane industrijske strategije EU, koja je takođe usvojena istog dana, “promoviše pošteno i konkurentsko jedinstveno tržište, čime se postavljaju pravni uslovi za napredak evropske industrije”, objašnjeno je na službenom sajtu EK.

Izvršna potpredsednica EK Margaret Vestager izjavila je da je u 2019. godini vrednost stranih direktnih investicija bila veća od 7.000 milijardi evra. 

- Otvorenost jedinstvenog tržišta je naša najveća prednost, ali ta otvorenost zahteva pravičnost. Već više od 60 godina imamo sistem kontrole državne pomoći kako bismo sprečili trke subvencija između naših država članica. I danas usvajamo predlog za borbu protiv distorzivnih subvencija koje dodeljuju zemlje koje nisu članice Evropske Unije. U tim izazovnim vremenima je utoliko važnije osigurati jednake uslove za podršku oporavku ekonomije EU - podvukla je Vestager

Izvršni potpredsednik EK Valdis Dombrovskis rekao je da su nelojalne prednosti subvencija dugo bile pošast međunarodne konkurencije, i da je zato suzbijanje nepoštenih praksi prioritet EK. 

Komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton rekao je da je jedinstveno tržište izuzetno konkurentno i atraktivno za strane investitore i kompanije. 

- Ali otvorenost prema svetu podrazumeva da svi koji su aktivni na jedinstvenom tržištu, ulažu u Evropu ili konkurišu za javno finansirane projekte, igraju po našim pravilima. Danas smanjujemo prazninu u našim pravilima kako bismo bili sigurni da se sve kompanije ravnopravno takmiče i da se stranim subvencijama ne mogu podrivati jednaki uslovi i evropska konkurentnost - izjavio je komesar Breton

Evropski parlament i države članice će u roku od 8 nedelja raspravljati o predloženoj uredbi nakon čega će se pristupiti njenom usvajanju.

Beleži: novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost (https://nezavisnost.org/)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) sa partnerima, Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, raspisuje konkurs za autentične lokalne inicijative koje rade u svojim zajednicama u oblastima vladavine prava i kulturne raznolikosti, predstavljaju inovaciju u kreiranju društvenih promena i koje imaju dugoročnu viziju promene u zajednici. Putem platforme promeni.rs inicijative mogu prijaviti svoje akcije u okviru konkursa Razvojni grantovi - sistematična rešenja u zajednici, a koji se realizuje uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji

U okviru projekta Lokalni poziv ka EU“, biće podržano do 16 inicijativa u iznosu od 5.000 do 10.000 evra koje su usmerene na konkretne potrebe građana u svojim zajednicama u oblastima vladavine prava i kulturne raznolikosti. Kroz oblast vladavine prava podržavamo lokalne akcije usmerene na promovisanje vladavine zakona i razvijanje demokratije. Kroz konkurs podržavamo i lokalne akcije koje su usmerene na polje kulturne raznolikosti sa fokusom na jačanje svesti o delu istog društva u celini, stvaranju trajnih oblika političke i društvene integracije.

Aktivnosti koje lokalne inicijative predlažu treba da budu usmerene na sistematična rešenja u zajedinici zasnovana na konkretnim potrebama građana i građanki i da imaju potecijal izgradnje partnerstava sa drugim akterima u zajednici. Predložene aktivnosti treba da omoguće aktivno uključenje građana i građanki u planiranje i realizaciju aktivnosti, povećanje učešća građana u odlučivanju kao i promenu, primenu ili monitoring javnih politika, unapređenje rada i/ili kreiranjem društvenih servisa usmerenih na zadovoljenje potreba većeg broja ljudi.

Konkurs je kontinuirano otvoren i ideju autentične lokalne inicijative mogu poslati stalno preko platforme promeni.rs, a najkasnije do 1. septembra 2021. godine ili ukupne potrošnje predviđenih sredstava u okviru konkursa opredeljenih za 2021. godinu.

Duboko verujući da lokalne zajednice imaju dovoljno resursa i potencijala da postanu bolja mesta za život, mi obezbeđujemo materijalnu i nematerijalnu podršku da ljudi prepoznaju lokalne resurse i potencijale, kao i da rade na unapređenju kvaliteta života ljudi u zajednicama.

******************************

Projekat ,,Lokalni poziv ka EU’’ koji realizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju sa partnerima Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, osnažuje lokalne inicijative za doprinos procesima pridruživanja EU, stvarajući decentralizovano društvo koje neguje kulturnu različitost i participatornu demokratiju. Ovaj projekat finansira Evropska unija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Raspisan je sedmi po redu konkurs „Evropske škole debate“  za sve srednjoškolce i studente, u organizaciji EU info centra i Otvorene komunikacije

Školu debate je u prethodnih šest godina pohađalo više od 600 mladih iz preko 30 gradova širom Srbije, a organizovano je više od 20 javnih debata.

Brojni polaznici su posvedočili kako su im mehanizami za građenje argumenta koristili u svakodnevnom životu i komunikaciji sa svojim vršnjacima, prijateljima i profesorima. Taj mehanizam, postavljanje pitanja zašto je nešto bitno ili tačno, ne samo da je put ka pravljenju ubedljivijih argumenata, nego i put ka dubljem razumevanju sebe i drugog. Takođe, način na koji polaznici počinju da posmatraju sadržaj sa kojim dolaze u kontakt postaje kritički, jer ne samo da na radionicama vežbaju kako da uoče logičke greške, već prepoznaju i floskule i na koji način percepcija o nečemu može više da oblikuje stvarnost od same stvari.

Ove godine tri grupe pohađaće ukupno 8 radionica, od marta 2021. do maja 2021. Radionice će se održavati jednom nedeljno, svake subote u trajanju od 3 sata.

Izabrani kandidati/kinje će pohađati radionice o veštini debatovanja, argumentaciji, javnom nastupu i funkcionisanju Evropske unije, evropskim institucijama kao i procesu EU integracija. Nakon radionica, polaznici će učestvovati u javnim debatama u organizaciji Informacionog centra Evropske unije. Javne debate će biti organizovane u skladu sa epidemiološkom situacijom, uživo ili online.   

Konkurs je otvoren do petka, 26. februara 2021. godine. Prijave se vrše isključivo putem online formulara koji možete pronaći ovde.

Tročlani žiri sastavljen od debatnih trenera će odlučivati o onima koji će biti izabrani da učestvuju na Evropskoj školi debate.

U nastavku možete pogledati kratki video ili pročitati iskustva jednog odranijih polaznika.

Evropska škola debate je projekat koji organizuju Informaciona mreža Evropske unije i debatna akademska mreža Otvorena komunikacija, uz podršku Delegacije Evropske unije. Cilj ovog projekta je edukacija srednjoškolaca/-ki i studenata/-kinja o Evropskoj uniji, procesu evropskih integracija i veštini debatovanja.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije prepodne (petak, 19. februar) su svečano uručeni ugovori za useljenje u 13 kupljenih stanova, izbegličkim porodicama koje imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora. Ugovore su potpisali članovi porodica Manojlović, Bogovac, Graora, Stupar, Poštić, Cvetićanin, Milić, Šakić, Bilić, Korolija, Brđanin, Radočaj, a u ime novih vlasnika stanova zahvalio se korisnik, Miroslav Radočaj (fotografija 1 u slajdu ispod teksta), koji je u Sombor sa porodicom došao iz rodneLike

U obraćanju, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, istakao je optimistično da se uskoro očekuje dodela još 20 stanova izbegličkim porodicama na teritoriji Grada Sombora. Evropska Unija najveći je donator, pa tako i porodicama koje su u Sombor došle Hrvatske i Bosne i Hercegovine. - Uprkos dugogodišnjoj podršci koja je kroz različite programe stambenog zbrinjavanja pružana našim sugrađanima koji su to postali ne svojom voljom, već spletom životnih okolnosti, interesovanje je uvek bilo višestruko veće od onoga što je bilo na raspolaganju u tom trenutku. Upravo zbog toga sam neizmerno zahvalan Regionalnom stambenom programu Vlade Republike Srbije i Komesarijata za izbeglice koji su potrebe Sombora prepoznali i uvrstili nas u svoj 7. potprojekat kojim je omogućeno da još 13 porodica dobije svoj krov nad glavom u kome će se osećati i bezbedno i udobno - upotpunio je gradonačelnik Ratković.

Stanovi su kupljeni u okviru potprojekta 7 Regionalnog stambenog programa (RSP) kojeg u Srbiji, kao vodeća institucija, sprovodi Komesarijat za izbeglice i migracije.

Događaju su prisustvovali i Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije, Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR u Srbiji, Stefan Standstad, drugi sekretar ambasade Norveške, Jovan Lazarov, šef kabineta direktora Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, kao i predstavnici međunarodnih i drugih organizacija i institucija. 

Zamenica komesara Svetlana Velimirović naglasila je da je Grad Sombor, u saradnji sa Komesarijatom i donatorima, mnogo radio na rešavanju egzistencijalnih problema izbeglica iz ratova devedesetih kojih je 1996. godine u ovaj grad došlo više od 14.000. - Zahvaljujem se donatorima ovog programa uz čiju podršku smo u mogućnosti da rešavamo egzistencijalna pitanja najugroženijih ljudi koji su u ratovima devedesetih ostali bez svega što su imali - podsetila je Velimirović.

Inače, Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je prvenstveno donatorskim sredstvima Evropske unije, zatim Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke. Fondom upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade

Minimalna zarada u Srbiji u 2021. godini iznosi 32.126 dinara (oko 273 evra) i veća je za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. I neoporezivi deo zarade povećan je sa 16.300 na 18.300 dinara.

Iako socijalni partneri (država, sindikati i poslodavci), u okviru Socijalno-ekonomskog saveta nisu uspeli da se dogovore o visini minimalca (sindikat je tražio da najniža zarada prati minimalnu potrošačku korpu, odnosno da bude oko 38.000 dinara), država je ,,prelomila” i tako je napravljen vidljiv iskorak u visini najniže zarade.

Međutim, surova statistika pokazuje da su Srbija i druge zemlje regiona daleko od najnižih zarada u zemljama Evropske Unije, pa čak i onih iz okruženja.

Tako je na primer najniža zarada u Crnoj Gori na nivou od 222 evra, dok je u Severnoj Makedoniji minimalac 234 evra, a u Bosni i Hercegovini najniža zarada je oko 210 evra.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da veliki broj zaposlenih u zemljama regiona prima minimalnu zaradu. Tako, prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade.

I u drugim zemljama regiona, situacija je slična a ponegde čak i teža. Tako na primer u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji skoro 30 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a slična situacija je i u Bosni i Hercegovini.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Biznis.rs da se Srbija po visini minimalne zarade ne može porediti sa zemljama EU, ali da je ona sada otprilike na nivou polovine prosečne plate u zemlji. Atanacković je naglasio da je minimalna zarada u Srbiji proteklih godina rasla brže od privrednog rasta zemlje.

Velike razlike u Evropskoj Uniji

Mesečna minimalna zarada pokazuje i velike razlike u ekonomskom razvoju i među zemljama članicama Evropske Unije. Podaci Eurostata za januar ove godine pokazuju da se mesečna minimalna zarada u zemljama EU kreće od 332 evra u Bugarskoj do 2.202 evra u Luksemburgu.

Prosečni minimalac na istoku Evrope je oko 700 evra dok je na severozapadu Unije iznad 1.500, prema podacima 21 članice EU koje imaju određenu minimalnu zaradu.

Minimalna zarada u deset država Unije prošlog meseca bila je ispod 700 evra: Bugarska (332), Mađarska (442), Rumunija (458), Letonija (500), Hrvatska (563), Češka (579), Estonija (584), Poljska (614), Slovačka (623) i Litvanija 642 evra.

U pet zemalja, uglavnom na jugu EU, minimalne zarade su u rasponu od 700 do 1.100 evra: Grčka (758), Portugalija (776), Malta (785), Slovenija (1.024) i Španija (1.108), dok najveći minimalac primaju građani u državama zapada i severa EU: Francuska (1.555), Nemačka (1.614), Belgija (1.626), Holandija (1.685), Irska (1.724) i Luksemburg 2.202 evra.

Radi poređenja, minimalna zarada na nivou SAD u januaru 2021. iznosila je 1.024 evra.

Najnižu minimalnu zaradu, među zemljama obuhvaćenim statistikom Eurostata, ima kandidat za članstvo u EU - Albanija i to 213 evra.

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 08 februar 2021 18:17

Kampanja: Besplatna pravna pomoć 0800-108-208

* Povratnik ste iz neke evropske zemlje, nemate lična dokumenta i ne možete da ostvarite pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zaposlenje i obrazovanje, ne znate kome da se obratite:

Pozovite projekat Besplatne pravne pomoći na

0800 108 208

 - Da vaš dom opet bude u Srbiji -

*** Projekat finasnira Evropska unija ***

-----

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…