Prikazivanje članaka po tagu GS KUM Nezavisnost

* Poštovani,

Koristimo priliku da vam još jednom skrenemo pažnju na činjenicu da Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine od jula meseca 2021. godine nema generalnog direktora i programskog direktora, a mandat je istekao i glavnom i odgovornom uredniku Prvog programa televizije i uredniku Web redakcije

Očekivali smo da će novi Upravni odbor prilikom konstituisanja, u avgustu mesecu 2021. godine, odrediti vršioca dužnosti direktora i raspisati konkurs za novog generalnog direktora, ali se to do danas nije dogodilo. Takođe smo očekivali da ćete se udostojiti da nam odgovorite na dopis iste sadržine, koji smo vam uputili 13. aprila.

S obzirom na to da je zakonska obaveza Upravnog odbora bila da imenuje vršioca dužnosti generalnog direktora i raspiše konkurs za novog generalnog direktora, to praktično znači da Upravni odbor po ovom pitanju svesno krši zakon. Zbog čega ste se prihvatili funkcije, ako izbegavate odgovornost?

U uslovima otežanog poslovanja i sve teže finansijske situacije u JMU RTV reprezentativni sindikati smatraju ovakvu situaciju neizdrživom i traže od Upravng odbora da donese gorenavedene odluke.

Srdačno,

Strukovni sindikat JMU RTV, glavni poverenik Mijaz Čivović

Samostalni sindikat JMU RTV, glavni poverenik Dragutin Remecki

Sindikat „Nezavisnost“ JMU RTV, glavni poverenik Darko Šper

U Novom Sadu 9.maja 2022.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ odraži su u Novom Sadu konferenciju za medije povodom Svetskog danas slobode medija, koji se u čitavom svetu obeležava 3. maja. Konferencija za medije održana je danas (utorak, 3. maja), u simboličnih 5 do 12, u protorijama NDNV-a na SPENS-u. Novinarima su se obratiti: predsednica NDNV-a Slađana Gluščević, predsednik GS KUM Nezavisnost Darko Šper koji je ujedno i moderirao, i član radne grupe za bezbednost novinara, advokat, dipl. pravnik Veljko Milić

Neposredno pred koneferenciju za medije članovi NDNV-a i GS KUM Nezavisnost su na platou SPENS-a građanima delili ovogodišnji proglas Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija "Nezavisnost" i Koalicije za slobodu medija, u kojem se ostalog (kompletan tekst proglasa donećemo u našoj narednoj rubrici), kaže:

Bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji. Kada imamo medijski mrak, sva ljudska prava su ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Ukoliko se građani odreknu slobodnih medija, više neće biti nikog da ih obavesti da su postali podanici. Jer, neprijatelji slobode medija su nepriijatelji slobodnih građana.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i GS KUM Nezavisnost

***

Uvodničar, Darko Šper, je najpre odgovorio na jedno od pitanja - pitanja, da li uopšte može da se čestita Svetski dan slobode medija? - Ako ništa drugo, današnji Dan slobode medija treba da se čestita svim medijiskim radnicima koji časno obavljaju svoju profesiju i to je njihov dan i ne treba da ga stide. Trebaju da ga stide njihovi poslodavci koji dozvoljavaju da njihovi zaposleni budu nezadovoljni i da rade u prekarnom položaju, i da nemaju često pravo sindikalno da se organizuju, i da razgovaraju sa poslodavcem o svojim platama. Ovdašnja vlast voli da se hvali da smo najbolje naoružana nacija u bivšoj Jugoslaviji, ja bih voleo da smo najbolje naoružani olovkama i oštrim perima i da smo prvi na toj listi slobode medija, nažalost živimo u okruženju u kojem neke suštinske stvari ni iz prošlosti nismo rasčistili.

U GS KUM kojem predsedava može da se nađe prostor za poboljšanje medijske situacije, podvukao je Šper i nastavio: - Već sam pomenuo da u nekim medijskim kućama već dugo dugo, imamo sindikalne organizacije i zaposleni u tim medijima mogu da se pohvale da imaju kolektivne ugovore, da imaju jasna pravila poslovanja odnosno da onoliko koliko rade mogu i da zarade. To je jako bitno u današnjem trenutku kada u mnogim medijima ljudi ne rade pod ugovorima, medijski radnici u tim kućama nemaju ni sindikalno organizovanje, tako da ja bih ohrabio te medijske radnike da se obrate sindikatima, da se organizuju jer sigurno, može da im bude samo bolje, jer gore od ovoga sigurno im neće biti odnosno, može da im bude i gore, ukoliko ne počnu samo o sebi da razmišljaju.

Na naše pitanje, zašto je važno ohrabriti mlade da suzbiju u sebi upravo taj postojeći strah, čelnik ovog granskog sindikata UGS "Nezavisnost" je rekao: - Mlade je važno ohrabriti iz prostog razloga što ako mlade ne ohrabrimo, mi ćemo ostati bez naše profesije vrlo brzo. I to je vrlo kratak i jasan odgovor. Dakle, na mladima ostaju mediji u Srbiji, i ako se mladi ne izbore da im bude bolje, nestaće i mediji u Srbiji.

* A gde naći tu osnovu pošto nam je privreda urušena, osim na konkursima koji su i dalje kako se čulo i ovde danas na konferenciji, usvajanjem nove medijske regulative, no i dalje je u disproporciji sa onim što ulažu recimo, portali i oni koji su dvostruki elektronski mediji, u odnosnu na tabloide, koji dobijaju mnogo veće pare? Na koji način je moguće promeniti tu višegodišnju situaciju: - Tako što ćemo preko radnih grupa u kojima imamo pravo da učestvujemo, naterati nosioce vlasti da se dozovu pameti i da novac daju samo profesionalcima a ne onima koji će o njima da pišu bajke a usput da napadaju one koji profesionalno obavljaju svoj posao - rekao je Darko Šper, dopunjujući: - To ruži sliku dodatno o medijima u Srbiji i zato smo na svim tim skalama na poslednjem mestu u regionu.

Slađana Gluščević, u svom obraćanju medijima, time i javnosti, najpre je istakla da "ovaj dan dočekujemo sa istim problemom kao i prethodnih godina, umnogome je taj problem složeniji, otežavajući u odnosu na prethodni period."

- To nije samo utisak novinara i naših udruženja, to imamo i dokumentovano kroz razne izveštaje međunarodnih organizacija koje se bave tim pitanjem i koje ukazuju na tu katastrofalnu sliku - nastavila je Gluščević, precizirajući: - Imamo niz problema, ja prosto ne znam odakle da krenem i šta bih izdvojila kao gorući problem u medijima pošto je to jedno kompleksno pitanje. To je jedan složen mehanizam djelovanja, mehanizam iza kojeg stoji država, koji čini sve da dodatno stvori takve uslove za urušavanje i stropoštavanje medija. Počev od toga da država odnosno tužilaštvo, policija, MUP, ne radi svoj posao kako treba, ne procesuira sve slučajeve pretnji, zastrašivanja novinara, dalje od toga, da se targetiraju mediji koji profesionalno obavljaju svoj posao, i drže se Kodeksa novinara Srbije, do velikog, ozbiljnog problema ekonomske prirode, dakle mediji su u zaista lošoj ekonomskoj situaciji.

Mnogi su okrenuti baš projektnom načinu opstanka - mnogima je - naročito lokalnim medijima jedini izvor finansiranja projektno finansiranje, odnosno sufinansiranje medijskog sadržaja, međutim taj novac ne odlazi medijima koji se profesionalno bave svojim poslom i novac odlazi, apostofirala je Gluščević, stranicama koje su zapravo propagandne stranice političkih elita i lokalnih moćnika - smatra potpredsednica NDNV-a.

Gde je rešenje? - Ako pogledamo broj lokalnih medija i uopšte broj medija u Srbiji, dakle imamo podatak iz prošle godine da je u Srbiji upisano oko 2.500 registrovanih medija, evo imamo podatak da ih je samo u Novom Sadu registrovano više od 300. To zapravo ne daje realnu sliku, taj podatak iz Registra medija APR-a bi zapravo ukazivao na podatak kao da mi imamo medijske slobode, ukazivao bi na to da mi imamo plurazlizam u medijima, zapravo ga nemamo. Zato što upravo novac ne odlazi pravim medijima, u takvoj situaciji se urušavaju lokalni mediji, i oni su posebno u velikom problemu.

* Kako prevazići/preživeti taj period dok i namenjeni novac - a i tako umanjen medijima koji profesionalno rade, nakon tromesečnog odlučivanja komisija po raspisivanju konkursa, pa dodatnih produženih rokova (pravo na žalbe, revizije), pa to već bude jul-avgust-septembar, taj dakle još teži period od prvih pola godine pogotovo u ovako katastrofalnom stanju privrede?

- Bilo bi najbolje za medije da konkursno - ne bude jedini izvor finansiranja - precizira predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine: - Dakle, poželjno je i potrebno da se i mediji modernizuju. Zaista imamo situaciju da i mediji nekako nisu u korak sa savremenim vremenom, sa vremenom novih tehnologija, dakle moraju razmišljati u pravcu preduzetništva, u pravcu projektnog mendadžmenta, moraju voditi neke nove diversifikovane sadržaje, moraju diversifikovati proizvodnju svog medijskog sadžaja, i sve svoje aktivnosti kako bi novac stigao i sa drugih strana, a ne osloniti se samo na taj, da kažem skrnav proces sufinansiranja iz budžeta države.

* Da li je podkast, recimo, jedan od tih modela? - Jeste podkast, da, naravno - potvrđuje Slađana Gluščević. - Mora se više voditi računa, podkast jeste jedan model, model je proizvodnja recimo, njusletera, nekog premijum sadržaja na njusleteru, model je naplaćivanje sadržaja, naša publika naravno nije navikla na to da treba da plati jedan medijski sadržaj, ali to je jedan dugotrajan proces na kojem svi zajedno moramo raditi, i radimo, kao Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, i kao izdavač medija - Voice Autonomija i tako dalje, mi pronalazimo i druge načine, i to su ti potrebni, zahtevni modeli.  -

Pretnje novinarima su praktično postala tradicija u ovom društvu jer se godinama podgreva takva atmosfera da je sasvim normalno pretiti novinarima, zapaža kolega iz RTV Vojvodine, navodeći primer Dinka Grunjojića.

- Dinko Gruhonjić je vrlo često meta takih napada i jako retko se zapavo dešava da budu pronađeni počinioci - potvrđuje advokat Veljko Milić, član Radne grupe za bezbednost novinara. - Time se takođe šalje poruka da takva ponašanja nisu kažnjiva i da se može slobodno tako nastaviti. To je pogrešno i to je ono što se u budućnosti pod hitno mora menjati, jer možda čak i pre socio-ekonomskog položaja, novinarima je bitno da njihova fizička bezbednost bude na zadovoljavajućem nivou kako bi mogli slobodno obavljati svoju profesiju. Napadi na novinare su svakojaki i dolaze iz svih strana društva, zapravo, mislim da je najveći razlog za napade na novinare nerazumevanje toga - šta je uloga novinara u društvu. Napadi na novinare se dešavaju i sa strane vlasti, i sa stane opozicije, i od strane levičara, i od strane desničara jer jednostavno kako novinar napiše nešto što nekoj društvenoj grupi ne odgovara, tako ga ta društvena grupa napada, onda ga proglašava za fašistu, za plaćenika... što sve naravno nije dozvoljeno, i novinare odvraća od bavljenja svojim poslom.

Kada imate situaciju da neko radi za male pare, dopunjuje Milić, da mu stalno prete, onda takva osoba naravno osim ako nema neki drugi unutrašnji pokretač da se bavi tom profesijom onda se i neće baviti tom profesijom. Važno je da svaki novinar - svaki pritisak prijavi.

- Najvažnije je da novinar pretnju prijavi jer ako je ne prijavi onda zaista neće povodom toga biti ništa, nakon toga najvažnija je adekvatna reakcija državnih organa a ukoliko ona izostane onda je medijski pritisak ono o čemu treba posebno pribeći, i to se do sada pokazalo kao vrlo efikasno - precizira Veljko Milić.

* Razlika između formalnog i stvarnog jedna od suštinski bitnih pretpostavki kako u okviru ostvarivanja slobode medija tako i ekonomskog položaja novinara koji je na najnižim granama. Kako pomiriti te dve činjenice i ima li posle današnjeg vrlo uspešno organizovanog skupa, više nade?

- Nažalost, ja nisam preveliki optimista, slobodi izražavanja se u ovom društvu pridaje samo deklarativni značaj, jer kao što napominjem svim zvaničnicima su puna usta slobode izražavanja, pa onda kada ta sloboda izražavanja treba da se primeni u praksi i novinari dolaze u problem, počevši od tih stalnih pretnji, uslovljanja uređivačke politike, pristupu novca od konkursnog finansiranja, kada imate podobne i nepodobne medije, kada nepodobni mediji ne mogu da pristupe tom novcu, koji je namenjen za konkursno sufinansiranje a takvih primera ima jako mnogo - tvrdi Milić.

* Ima li mogućnosti da se to isproverava, jer u pitanju su prilično praktični razlozi, mediji koji zapravo jesu upisani u Agenciji za privredne registre u Registar medija a dobijaju znatno manja sredstva?

- Medijska strategija je usvojena, usvojen je i Akcioni plan i jedan i drugi dokument su vrlo kvalitetni. Ono što preostaje jeste da se rešenja koja su tamo predviđena implementiraju u zakonima. Zakon o javnom informisanju i medijima koji bi delimično trebalo da reši tu oblast je gotovo napisan, i dalje nije usvojen, ja se nadam da će biti usvojen ove godine, ne mislim u prvoj polovini ali u drugoj polovini godine bi on mogao biti usvojen, a nakon toga treba menjati i druge medijske zakone i dokumenta koja će da prate medijske zakone pa između ostalog da se uredi i to konkursno sufinansiranje na drugačiji način - zaključuje Veljko Milić.

(Kompletan, integralni snimak sa konferencije za medije možete da slušate i u našem drugom mediju, internet programu Novog Radio Sombora, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html)

Pratila ekipa Novog Radio Sombora (Siniša Stričević, gl.odg.urednik, Srđan Ačanski, fotografije, snimci)

Dodatak: Galerija slika

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
četvrtak, 27 januar 2022 19:22

Aleksandra Bosnić Đurić: Skupa dokolica

* Neposredno pre pisanja ovog teksta, sa koleginicama i kolegama iz institucije kulture u kojoj radim sprovela sam neku vrstu malog, primenjenog istraživanja. Njihovi odgovori na moje pitanje „da li i koliko u strukturi svog slobodnog vremena imate prostor za učestvovanje u ponuđenim kulturnim sadržajima ili u njihovom kreiranju?“, upućivali su na nekoliko prilično neveselih činjenica: da, naime, poslednjih desetak godina praćenje kulturnih sadržaja nakon radnog vremena za njih uglavnom predstavlja problem (jer su previše umorni zbog toga što moraju da rade i po nekoliko dodatnih poslova izvan angažmana u instituciji da bi mogli da „prežive“); da se osećaju sve manje kao kreatori sopstvenih egzistencija i društva u kojem žive a sve više kao oskudno plaćeni izvođači radova i da, čak i kada bi prethodne dve prepreke uspešno prebrodili, nemaju dovoljno novca za periodično posećivanje pozorišnih predstava, koncerata, festivala…

Ovi prilično apatični odgovori, koji su upućivali na trijadu koju prepoznajemo u nezdravim društvima, a u kojoj jedno izaziva drugo i dovodi do trećeg - nedostatak vremena, nedostatak novca, nedostatak volje ili motivacije, upućuju na razmišljanje o socijalnom stanju koje su, svojevremeno, sociolozi Emil Dirkem i Robert Merton nazvali anomijom, a u kojem se dešava dezintegracija ili nestanak nekadašnjih normi i vrednosti, najčešće tokom „drastičnih i brzih promena, ekonomskih ili političkih struktura društva“. Prema Dirkemu, reč je o tranzicionoj fazi „negde između“, onoj u kojoj vrednosti i norme, koje su bile uobičajene u jednom vremenskom periodu, više nisu ni dobre ni poželjne, a nove se još uvek nisu razvile da bi zauzele njihovo mesto.

Protagonisti društva koje prolazi period anomije osećaju se od njega odvojenim, više ne prepoznaju vrednosti i norme, imaju osećaj da nikome ne pripadaju, da nisu bitno povezani sa drugima, da njihove profesionalne uloge ili njihove individualne identitete društvo više ne prepoznaje i ne vrednuje, da im nedostaje svrha, da su često beznadežni i često, nažalost, podstaknuti na devijantna ponašanja kako bi ovu tenziju ili agoniju na relaciji društvo-priznanje-profesionalni identitet, ostvarenost i uspeh - ukinuli. Periode anomije Dirkem prepoznaje kao nestabilne, haotične i opterećene konfliktima, upravo zbog toga što je „društvena sila normi i vrednosti, koja inače obezbeđuje stabilnost, oslabljena ili nedostaje“.

I za Roberta Mertona stanje anomije, kao nesklada između opšteprihvaćenih društvenih ciljeva i raspoloživih načina da se ti ciljevi dostignu, uzrokuje niz socijalnih poremećaja - tamo gde izostaju neophodna legitimna sredstva koja ljudima omogućavaju da postignu opšte prihvaćene društvene ciljeve, oni traže alternativne načine u kojima se ili odriču normi, ili se često odriču ciljeva. Važno je napomenuti da ovi društveno prihvaćeni ciljevi nisu, zapravo, ništa drugo nego osnovne ljudske potrebe.

Svoju, sada već čuvenu, teoriju o hijerarhiji potreba američki psiholog Abraham Maslov prvi put je formulisao u tekstu Teorija ljudske motivacije, daleke 1943. godine. Njegova hijerarhija ljudskih potreba, ilustrovana piramidom, sastoji se od pet nivoa (grupa) potreba: u osnovi piramide nalaze se fiziološke potrebe (potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom), a za njima, prema vrhu, slede potrebe za sigurnošću (neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine), potrebe za pripadnošću (prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost), potreba za uvažavanjem (samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha) i, najzad, potreba za samoostvarenjem (moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica). Prema Maslovljevoj teoriji, fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje, grupisane kao „potrebe nedostatka“, odnose se primarno na fizičke potrebe, a tek njihovo zadovoljenje pomaže osobi da raste i da se razvija kao ljudsko biće. Ove potrebe se moraju zadovoljiti da bi se, zatim, zadovoljile i „potrebe rasta“ manifestovane u samoostvarenju. Ukoliko, međutim, „potrebe nedostatka“ nisu zadovoljene osoba će se razviti u psihičiki i(li) fizički nezdravu osobu.

Samo po sebi, ovde se nameće tumačenje po kojem, u društvu koje nazivamo dobro konsolidovanim i zdravim, ostvarenje ljudskih potreba od najelementarnijih do, uslovno rečeno, najsofisticiranijih, za većinu njihovih građana ne bi trebalo da predstavlja problem. U nešto slobodnijem tumačenju, „potrebe rasta“ lako bi se mogle dovesti u vezu sa kulturnim potrebama ili pravom na njihovo ostvarenje. U članu 27. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, navodi se da svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i njegovim koristima. I Deklaracija o kulturnim pravima iz Frajburga 2007. godine, govori o participativnom pravu kao odnosu prema kulturi, pa se tako u članu 5. eksplicira da svaki pojedinac ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu kroz aktivnosti po sopstvenom izboru. Pravo na kulturu eksplicirano je i 2010. godine, u formulaciji Nezavisnog eksperta Ujedinjenih nacija u oblasti kulturnih prava, koji je upravo njihovo ostvarenje prepoznao kao ključno za „priznavanje i poštovanje ljudskog dostojanstva“, koje se odnosi na „važne slobode povezane sa pitanjima identiteta“.

I prema nekim domaćim autorima, „kulturne potrebe su potrebe kojima se čovek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih i pomoću kojih čovek razvija svoju ličnost“ (Dragičević-Šešić i Stojković) te kao težnje koje se zadovoljavaju kroz simboličku komunikaciju „predstavljaju deo ljudske motivacione strukture“ (Cvetičanin i Milankov). Prema istraživanju Cvetičanina i Milankova iz 2011. godine, veliki broj građana Srbije veoma retko ili nikada ne učestvuje u kulturnom životu zajednice, raspolaže oskudnim znanjima o umetnicima i umetničkim delima, a pasioniranih učesnika u kulturnom životu ima svega 1-2% za većinu posmatranih kulturnih aktivnosti.

Ukoliko se za trenutak vratimo improvizovanom istraživanju navedenom na početku teksta, mogli bismo primetiti i da se upravo u ometajućoj trijadi, dakle onoj koja građane sprečava da ostvaruju svoje kulturne potrebe, krije uzročno-posledični niz: naime, da bi imali dovoljno novca za „preživljavanje“ građani najčešće moraju da rade dva ili više paralelna posla uz slabo plaćene poslove u državnim institucijama (paradoksalno ovo se najviše odnosi na područje kulture i obrazovanja), a ova nemogućnost da lako zadovolje svoje bazične potrebe, ili kako ih je Maslov nazvao „potrebe nedostatka“, čini ih hronično demotivisanima da participiraju u ostvarenju kulturnog života zajednice, da ostvaruju svoje pravo na kulturu, jer za nju, nažalost, u njihovim svakodnevnicama ne preostaje dovoljno vremena.

Slobodno vreme ili kreativna dokolica, i prema sociologu kulture Ratku Božoviću, najdragocenija je čovekova imovina, jer je upravo dokolica „vreme u kome smo najbliži svojim potencijalima, vreme u kojem postajemo ono što jesmo - sa stanovišta naših potencijala, naše kreativnosti i naših najboljih mogućnosti“. Otud je, nalazi Božović, neophodno da se „zaštiti čovekova najvrednija imovina, čovekovo vreme, kao onaj specifični prostor lične slobode rezervisane ne samo za odmor i razonodu, već i za razvitak ličnosti“.

U Srbiji danas, paradoksalno ili ne, kulturna politika se najmanje bavi upravo mogućnošću ostvarenja kulturnih prava i kulturnih potreba svojih građana. Društvo u Srbiji sve više liči na simplifikovanu verziju predatorskog društva iz teorije Torstena Veblena, u kojem samo jedan sloj, onaj koji ima više nego dovoljnu količinu sredstava za život, a mogao bi se definisati upravo kao „dokoličarska klasa“, može da se posveti blagodetima slobodnog vremena.

Negde na imaginarnoj granici između anomije i distopije, dokolica u Srbiji (p)ostaje previše skupa da bi u njoj mogla da uživa većina.

Piše: Aleksandra Bosnić Đurić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Generalna skupština Ujedinjenih nacija (rezolucijom 51/95) 1996. godine, pozvala je države članice da 16. novembra obeleže Međunarodni dan tolerancije. Poziv je usledio u toku Godine tolerancije Ujedinjenih nacija, 1995. godine, koju je proglasila Generalna skupština UN-a 1993. godine na inicijativu UNESCO-a, kako je navedeno u Deklaraciji o principima tolerancije i Akcionom planu za tu godinu

Ujedinjene nacije posvećene su jačanju tolerancije - jačanjem međusobnog razumevanja među kulturama i narodima. Ovaj imperativ leži u osnovi Povelje Ujedinjenih nacija, kao i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, i važniji je nego ikad u ovoj eri porasta i nasilnog ekstremizma i širenja sukoba koje karakteriše temeljno zanemarivanje ljudskog života, kako navode iz sedišta Ujedinjenih nacija.

S obzirom da je Sombor iskonski grad kulture, ali jednako tome multukultarnosti u sredini u kojoj vekovno u slozi žive pripadnici 27 nacija, dvostruki elektronski medij Novi Radio Sombor, naš izdavač Udruženje „PODIUM“ i Granski sindikat KUM-kulture, umetnosti, medija za Sombor i Zapadnobački upravni okrug spontano su odlučili da na ovaj važan datum, u četvrtak, 16. novembra, izađu na ulice više lokacija našega grada i u različita doba tokom dana, iz zajedničkog Fonda knjiga koji se stalno uvećava zahvaljujući donacjama građana osim ostalih, tom uzvišenom prilikom podele knjige na više jezika. Sve u smislu brige o ispoštovanju izvornih principa danas toliko suštastveno bitne uloge naspram i između svih, uloge solidarnosti.

Istovremeno, time objedinjujemo i stalnost Međunarodnog dana prijateljstva čije obeleževanje smo takođe zajednički otpočeli ove godine toga datuma, 30. jula, trajno. Ujedno je to i najava događaja koji ćemo potkraj godine takođe prirediti - obeležavanje prikladnom javnom manifestacijom - 10. decembar, Svetski dan zaštite ljudskih sloboda i prava i 11. decembar, Dan UNICEF-a koji se obeležavaju svuda u svetu a sada prvi put i u Somboru. Naši prvi zajednički jubileji, 5 godina Novog Radio Sombora i 10 godina Udruženja "PODIUM" na istoj priredbi će biti objedinjeni prilikom čega ćemo kako smo već prethodno najavili, uručiti i prvi put nagradu Somborski prijatelj - Statuetu "Ruža Božović", uglednoj somborskoj humanitarki, aktivistkinji, dobrotvorki, sekretarki Gradskog udruženja penzionera Sombor, članici brojnih somborskih civilnih organizaciji i predsednici Skupštine Udruženja "PODIUM" Gizeli Žužić.

Vaši, Novi Radio Sombor, Udruženje „PODIUM“ i GS KUM „Nezavisnost“, vidimo se u darivanju knjiga vama, u četvrtak, 16. novembra '21. na Međunarodni dan tolerancije, poštovni sugrađani!

Objavljeno u Prva vest

* Novinar Darko Šper izabran je danas (sreda, 14. jul 2012) za predsednika Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost

Na današnjem Kongresu granskih sindikata kulture, umetnosti i medija u Beogadu izabrani su i drugi organi sindikata, a za zamenika predsednika imenovan je Dane Markovski iz Radio-televizije Srbije.

Šper je i glavni poverenik Sindikata Nezavisnost u Radio-televiziji Vojvodine.

On se zahvalio na ukazanom poverenju i najavio da će biti mnogo posla oko poboljšanja položaja radnika u medijima, kulturi i umetnosti.

- Odnos države prema ovim oblastima nije zadovoljavajući i sindikat svojim akcijama mora skrenuti pažnju javnosti na značaj ovih profesija za društvo u celini - rekao je Šper.

GS KUM izabrao je danas i potpredsednicu za medije Eržiku Tot Batori iz Mađar Soa, potpredsednika za kulturu i umetnost Dragišu Ilića iz Narodnog pozorišta u Beogradu i izvršnu sekretarku Tanju Brebanović iz Biblioteke grada Beograda.

- U slajd-setu ispod teksta pogledajte još nekoliko fotografija sa 2. Kongresa GS KUM "Nezavisnost" -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Samo noć pred objavljivanje najnovijih mera Kriznog štaba koje stupaju u ponoć, 16/na 17. mart - dakle ovoga "utorak/na sredu" koje će trajati sve do ponedeljka, 22. marta (i kao što je jasno, istovetne su poput prethodna dve vikenda s tim što traju mnogo duže), nismo ni mogli znati o ovoj odluci, kada smo objavili zajedničku našu novu rubrika na stranicama portala - želju Udruženja Podium, našeg izdavača, Novog Radio Sombora i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" - Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija (KUM) da priredimo opet još jedan zajednički matine a povod je 21. mart, Svetski dan poezije. S obzirom na nekoliko faktora, da smo u ovom našem "svetom trojstvu" (civilna organizacija, dvostruki elektronski medij plus granski sindikat "Nezavisnost", u poslednjih deset godina otkako je a biće tome 23. septembra ove godine osnovali Udruženje "PODIUM", nevladino, nedobitno pravno lice upisano u registar udruženja APR-a 23. septembra 2011. evo i onih nekad "famozno jubilarnih" tih prvih 10 godina, organizovali smo više od stotinak zajedničkih manifestacija iz sfere društvenog i građansko civilnog života, uz njih i praćenu logističku podršku lokalne samouprave koja nam je dodeljivala glavne gradske prostore, nekoliko sala Županije, Gradske kuće, i konkursno, kao i podršku više lokalnih, regionalnih i prekograničnih prijatelja-partnerskih organizacija pa smo radi uspostavljenja veza sa društvima, udruženjima i asocijacijama iz republika Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, krenuli da razvijamo i uglobljeni na ovim prostorima gde živimo i radimo u slozi čitavog regiona, projekat radno nazvan "Susedovanja"

S obzirom na sve te činjenice, poradovali smo se baš nedelji, 21. marta, kada dakle, svuda u svetu protiče obeležavanje Svetskog dana poezije, jer je Podium među petnaest oblasti ostvarivanja ciljeva, udruženje regisotrovano, kako (u istina, svom medijskom prefiksu punog naziva stoji: Udruženje za promovosanje medijskih i drugih vrednosti javnog života), te su kultura i umetnost jedan od tih jednakih oblasti ostvarivanja ciljeva. 

----------------------------------

antrafile:

* Svetski dan poezije proslavlja se 21. marta i ustanovljen je od strane UNESKO-a, 1999. godine - podsetimo.

Svrha ovog dana ja promocija čitanja, pisanja, objavljivanja poezije u školstvu širom sveta, ali i davanje novih podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima (izvod iz UNESKO izveštaja pri definisanju ovog dana). 

-------------------------------------

Pravi je povod to, baš u vremenu u kojem smo svi dosta opterećeni, da se uključimo lepom rečju, koja uvek pobeđuje. Sva zla, sve nevolje i sve bolesti. Poezija ume da bude taj pravi lek. Pozivamo vas, dragi naši, čitaoci, pratioci, pre svega prijatelji, da pa čak i vi koji ne pišete poeziju, tog dana da nešto vanredno, lepo uradite pre svega za, sebe. Napisali smo već u istom danu dve unekoliko različite najave, ova - koju čitate sada već je aktuelnija - no evo još jednom linka tog prvog članka - najave za 21. mart ako do sada niste bili u prilici da ga ispratite:

https://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4898-u-susret-svetskom-danu-poezije-ukljucite-se-i-vi-ukljucujemo-se-i-mi-novi-radio-sombor-udruzenje-podium-gs-kum-nezavisnost). 

Pridružujemo se dakle (i osim ostalog, u sveopštoj preko danas potrebnoj svima nam, solidarnosti - u otkazivanju predstava Narodnog pozorišta Sombor, Gradskoj biblioteci "Karlo Bijelicki" u odlaganju promocije filma i knjige Porajmus - gradskim somborskim institucijama u oblasti javnih ustanova kulture - njihovih već isplaniranih događaja u ove dane stupanja novih-starih mera na snagu, jer i naš zamišljen događaj mada smo ga planirali da protekne  u što manjem obimu, pada u nedelju, kada će mere biti još važeće. 

No, u ideje nam spadaju u ovim trenucima u razmišljanju, nekoliko varijanti, a vremena je do tog lepog a važnog datuma, 21. marta, preostalo malo.

Jedna od varijanti: I vi, u vašim gradovima, lepim selima, pa tek kako je lepo poeziju "diktirati" tek na idiličnim salašima, imate reč. I još uz sve to baš u osvit proleća koje tako željno čekamo a koje je i jedna od ponajvećih inspiracija za pisanje, pričanje, okupljanje... Napišite baš nešto tog dana ili "skenirajte" 21. marta obožavanu pesmu, poeziju, stih. Skupićemo sve to istog dana i objaviti već sutradan, zbirno.

Druga od varijanti: Kombinacija - "maleno mesto za skup ljubitelja poezije-uživo" / ali onlajn kako je sada aktuelno reći, pa uradićemo već opet nešto, isto ili slično. Nešto da se pamti - poput, 4. Svetskog dana kulture: zato podsećamo i na tu i dalje aktuelnu stranicu na društvenoj mreži fejsbuk koju smo osmislili lane/:

https://www.facebook.com/groups/671864496960688

Treća i neka za sada bude poslednja, varijanta: Zamolićemo naše glumce Narodnog pozorišta Sombor koji toga dana budu mogli, učesnike odloženog događaja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor da nam se pridruže i zajednički izvedemo predviđeni matine: jednu od njihovih predstava, odnosno predviđenog dela programa promocije filma i knjige Porajmus od strane GB "Karlo Bijelicki", uz naših nekoliko prijatelja poeta, članova Udruženja Podium, ili drugih udruženja, koji će čitati svoje ili nečije pesme, pa da taj zajednički program odradimo/realizujemo u nekoj prodavnici, apoteci ili na benzinskoj pumpi, koje će i u nedelju, 21. marta, sve da rade uobičajeno. 

Ima vremena. Tek stupaju u ponoć nove mere i tek počinje sreda a do nedelje je vremena za pripreme dosta.

Uostalom, biće to verujemo, i dobra uvertira u 5. po redu Svetski dan kulture (15. april) a i to će brzo pa poželimo da pandemija do tada bude znatno ublažena kako je i najavljivano ranije i da će mere samim tim biti umanjene, jer to je dan koji se takođe obeležava u čitavom svetu i koji je takođe krenuo u Srbiji baš iz Sombora. Podsetimo još jednom i na to a na našu ideju, dan-događaj podržan i od strane gradske samouprave, jer smo 2016. godine s našim ponosom što smo ga prvi u državi baš ovde priredili, u zdanju svečane sale zgrade somborske Županije.

Ostajte nam svi (fizički i mentalno) zdravi, pozitivni, spremni.

Vaš Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…