Prikazivanje članaka po tagu NALED

ponedeljak, 14 novembar 2022 17:09

Šalter gradske uprave na Vajberu radi 24h dnevno

* Izvode iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu, stanovnici Sombora sada mogu da poruče, putem vajbera: https://www.sombor.rs/usluge/mia-cetbot/, ili gradskog portala: www.sombor.rs od digitalne asistentkinje MIA i dobiju na kućnu adresu. MIA je tu da, u realnom vremenu, u bilo koje doba dana ili noći, sedam dana u nedelji, pruži informacije i o drugim administrativnim uslugama, a tokom oktobra građani su joj se obratili za pomoć 9.513 puta

MIA je četbot zasnovan na veštačkoj inteligenciji, zbog čega je razgovor s njom prirodan, nalik razgovoru sa drugom osobom. Ovakav vid komunikacije predstavlja najsavremenije tehnološko rešenje i koriste ga mnoge industrije i javni sektor, kako bi korisnicima obezbedili najbolju uslugu, uz uštedu njihovog vremena i novca.

- Pretraživanje informacija na sajtu gradske uprave skraćuje vreme dolaska do informacije, ali i dalje zahteva dobru koordinaciju i snalaženje na vebu. Zato MIA predstavlja najefikasnije rešenje, jer nudi tačne i precizne odgovore na tražena pitanja i opslužuje ogroman broj korisnika istovremeno, zbog čega nam je drago da naša analitika pokazuje da postoji pozitivan trend rasta svakog meseca u broju građana koji se okreću ovoj metodi dolaska do informacija - kaže direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić.

Sombor je krajem prošle godine, bio jedna od dve lokalne samouprave u Srbiji, koje su prve dobile četbot podršku u radu gradske uprave. Putem četbota, građani, mogu da saznaju kako da ostvare pravo na dečiji dodatak, kao i da se raspitaju o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga i izdavanju uverenja o izmirenim poreskim obavezama. Sredinom septembra ove godine, uvedene su dve nove usluge - podnošenje zahteva za izvode iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu, kao i prijavljivanje komunalnih problema.

Putem četbota moguće je prijaviti bilo koji problem u gradu, poput divljih deponija, rupa na putu, kvarova na uličnoj rasveti, buke u zgradi ili ulici i druge slične situacije. MIA sve prijave prosleđuje nadležnim službama ili javnim komunalnim preduzećima, kako bi problem bio otklonjen u što kraćem roku.

Inovacija je realizovana putem regionalnog projekta “Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem četbot aplikacije”, koji sprovode GIZ i kompanija SAGA u partnerstvu sa Mrežom za povoljno poslovno okruženje, koju predstavljaju NALED i Privredna komora Republike Srpske, u okviru programa develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Pored Sombora, MIA je zaposlena i u gradskoj upravi grada Šapca, kao i u gradovima Bijeljina i Laktaši.

- Pogledajte naslovni foto i u uveličanom slajdu ispod teksta - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

Beograd, 7. oktobar 2022. - Građani Srbije sve više prepoznaju benefite inovacija, ali bi se teško odlučili da ulože novac u njihov razvoj. Svaki drugi stanovnik naše zemlje bi ušteđevinu od 10.000 evra pre potrošio na kupovinu nekretnine, a tek svaki deseti bi investirao u inovativno preduzeće. Isto tako, 46% preduzetnika ne bi investiralo u startapove iako smatraju da se isplati ulagati u domaće inovatore

Dok je spremnost za ulaganje u inovacije još na niskom nivou, one ipak dobijaju sve značajnije mesto u našem društvu. Čak 52% građana ih vidi kao nešto što će pozitivno uticati na njihov život naspram samo 13% koji očekuju negativne efekte. U odnosu na prošlu godinu porastao je udeo građana koji bi prednost dali inovativnom proizvodu i kompanijama, ponekad i bez obzira na cenu. To je pokazalo drugog godišnje istraživanje stavova građana i privrede o inovacijama, sprovedeno u okviru programa StarTech.

- Rezultati istraživanja, kao i Globalnog indeksa inovativnosti, jasno nam ukazuju u kom pravcu treba dalje razvijati inovacioni ekosistem u Srbiji. Pre svega moramo olakšati pristup finansiranju inovatorima, naročito preduzetnicima i malim preduzećima. NALED podržava ostvarenje tog cilja kroz program Startech, kroz koji ćemo dodeliti tri miliona dolara bespovratnih sredstava za 100 inovativnih biznisa. Jednako je važno raditi na većem povezivanju privrede i naučnih institucija u razvoju inovacija, kao i na većoj vidljivosti inovativnih kompanija i njihovih rešenja. To će stvoriti uslove da imamo više rezultata u odnosu na to koliko se u Srbiji ulaže u inovacije - izjavio je Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Podaci predstavljeni na konferenciji za novinare pokazuju da je 54% privrednika došlo do inovacije modifikovanjem postojećeg rešenja, 31% kopiranjem postojeće inovacije, a tek svaka deseta je potpuno novi proizvod. Većina digitalno transformisanih kompanija uvela je u svoje poslovanje veb sajt, društvene mreže ili elektronsku trgovinu, dok su blokčejn i veštačka inteligencija i dalje retkost. Gotovo dve trećine je inovaciju razvilo samostalno, svaki treći u saradnji s drugim preduzećem, a samo 5% u saradnji sa univerzitetima i naučnim organizacijama. Takođe je zaštita proizvoda na niskom nivou jer je udeo onih koji su registrovali patent, dizajn ili žig i ove godine manji od pet procenata.

- Finansije su za 41,5% privrednika i dalje najveća prepreka za razvoj inovacija. Smanjen je udeo onih kojima su sopstvena sredstva glavni izvor finansiranja, ali ih je i dalje više od 80% dok se ostali oslanjaju na kredite, subvencije države, grantove, rodbinu i prijatelje. Za programe podrške u razvoju inovacija nije apliciralo čak 89% privrednika dok više od 93% nije koristilo neku od poreskih olakšica i gotovo niko nije novac tražio kod biznis anđela, VC fondova i drugih alternativnih izvora - istakla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u. Dodala je i da je ipak smanjen broj kompanija koje nemaju budžet za istraživanje i razvoj dok je sada 10% više firmi koje se digitalno transformišu naspram kompanija koje nisu ušle u taj proces.

Više od dve trećine građana čulo je za startapove, ali ne umeju da navedu primer ili ih mešaju sa velikim IT kompanijama. Najznačajniji inovativni proizvodi za njih su prehrambeni proizvodi s novim ukusima, mobilno bankarstvo, eUprava i pametni telefoni dok su u vrhu i električni automobili i trotineti. Najinovativnijim smatraju mobilne operatere, a inovacije bi najpre razvijali u zdravstvu, obrazovanju i ekologiji.

Program StarTech pokrenut je u cilju podrške inovacijama i digitalnoj transformaciji ekonomije Srbije i sprovodi ga NALED u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz podršku kompanije Philip Morris International.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Beograd, 4. oktobar 2022. - Od danas su u Somboru i Šapcu, izvodi iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih, kao i uverenja o državljanstvu, dostupni za poručivanje putem vajbera. To će mnogim građanima olakšati komunikaciju sa gradskom upravom i omogućiti brži dolazak do traženih dokumenata

Novu uslugu pružaće virtualne asistentkinje MIA SOMBOR, tj. MIA ŠABAC, koje od prošle godine redovno odgovaraju na upite građana o različitim administrativnim procedurama putem vajbera, fejsbuka i gradskih portala i pružaju servisne informacije o radu lokalnih uprava.

U Šapcu, putem četbota MIA, građani mogu doći do odgovora na upite vezane za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, uverenja o državljanstvu, poreskih uverenja i o pravu na roditeljski i dečiji dodatak. U Somboru građani mogu da saznaju kako da ostvare pravo na dečiji dodatak, kao i da se raspitaju o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga i izdavanju uverenja o izmirenim poreskim obavezama.

- MIA je za deset meseci odgovorila na više od 14.500 upita. Najveće interesovanje u Somboru bilo je za poreska uverenja, a u Šapcu za ostvarivanje prava na dečiji dodatak. Uvođenjem četbota unapređena je efikasnost lokalne administracije, jer su službenici rasterećeni pružanja informacija i mogu se posvetiti drugim zadacima dok građani ne moraju da troše vreme čekajući red ispred šaltera. Osim što će putem četbota moći da dobiju izvode iz matičnih knjiga i uverenje o državljanstvu, građani će imati mogućnost i da prijave komunalne probleme nadležnim službama gradske uprave. Četbotu će putem vajbera lako moći da proslede fotografije i video zapise, opise problema, kao i svoje kontakt podatke, ukoliko žele da ih nadležni organi dalje obaveštavaju o postupku - kaže Ana Ilić, direktorka odeljenja za dobru upravu u NALED-u.

Koliko će MIA unaprediti efikasnost lokalnih samouprava pokazuje podatak da su u Šapcu, tokom 2019. godine, kada je projekat počeo, službenici primili više od 18.000 upita, koje sada prima četbot, a za čiju su obradu morali da izdvoje oko 2.400 sati. Zanimljivo je da su u više od 65% slučajeva građani dolazili da se o procedurama raspitaju na šalteru, a znatno manje putem telefona ili mejla. U Somboru je, iste godine, čak 60.000 upita stiglo o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga, za šta su službenici izdvojili 1.650 sati.

Sombor i Šabac su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili svoju četbot koleginicu, a inovacija je realizovana putem regionalnog projekta “Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem četbot aplikacije”, koji sprovode GIZ i kompanija SAGA u partnerstvu sa Mrežom za povoljno poslovno okruženje koju predstavljaju NALED i Privredna komora Republike Srpske, u okviru programa develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). U Bosni i Hercegovini, projekat se sprovodi u Bijeljini i Laktašima.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Dogovor Srbije, Albanije i Severne Makedonije da, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, pojednostave pristup tržištu rada za građane tri države, važiće i za sezonske radnike. To će biti i najveći benefit sporazuma, jer se očekuje da upravo sezonci budu najčešći korisnici novog sistema, mnogo više nego radnici koji budu u susednim zemljama tražili posao „za stalno“ - objavljuje NALED, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

Institucije tri države uveliko rade na upostavljanju Open Balkan ID broja, koji će služiti za elektronsku identifikaciju radnika. Na osnovu ID broja građani će se prijavljivati za usluge eUprave na portalima Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako bi dobili elektronsko odobrenje za slobodan pristup tržištu rada. Nakon toga, moći će da nalaze zaposlenje bez potrebe pribavljanja radne dozvole.

- Otvoreni Balkan najviše će značiti sezonskim radnicima u poljoprivredi, jer je u sve tri države ovaj sektor veoma važan. U Makedoniji zaposleni u agraru učestvuju sa oko 16% u ukupnoj zaposlenosti, u Srbiji oko 17%, a u Albaniji čak 38%. Ne postoje pouzdani podaci o broju sezonaca, ali procene do kojih smo došli pokazuju da u Srbiji i do 80.000 ljudi obavlja sezonske poslove u poljoprivredi, u Albaniji najmanje 18.500, a u Makedoniji barem 15.000, što znači da bi ovaj sistem bio dostupan za više od 100.000 građana - kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Srbija je najdalje odmakla u regionu kada je reč o uređivanju sezonskog zapošljavanja. To je pokazala NALED-ova Analiza sistema angažovanja sezonskih radnika u zemljama Zapadnog Balkana, koja je sprovedena uz podršku Nemačke razvojne saradnje.

Poslodavci u našoj zemlji, zahvaljujući elektronskoj prijavi, imaju samo jedan korak da angažuju sezonskog radnika i nemaju kontakt s institucijama, dok je u okruženju potrebno pet do šest koraka. Prijava u Srbiji traje manje od 10 minuta, u Albaniji sat, a u većini ostalih zemalja i do dva sata. To utiče i na prateće troškove angažovanja jednog radnika, poput potrošnje papira i štampanja ugovora, koji su kod nas u proseku 0,5 evra, u Albaniji tri evra, a najviši su u Makedoniji i Crnoj Gori - 7,7 evra. Poresko opterećenje naknade za sezonce je najniže u Srbiji i Crnoj Gori i najviše u Albaniji.

- Odredbe o Open Balkan ID broju unete su u nacrt novog zakona o sezonskom i povremenom zapošljavanju za koji očekujemo da bude na listi prioriteta nove Vlade Srbije za usvajanje. Taj zakon omogućio bi proširenje sistema elektronske prijave na pojedine poslove u građevinarstvu, ugostiteljstvu, turizmu i pomoć u kući, gde takođe ima puno rada na crno. Ti poslovi se, kao i u poljoprivredi, obavljaju povremeno i u kratkim periodima, zbog čega je važna fleksibilnost pri prijavi radnika. Takođe, u regionu je primetan manjak sezonskih radnika i Otvoreni Balkan je važan kako bi olakšao građanima da dođu do poslova, a poslodavcima da nađu radnike – kaže Jovanović.

Osim Srbije, pojednostavljeni način prijave sezonskih i povremenih radnika imaju i naši susedi iz Evropske unije - Mađarska, Hrvatska i Bugarska. Institucije Severne Makedonije uveliko rade na preuzimanju srpskog modela, zbog čega su posetile našu zemlju u aprilu.

Prema podacima portala www.sezonskiradnici.gov.rs, od januara 2019. pa sve do sredine avgusta ove godine, u Srbiji je prijavljeno nešto više od 69.000 sezonaca u poljoprivredi kroz novi sistem. Portal je koristilo 649 poslodavaca, a za radnike su uplatili porez i doprinose u iznosu od milijardu dinara.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Beograd, 14. maj 2022. - Država će razvojem više od 20 novih elektronskih servisa pokušati da do kraja 2023. prevede oko dva miliona građana Srbije da postanu ePacijenti i da do usluga domova zdravlja i bolnica dolaze elektronskim putem. Očekuje se da već sledeće godine zakažu i do 50 miliona usluga putem portala eZdravlje i mobilne aplikacije i tako brže dođu do željenog pregleda

Akcionim planom za 2022-2023, koji je na prošloj sednici usvojila Vlada Srbije, planirano je i uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona do kraja godine, a već od naredne, zahvaljujući sistemu eBolovanje, pacijenti neće morati da odlaze po doznake kod izabranog lekara, jer će se ceo proces odvijati onlajn.

Uvid u jedinstveni eKarton, upisane dijagnoze i propisane lekove, imaće kako pacijent, tako i lekari iz različitih ustanova, državnih i privatnih, koje poseti. Na jednom mestu biće objedinjena cela istorija lečenja, što će pomoći efikasnijoj razmeni podataka između doktora opšte prakse i lekara specijalista.

- Jedan od prvih koraka ka uvođenju eKartona i potpune digitalizacije biće postavljanje nove modernije IZIS platforme, a kako bi sistem potpuno funkcionisao, neophodno je njegovo uvezivanje i sa privatnim i vojnim zdravstvenim ustanovama, koje dosad nisu bile deo ovog sistema. Cilj je da do kraja godine unapređeni IZIS koristi do 30% bolnica, a da se tokom 2023. uključe i preostale zdravstvene ustanove - kaže Jelena Radnović Vukčević, šefica Jedinice za zdravstvo u NALED-u, koji će putem CHISU projekta, uz podršku USAID-a, pratiti sprovođenje akcionog plana i obaveštavati javnost o rezultatima.

Među 18 mera akcionog plana za sprovođenje Programa digitalizacije zdravstvenog sistema, nalazi se i uvođenje eUputa koje će izdavati lekari specijalisti, rešavanje problema termina i uputa bez termina, kao i uvođenje jedinstvenih registara za elektronsko praćenje izdavanja recepata i potrošnje lekova, imunizacije, preležanih bolesti, nalaza i otpusnih lista. Institucije će, takođe, moći putem uvezanih baza podataka da razmenjuju informacije o rođenim i umrlima osobama, genetskim predispozicijama i sl.

Po prvi put će u srpskom zdravstvu krenuti da se primenjuje i veštačka inteligencija koja će doprineti efikasnijoj obradi velikog broja informacija u radiološkoj dijagnostici, a proces lečenja trebalo bi da ubrza i automatizovano tumačenje laboratorijskih rezultata.

Akcioni plan za sprovođenje Programa digitalizacije u zdravstvenom sistemu je podeljen na pet posebnih ciljeva, a glavni cilj je da se kroz proces digitalizacije osigura kvalitetnija, efikasnija i dostupnija zdravstvena zaštita kroz bezbedno korišćenje elektronskih usluga. Opšti uspeh u realizaciji svih aktivnosti meriće se napretkom na Globalnom indeksu digitalizacije zdravstva.

U razvoju Programa digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije za period 2022-2026 učestvovalo je više od 60 stručnjaka ispred Radne grupe Koordinacionog tela za digitalizaciju u zdravstvenom sistemu, uz rukovodstvo Kabineta predsednice Vlade i Ministarstva zdravlja i učešće Ministarstva odbrane, Ministarstva finansija, Kancelarije za ITE, RSJP, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, ALIMS, brojnih komora zaposlenih i ustanova u zdravstvenom sistemu, udruženja pacijenata, NALED-a i drugih poslovnih udruženja. Izradu Programa i pratećeg akcionog plana podržali su Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i projekat CHISU, finansiran od USAID-a.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Beograd, 4. mart 2022. - Predstavnici NALED-a razgovarali su danas o reformama poslovnog okruženja sa Majklom Milerom, novim šefom Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije

- Ključna tema sastanka je bio status reformi poslovnog okruženja i prioriteti privrede i lokalnih samouprava predstavljeni u 14. izdanju Sive knjige. Razgovaralo se o sistemskom pristupu uređenja svojinsko-pravnih odnosa i uklanjanja prepreka za raspolaganje nepokretnostima, unapređenju poreskog sistema koje uključuje fiskalno rasterećenje zarada i regulisanje parafiskalnih nameta koji navodi i Izveštaj o pristupanju Srbije kao opterećenje privrede i branu predvidivosti poslovanja - kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Posebna pažnja na sastanku je posvećena i saradnji u regionu Zapadnog Balkana i NALED-ovoj platformi za povoljno poslovno okruženje (BFE) koja povezuje ekonomije regiona i podržava sprovođenje reformi koje doprinose većoj konkurentnosti u jugoistočnoj Evropi.

- Apostrofiran je i značaj vladavine prava za unapređenje uslova za poslovanje i u ovom segmentu razgovora predstavnici NALED-a su istakli značaj obezbeđivanja transparentnosti i efikasnosti kroz dalju digitalizaciju pravosuđa, uključujući i pravosudne profesije, kao što su javni beležnici i javni izvršitelji. Razmatrana je i važnost daljeg rada na polju obnovljivih izvora energije i podrške razvoju inovacija i digitalne ekonomije - dodaje Jovanović.

Majkl Miler je objasnio da je trenutno cela pažnja Evropske unije i država članica usmerena na Ukrajinu i ukrajinski narod, koji su suočeni sa strašnom agresijom koju je Rusija pokrenula na njih, ničim izazvano. Ovo je najteže kršenje međunarodnog prava i glavnih principa na kojima se zasniva međunarodni suživot. Evropa reaguje tako snažno i ujedinjeno da bi se mir vratio na kontinent. Majkl Miler je takođe izrazio spremnost da se nastavi sa intenzivnom saradnjom EU Delegacije i NALED-a na uspostavljanju vladavine prava i sprovođenju reformi u procesu evropskih integracija.

Predstavnici Evropske komisije su bili zainteresovani i za efikasnost i rezultate instrumenata poput Nacionalnog konventa i Programa ekonomskih reformi (ERP) i izrazili spremnost da sa NALED-om rade na unapređenju okvira za javno privatni dijalog i učešće civilnog društva u usmeravanju reformi u cilju bržeg pristupanja.

NALED je u Sivoj knjizi 14 označio 22 preporuke za unapređenje administrativnih procedura EU bedžom, ukazujući resornim institucijama da bi njihovo rešavanje značajno ubrzalo približavanje evropskim standardima i pomogle procesu integracija. Među tim preporukama su, između ostalog, predlozi u oblasti rada kao što su regulisanje novih oblika rada, rada za stranog poslodavca, proširenje pojednostavljene procedure prijave sezonskih i povremenih radnika.

Značajno mesto zauzimaju i preporuke u oblasti zaštite životne sredine - uspostavljanje zelenog fonda, unapređenje upravljanja otpadnim vodama, neopasnim otpadom i hemikalijama, uvođenje „zelenih“ javnih nabavki, kao i druge važne oblasti poput primene socijalnih javnih nabavki, uvođenja sistema eAgrar, pojednostavljenja doniranja hrane i drugo.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…