Prikazivanje članaka po tagu Regija

* Tim studenata Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu osvojio je drugo mesto na regionalnom finalu jednog od najznačajnjih i najvećih svetskih studentskih takmičenja - L’Oréal Brandstorm. Mladi inovatori sa FON-a pokazali su svoju viziju budućnosti lepote i predstavili inovativna tehnološka rešenja zahvaljujući kojima bi kupovina i odabir kozmetičkih proizvoda uskoro mogli da postanu zanimljiva i zabavna korisnička iskustva, ali u digitalnom svetu

Drugoplasirani tim „Creative Whisperers“ jedan je od ukupno četiri predstavnika Srbije, koji su u konkurenciji od 77 timova iz čitavog regiona, izborili mesto u finalu. Pobednička ideja, koja će naš region predstavljati na svetskom polufinalu i dobiti priliku da pokuša da izbori mesto u finalu, dolazi od studentkinja Ekonomskog fakulteta iz Zagreba, koje su takođe  istraživale mogućnosti kreiranja potpuno novih iskustava za kupce.

Na ovogodišnjem 29. izdanju Brandstorma, kompanija L’Oréal je pozvala studente širom sveta da osmisle iskustvo kupovine beauty proizvoda kroz zabavu, istražujući svet maloprodaje i e-trgovine. U skladu sa temom, na regionalnom finalu studenti su predstavili različite inovativne ideje zasnovane na VR i AR tehnologijama, ekološki održivim rešenjima i osmišljavanju potpuno novih proizvoda na tržištu.

Lubomira Rochet, Chief Digital Officer u kompaniji L’Oréal, kaže: „Igre, striming uživo, proširena realnost i digitalne usluge transformisaće iskustvo online kupovine u nešto potpuno novo, mnogo zanimljivije, interaktivnije, što bi se moglo smestiti u mešavinu formata poput TV emisija, live muzičkih festivala i video igrica“.

Upravo takve ideje našle su svoje mesto u finalu takmičenja, a studentima je po prvi put ove godine ponuđeno da odaberu tri podteme za svoje projekte: da osmisle nove proizvode ili usluge; nove poslovne modele ili nova iskustva inspirisana zabavom.

Vanya Panayotova, Generalna direktorka L’Oréala Adria Balkan: „Izuzetno sam počašćena što sam imala priliku da vidim izvanredne ideje kreativnih mladih ljudi koji su već samim ulaskom u finale pokazali koliko se trud i posvećenost dobroj ideji isplate. Sigurna sam da će neki od njih dobiti priliku da postanu deo tima L’Oréala.“ 

L’Oréal je više nego ikad posvećen pružanju podrške mladim ljudima na početku njihovog profesionalnog života, nudeći im profesionalno iskustvo koje će im omogućiti da se razvijaju i rastu. Tokom proteklih godina, Brandstorm se od marketinškog takmičenja pretvorio u tehnološki izazov koji odražava L’Oréalovu ambiciju da postane „Beauty Tech kompanija“.

Svake godine Brandstorm okuplja desetine hiljada studenta iz čitavog sveta, koji pokušavaju da osmisle kreativno rešenje za jedan od stvarnih izazova određenog brenda, ili grupe proizvoda unutar L'Oréal grupacije. Pobednički tim globalnog finala, osvojiće L’Oréal Intrapreneurship nagradu i priliku da razvije svoj projekat u sedištu kompanije u Parizu, kao i u okviru mentorske prakse u najvećem svetskom startup kampusu, Station F.

O Brandstormu

Pokrenut pre 29 godina, L’Oréal's Brandstorm je izrastao u najveće svetsko takmičenje u inovacijama za studente, koje okuplja učesnike iz 65 zemalja. Takmičenje je otvoreno za studente iz svake zemlje i svake discipline i svake godine privuče više od 48.000 učesnika podeljenih u tročlane timove studenata dodiplomskih studija iz iste ili različitih škola / univerziteta. Studenti imaju nekoliko meseci na raspolaganju za razvoj koncepta i rad na njegovoj izvodljivosti.

Za više informacija posetite:

https://brandstorm.loreal.com

O L'Orealu

L’Oréal je više od 100 godina posvećen lepoti. Sa svojim jedinstvenim međunarodnim portfoliom od 35 raznolikih i komplementarnih brendova, Grupa je 2020. godine ostvarila prodaju u iznosu od 27.99 milijardi evra i zapošljava 85.400 ljudi širom sveta. Kao vodeća svetska kompanija za lepotu, L’Oréal je prisutan u svim distributivnim mrežama: masovno tržište, robne kuće, apoteke i drogerije, frizerski saloni, putnička maloprodaja, brendirana maloprodaja i e-trgovina.

Istraživanje i inovacije i posvećeni istraživački tim od 4.000 ljudi nalaze se u centru L’Oréalove strategije, radeći na ispunjavanju težnji za lepotom širom sveta. L’Oréal postavlja ambiciozne ciljeve održivog razvoja širom Grupe za 2030. godinu i ima za cilj osnaživanje svog ekosistema za inkluzivnije i održivije društvo. Više informacija:

https://www.loreal.com/en/mediaroom/

Pratite nas na Twitteru @loreal www.loreal.com

--------------------

(Još dve zanimljive fotografije pogledajte u slajdovima ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

4. Svetski dan kulture (online), 15. april Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija KUM “Nezavisnost”, Udruženja Podium i Novog Radio Sombora pod ovogodišnjim motom: Solidarno, ujedinjeno, složno u danima izolacije dobio i međunarodni karakter - jer putem interneta su uključeni uz dosadašnje inicijatore iz Sombora, Novog Sada i centrale Sindikata iz Beograda, i  sindikati iz pokrajine, ali i regiona, kao i asocijacije i pojedinci iz drugih država okruženja i Evrope kao i članovi grupe iz drugih delova sveta. Tokom trajanja (simbolično koliko i period izolacije u Srbiji, od 17 - 5 ujutru) online je bilo uključeno 158 prijatelja u Fejsbuk grupi, što svedoči o potrebama za kulturom i u teškim danima pa smo saglasno tome doneli odluku da Grupa ostane trajna a svako će moći postepeno da se u nju uključuje

~ . ~

Na Svetski dan kulture, u utorak, 15. aprila, od 17 časova, kada smo do sada uživo a sada online - zbog novonastale situacije - vanrednog stanja, to jest izolacije usled pandemije koronavirusom, odlučili smo da, na temelju zajedničkih želja osnujemo fejsbuk grupu u kojoj su svi koji su imali potrebu, mogli da se uključe online i budu učesnci najznačajnije svetske aktivnosti kulture u svetu u godini, a sve će kako smo naglasili i kako evo i činimo,"će biti objavljeno na portalu Novog Radio Sombora te naravno, u duhu i kolegijalne solidarnosti dostupno svim našim kolegama i drugim medijima." Dali smo odmah i osnovne instrukcije:

“Od svakog od vas, ko god to želi a poželjno je što više vaših odgovora na pitanje: ZAŠTO JE POSEBNO ISTAĆI VREDNOST KULTURE U SVIM NJENIM DOMENIMA U DANIMA IZOLACIJE KADA NAM SU SLOŽNOST I MEĐURAZUMEVANJE NAJPOTREBNIJI? Vaše odgovore, komentare i mišljenja molimo vas, možete zato da postavite ovde u grupi u koju ste pozvani. Svima hvala”. Usledio je pritom i podsetnik:

U Srbiji je prvi put Svetski dan kulture obeležen u Somboru, 15. aprila 2017. godine. Utanovljena je zajednička inicijativa Ujedinjenih granskih sindikata UGS "Nezavisnost", GS KUM “Nezavisnost” i somborske kancelarije “Nezavisnost”, Udruženja Podium, te medijskog pratioca Novog Radio Sombora, pa je zaživela i naredne dve godine akcija po sistemu udruživanja našeg reprezentativnog srpskog sindikata, predstavnika organizacije civilnog sektora i jedinog dvostrukog elektronskog medija na Severozapadu Srbije, po sistemu "3 u 1". Logističku podršku sve tri prethodne godine dala je somborska Gradska uprava ustupanjem prostora u svečanoj (skupštinskoj) sali zgrade Županije.

O masovnosti i sve širem okupljanju povodom najznačajnijeg dana u oblasti kulture u čitavom svetu, kako smo to zajednički i udruženo činili u Somboru 2017, 2018. i 2019. godine, podsetili smo u grupi - i pomoću kratkih, sažetih rubrika, fotografija, video zapisa pomoću linkova.

Na poziv administatora grupe, i ovoga puta - online voditelja Siniše Stričevića, jednog od poverenika UGS-a za Sombor i Zapadnobački okrug, zastupnika Udruženja Podium i odgovornog urednika Novog Radio Sombora, vrlo brzo počelo je odazivanje sve brojnijih prijatelja. Prva se pozivu odazvala Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS Nezavisnost, koja je prvo napisala  grupi kratku, jasnu poruku: - Odlična ideja Siniša. Nedugo potom Andrić je  simbolično za ovaj datum/situaciju pandemije koja nas je sve zatekla, uputila svima poruku ohrabrenja sledeće sadržine:

"Ove, 2020. godine Svetski dan kulture obeležavamo u doba pandemije izazvane širenjem virusa Kovid 19. Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ imali su privilegiju da ovaj dan prvi put obeleže u Somboru aprila 2017. godine akcijom „Darujem ti knjigu“. Tada smo se svi koji su došli u Sombor osećali, ne kao gosti, već kao domaćini. Ove godine ne možemo doći ali smo zahvalni što će Nezavisnost, Udruženje građana PODIUM i Novi Radio Sombor i ove godine obeležiti ovaj dan, šaljući jednu važnu poruku. Poruku da je kultura važna u svim vremenima i u svim okolnostima.

Poslednjih meseci jedna od glavnih poruka u javnom životu jeste držanje socijalne/društvene distance kako bismo svi zajedno sprečili širenje virusa. Po meni, još važnija poruka se pre neki dan pojavila na društvenim mrežama i glasi: FIZIČKO DISTANCIRANJE – DRUŠTVENA SOLIDARNOST. Ovo mi se čini kao najbolja ili ako hoćete „najkulturnija“ poruka ovih dana. Mnogi od nas u ovim vanrednim okolnostima lakše „proguramo“ dan uz knjigu, on line koncert, virtualnu turu kroz muzejske postavke ili on line pozorišne predstave. Nadam se da ćemo se svih onih koji rade i stvaraju u kulturi setiti i kada se budu pravili neki budući budžeti za kulturu na svim nivoima i kada kao sindikat budemo tražili podršku kako bismo zaposlenima u kulturi obezbedili dostojanstven rad i život i kako bismo opet mogli uživati u kulturi u našim pozorištima, koncertnim dvoranama, druženju sa književnicima, posetama muzejima i galerijama...

Drage građanke i građani Sombora, hvala vam što i ove godine zajedno sa porodicom UGS NEZAVISNOST obeležavate Svetski dan kulture i vidimo se naredne godine u Somboru.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST

…..

Predsednica Odbora medija GS KUM “Nezavisnost” Eržebet Tot Batori istovremeno sa administatorom grupe i medijatorom (dosadašnjim voditeljem uživo u Somboru ove priredbe svekolike kulture, S. Stričevićem), pozvala je puno svojih prijatelja, aktivista sindikata, predstavnika civilnog sektora, uvaženih pojedinaca, te glavne poverenike svih granskih sindikata UGS “Nezavisnost”, uz poruku: “Hvala. U ovim danima izolacije je izuzetno važno da delimo toplinu duha.”

Tot Batori je podsetila i na prethodni praznik kulture, 14. april, Svetski dan bibliotekara, čestitajući kolegama zaposlenim u svim bibliotekarskim ustanovama. A zatim, poručila sledeće - Ispred Granskog Sindikata Kulture Umetnosti i Medija na današnji Međunarodni praznik kulture i knjige (bibliotekara) stavljamo na raspolaganje prava čitaoca. Ovo je dostupno na mađarskom jeziku, ali u prevodu biće i naš zajednički doprinos današnjem danu. Usput se prisećamo našeg akademika Fekete Jožefa, novinara i književnika iz Sombora, koji je doneo ovaj zanimljiv, ujedno poučan tekst na prvom obeležavanju Svetskog dana kulture u Somboru, 15. aprila 2017:

Az olvasó jogai: -- Prava čitaoca

  1. A nem olvasás joga -- Pravo na nečitanja
  2. Az oldalak átugrásának a joga -- Pravo preskakanja stranica
  3. A könyv végig-nem olvasásásnak joga -- Pravo da nepročita knjigu do kraja
  4. Az újraolvasás joga -- Pravo na ponovno isčitavanje knjige
  5. A bármit olvasás joga -- Pravo na čitanje bilo čega
  6. A 'bovaryzmus*' joga -- Pravo bovarizma (Pravo prihvatanja imaginarnog sveta fantazije)
  7. A bárhol olvasás joga -- Pravo na čitanje bilo gde
  8. A böngészés joga -- Pravo na pretraživanju u knjigama
  9. A hangosan olvasás joga -- Pravo čitanja naglas (Aurelius Augustenius, biskup IV-V. vek)
  10. A hallgatás joga -- Pravo na slušanje (pročitanog teksta)
  11. Az adományozás joga -- Pravo darivanja knjiga
  12. Az elfogadás joga -- Pravo na primanje poklona knjiga

…..

I ovom prilikom, u grupi je ispoštovano jedno od prvih načela kulture, multdisciplinarnost/multikulturalnost (primer, u Somboru žive predstavnici 27 nacionalnih zajednica); tako je, uvažena profesorka Piroška Čaki (Piroska Csaky), doktorka bibliotekarstva u penziji iz Novog Sada, počasni građanin kulture, mađarski vizez (viteškinja) kulture, najpre na srpskom napisala: "U danima izolacije mnogo je važno da budemo solidarni, složni i da se ispomognemo gde za to postoji mogućnost. "Da bi potom dala i nekoliko svojih jasnih poruka na mađarskom jeziku (uz slobodan prevod na srpski):

Amikor a kultúra szót halljuk általában szépirodalmi művekre, művészeti alkotásokra gondolunk

- mi a kultúra / magyar kultúra / egyetemes kultúra / globalizáció vagy egymás melletti lét, tolerancia… miért fontos ápolni a magyar kultúrát
-Nem statikus, fejlődik
-anyagi, szellemi: nem választható el egymástól
-Kik teremtik a kultúrát? (család, közösség - iskolák könyvtárak, egyesületek, az egyház)
-idegen nyelv ismerete kultúra-e (az anyanyelv ismerete)
-szeretjük – e a kultúrát, miért? Mit teszünk az érdekében? Passzív életmód
-hagyományok, nemzedékről nemzedékre – kommunikáció nélkül nincs kultúra
-nyitottak-e a fiatalok a hagyományok ápolására? Mivel töltik ki a szabadidejüket?

- prevod -

(Kada čujemo reč kultura, obično razmišljamo o lepim literarnim delima i likovnim delima

- Šta je kultura /mađarska kultura / univerzalna kultura/ kriza ili biti jedno pored drugih, tolerancija... -Zašto je važno brinuti o mađarskoj kulturi na ovim prostorima
- kultura nije statična oblast, naprotiv, stalno se razvija
- materijalno, duhovno: ne može se odvojiti
- Ko stvara kulturu? (porodica, zajednica - školske biblioteke, udruženja, crkva)
- Kultura je poznavanje stranog jezika (poznavanje maternjeg jezika)
- Volimo li kulturu, zašto? Šta činimo za nju? Pasivan način života
- Tradicije, s kolena na koleno - bez komunikacije nema kulture
- Da li su mladi otvoreni za brigu o tradicijama? Kako provode slobodno vreme?
Ova i još mnoga pitanja postavljaju se na Svetski dan kulture. Jednostavno, možemo reći da je dovoljno da pogledamo okolinu gde živimo i vidimo da je kultura način na koji se oblačimo, ponašamo, način na koji izbacujemo smeće... šta čitamo, muzika koju slušamo način na koji ćutimo... individualne kulture formiraju nacionalnu kulturu, a sve one jesu univerzalna kultura

..... & .....

Moderator je simbolično, zatim najavio: Tačno je 17 časova. Kao i prethodne 3 godine, u ovom trenutku započinjemo događaj, Svetski dan kulture. Ovoga puta drugačije. Zato - i naziv grupe, 4. Svetski dan kulture (online). Napišite na jeziku na kojem god želite, molim vas ovde ispod, komentar, poruku, misao, pesmu, želju, raspoloženje. Događaj će trajati nešto duže nego ranije, do 5 ujutru, dok traje i zajednički policijski čas - kako bi prijatelji i iz drugih vremenskih zona, sem ostalog, mogli da se uključe. Udruženi, možemo mnogo, to govorim u ime domaćina, UGS Nezavisnost - Granskog sindikata kulture, umetnosti, medija "Nezavisnost", Udruženja Podium i Novog Radio Sombora. Naravno, u grupi možete da napišete i svoje rubrike pojedinačno! Osim toga, gle slučaja, najavio je administrator i urednik - i prethodne tri godine, 15. aprila priredba (priredbe dvočasnovg trajanja) na Svetski dan kulture u Županiji počinjala je - baš u 17 časova.

I, krenula su postepeno, online javljanja. Ovom rubrikom ona ostaju trajno zabeležena:

~ . ~

Jasminka Marić, predsednica Sekcije žena UGS NEZAVISNOST, poslužila se simboličnom mišlju široko popularnog pisca: "Ima tu i neraščišćenih računa, prijateljstva koja su se kidala zabunom, nekih dana i događaja kojih ne želim da se sećam, pogrešno protumačenih postupaka i gestova; te ribe puštam da prođu kroz rupe moje iskidane mreže, a zadržavam samo neka draga lica, neke godine, neko vreme." (Momo Kapor) Srećan nam Dan kulture!!!”

~ . ~

Zoran Kovačić (27), mladi master defektolog-oligofrenolog iz Sombora, jedan od osnivača Udruženja Podium i član UGS Nezavisnost, GS KUM: “Ljudi usled finansijskih, bračnih, porodičnih, svetskih i raznih drugih kriza sve manje imaju vremena da čitaju između redova, zaboravljajući koliko je važno čitati ne samo ono što je eksplicitno, već i ono što nije rečeno. Kao značajno mesto uticaja, 'mediji pomažu da se definiše šta predstavlja javnu temu, šta strukturiše naše shvatanje pojedinačnih događaja, i šta utiče na naše sumnje i verovanja, kao i na naša sećanja, razgovore koje vodimo, na naše postupke, pa čak i identitet“ (Kicinger, 2005: 427), te u skladu s tim, mogu da pomognu kod prihvatanja invaliditeta kako kod samih osoba sa nekom vrstom oštećenja, tako i u užoj i široj zajednici, kao i kod identifikovanja i pronalaženja konkretnih rešenja za socijalne, psihološke, fizičke i druge barijere (Milošević, 2015: 116)

Iz Velike Britanije oglasila se osnivačica glasovite internacionalne Humanitarne Fondacije “The Raymond Nicolet Trust” Christine Hilchenko informacijom da je ova asocijacija upravo objavila Nagradni umetnički Konkurs na akteulnu temu pandemije koronavirusom objavljen na portalu Novog Radio Sombora a detalje možete da pročitate u rubrici na linku):

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/3767-fondacija-raymond-nicolet-trust-organizije-umetnicki-konkurs-na-aktuelnu-temu-pandemije-koronovirusa?fbclid=IwAR3l_6wAHf8pLxXXLQcmdGojR0w84VRcfwQcvSX2fiJH3_xOqhfQfjoe7Ac

~ . ~

Iz Zagreba odnosno Dubrovnika javio se u grupu i poznati umetnički bračno-muzički par Paula i Đelo Jusić Junior, nakon što je moderator grupe objavio njihovu autorsku numeru “Vjeruj u sutra”, podsećajući simbolično i na ovaj način, na jednu od prethodnih nedaća - koja je zahvatila tri države, Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu prilikom majskih katastrofalnih poplava, 2014. godine. U ovoj potresnoj a nadahnutoj muzičkoj temi učestvovala sa najpoznatija umetnička imena iz sfere popularne muzike, iz sve tri države, a pesma je nastala originalno, takođe tada - online povezivanjem, u zavisnosti gde su zabavnomuzičke, pop i rok zvezde u tom trenutku bile "zatečene".

Đelo Jr. Jusić, kompozitor, u grupi je ispod pesme napisao: - Hvala dragi Siniša Stričević❤:-) Veliki pozdrav svim članovima grupe, a njegova supruga Paula, popularni hrvatski izvođač je dopunila: - Hvala puno dragi Siniša Stričević! Veliki pozdrav tebi i svim članovima grupe :-)

Da bi potom, Jusić, dao dodatni pečat grupi, jer je dao informaciju o sopstvenim najaktuelnijim domašajima iz domena umetnosti i napisao: “Naš novi projekt za sve ljubitelje poezije 'Stihovima kroz ljepote'. Uživajte u poeziji, glazbi i prekrasnoj prirodi... Ako Vam se sviđa pritisnite SUBSCRIBE ili PRETPLATI ME i primajte sve novosti o svakom novom učitanom videu." (Link takođe, možete da pronađete dole) 

~ . ~

Dijana Uherek (Subotica), predsednica Udruženja balkanske mreže umetnika oglasila se  grupi rečima: - Zašto je reč kultura bitna, zato što su me tome učili roditelji, a onda i sama sebe usavršavam godinama."

~ . ~

Iz Tuzle se potom oglasio Nihad Mešić  River, multidisciplinarni književni stvaralac, koji je nam je poklonio pesmu posvećenu upravo ovom datumu inspirisan u trenucima online događaja kao povodom za stihove, pod naslovom:

Kultura u šugava vremena

Odvojeni zajedno

pišemo, recitujemo,

razgovaramo, pjevamo,

vježbamo, sviramo, crtamo,

slikamo, fotografiramo,

tapšemo virtuelno jedni druge

po ramenu, a možda i

po kojem drugom dijelu tijela,

komentiramo "super!"

klikćući mali milion emotikona

za koje mi iz stoljeća

prošlog nismo ni znali

da postoje.

Ogovaramo,

zlobno se osvrćemo,

licemjerni manje ili više,

ipak živi smo, pišemo

dirljive osvrte, sjećamo se velikana

i činimo ono što nam je suđeno

u ova šugava vremena,

Preživjet će čovječanstvo,

dakako, uvijek drukčije,

kao što je vazda drugojačije i bilo,

samo to nismo znali.

Ostaće nostalgija

za nekim divnim

vemenima

kulture zagrljaja.

N.M.River, 14.4.2020.

~ . ~

Usledilo je i online javljanje Ljiljane Vranić, profesorke književnosti i srpskoj jezika, dgogodišnjeg predavača u somborskoj Gimnaziji “Veljko Petrović”, sada nastanjenoj u Novom Sadu: - O KULTURI JE REČ , DA LI JE I (NE) KULTURA, KULTURA...
PRESUDITE SAMI ...
Lj...
DA SE NE LAŽEMO...

Mnoge lepe svari se dešavaju , ovih dana. Bogu hvala .Na ružne, ne hajem, na njih sam postala imuna, dobrota me dirne. Ona je posebna, nju treba negovati.
Verujem u BOGA. MOJ JE ODUVEK BIO, ČOVEKOLIK I ZOVE SE LJUBAV.
I moram i ovde i ovako, dosta tog već po malo "izlizano " pitanj , hoćemo li posle covid 19 biti bolji ljudi? Hoćemo li se okrenuti univerzalnim moralnim vrednostima ?
Aman ljudi, kome je do glume, obraz je ozbiljna stvar, kao i BOG. Ne igrajmo se sa tim.
Jer koj je bio čovek, ostaće to uvek i zauvek. A oni drugi, biće još gori, samo se sada pritajili. Mešetare po običaju i čekaju, da sve prođe, pa da se junače.
Zato ću ovde pomenuti gest jednog prijatelja iz Slovenije (zabranjeno mi je pominjati imena :) ...) .Pre neki dan čini jedan više nego human gest, ja ga pitam, pomalo zatečena, "Gospodine CX , ko to još čini?"
On me pouči, u dve stvari, HVALA NA ISKRENOSTI PRIJATELJU X .
"Ljilja, ja ne idem da otvaram prozor, da vidim čija je zastava, ja sam tovariš / drug.
A, kako, ko čini, pa ljudi, ako smo ljudi..."
Da tako je i sa covid 19, ko je bio čovek, to uvek svedoči i u vanrednom i u redovnom stanju.
Ko je ne (čovek)... Nema zloći pomoći , tu nema leka. Zloća ostaje ZLOĆA!
Ili kako je joŠ davno, rekao moj otac "Sine u Životu, budeš od onog, od čega si satkan!"

~ . ~

Da bi sve bilo uz brojne druge kratke komentare, poruke, zahvaljivanja i lajkove, zaokruženo, Nada Ljepojević, učiteljica i bibliotekarka u somborskoj Osnovoj školi Bratstvo Jedinstvo je podsetila na povod obeležavanju ovog datuma:

"U decembru 2008. godine, na inicijativu društvenih organizacija Rusije, Italije, Španije, Argentine, Meksika, Kube, Litvanije i Letonije, osnovan je pokret čiji je cilj da se 15. april obeležava kao Svetski dan kulture pod Zastavom sveta. Predlog da se ustanovi Svetski dan kulture izneo je 1931. godine slikar Nikolaj Rerih u begijskom gradu Brižu na konferenciji posvećenoj postizanju međunarodnog sporazuma o očuvanju kulturnog nasledja. Rerih je smatrao da je kultura glavna pokretačka snaga na putu usavršavanja ljudskog društva, video je u njoj osnovu za zajedništvo ljudi raznih nacionalnosti i veroispovesti. Tada je i postavljen osnovni zadatak Dana kulture: široki poziv lepoti i znanju.

Nikolaj Rerih je pisao: '"Odredićemo i Svetski dan kulture, kada će u svim hramovima, u svim školama i obrazovnim društvima i asocijacijama, na prosvećen način biti skrenuta pažnja na istinske riznice čovečanstva, na tvorce herojskog entuzijazma, na usvaršavanje i prolepšavanje života”.

~ . ~

Upotpunujući čitav svojevrsni online događaj, Eržebet Tot Batori je upotpunila sadržajem i omažom na Belu Hamvaša, istaknutog mađarskog pisca, fizlozofa i kritičara sociologa, rečima i podsećanjem na jedno od njegovih poznatih dela “Filozovija vina”.

Tražite i čitajte prave vrednosti: "Hamvaš je mudrac koji sasvim drugačije promišlja svet koji, misli on, zaslužuje bolju sudbinu, kao i čovečanstvo, zato on otkriva i nudi drugačije vrednosti od onih koje su vladajuće. Treba otkriti ljudsku suštinu i vratiti se istinskim i dubokim vrednostima koje se nalaze zanemarene u svakom čoveku...."

Koleginica Eržebet je potom zaključila: - Hvala. U ovim danima izolacije je izuzetno važno da delimo toplinu duha.

~ . ~

Post festum: Poslednja ili - prva vest - jer još bolje tako zvuči, poput prve: Ovo će ostati i postati stalna grupa, hvala vam svima - sve do 5. Svetskog dana kulture, uživo, ostajmo složno, zajedno, udruženo, bez ikakvih prekida ! !!

*********

Linkovi pomenutih i drugih objava:

https://www.youtube.com/watch?v=iQdyYvNWQiM&fbclid=IwAR1w5CN6J8JFgwQZoUp1Ti8hbNiosiqfFIRs-qgFlIhYpBYCl4z_szhiwQ0;

(Tot Batori): DA SE PRISEĆAMO, OVAKO SMO PRVI PUT U SRBIJI OBELEŽAVALI SVETSKI DAN KULTURE -

Akcijom "Darujem ti knjigu", koja je održana u Somboru, prvi put je u Srbiji obeležen Svetski dan kulture, 15. april. Akciju je pokrenuo Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" za željom da ona postane trajni projekat.

******

Hamvas Béla: A bor filozófiája 6:

https://www.youtube.com/watch?v=uF7qvSm03ps&fbclid=IwAR2ItsbwcXo-2T03u4tA2Gg3Isi7jxQXi8iLND2D7lyI1URawT9c42qecAE

******

FILOZOFIJA VINA

Bela Hamvaš:

https://www.delfi.rs/knjige/36208_filozofija_vina_knjiga_delfi_knjizare.html?fbclid=IwAR03KduI8R6e7qrr_OFPt1HKWgmMeySI9FtWIgb-unVRTesshKWbQC4XeaA

******

Band Aid za poplavljenu regiju "Vjeruj u sutra":

https://www.youtube.com/watch?v=803XRvxaiss&fbclid=IwAR180BOQpE5rrHwshiEXBeFjvcbyZIrYoiuEt2OsdpqQ__pPqb-4VOIusU4

(Glazbene zvijezde iz cijele regije zahvaćene strašnim poplavama ujedinile su se i snimaju pjesmu i spot "Vjeruj u sutra" za pomoć svim stradalima. Potaknuti jedinstvom u pomoći ljudima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije čiji su domovi stradali u nedavnim poplavama, autori Đelo Jusić Jr i Paula Jusić odlučili su napisati pjesmu koja će okupiti izvođače iz sve tri pogođene regije. Njihova pjesma Vjeruj u sutra ujedinila je tako neka od najpoznatijih pjevačkih imena s ovih prostora, a pozivu su bez razmišljanja odazvali: Rade Šerbedžija, Kemal Monteno, Tereza Kesovija, Zdenka Kovačićek, Danijela Martinović, Jelena Rozga, Giuliano, Dražen Žerić Žera, Željko Bebek, Halid Bešlić, Amira Medunjanin, Željko Samardžić, Slađana Milošević, Dado Topić, Hanka Paldum, Ivana Kovač, Đorđe David iz Generacije 5 te Bane Krstić iz grupe Garavi sokak iz Vojvodine, Dinasco, te Krešimir Kaštelan iz Crvene jabuke. Pjesma Vjeruj u sutra rodila se gotovo u sekundi. - Ona nema nikakvu političku poruku niti nam je bila namjera oživljavati neka stara vremena. Njena jedina poruka je ljudima koji su pogođeni ovom tragedijom pokazati da smo i na ovakav način uz njih i da je zajedništvo u pomoći itekako ostvarivo. Pjesma govori o prijateljstvu i vjeri u bolje sutra. Naravno, osim ovom pjesmom pomogli smo i pomažemo svi i na druge načine jer tim ljudima će pomoć i dalje biti potrebna, rekao nam je Đelo Jusić Jr. Ono što se možda činilo gotovo nemogućim, jer su mnogi izvođači zbog poslovnih obaveza „razasuti" po cijelom svijetu, spremnost na pomoć uz korištenje pametnih telefona, ali i tonskih studija koji su pristali na ovaj način pomoći pjesma je snimljena gotovo za 15 dana, a premijerno predstavljena već idući tjedan. Zanimljivo je da je Hanka Paldum svoj dio snimila u St.Louisu u američkoj državi Missouri gdje se nalazi na turneji. Croatia Records se ovim putem zahvaljuje svim izvođačima, ali i ostalim suradnicima koji su pomogli u realizaciji ovog projekta. PR Croatia Records Band Aid "VJERUJ U SUTRA" autor glazbe: Đelo jr. Jusić autor stihova: Paula Jusić autor aranžmana: Đelo jr. Jusić. Glazbenici (po abecednom redu): Amira Medunjanin Bane Krstić (grupa Garavi sokak) Dado Topić Danijela Martinović Dinasco (instrumentalist - gitare) Dražen Žerić Žera (grupa Crvena jabuka) Đelo jr.Jusić (instrumentalist - klavijature/programiranje) Đorđe David (grupa Generacija 5) Giuliano Halid Bešlić Hanka Paldum Ivana Kovač Jelena Rozga Kemal Monteno Krešimir Kaštelan (grupa Crvena jabuka - instrumentalist - bas) Paula Jusić Rade Šerbedžija Slađana Milošević Tereza Kesovija Zdenka Kovačićek Željko Bebek Željko Samardžić Tonska studia (po abecednom redu): ADRIA TON production (Zagreb) Croatia Records (Zagreb) Garav sokak (Novi Sad) Krešimir Kaštelan (Velika Gorica) Dinasco (Rovinj - Bale) Radio Pula (Pula) Studio S (St. Louise, USA) TEMPO (Sarajevo) Tomislav Mrduljaš (Split) Željko Samardžić (Beograd) Miksanje i mastering: Studio Croatia Records Ton majstor: Goran Martinac Producent: Đelo jr. Jusić.

******

STIHOVIMA KROZ LJEPOTE:

https://www.youtube.com/channel/UCBwPUr5ucz__UeZcPftQRQg?view_as=subscriber&fbclid=IwAR2ljClRrn66VcBva5ycrcI8RyapeWTXlgAZoKXejV3hij_hgWjVEIfiP4I 

******

Jedna od himna prijateljstva: PRIJATELJI STARI GDJE STE -TEREZA KESOVIJA

Objavila na youtube: SNEZA PETROVIC

 

Beograd, Sava Centar, 22. januara 2011. godine Veličanstven doček DIVE u Beograd

https://www.youtube.com/watch?v=myF5uakDTX0&fbclid=IwAR1vPd704axPipeIqf4o_i5jojI7JVqZxvRgFI73vsXzcUfIsE6jrHNGk_w

******

"Odlučih se da postavim i koju fotografiju u ovu online grupu 4. Svetski dan kulture, jer fotografija je itekako sastavni deo kulture - kulture življenja, našeg okružja, sredine u kojoj jesmo i sutra. Ovom prilikom neka to bude moj album s fejsa, "Moj zeleni Sombor", od pre četiri godine. Odlučite se i vi, na neku od vaših omiljenih fotografija ili albuma, a isto tako bih voleo da to učine "malo" veći majstori iza fotoobjekitva nego što sam to ja, kao na primer Petar Zambo, Marina Mišković, Vinko Jankovic, Ivan Grahovec, Ivan Jankovic... oprostite ako nekoga zaboravim, ma svi smo mi majstori svako na svoj način, pogotovo, zajedno... ! *** " (S. Stričević)

https://www.facebook.com/sinisa.stricevic.5/media_set?set=a.10154207237893308&type=3

~ . ~

Podsetimo se i sva tri prethodna Svetska dana kulture u Somboru, a peti ćemo ponovo - obeležiti uživo, na istom mestu, mestu kulture i dobrodošlice, Somboru, 15. aprila 2021:

1. Svetski dan kulture, Sombor, Županija (15. aprila 2017): 

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/763-u-somboru-obelezen-svetski-dan-kulture

2. Svetski dan kulture, Sombor, Županija (15. aprila 2018): 

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/1706-novi-radio-sombor-podium-i-ugs-nezavisnost-svecano-obelezili-svetski-dan-kulture-u-velikoj-sali-gradske-uprave

3. Svetski dan kulture, Sombor, Županija (15/12. aprila 2019): 

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/2911-ugs-nezavisnost-novi-radio-sombor-i-udruzenje-podium-organizovali-u-somboru-3-svetski-dan-kulture-od-sloganom-svi-smo-mi-kultura

(Pogledajte i Galeriju fotografija dole u okviru rubrike i prvi online, 4. Svetskog dana kulture)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Dvoipogodišnji projekat „coop MDD“ koji sufinansira Evropska unija putem Interreg Danube Translantional programa je i zvanično pokrenut i održan je prvi sastanak partnera u projektu

Cilj projekta je uskladiti prakse upravljanja u dvanaest zaštićenih područja koje se nalaze u pet zemalja (Austrija, Slovenija, Mađarska, Srbija i Hrvatska) kako bi se osigurala ekološka celovitost budućeg jedinstvenog UNESKO-vog prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ – izuzetnog evropskog rečnog predela, poznatog i kao Evropski Amazon.

Protežući se kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju, područje uz donje tokove Drave, Mure i Dunava čini 700 kilometara dug „zeleni pojas“ koji povezuje gotovo milion hektara dragocenog prirodnog i kulturnog miljea u jedan od najvažnijih ekoloških koridora u Evropi. Gotovo 25 godina nevladine organizacije i državne institucije rade na zaštiti ovog jedinstvenog područja, a sada se preduzimaju završni koraci, pa je u svim zemljama u toku ili je već završen proces službene nominacije za proglašenje rezervata biosfere.

Zdravi i dinamični rečni ekosistemi pružaju brojne dobrobiti za lokalno stanovništvo, mogućnosti za održiv život i privređivanje, uz korišćenje resursa kao što su čista voda, riba i drvo, te u prirodnom okruženju koji pruža osnovu za turizam i rekreaciju. Osim toga, prirodna poplavna područja uz reke štite stanovništvo i naselja ublažavajući negativne efekte visokih voda tokom poplava. Kako bi se održivo upravljalo ovim prekograničnim dobrom, za koje su vezani i ljudi a i ugrožene vrste koje u njemu žive (orao belorepan, crna roda i mnoge druge), zaštićena područja trebalo bi da budu usklađena u praksi upravljanja kojima će osigurati ekološku celovitost i transnacionalnu povezanost ekosistema.

Kako bi se prevazišle različite prakse upravljanja duž rezervata „Mura-Drava-Dunav“ osmišljen je projekt „coop MDD“, koji okuplja predstavnike zaštićenih područja kako bi se uspostavila dugotrajna prekogranična saradnja i zajednički pristup obnovi i upravljanju rečnim predelima rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“. Važan deo uspeha rezervata biosfere biće prepoznavanje i aktiviranje lokalnog stanovništva koje živi duž ove tri reke u upravljanju „njihovog“ rezervata biosfere i osiguravanju njihove podrške za održivi razvoj regije. U tu svrhu će se duž rezervata „Mura-Drava-Dunav“ uspostaviti mreža od osam „Škola na reci“, koje će ponuditi podršku ekološkoj edukaciji školske dece i lokalnog stanovništva kroz inovativne sadržaje i iskustva te takođe podstaći razumevanje važnosti zaštite prirodnih vrednosti „Evropskog Amazona“.

Partneri u projektu iz Srbije su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i JP „Vojvodinašume“, a projekat podržava i Gradska uprava Grada Sombora.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…